"Svaka promena kreće od pojedinca. Zemlja je dobila šansu od 2012. godine"

Foto: Pixabay

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je Nikša Dobre koji je govorio o svoj knjizi "Sofijin bliss" koja je nedavno promovisana u Beogradu.

Dobre je rekao da se u njegovoj knjizi - čiju su podnaslovi "Ljubav i anđeli" i "Vodič kroz život i spiritualizam" - svako može pronaći "zato što je priča junak koji predstavlja sve nas", kroz fizički život i raznorazne traume, patnje i boli.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, to je prikazano "kroz kvantnu nauku i povezano je sa drevnim razmišljanjima Egipta i Aleksandrije".

Dobre je podsetio da je Nikola Tesla govorio da "ukoliko želite da shvatite i proniknete u tajne univerzuima morate da znate da je sve frekvencija i energija".

Autor "Sofijinog bliss-a" je primetio da na internetu ima dosta informacija o ljudima koji tragaju i uveliko su struci magičnog načina života, filozifije hermetičkih principa i opšte filozofije Tesle.

Prema njegovim rečima, ukoliko se povuče paralela između svih religija i onoga što nam nauka govori viditi se "da je sve jedno te isto, samo smo dugo živeli u mraku".

Dobre je primetio da ljudi često ne veruju u energiju koja leči dok se to ne desi, kao kada je Isus Hrist lečio ljude.

"Kad ljudi koji svojim primerom govore da je to istina nemate druge nego da počnete da verujete. I prestanete verovati u linearni život, nego da postoji nešto drugo, koje je itekako blisko ovom život a iza zavese je koja je nevidljiva i treba samo otvoriti vašu dušu", naveo je Dobre.

Pisac "Sofijinog bliss-a" je dodao da veruje "da svaka promena kreće od pojedinca koji menjajući sebe i svoj energetski kod utiče na svoju familiju i okruženje".

Dobre smatra da se čovečanstvo uprkos ratovima ne nalazi na svome kraju "početku jednog lepog razdoblja", koje je počelo 2012. pošto je čoveku svakih 60.000 godina data šansa da se podigne "na veći nivo svesti".

Na trećem nivou svesti, na kome su ljudi, kroz prihvatanje i oprost svega može se živati autentično, dok je na četvrtom bio Isus gde su mudrost i ljubav.

"Zemlja je dobila šansu od 2012. godine. Da bi se to desilo 51 posto čovečanstva mora podići svoju svesnost na razinu da čovečanstvo može ući u četvrti nivo svesti", naveo je pisac.

Dobre je rekao da je na promociji pred oko 300 zvanica u beogradskom "Aeroklubu" knjiga prihvaćena "na predivan način".

"Ima nade. Ljudi vape za ljubavlju,pozitivnom energijom, svetlošću. Dosta je straha i kontrolisanog života. Mi smo predivan narod, pun ljubavi, izuzetnih i predivnih korena koje treba negovati i ne dati programima sa strane da nas unište", upozorio je Dobre.

Promocija dopunjenog izdanja romana „Sudbina i komentari“

Peto i dopunjeno izdanje romana „Sudbina i komentari“ književnika Radoslava Petkovića u izdanju kuće “Laguna” večeras je predstavljeno u kafeteriji “Bukmarker” knjižare Delfi SKC u Beogradu.

Dopisano poglavlje pod nazivom “Fatalna gospođa Riznić i druge sudbine” od čak 40 strana čini novo izdanje toliko bogatim i drugačijim kao da je u pitanju novija verzija - rimejk tog romana, koji je objavljen pre skoro tri decenije - 1993. godine.

Radoslav Petković je za roman “Sudbina i komentari” osvojio NIN-ovu nagradu, “Meša Selimović”, nagradu “Radija B92” i Borbinu nagradu.

“Za taj dopisani dodatak u romanu najviše je zaslužan direktor Lagune Dejan Papić. On je razgovarao sa mojim vernim urednikom Dejanom Mihailovićem o mom romanu kako bi objavili novo izdanje povodom tri decenije i Papić je predložio da se napiše neki dodatak, da bi to bilo efektno u marketinške svrhe. Mislio sam da napišem par strana, ali eto na kraju sam otišao daleko, i ispade celih 40 stranica”, objasnio je Petković.

