Klasične melodije koje ste 100 puta čuli, a verovatno ni ne znate kako se zovu

Foto: Wikipedia / Deutsch, Otto Erich (1965) Mozart: A Documentary Biography. Stanford: Stanford University Press, Wikimedia/web.archive.org/web/20160623080009/http://www.archiv.fraunhofer.de/archiv/presseinfos/pflege.zv.fhg.de/german/press/pi/pi2002/08/md_fo6a.html, Pixabay

Nema ništa dosadnije nego kada vam se neka melodija uvuče u uši, a ne znate ni kako se zove, ni gde da je pronađete. Ne bojte se - ovo su neke od najpoznatijih kompozicija klasične muzike, među kojima ćete možda naći i onu koja vam se nekada mnogo dopala... a definitivno i svoju novu muzičku ljubav.

Mocart – "Mala noćna muzika"

Zvanični naziv ovog komada je Serenada br. 13 za gudače u Ge-duru, a komponovao ju je Volfgang Amadeus Mocart 1787. Sam Mocart je delu dao nadimak, kada je to ime upisao u dnevnik u kom je detaljno opisivao svu svoju muziku.

Preporučujemo

Muzika je korišćena u filmovima "Čarlijevi anđeli", "Osmi putnik", "Ajs Ventura", "Ima nešto u vezi Meri" i bezbroj TV programa i reklama. Takođe je istaknuta u filmu "Amadeus", o samom kompozitoru.

Betoven – "Za Elizu"

Ovo delo nije objavljeno za Betovenovog života, a nije čak ni otkriveno do četrdeset godina nakon njegove smrti.

Кao rezultat toga, niko nije sasvim siguran ko je bila Eliza iz naslova… a neki muzikolozi čak misle da je naslov možda pogrešno kopiran i da je prvobitno glasio "Fur Therese". Ali kojoj god srećnici da je posvećena, svi se možemo saglasiti da je to jedno od najšarmantnijih dela za klavir ikada napisanih.

Zbog jednostavne, ali privlačne melodije, bilo je bezbroj reinterpretacija dela, uključujući i kubističko izvođenje i džez.

Pučini – 'O mio babbino caro' iz "Đani Skiki"

Možda postoje plemena u Amazoniji koja nisu čula ovo delo, ali ne može biti mnogo drugih ljudi na svetu koji ne bi prepoznali čuvenu Pučinijevu ariju.

Potiče iz njegove "Đani Skiki", opere u jednom činu o tome koliko će jedna porodica otići daleko da nasledi novac od starijeg rođaka. A melodija je, opet, postala poznata kao jedna od najromantičnijih ikada…

„O mio babbino caro“ izvodi mlada Loreta, koja moli oca da joj dozvoli da se uda za Rinučia, a njena slava je daleko nadmašila slavu opere.

Nalazi se na zvučnim zapisima za "Dauntonsku opatiju", "Mandolinu kapetana Кorelija", "Sobu sa pogledom", a lista se nastavlja.

Pre nekoliko godina maestralno je ovu ariju otpevala Amira Viligagen na danskom takmičenju "Ja imam talenat". I sve ostavila zabezeknutim, jer imala je tada smo 9 godina.

J.S. Bah – Tokata i fuga u de-molu

Ovo Bahovo delo možda nema zanimljiv naslov, ali garantujemo da ćete znati čuveni početak.

Postao je povezan sa strašnim trenucima u horor filmovima, možda zato što se pojavio u uvodnoj špici "Doktora Džekila i gospodina Hajda" (1931).

Betoven – Simfonija br.5 u c-molu

Ova Betovenova simfonija počinje sa možda četiri najpoznatija akorda svih vremena – čuvenim „da da da duuum“. Neki kritičari sugerišu da predstavlja "zvuk Sudbine koja kuca na vrata".

Кo zna da li je to Betoven imao na umu – ali ono što je van senke svake sumnje jeste da je ovo delo postalo toliko poznato da se pojavljuje čak i u pop pesmama.

Vivaldi – "Četiri godišnja doba"

"Četiri godišnja" doba su zapravo grupa od četiri violinska koncerta Antonija Vivaldija. Svaki daje muzički izraz godišnjem dobu – cvoktanje zuba zimi, dramatična oluju leti i početak lova u jesen.

Sva četiri koncerta su postala planetarno poznata. U stvari, možda ste čak čuli da se ovaj komad koristi kao melodija zvona za mobilne telefone.

Bize – "Кarmen"

Bizeova opera "Кarmen" iz 1875. prepuna je privlačnih melodija – od "Arije toreadora" do "Habanere" i arije 'L'amour est un oiseau rebelle' do same uvertire.

Bizeova muzika se poslednji put pojavila u Pikarovom filmu "Up". "Ulica Sezam" je takođe snimila epski uvod, da ne zaboravimo omaž Toma i Džerija.

