Čudesni ex yu singlovi: Deset tajnih veza za one kojima muzika znači

Foto: ATA Images

Dugogodišnji sam kolekcionar vinila.

U godinama koje su ostale iza mene, susreo sam i upoznao mnogo onih koji su takođe opsednuti tim parčetom plastike.

Preporučujemo

Neki su sakupljali samo one dugosvirajuće ploče.

Kod drugih je sva pažnja bila okrenuta pločama na 45 obrtaja. Ovi prvi, smatrali su pristup ovih drugih za površan i neozbiljan. Ovi drugi smatrali su da je prvima umnogome ukraden san, te da su se isuviše i sasvim bespotrebno uživeli u ulogu.

Ja sam pripadao onoj trećoj grupi.

Nisam se mogao odreći ni jednog ni drugog.

Što će reći - "najgore" sam prošao.

A sve je počelo veoma davno...

Splet okolnosti, prst sudbine ili nešto sasvim treće, učinili su da mojim najranijim sećanjima, pripada i ritual držanja ploča u rukama.

I to upravo ovih malih, što bi neki rekli - "sa rupom".

Kao i fascinacija tom magičnom spravom:

Gramofonom!

Satima sam mogao slušati zvuke koji su dolazili sa te strane, iako nisam do kraja mogao razumeti gde su se skrile sve te čike i tete koji pevaju i sviraju.

Ali nisam ni osećao preveliku potrebu za tim.

Ono što nisam razumeo, nadoknadila bi moja mašta.

Behu to divne, davne, šezdesete.

Neka sedma - osma, otprilike.

Nezaboravno detinjstvo i moje otkrivanje tog tajanstvenog, čudesnog sveta.

Behu to godine kada sam polako postajao svestan svoje okoline i svaki novi korak predstavljao je pravi doživljaj.

Novo uzbudjenje.

Najluđi snovi, radost života i neutaživa želja za saznanjima bili su tu, na dohvat ruke.

Trebalo ih je samo ubrati, poput nekog rajskog voća i sladiti njime svoju dušu i telo.

U godinama koje će potom stići, razložnost odraslog čoveka sve je više gurala u stranu, u nebitnost, taj zanos radoznalog deteta.

Bila je to istinski okrutna borba.

Borba koja traje čak i danas.

I u kojoj ne znam pobednika.

Taman kada postanem siguran da je na obroncima mojih poimanja odrastao čovek konačno odneo prevagu (pa i logično je sasvim - priznajem sebi), pojavi se odnekud to ludo dete koje ne posustaje i ne priznaje, da je već jednom gotovo.

Da je snovima jednom već stigao kraj.

Ne vredi.

Do dana današnjeg ništa tvrdoglavije nisam sreo.

I eto, koliko da znate:

Ovo ispod ne pišem ja.

Piše ono.

Ustreptalo, uzbuđeno, jogunasto, ma ni samo više ne zna kuda bi i šta bi.

(Uputstvo za upotrebu: U pitanju je lični odabir pri kome sam se rukovodio činjenicom da nijedan od navedenih singlova nije predstavljao najavu za redovni, studijski, album izvođača, ili da je skinut kao najveći hit sa takvog, već su to kompozicije koje su svoj put do slušaoca pronašle baš zahvaljujući ovim pločama i u njihovim srcima ostale zauvek. Na naknadna ubacivanja na kompilacije, tipa "najveći hitovi" ili live izdanja, nisam obraćao pažnju. Singlovi su poređani isključivo po godini izdanja i zahvataju period do pojave novog talasa.)

-GRUPA 220 "Osmijeh" / "Večer na Robleku" / "Uvjek kad ostanem sam" / "Grad". (Jugoton 1967.)

Čudesan singl, čudesne grupe iz Zagreba, čudesnog autora, Drage Milinareca, koji je vlasnik prvog, autentičnog, autorskog hita ne ex-YU prostorima, kompozicije "Osmijeh". Tiraž je bio, za to vreme, fantastičnih 50 000 primeraka. Od tog trenutka u jugoslovenskoj rock muzici više ništa neće biti isto.

Grupa 220 - "Osmijeh":

Grupa 220 - "Večer na Robleku":

Grupa 220 - "Uvjek kad ostanem sam":

Grupa 220 - "Grad":

-INDEXI "Naše doba" / "Zašto je prazan čitav svijet" / "Pružam ruke" / "Jednom smo se svađali" (PGP RTB 1967.)