Kaže da je novim poglavljme želeo da malo menja perspektivu svog dela, jer je, dodaje, originalni roman bio je na neki način smrtno ozbiljan, iako je imao dozu ironije.

"Ovde se ton u dodatku takođe menja. Ima onih koji su videli sličnosti sa mojim romanom “Savršeno sećanje na smrt”, a ako se i ovo delo bude obnavljalo ne bih da se ponavljam i da opet i za njega pišem neki dodatak”, konstantovao je pisac.

Prema ovom romanu pre dve decenije realizovana je predstava istog naziva na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Alise Stojanović, sa Tihomirom Stanićem u glavnoj ulozi, ali nije dugo zaživela na sceni.

Kolega pisac Dragan Velikić, dvostruki dobitnik NIN-ove nagrade za romane “Ruski prozor” i “Islednik”, primetio je da se na svetu nalazi mnogo više ljudi nego sudbina.

“Teme i priče su gotovo sve već ispričane, danas se dosta ponavljaju. Okvirno postoji oko 20 situacija ili dramskih situacija koje su osnova za pisanje i stvaranje književnih dela, pozorišne ili filmske umetnosti. Ipak, Petković je uspostavio jednu vasionu sa ovim romanom. U pitanju je čitav minuli rad pisca za proteklih 30 godina od kako je objavljeno prvo izdanje”, smatra Velikić.

Dodao je da je siguran da će nagrađivani pisac sa svojim dodatkom o fatalnoj gospođi Riznić uroniti u neki novi roman.

Podsetimo, radnja romana prati junaka Rusa srpskog porekla Pavela Volkova u doba Napoleonovih ratova koji odlazi u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu će sresti ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće važne Srbe tog vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka.

Tako se sama misija pretvara u nešto sasvim drugo i završava sasvim neočekivano.

Vek i po kasnije istoričar Pavle Vuković će se naći usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će ličiti na onu od Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Ðorđa Brankovića.

Sada, u dodatku romana Volkov se upoznaje sa još nekim sudbinama i tajanstvenim likovima, koji će imati prilike da sretnu i fatalnu gospođu Riznić, kojoj je i poglavlje - čitava celina i posvećena.

“Za njegov roman kažu da je - “fantastična literatura”. Međutim, ja smatram da je inače književnost fantastična, da je fantastično to što uopšte neko danas piše i da neko drugi čita, da pisac ima svoje čitaoce. Zato mi je sve u vezi pisanja - fantastično. U romanu “Sudbina i komentari” istorija pulsira ritmom živog sadašnjeg vremena. A literatura ima tu moć da vas učini stanovnikom svojih svetova”, rekao je Velikić i prisetio se misli Edgara Alana Poao, koji je izjavio da “ne veruje u duhove, ali ih se plaši”.

Književna kritičarka i teoretičarka Sonja Milovanović je rekla izjavila da je za nju “Sudbina i komentari” jedan od najboljih i najznačajnijih romana ikada ne samo u domaćoj, već i u svetskoj književnosti.

Milovanović smatra da je ponekad važno vreme i mesto gde se čita knjiga, te je ona, kaže, čitala u jednom malom i mirnom gradu na jugu Afrike koji se toliko razlikuje od Beograda i prijalo joj je da se upusti u tu književnu avanturu.

“Složena naracija, žanrovske konvencije kojima se autor poigrava, post-moderno i tradicionalno pripovedanje, odnos istorije i fikcije, istine i laži, sve je to utkano u ovaj roman. Zanimalo me je da li je ton pripovedanja ostao isti u tom dopisanom dodatku posle 30 godina, jer nije lako vratiti se ponovo nečemu tako davno napisanom”, izjavila je kritičarka i primetila da je junak Korto Malteze, slavan iz stripova Huga Prata, ovde u dopisanom nastavku dobio znatno veći prostor nego pre tri decenije.

Ona je trakođe uvidela da se grad Trst pojavio i u romanu “Hamsin 51” Dragana Velikića, što joj je, kaže, veoma zanimljivo.

