Da li ste znali da je legendarni gitarista „Kvina” takođe i astrofizičar svetskog glasa?

Brajan Mej na nastupu „Kvina” februara 2020. u Sidneju, održanom u okviru devetočasovnog dobrotvornog koncerta čiji je cilj bilo skupljanje pomoći za žrtve požara koji su opustošili Australiju. Foto: Profimedia/PETER PARKS/AFP

„Bohemian Rhapsody”, „The Show Must Go On”, „Who Wants to Live Forever”, „We Are the Champions”, „Don't Stop Me Now”, „I Want to Break Free”, „Killer Queen”, „Under Pressure”, „Somebody to Love”, „Fat Bottomed Girls”, „Crazy Little Thing Called Love”.

Ljubitelji muzike momentalno će prepoznati naslove pesama britanskog benda „Kvin” (Queen), koji je sasvim sigurno među najpopularnijim i najuticajnijim u istoriji roka, a možda i jedini čije pesme slušaju i oni koji ih ne slušaju i preterano ne vole.

Preporučujemo

Ali već iz naslova možete zaključiti da se ovde ne radi o bendu, već o jednom naročitom članu benda, štaviše glavnom osnivaču benda, koji se isprva zvao „Smajl”, sve dok Fredi Merkjuri nije 1970. zamenio Tima Stafela i predložio da promene naziv u „Kvin”.

Brajan Mej na nastupu „Kvina” sredinom januara 2020. u Seulu, Južna Koreja. Foto: Profimedia/Yelim LEE/AFP

Radi se o Brajanu Meju, vodećem gitaristi grupe, i čoveku kojeg redovno svrstavaju među najveće virtuoze na tom instrumentu. Ali se ne radi o njegovoj muzičkoj karijeri, već o strani njegove ličnosti koja je verovatno poznata samo fanovima, među kojima takođe možda ima onih koje će ovo iznenaditi.

Mej se rodio 19. jula 1947. u Hempton Hilu na obodu Šireg Londona, kao jedino dete Škotlanđanke Rut Irving i Engleza Harolda Meja, inženjera u ministarstvu avijacije. Do 11. godine pohađao je državnu osnovnu školu, kada je dobio stipendiju za Hemptonsku gramatičku školu (danas bez „gramatičkog” atributa), gde je dovršio svoje sekundarno obrazovanje.

Na kraju školovanja u toj instituciji zaradio je više diploma, ali ako bismo navodili koje tačno, morali bismo se pozabaviti sada već zastarelim obrazovnim sistemom u UK; a to nećemo raditi. Zato ćemo tek napomenuti onoga što je bitno: među diplomama su bile one na poljima fizike, matematike i primenjene matematike.

Brajan Mej, astrofizičar i vodeći gitarista „Kvina”, govori na skupu održanom povodom proletanja Nasine sonde „Novi horizonti” pored objekta Arokot u Kojperovom pojasu. Foto: Profimedia/NASA/Bill Ingalls/AFP

To ga je preporučilo Imperijalnom koledžu Londona, gde je 1968. diplomirao fiziku s odličnim uspehom i dobio poziv sera Bernarda Lovela, istaknutog fizičara i radio-astronoma, da mu se pridruži u Centru za astrofiziku „Džodrel Benk” pri kojem je radila istoimena opservatorija s tada najvećim radio-teleskopom na svetu (danas treći po veličini, i nosi Lovelovo ime).

Međutim, Mej je umesto toga odlučio da ostane na Imperijalnom koledžu, kako odlaskom iz Londona ne bi rasturio već pomenuti „Smajl”, koji će se dakle 1970. transformisati u „Kvin”.

Iste godine je počeo da priprema doktorat, proučavajući svetlost reflektovanu međuplanetarnom prašinom te brzinu prašine u ravni Solarnog sistema. Odustao je tek 1974. kada je „Kvin” počeo da doživljava zvezdani uspon (he-he), ali bez obzira na to, stigao je da u koautorstvu objavi dva naučna rada koja su prošla kroz stručnu recenziju.

Brajan Mej, astrofizičar i vodeći gitarista „Kvina”, sa suprugom, glumicom Anitom Dobson, dolazi na sahranu Stivena Hokinga u Kembridžu 31. marta 2018. Foto: Profimedia/Daniel LEAL/AFP

Ispostavilo se da sve to ipak nije bilo bez značaja: oktobra 2006. Brajan Mej se ponovo prijavio za doktorat na Imperijalnom koledžu i podneo tezu avgusta iduće godine, godinu dana pre nego što je mislio da će biti u mogućnosti; mesec dana kasnije ona je prihvaćena od strane komisije.

Za to vreme, morao je, ne samo da revidira sve ono što je tri i po decenije ranije napisao, nego i da pregleda sve radove i ispita sva otkrića na tom polju do kojih su naučnici u međuvremenu došli. Na ruku mu je išlo to, što se zapravo tokom tog perioda malo ljudi bavilo tom tematikom, koja je širu akademsku zajednicu tek dvehiljaditih počela više interesovati.

U svom doktorskom radu, Mej je istraživao radijalnu brzinu (tj. brzinom kojom se nebeska tela kreću svojim putanjama) pomoću apsorpcione i Doplerove spektroskopije zodijačke svetlosti korišćenjem Fabri-Peroovog interferometra iz opservatorije na Tenerifama. Doktor je postao 14. maja 2008. na ceremoniji održanoj u „Rojal Albert holu”.

Brajan Mej, astrofizičar i vodeći gitarista „Kvina”, na uspelom protestu protiv izlovljavanja lisica u Londonu jula 2015. Foto: Profimedia/JUSTIN TALLIS/AFP

Iste godine u oktobru, imenovan je za gostujućeg istraživača na svom matičnom univerzitetu, gde je član Imperijalne grupe za astrofiziku. Još pre nego što je doktorirao, novembra 2007. je imenovan kancelarom Liverpulskog univerziteta „Džon Murs”, a s radom je počeo posle doktoriranja i na tom položaju ostao sve do 2013.

Zajedno s bivšim astronautom „Apola 9” Raselom „Rastijem” Švajkartom pokretač je Dana asteroida, globalne kampanje kojoj je cilj da ljude širom sveta upozna s ovim nebeskim telima i mogućnostima koje nam stoje na raspolaganju kako bismo se od njih eventualno zaštitili.

Jedan asteroid je 18. juna 2008. dobio njegovo ime: „52665 Brajanmej”. Koautor je knjiga „Beng! — Kompletna istorija univerzuma” i „Kosmički turista”, obe u saradnji sa serom Patrikom Murom i Krisom Lintotom. Vegan je i neumorni borac za prava životinja. Oni koji kažu da liči na Isaka Njutna, potpuno su u pravu.

(P. L.)