Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje

Šta u sebi nosi epska poezija, koje su to vrednosti i emocije koje ona čuva, ali i šta je najvažnije u školovanju jednog glumca, razgovarali smo sa mladom glumicom, Isidorom Milinović.

• Šta za tebe predstavlja pesma "Smrt majke Jugovića". Zašto si odabrala baš nju?

-  Za mene je lik majke Jugovića simbol najveće moguće patnje i podnošenja bola. Tragična figura srpske istorije dostojna divljenja i sećanja. U pesmi je prikazana univerzalna sudbina majke čiji sinovi su stradali u mnogobrojnim ratovima za nacionalno oslobođenje u srpskoj istoriji. Pri svakom ponovnom čitanju ove pesme ona budi najrazličitiji spektar emocija, a meni se nekako čini da smo postali škrti u ispoljavanju emocija i upravo to je bio jedan od povoda da odaberem ovu pesmu.

• Zašto je epska poezija važna za naš narod?

- Kosovska epika se javila u vreme kada je svest o državi, pripadnosti toj državi, kao i svest o viteškoj dužnosti prema njoj postojala u svakom pojedincu. Zadatak epske poezije oduvek je bio da očuva uspomenu na zaslužne ljude i događaje.

• Da li misliš da je dovoljno izučavamo u školi?

- Sećam se da smo se u prvom razredu gimnazije bavili epskom poezijom. Ostala mi je u sećanju analiza pesme "Banović Strahinja". Ne znam da li se u svim srednjim školama obrađuje ta nastavna jedinica. U mnogome je značajna svakako. Ja sam imala sreću da su me kroz školovanje pratili vrlo temeljni profesori srpskog jezika i književnosti. Otuda se i rodila ljubav prema književnosti. Barem u mom slučaju.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Isidora Milinovic (@isidoramilinovic)

• Zašto je škola, odnosno akademija važna za glumca?

- Upotrebiću onu dobro poznatu rečenicu: talenat predstavlja 10% uspeha, a sve ostalo je rad. I zaista je tako. Mladi ljudi upisuju akademiju sa manjim ili većim predznanjem. I to nije važno. Važno je koliko su spremni truda i odricanja da ulože u svoj napredak. Presudnu ulogu za jednog studenta glume igra njegov profesor. Dobar pedagog prepoznaje sklonosti i sposobnosti budućeg glumca, pomaže mu da pronađe sebe, neguje studentov dar i usmerava ga na profesionalni put. Najvažnija stvar u odnosu profesora i studenta je poverenje. Osim tehnika koje se stiču na akademiji, a od presudnog su značaja za glumca, najvažnije je da se student nauči partnerskom odnosu, osećaju pripadnosti kolektivu i eticici. To su važne osobine za glumca.

• Da li više voliš da igraš u pozorištu ili pred kamerama i zašto?

- Pozorište je živa stvar i kao takva mnogo brže i snažnije deluje na publiku nego film. Glumci u pozorištu su živi i oni stvaraju iluziju života na sceni. Toj energiji koja se uspostavlja u pozorištu između gledalaca i aktera predstave daje im prednost.

• Koji je tvoj san koji bi volela da ostvariš kao glumica?

- Za početak priželjkujem da budem deo kvalitetnih procesa, da konstantno učim i napredujem. Gluma je konstantan rad na sebi. Volela bih da budem deo ansambla nekog pozorišta i da mogu pristojno da živim od svog poziva. To je danas velika privilegija.

(Telegraf.rs)