"Bela žena, beo ja, ali dete nije": Urnebesni stihovi legendarnog Čkalje koji će vam ulepšati dan

Printskrin: YouTube/Nixa Zizu

Svima nam je poznato da je Miodrag Petrović Čkalja bio jedan od najvrsnijih talenata jugoslovenske komedije. Glumio je, pevao, mogao je svakoga da zasmeje. I dan-danas veliki broj nas uživa u "Kamiondžijama", iako se repriziraju po ko zna koji put.

Preporučujemo

Čkalja je rođen na današnji dan 1924. godine, a ovom prilikom ukazujemo na jednu njegovu ploču, možda manje poznatu, na kojoj se izdvaja pesma:

Bela žena, beo ja, ali dete nije

Desila se nezgoda, komšiluk se smije,

bela žena, beo ja, ali dete nije.

A zašto je tako, đavo bi ga znao,

a sve mi se, ljudi, čini da sam nastradao.

-

Jeste da mi baba ima crne oči,

ali ovom muškom detetu, ljudi, sve crno, mama da mi umre.

-

Pitam ženu da li zna ona šta to znači,

kolena mi klecnuše kada se namrači.

"U kom veku živiš bre?", ciknu poput guje,

"Zar ne vidiš da nas ova zagađenost truje?"

-

Možda je u pravu, ali, brate,

uopšte dete ne liči na mene.

Ja ćelav, a on ima grguravu kosu.

-

Mi u gradu živimo, poznato je svima

raznoraznih tu crnila i gareži ima.

Još oboje pušimo, viče žena, jeca:

"Ko odrasli znaš da nisu otporna i deca"

-

U poslednje vreme, struje nije bilo,

pa zbog mraka možda je dete pocrnilo.

U poslednje vreme, struje nije bilo,

pa zbog mraka možda je...dete pocrnilo.

(Telegraf.rs)