Nije sasvim i do kraja jasno, koja kompozicija je prvi, autentični, domaći, autorski rad - "Osmijeh" ili "Pružam ruke". Mišljenja su različita. Odnosno mišljenje, koja je pre nastala.

Ono što se pouzdano zna, jeste da je producent i snimatelj Nikola Borota Radovan doslovce zatvorio u sobu Bodu Kovačevića, uz opasku da nema izlaska vani, dok ne komponuje pesmu za koju mu je dao tekst. Iako je sama kompozicija nastala dosta ranije, snimljena je 13. febrauara 1967. godine i kao što već i rekoh, ima onih koji je smatraju za prvu, domaću, autentičnu, rock kompoziciju u Jugoslaviji. A ako znamo da je nastala u gradu koji još nekoliko godina nakon toga neće imati svoju izadavčku kuću, to Indexe čini još i mnogo većim.

Indexi - "Naše doba":

Indexi - "Zašto je prazan čitav svijet":

Indexi - "Pružam ruke":

Indexi - "Jednom smo se svađali":

-SRCE "Gvendolina" / "Zlata obala". (Helidon 1972.)

Do dan-danas kompozicija "Gvendolina" je ostala himna posvećenika i onih koji u muzici "vide" nešto više. Ako znamo da je to i jedina ploča ove grupe iz Ljubljane, onda njen značaj proporcionalno raste sa takvim saznanjem.

Progresivni rock jugoslovenskog, a ujedno i svetskog okvira i nivoa.

Srce - "Gvendolina":

Srce - "Zlata obala":

-INDEXI "Plima" / "Povratak Jacka Trbosjeka i ostalog zla" / "Ugasila je plamen" (Jugoton 1972.)

Mišljenja sam da je 1972. u jugoslovenskom rocku bila zaista nešto posebno. Da je samo ovaj, više nego čudesnan singl, "rođen" te godine, ostali bi zatečeni onim što se našlo pred nama. Jednostavno, Indexi su tog leta postali svetska klasa. Kompozitorski, aranžerski, svirački, kako god. Danas to može neko priznati ili ne, ali u jedno sam sasvim siguran: Značaj ove ploče umnogome nadilazi jugoslovenske prostore i pokazuje gde smo nekada bili na svetskoj mapi r'n'r, ali i gde smo mogli biti.

Indexi - "Plima":

Indexi - "Povratak Jacka Trbosjeka i ostalog zla":

Indexi - "Ugasila je plamen":

-YU GRUPA "Mali medved" / "Bio jednom jedan pas" (Jugoton 1972.)

Interesantna pričica, neka moja lična, vezana je za ovaj singl. Ja sam ga obožavao. Ali nisam tih davnih godina, po tom pitanju imao baš previše istomišljenika u mom okruženju, pa čak ni onih koji su uopšte i imali tu ploču. Iz tog razloga nisam se prečesto hvatao za nju kada bi društvo svratilo na slušanje muzike, više sam to činio kada sam bivao sam. Bila je to onako - jedna moja lična pasija, gotovo svakodnevni ritual. Tako je i ostalo sve do 1999. godine kada mi je u ruke dospela knjiga "Fatalni ringišpil", uvaženog Aleksandra Žikića gde doslovce piše - da on ovu ploču smatra jednom od "najautentičnijih rock singlova čitave jugoslovenske produkcije". I još važnije: Da se u njegovoj gimnaziji na svakog ko se zanimao za r'n'r, a nije imao ovu ploču i znao tekst napamet, gledalo sa otvorenim prezirom. Iako je došla kasno, bolja potvrda mog mišljenja i "tajnih veza" zaista mi nije bila potrebna. I da: Ovo je još jedan singl iz 1972. godine.

YU grupa - "Mali medved":

YU grupa - "Bio jednom jedan pas":

-KORNI GRUPA "Etida" / "Jedna žena" (PGP RTB 1973.)

Ovo je svakako bio "tour de force" Korni grupe kada su singlovi u pitanju. I A i B strana ploče dovedene su gotovo do savršenstva u svakom smislu. Kompozitorski i aranžerski genij Kornelija Kovača, ovde je zablistao u punom sjaju, uz nesvakidašnje iskustvo i instrumentalne sposobnosti ostalih članova grupe.

