Albahari: "Afrika je mogla da postane pravi uzor već istrošenim evropskim modelima"

Foto: Profimedia/Avalon/Gerardo Gazia

Afrika bi mogla da posluži kao primer za mirovno uspostavljanje odnosa i postane pravi uzor već istrošenim evropskim modelima, poručiio je pisac David Albahari autor romana "Pogovor" koji se našao u najužem izboru za Ninovu nagradu čiji će laureat biti proglašen danas u Beogradu.

U intervjuu za Politiku nagrađivani pisac pojašnjava motive za nastajanje romana, koji kroz glasove svojih junaka govori o razglobljenom svetu u kojem će glavnu reč voditi samo veliki, a oni koji su mali i sami lutati po prošlosti i u njoj tražiti uzroke svog poraza.

Preporučujemo

"Odlučio sam se za Afriku jer sam uvek bio fasciniran njenim geografskim i socijalnim razvojem koji se, ranije ili kasnije, pretvarao u savršenu imitaciju nadmene Evrope. Stalno mi se činilo da Afrika potpuno nepotrebno ponavlja greške koje su beli ljudi preneli na afričko tlo i nikada mi nije bilo jasno zašto Afrika ne odabere neku već ispravljenu liniju razvoja" kaže Albahari.

U njegovom romanu smrt kralja, koji može biti bilo čiji kralj, izaziva rađanje i nestajanje evropskih vrednosti.

"U takvim situacijama pre svega dolazi do raspada tradicionalnih društvenih sistema u kojima se više ne poštuju pravila što su do tada važila. U oba slučaja, i u nestajanju ili nastajanju, međutim, tu su uglavnom blede ili neuspešne konstrukcije" kaže Albahari.

Govoreći o neprekidnom nizu istorijskih nepravdi, stradanja, ratova...Albahari naglašava da je čovekova konstanta zapravo nemogućnost da se nakon jednog rata izbegne drugi, koji ga neumitno sledi.

"Afrika je u tom pogledu mogla da posluži kao primer za mirovno uspostavljanje odnosa i postane pravi uzor već istrošenim evropskim modelima. Bojim se da je potpuno oslobađanje od ratova zapravo nemogućno. Nije uzalud Heraklit govorio da je rat otac svih stvari. Sve, naime, nastaje kao ishod nekog sukoba, a svi smo mi proizvod sudara koji nastaju u borbi dobra i zla" kaže Albahari.

Za njega nema dileme da se ljudi teško i nevoljno prepuštaju nesigurnosti svakodnevice.

"Uveren sam da bi svet bio neuporedivo bolji i privlačniji kada bi oni koji žive u njemu bili spremni da brzo promene svoje učestvovanje u jednačinama koje tvore svet. Jednom sam u šali predložio da svi mi sa Zapada postanemo taoisti" kazao je Albahari.

Prema njegovim rečima promene odnosa prema književnosti i njenim svetovima takođe su jedan od proizvoda opštih promena u našim životima.

"Pričama velikih pisaca doista se često intuitivno veruje, ali bezuslovno verovanje takođe može da bude velika zamka. Kao oni insekti i neke ribe koje imaju izraslinu na leđima što podseća na mamac, a potom ih pretvara u ukusan obrok, tako i mi, privučeni zamišljenim jestivim poslasticama, ulazimo pravo u razjapljene čeljusti te strašne ribe i postajemo savršene žrtve" kazao je Albahari.

(Telegraf.rs/Tanjug)