• 8

Jeziva istina o čuvenom hitu koji svi pevamo: "Svirali su dok su ljudi pored njih ubijani"

'Dance me to your beauty with a burning violin', predstavlja lepotu življenja, kraj ovog postojanja i kraj strasti u našoj egzistenciji

  • 8

Kanadski kantautor Leonard Koen jedan je od najcjenjenijih muzičara 20. veka s velikim opusom i fascinantnom životnom pričom.

Rođen je i odrastao u Montrealu u jevrejskoj porodici. Majka mu je bila poreklom iz Litvanije, a očeva porodica iz Poljske. Kroz život je proučavao druge religije pa je pet godina proveo u budističkom samostanu i govorio da mu se sviđa "univerzalna figura Isusa Hrista koji je najbolji čovek koji je ikad hodao Zemljom". No, nikad se nije odrekao judaizma.

- Moj prijatelj Brajan Džonson rekao je da nikad nisam čuo za religiju koja mi se nije svidela. Zato sam pokušao ispraviti taj utisak da tražim novu religiju pored judaizma. I te kako sam deo te tradicije i praktikujem veru, kao i moja deca i to nikad nije bilo pitanje. Istraživanja drugih religija i sistema verovanja svakako su obogatila i produbila shvatanje moje tradicije - rekao je svojevremeno Koen.

A jedna od njegovih pesama koja je svima poznata isključivo kao ljubavna zapravo je inspirirana holokaustom, odnosno scenama iz koncentracionih logora. Radi se o pesmi "Dance Me To The End Of Love" s albuma "Various Positions" iz 1984. godine.

- Zanimljivo je kako pesme počnu jer u srži svake pesme postoji seme koje ti je neko dao ili si ga uzeo iz sveta. Zato je proces pisanja pesme tako misteriozan. A ova pesma je došla od saznanja da su u nekim nacističkim koncentracijskim logorima pored krematorijuma stajali gudački kvarteti. Ti su ljudi bili prisiljeni svirati dok se pokraj njih događa horor, a i njihova je sudbina bila ista. Svirali su klasičnu muziku dok su drugi zatvorenici ubijani i spaljivani.

Dakle, ta muzika, 'Dance me to your beauty with a burning violin', predstavlja lepotu življenja, kraj ovog postojanja i kraj strasti u našoj egzistenciji. Ali, to je isti jezik koji koristimo da bismo se prepustili voljenoj osobi pa nije bitno koja je ideja iza te pesme, bitno je da se oseti strast - rekao je Koen.

Svoj susret s pesnikom svojevremeno je opisao srpski književnik i prevodilac Vladislav Bajac.

"Završio sam bio prevod njegove knjige pesama 'Snaga robova' i smatrao sam da je prirodno da ga upoznam pa sam otišao sam na grčko ostrvo Hidru, gde je boravio preko leta. Hidra je tada bila bez gužve, bez struje i turista, obično selo. Pitao sam razne prodavce na obali za njega, ali niko od ljudi koji tu žive nije znao o kome govorim. Sećam se da sam ušao u prodavnicu u kojoj se u pozadini čula Koenova pesma, pitao za njega, a prodavac je rekao 'Pa, evo ga'. Ti meštani godinama nisu znali da ovaj poznati Kanađanin provodi po pola godine na njihovom ostrvu, da tu živi.

Lutajući tako po obali, ugledao sam ga kako sedi u kafiću koji gleda na luku i obalu. Polako sam prilazio i — kako se to radi u susretima te vrste — upitno sam izgovorio 'Leonard Koen?', a on je dugo ćutao, toliko da je već bilo neprirodno.

Brzo sam rekao ko sam jer sam polako naslućivao o čemu je reč. Nekoliko meseci pre toga, u decembru 1980. u Njujorku je ubijen Džon Lenon i Koen mi je posle rekao da je bio siguran da sam jedan od onih koji su kod njega došli s pištoljem", ispričao je Bajac.

(Telegraf.rs / 100%.hr)

Komentari

  • siux

    a?

  • Komšija Jova

    Najveći i neponovljivi... "voli vas vaš... LK"

  • Рус

    Koji svi?? Ja verujem da 97%gradjana Srbije nije čuo za ovu pesmu nikada..

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima