Prelepa "Sirotinjska kuća" u centru Beograda je nekad bila sirotište, a onda dom muzičkog virtuoza

Kuća Stevana Mokranjca / Foto: Dušan Veselinović / Telegraf.rs

Već skoro 150 godina, u Dositejevoj 16 u Beogradu, vremenu odoleva kuća Stevana Stojanovića Mokranjca – srpskog kompozitora, horovođe, pedagoga, sakupljača narodnih melodija.

Preporučujemo

Podignuta je 1872. godine, kao porodična kuća uglednog građevinskog preduzimača Jakova Damnjanovića. Od 1878. do 1879. godine, zdanje je poslužilo za smeštaj Engleskog zavoda za srpsku siročad, koji je osnovao engleski doktor Henri Ciman. U to doba, zgrada je u narodu bila poznata kao „Sirotinjska kuća“.

Na samom ćošku sa Gospodar Jevremovom ulicom, kuća je izgrađena kao ugaoni objekat s podrumom, prizemljem, spratom i prostranim dvorištem. Karakteriše je stambena kultura zapada. Ima dve glavne ulične fasade na koje je arhitekta obratio podjednaku pažnju. Uprkos veličini, predstavlja skromniju varijantu klasicizma, što potvrđuju i jednostavni fasadni detalji ispod krova i iznad prozora.

Foto: Rad Milana Jovanovića

Stevan Mokranjac se rodio u Negotinu, gde je njegova kuća danas otvorena za posetioce, a u zdanje u Dositejevoj se uselio kad se zbog poslovnih obaveza preselio u Beograd. Radio je kao nastavnik muzike u Prvoj beogradskoj gimnaziji, nastavnik pojanja u Bogosloviji, bio je pisac folklornih studija, jedan od osnivača Gudačkog kvarteta, profesor i direktor Prve muzičke škole u Srbiji. Bio je izabran i za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije.

Mokranjac, kao predstavnik muzičkog realizma, ostao je zapamćen po delima "Opelo", "Liturgija" i "Rukoveti" – ciklusu od 15 muzičkih rapsodija – srpskih i balkanskih narodnih melodija. Sa njime na čelu, Beogradsko pevačko društvo pronelo je srpsku pesmu van granica zemlje: u Solun, Skoplje, Sofiju, Budimpeštu, Carigrad, Petrograd, Moskvu, Kijev, Berlin, Trst, Rijeku…

U Beogradu je proveo veći deo života i obogatio ga je svojim muzičkim delom. Ovde se oženio Milicom Predić, rođakom slikara Uroša Predića, i imao je veliki krug prijatelja – među njima i Aleksu Šantića, Janka Veselinovića, Svetozara Ćorovića… Noseći fes sa kićankom, duge noći je provodio po beogradskim kafanama, gde nije mnogo pio, ali bi često zapevao.

Sa suprugom Milicom Predić / Foto: Arhivska fotografija

Stevan Mokranjac je preminuo u Skoplju 1914. godine. Posle rata, Prvo beogradsko pevačko društvo je prenelo njegovo telo u Beograd i sahranilo na Novom groblju, zajedno sa pramenom sede kose koji mu je njegova supruga, verni životni saputnik, za uspomenu odsekla na rastanku.

Godine 1981. Skup stanara ove kuće, jednoglasno je podržao odluku da se zdanje proglasi za spomenik kulture, što je i učinjeno 1983. godine.

Danas, vlasništvo ove ustanove je kombinovano, što znači da je jedan deo u državnoj svojini, dok je drugi u privatnom posedu.

(Dušan Veselinović / Pop&Kultura / Telegraf.rs)