"O tužne, tužne behu sene, na duši mi zbog jedne žene": Poezija koju su inspirisale prostitutke

Pol Verlen / Foto: Wikimedia/Otto Wegener (1849-1922)

Pol Verlen je ostao, bar naizgled, izvan pesničkih tokova i škola svog vremena. Međutim, pogrešno bi bilo zaključiti da je ovaj francuski književnik ostao van aktuelnih pravaca savremene umetnosti. Kao Sezan u slikarstvu, Roden u skultpuri, Debisi u muzici, Verlen je eminentni pesnik impresionizma.

Preporučujemo

Iako je čest motiv njegove poezije, pesnika uopšte nije zanimao čovek. Čak je pisao o tome da želi da ga skroz odstrani iz svojih zbirki, i da se posveti stvarima i pejzažima.

Pol Verlen u alkoholisanom stanju / Foto: Wikimedia/Dornac

- To će biti veoma muzikalno, bez infantilnost à la (Edgar Alan) Po... I živopisno u najvećoj mogućoj meri - pisao je Verlen o izbacivanju čoveka iz svog stvaralaštva, ali se to nije u potpunosti desilo.

U toku čitavog svog života, nosio je određenu dvojnost, jednako lebdeći između mistične hrišćanske mudrosti i blaženstva, i boemskog raskalašnog života u podzemlju Pariza, gde se družio sa prostutitkama, deleći s njima i postelju i hleb. U njima je neretko nalazio književnu inspiraciju.

Verlen je ostao upamćen i po svojoj turbulentnoj ljubavnoj vezi sa mlađim pesnikom, Arturom Remboom, odnosu toliko žestokom da je prikazan u filmu "Totalno pomračenje" sa Dejvidom Tjulisom i Leonardom Dikaprijom.

Ovom prilikom prenosimo i jednu Verlenovu emotivnu pesmu:

O tužne, tužne behu sene

na duši mi zbog jedne žene.

-

Utehu ipak nisam stek'o,

mada mi je srce pobeglo daleko,

-

mada mi je duša puna nemira

pobegla od nje glavom bez obzira.

-

Utehu ipak nisam stek'o,

mada mi je srce pobeglo daleko.

-

A moje srce što ga nežnost guši:

Je l' mogućno - veli ojađenoj duši,

-

je l' mogućno - šapuće joj dalje

da nas gord, u izgnanstvo šalje?

-

A duša na to srcu odgovara:

Ne znam čemu ta zamka stara.

-

prisustvo strasno, izgnanstvo preko,

iako smo pobegli daleko.

Prevod: Danilo Kiš

(Telegraf.rs)