Nikola Demonja je opširnim statusom opisao kakva ljudina je bio Dragoljub Đuričić

Dragoljub Đuričič Foto: ATA Images

Dragoljub Đuričić, osim što je bio prvoklasan muzičar, bio je i sjajan čovek. Upravo o ljudskoj veličini slavnog bubnjara, koji je preminuo od korona virusa u 69. godini, pisao je saksofonista Nikola Demonja.

Preporučujemo

Nikola se u opširnom statusu prisetio nekih lepih trenutaka koji je imao sa Dragoljubom.

Prenosimo ga u celosti.

"A kako sad, dobri moj Dragoljube Đuričiću? Ne mogu da se oporavim od šoka. Gledam u te tvoje vesele oči na slici, i ne znam šta bih im rekao. Razmišljam sve vreme na koji način da tebi kažem zbogom, ali to nije moguće. Uspomene iskaču jedna za drugom, smenjuju se. Šteta što ne mogu svoje misli da ekranizujem u film. Veruj mi da bi bio gledan. Jer takav se glavni glumac u životu retko sreće. Znam da si voleo da čitaš moje reči, jer si me neretko pozvao da mi kažeš šta misliš o nečemu što sam ranije znao da napišem. Bez obzira slagali se, ili ne. Znam koliko si me voleo kao muzičara, a još više kao čoveka od reči i stava, pravdoljubivog i slobodoljubivog, kakav si i sam bio. I znam koliko sam takav zato što sam baš od tebe imao priliku da vidim kako treba. I u muzici, i u životu. Znam da bi voleo da ti nešto sad napišem. Mogu da probam, pa dokle dobacim...

Često bih se setio, pa naravno i danas, kako si me pozvao dan posle onog “najvećeg koncerta”. Posle Marakane. Ti si mene zvao. Da me pitaš kako sam, kako mi je bilo. Čovek koji je odsvirao koncerata, turneja, albuma i pesama, koliko ja ne mogu ni da sanjam, je pozvao mene, tamo nekog nebitnog klinca, koji je tek kročio nogom na scenu. Rekao sam ti, Dragoljube, nisam ja svirao samo sa Zdravkom Čolićem, znaš. Svirao sam i sa Dragoljubom Đuričićem. A ti si mi samo rekao: “Mali, nemoj za*ebavat’...” Znao si takođe koliko je meni to bilo važno, jer si znao da sam Zvezdaš, i šta je za mene Marakana. Iako veliki Partizanovac, uvek si mi čestitao Zvezdine uspehe. Zvao si me i prošle godine kad sam snimio pesmu za košarkaški klub. Da mi čestitaš. Bio si oduševljen što je moja Nia pevala Zvezdinu himnu u Areni, i stalno mi govorio da sam dobar otac, i koliko je važno da takav budem.

Toliko si me puta ostavio bez reči. Jedan od najvećih muzičara svog vremena, hodajuća anegdota, neiscrpna zabava, i pre svega jedan slobodan i pravedan čovek, jedinstvenog i neponovljivog duha.

Sećam se i kada smo žurili na aerodrom, pokupio si me kolima, i pojurio ka Kneza Miloša. A Kneza Miloša je, ne sećam se zašto, bila zatvorena. Klasičan beogradski kolaps, a mi u žurbi. Odjurio si direktno ka policiji, i u nekoliko reči svojim šarmom ih omađijao, i pustili su te da prođeš. I tako smo nas dvojica projurili kroz potpuno pustu ulicu Kneza Miloša. Bilo je to pre mnogo godina, ali zauvek ću da pamtim koliko si me impresionirao svojom pojavom, i mene i sve ljude oko sebe, i kako si naizgled sa lakoćom rešavao sve probleme.

Dragoljub Đuričić Foto: ATA Images

Stalno si nas ohrabrivao. Nas klince. Ne da nije postojala trunka ljubomore prema generaciji koja dolazi, nego si nas stalno bodrio, i govorio nam kako smo sjajni. Ukazivao gde da pazimo da ne pogrešimo, a istovremeno veličao naše vrline. Ne znam da li znaš koliko je to veliko u mojim očima. Koliko si ti veliki, jer si uvek pokušavao da podigneš nas male, mlade, glupave i neiskusne. Davao si nam vetar u leđa kao niko drugi. Kao niko drugi.

Ne mogu da prihvatim da te više nema jer si veći od vremena u kom si živeo. Slomio si mi srce. Zato što sam te stvarno voleo. I već mi nedostaješ.

Zbogom dragi prijatelju. Hvala ti beskonačno na svemu.

Tvoj trag u vremenu je neizbrisiv.

Dobri moj Dragoljube Đuričiću.", napisao je Nikola.

Printsrkin: Facebook/nikolademonja

(Telegraf.rs)