Korni grupa - "Etida":

Korni grupa - "Jedna žena":

-TIME "Makedonija" / "Reci ciganko šta mi u dlanu piše" (Jugoton 1973.)

Problem "drugog albuma" bio je vrlo često prisutan, ne samo kod naših već i svetskih bendova. Pitanje je sasvim jednostavno, ali je odgovor težak: Kako prevazići samog sebe, kako potvrditi sjajan početni album? Mnogi su pali na tom ispitu. Dado Topić je već sa ovim singlom i kompozicijom "Makedonija" potvrdio da i te kako ima keca u rukavu, a Vedran Božic je čitavu "priču" zapečatio jednim od najlepših i najsvrsishodnijih gitarskih sola jugoslovenskog rocka.

Time - "Makedonija":

Time - "Reci ciganko šta mi u dlanu piše":

-BULDOŽER "Rastemo" / "Svaki čovjek ima svoj blues" (RTV Ljubljana 1975.)

Ima singlova koji su najavljivali albume. Ima i onih koji su "skidani" sa albuma kao najveći hitovi, kao što napisah u gornjoj napomeni. Ni jedni ni drugi nisu tema ove priče. Ovaj singl je najavio mnogo više. Najavio je jednu nesvakidašnju, sjajnu grupu, na jugoslovenskim prostorima. Kompoziciju "Svaki čovjek ima svoj blues" i danas smatram jednom od najčudesnijih uopšte, kada je domaća scena u pitanju. Apsolutno mi je nevažno što je i u trenutku objavljivanja za mnoge ostala nepoznata, a u današnjem vremenu i da ne govorimo.

Buldožer - "Rastemo":

Buldožer - "Svaki čovjek ima svoj blues":

-BIJELO DUGME "Ima neka tajna veza" / "I kad prođe sve, pjevat ću i tad" (Jugoton 1976.)

Sjajna kompozicija koju je napisao Bregović, na majstorski tekst Duška Trifunovića. U pitanju je inače naručena kompozicija, ali o tome se uglavnom već sve zna, da ne širimo previše priču. Njen prvi izvodjač bila je Jadranka Stojaković, a potom je Sabina Varešanović izvodi na festivalu Vaš šlager sezone 1974. godine. U verziji Bijelog dugmeta se gotovo istovremeno pojavljuje na singlu i albumu "Kongres rock majstora". Nema nikakve potrebe trošiti previše reči na objašnjenja. Oni koji su se zatekli na koncertu Joan Baez 18. oktobra 2014. godine u beogradskom Domu sindikata, kada je ona na iznenađenje svih, otpevala "Tajnu vezu" na srpskom jeziku, nikada ne mogu zaboraviti ni taj trenutak, ni emocije koje im je ta pesma tada darivala i "spakovala" u najdublji kutak duše. Neponovljivo.

Bijelo Dugme - "Ima neka tajna veza":

Bijelo Dugme - "I kad prođe sve, pjevat ću i tad":

-SMAK "Satelit" / "Šumdijski blues" / "Čovece ti si mlad" / "Slikar sa Pikadilija" (RTV Ljubljana 1976.)

Kako je samo ovakva ploča bila potrebna grupi Smak te 1976. godine. Nestvarno potrebna. Mišljenja sam, da je ovo bio prelomni trenutak u karijeri grupe, iz najmanje dva razloga.

Prvi je, da su ovom pločom koliko-toliko izašli iz nekog "mračnog" okvira koji su sami sebi nametnuli (ali u koji će se i kasnije povremeno vraćati). Samim tim, postali su mnogo prihvatljiviji za širi krug publike. Drugi - Točak je ovom pločom definitivno pokazao da je i autor i te kako dostojan svoje virtouzne svirke i time zapušio usta čak i najvećim nevernim Tomama. I sama izdavačka kuća je u tom trenutku verovala u njih bez zadrške, organizovavši im nesvakidašnju promociju ploče avionu koji je leteo za Njujork.

Smak - "Satelit":

Smak - "Šumadijski blues":

Smak - "Čoveče ti si mlad".

Smak - "Slikar sa Pikadilija":

(Telegraf.rs)