Ono što mnogi možda ne znaju je da je "Кarmen" bila prilično revolucionarna opera u 19. veku. Bize se smatrao pravim buntovnikom jer je svoju muziku postavio na tako rizičan zaplet. Ali opera je postala jedna od najuspešnijih ikada napisanih.

Johan Štraus II – "Na lepom plavom Dunavu"

"Na lepom plavom Dunavu" je uobičajeno ime za valcer Johana Štrausa II. Bečke veze sa ovom pesmom učinile su je gotovo nezvaničnom državnom himnom Austrije. Međutim, ljubitelji filma bi ga mogli prepoznati iz epskog filma Stenlija Кjubrika "2001: Odiseja u svemiru" (1968), gde je prisutan u zadivljujućoj uvodnoj sekvenci.

Ravel – "Bolero"

Ova melodija je postala poznata kada su je koristili klizači Džejn Torvil i Kristofer Din za nastup na Olimpijskim igrama 1984. u Sarajevu, na kojem su osvojili zlatnu medalju.

Ravelova muzika je zapravo prvobitno nastala kao balet za ruski ples Ide Rubinštajn, tako da njen uspon do slave u 20. veku, kroz Torvilinu i Dinovu rutinu klizanja, nije daleko od onoga što je kompozitor nameravao!

Delib – "Cvetni duet" iz "Lakmea"

"Cvetni duet" je iz opere "Lakme" Lea Deliba, i jedini hit ovog francuskog kompozitora. Ali taj jedan uspeh postao je globalan – ovaj duet je sada jedan od najpoznatijih ikada napisanih. Tradicionalno ga pevaju sopran i mecosopran.

Ovo je daleko najpoznatiji deo opere, koji je tokom 1990-ih postao i saundtrak za veoma nezaboravnu reklamu British Airways-a.

Grig – "U pećini planinskog kralja" iz svite "Per Gint"

Svita "Per Gint" Norvežanina Edvarda Griga prvobitno je napisana kao usputna muzika za produkciju Ibzenove istoimene drame. Ali kasnije je svoju muziku pretvorio u dve svite, koje su postale neka od njegovih najpoznatijih dela.

"U pećini planinskog kralja" je posebno poznat zbog svoje neverovatno privlačne glavne teme. Moderni pop i rok bendovi, uključujući Electric Light Orchestra, The Who i Savatage uvrstili su melodiju u svojoj muzici, a takođe je već dugi niz godina koristi britanski tematski park Alton Towers kao svojevrsnu tematsku melodiju, koja se pojavljuje u njihovim reklamama i na njihovim YouTube video zapisima.

Mocart – Uvertira iz "Figarove ženidbe"

Melodije u ovoj operskoj uvertiri korišćene su iznova i iznova u filmovima, TV emisijama, reklamama, pa čak i pop muzici. U filmu "Vili Vonka i fabrika čokolade" iz 1971. čućete kako Vili Vonka otvara vrata svoje fabrike, svirajući muziku iz ove uvertire na minijaturnom klaviru.

"Figarova ženidba" priča o Figaru i Suzani, koji rade za grofa i groficu Almavivu, a čiji su planovi za venčanje naišli na niz prepreka... Jedna je od najčešće izvođenih opera svih vremena.

Pučini – "Nessun Dorma" iz "Turandota"

Pučinijeva operska arija „Nessun dorma“ predstavljena je globalnoj publici kao himna za Svetsko prvenstvo u Italiji 1990. godine, u izvođenju legendarnog tenora Lučana Pavarotija.

Zapravo dolazi iz Pučinijeve poslednje opere "Turandot", koja je ostala nedovršena kada je umro. Priča o brutalnoj princezi Turandot i njenoj ubilačkoj vladavini.

Danas je komad postao klasik u svetu TV emisija talenata.

Prokofjev – "Ples vitezova" iz "Romea i Julije"

Možda ćete ovo prepoznati ako ste obožavatelj rijalitija "Šegrt"... Televizijska serija je za temu odabrala ovaj odeljak iz Prokofjevljevog "Romea i Julije".

Balet donosi priču o tragičnoj ljubavi najpoznatijih Šekspirovih junaka. Stoga ne čudi što je ovaj centralni deo baleta jedno od najdramatičnijih muzičkih dela ikada napisanih. Niti da su producenti "Šegrta" želeli nešto od te drame za svoju tematsku muziku.

Rosini – uvertira iz "Vilijam Tel"

Finale ove uvertire odmah je prepoznatljivo po galopirajućem ritmu i solažama na trubama. Dospela je do međunarodne publike kada je korišćena kao tematska muzika za filmove "The Lone Ranger" i televizijske i radio emisije.

Ali muzika je od tada postala gotovo kliše za svaku drugu scenu jurnjave automobilima i vratolomnih ludorija. Takođe je predstavljena u bezbroj oglasa.

(Telegraf.rs)