“Priča o smrti i dalje ostaje kod Radoslava Petkovića. Dodatkom u dopunjeno izdanje sebe je ponovo doveo sebe u vezu sa svojim likovima. Tu je prisutna i “Pikova dama” inspirisana Aleksandrom S. Puškinom za nove imaginarne svetove i zaista prijanja savršeno na već napisan roman, kao njegova nova verzija”, ocenila je Sonja Milovanović.

Autor je objavio romane “Put u Dvigrad” (osvojio nagradu “Miloš Crnjanski”), “Zapisi iz godine jagoda”, “Senke na zidu”, “Savršeno sećanje na smrt” (2008, nagrada “Borisav Stanković”), knjige priča “Izveštaj o kugi” (1989, Andrićeva nagrada) i “Čovek koji je živeo u snovima” (1998, Vitalova nagrada), dela esejističke proze (“Ogled o mački”, “O Mikelanđelu govoreći”, “Događaj godine”, “Kolumbovo jaje”).

Predstavljena "Bibliografija izdanja muzeja zrtava genocida"

Knjiga "Bibliografija izdanja muzeja žrtava genocida (1992-2022)" autorke Nataše Simić predstavljena je danas u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), povodom obeležavanja 30. godišnjice postojanja i rada Muzeja žrtava genocida.

Predstavljanje knjige upriličili su bibliotekar-savetnik dr Tatjana Brzulović Stanisavljević, jedan od recenzenata knjige, direktor Muzeja Dejan Ristić, kao i sama autorka Natasa Simić, viši bibliotekar NBS-a.

Na samom početku konferencije, direktor Muzeja je istakao značaj sveobuhvatnosti knjige Nataše Simić, čemu govori u prilog brojka od 127 naslova, koliko ih obuhvata ova knjiga.

"Ova knjiga objavljena je povodom obeležavanja 30 godina postojanja Muzeja žrtava genocida, te ona obuhvata sve knjige, sve monografske publikacije, naučne studije, zbornike radova, zbornike dokumenata, te i sve druge publikacije koje je Muzej objavio, počev od 1992. godine pa sve do nedavno", rekao je Ristić.

Direktor je podsetio da Muzej žrtava genocida predstavlja jednu od ustanova kulture Republike Srbije koja se bavi najtragičnijom i najbolnijom temom čitave nacionalne istorije, genocidom počinjenim nad Srbima na teritoriji Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu, kao i genocidom nad okupiranom Jugoslavijom.

On je dodao da su osnovni ciljevi Muzeja realizacija naučnih istraživanja na polju tema žrtava genocida, te da se postavlja pitanja zašto na svim univerzitetima u Srbiji nije odbranjen nijedan doktorat o Jasenovcu, počev od 1945. godine, te da to iznova vodi do postavljanja pitanja "šta mi zapravo znamo o velikim i bolnim temama nacionalne istorije", s posebnim osvrtom na Drugi svetski rat.

Direktor je istakao da uprava Muzeja vrlo uspešno radi na uspostavljanju saradnji sa drugim kulturnim ustanovama u našoj zemlji, kako bi se pomerale granice u samom poznavanju ovog bitnog istorijskog perioda.

Tatjana Brzulović Stanisavljević istakla je da je veoma ponosna što je bila deo ekipe koja je uspela da "iznedri jednu ovakvu monografiju", koja zaista ima nemerljivu vrednost.

"U ovoj monografiji autorka je dala, osim uvodne reči, predgovor na srpskom i engleskom jeziku, zatim, podeljenu u dve celine, bibliografiju izdanja Muzeja žrtava genocida, sve ovo prate i registri, kao i beleška o autoru", rekla je Brzulović Stanisavljević.

Ona je dodala da su u okviru ove bibligrafije uvrštene i dve recenzije, među kojima je jedna njena, te da je izuzetno ponosna na to.

Autorka izložbe izjavila je da je u ovoj bibliografiji uspela da objedini "dve ljubavi", istoriju i bibliotekarstvo, te je istakla da ne želi da govori mnogo o knjizi, već da tu slobodu ostavlja onima koji će je čitati i kojima se daje sloboda da donose sud o njoj.

(Telegraf.rs/Tanjug)