Hemingvej i tuđe cipelice za bebe: Prava istina iza mitova o čuvenim piscima i pričama

Foto: Lloyd Arnold/Wikipedia, Pixabay

Od misterije koja okružuje Šekspirov identitet, do ne baš tačnih priča o privatnom životu Džejn Ostin, neki mitovi vezani za čuvene pisce i njhova dela ponavljaju se već vekovima.

Sigurni smo da ste za neke od njih i vi čuli, a ovo su najpoznatije:

Preporučujemo

Vilijem Šekspir nije bio Vilijem Šekspir

Jedna od najčešćih teorija zavere o najvećem piscu svih vremena jeste da on nije ni postojao, tj. da se iza ovog imena krio drugi dramaturg ili čak više njih. Spekulisalo se da je to bio neko iz kraljevske porodice ili čak žena, ali svakako ne skromni glumac iz Stratforda na Ejvonu.

Vilijam Šekspir / Foto: Wikipedia/John Taylor

Pobornici ove teorije pitaju se kako bi on mogao da zna toliko o svakodnevnom životu engleske kraljevske porodice i elite? Kako je moguće da je jedna osoba napisala toliko broj dela koji se proučavaju i danas, više od 400 godina nakon njegove smrti? Može li muškarac da tako dobro razume prirodu lepote i ljubavi?

Jedni tvrde da je pravi autor ovih dela bio Edvard de Ver, 17. erl od Oksforda, navodeći paralele između njegovog života i nekih Šekspirovih drama. Ipak, De Ver je preminuo 1604, a nekoliko drama napisano je nakon toga, sa referencama na događaje koji su se odigrali deceniju nakon njegove smrti.

Proučavaoci Šekspirovih dela i biografi smatraju da u ovim mitovima nema ni trunke istine.

Šekspir nije bio žena, kažu biografi i kritičari književnosti / Printskrin: Youtube/Miramax

Ne postoji dokaz da Šekspir nije napisao svoje predstave. Iako je s vremena na vreme sarađivao sa drugim kolegama, ideja da se neka druga misteriozna osoba zapravo napisala najbolje drame i prelepe sonete, ne pije vodu.

Frankenštajnovo čudovište

Iako je jedna od najpoznatijih horor priča svih vremena, gomila zabluda vezana je za "Frankenštajna" Meri Šeli. Prvo je uvrenje da je Frankenštajn čudovište, a ne ime njegovog kreatora Viktora Frankenštajna.

Drugo je da je Viktor Frankenštajn doktor, a kada je u originalnoj knjizi Meri Šeli on zapravo student. Tek je u mnogim kasnijim ponavljanjima Viktor Frankenštajn postao lekar.

Tu je i slučaj njegovog saradnjika Igora, koga takođe nema u romanu.

Viktor je asistenta dobio tek 1823. u pozorišnoj predstavi, ali on se zvao Fric. Ponovo se pojavio u filmu 1931. godine, ali ni tad se nije zvao Igor. Ygor (sa Y) u nastavku filma nije bio ni grbavac, ni asistent u laboratoriji. Danas se smatra da je ovaj pogrbljeni antijunak arhetip gotskog zlikovca koji se urezao u svest publike zbog stalnih pojavljivanja i ponavljanja. Mogao se videti čak i kao Drakulin asistent u nekom verzijama.

Džejn Ostin je bila anonimna

Nikada se za njenog života ime ove spisateljice nije našlo na njenim knjigama. I to je tačno, njen prvi roman, čuveni "Razum i osećajnost", potpisan je jednostvno "od jedne dame". Nakon ogromnog uspeha knjige, sva njena sledeća dela potpisivana su kao "od autorke Razuma i osećajnosti" a potom i kao "od autorke Razuma i osećajnosti i Ponos i predrasude".

Džejn Ostin / Foto: Wikipedia/Isaac Cruikshank

Prvi razlog za to bio je, svakako, seksizam 19-vekovne Engleske. Nije se smatralo prikladnim da žena ima karijeru kakvo je pisanje, a uz to muški rođaci predstavljali su žene u svim pravnim i poslovnim pitanjima, te su stoga one radije odlučivale da objavljuju anominmno. I ne samo žene, i muškarci. Džejms Rejven, profesor moderne istoriji na Univerzitetu u Eseksu, objavio je da je 80 odsto romana između 1750. i 1790. objavljeno pod tuđim imenom ili anonimno.

Ipak, tajna autorstva Džejn Ostin nije bila baš dobro čuvana. Među aristokratijom uveliko se znalo ko stoji iza popularnih knjiga, a čak ju je i Prestolonaslednik pozvao da poseti njegovu biblioteku.

Hemingvejeve cipelice za bebe

Najpoznatije delo fleš fikcije (veoma, veoma kratkih priča koje ipak imaju početak, sredinu i kraj) jeste delo od svega šest reči u originalu: "Na prodaju, cipele za bebe, nikad nošene" ("For sale, baby shoes, never worn"). Ta pričica se pripisuje Ernestu Hemingveju.

Ernest Hemingvej / Foto: Lloyd Arnold/Wikipedia

Ipak, to nije tačna informacija. Agent Peter Miler otkrio je kako je od nje došlo. Hemingvej je navodno jednom prilikom sedeo na ručku sa drugim piscima i opkladio se sa njima da može da napiše priču od samo šest reči. Nakon što su svi napisali priče na salvetama, američki nobelovac, poznat po svojim kratkim i jasnim rečenicama, dobio je opkladu.

Tako da se ova anegdota nekako vezala za njega, ali istina je da je verovatno reč o verziji oglasa koji je objavljen u jednim novinama 1906. godine: "Na prodaju, kolica za bebe, nikad korišćena. Javite se u kancelariji". Tokom decenija nekoliko sličnih oglasal objavljivano je u raznim medijima. Najkraća priča na svetu pripisivana je različitim piscima, ali njen pravi autor ipak ostaje nepoznat.

Šerlok Holms i ponižavanje Votsona

Šerlok Holms Artura Konana Dojla i dalje je jedan od najpopularnijih junaka svih vremena. U njegovim brojnim avanturama, pisanim ili ekranizovanim, jedna stvar ostaje ista. Šerlok Holms uviđa neverovatne stvari, Votson je zaprepašćen, a Holmsu mu odgovara na jednostavan, pomalo snishodljiv način: "Osnovno, moj dragi Votsone“.

Ipak, ovaj raspored reči ne pojavljuje se ni u jednoj od originalnih priča. Ono što Holms zaista kaže je jeste reč "osnovno" da opiše metodu dedukcije kojom se vodi i u knjigama, i u pričama.

On takođe u nekoliko prilika da kaže "moj dragi Votson", ponekad i u rečenicama u kojima je i reč "osnovno", ali nikada ne potcenjuje svog kolegu. Ipak, to nije sprečilo frazu da nađe svoj put do popularne kulture, pa tako u parodiji iz 1901. Šajlok Kombs kaže: "Osnovno, dragi moj Potsone".

Tokom veka fraza je nebrojeno puta ponovljena i postala besmrtna.

(Telegraf.rs)