Milan Marić: "Edip govori o svima nama kao da smo samo jedno zrno peska u pustinji"

Popularni mladi glumac Milan Marić nedavno je igrao naslovnu ulogu na premijeri predstave "Edip" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a specijalno za Tanjug kaže da da nam "Edip" poručije da smo zrno peska u pustinji.

Dramski umetnik je uvideo zanimljivu paralelu sa hit filmom “Toma” u kome je igrao čuvenog pevača narodne muzike Tomu Zdravkovića, sa Sofoklovim komadom “Edip”, jer je na neki način u tim ulogama - “kafana njegova sudbina”.

“Neverovatno je kako se to sve poklopilo, stvari su se posložile, čak i datumi premijere. Film "Toma" je imao premijeru 15. septembra prošle godine, a pretpremijera "Edipa" je bila 16. septembra. Predstavu smo igrali do sada pet puta, i svako veče su ovacije. Evo i sinoć je publika uživala. Ja sam i dalje zbunjen, svi smo u ekipi zbunjeni”, kaže Marić i dodaje da nisu znali šta da očekuju sa komadom kakav je “Edip”, koji se dobrim delom odigrava upravo u kafani.

Režiju potpisuje značajan slovenački umetnik Vito Taufer, kome je ovo veliki povratak na naše prostore nakon raspada bivše Jugoslavije.

“Kada se uhvatite u koštac sa takvim tekstom, tom vrstom klasike, zapravo antike, zaista ne možete da budete sigurni. Ostalo mi je samo da se pustim i da se nadam da će biti dobro. Tako da sve do pretpremijere nismo znali, jer mesecima smo u nekom procesu, tako da gubimo objektivnost”, kaže Marić.

Kako je opisao, svaki dan po nekoliko sati su imali proces rada, probali nova rešenja, gde su se nametala nova pitanja, što ih je uputilo da traže nove odgovore.

Novi glumački izazov za Marića je kompleksan car Edip koji je u neznanju ubio svog oca i takođe u neznanju oženio svoju majku.

Jedna od najmučnijih tragedija svih vremena u dramskoj književnosti.

"Ono što je divno i neverovatno jeste tim predstave koji se napravio. Meni je to možda najjači utisak od svih. Onda to dolazi naravno i do publike. Kako su se ti ljudi posvetili ovom projektu, i celom procesu je nešto posebno. Mi smo krenuli sa probama u maju, onda smo napravili pauzu tokom leta. Ukupno smo radili dva meseca, što je standardni period inače da se spremi jedna predstava”, ocenio je Marić.

Glumac je istakao da nekad proces rada u teatru može trajati i šest nedelja, osam ili 12, sve zavisi od samog reditelja, njegovog koncepta i drugih okolnosti u stvaralaštvu, ali da mu dosadašnje iskustvo govori da je dva meseca sasvim dovoljno, što je bilo i sa "Edipom".

"Imao sam neverovatnu podršku od kolega, što je bilo veoma dirljivo i lepo, osetio sam se bezbednim i sigurnim, mada je bilo trenutaka gde sam se nadao da ćemo premijeru odložiti. Govorim o kolegama koji svi redom imaju veoma ozbiljne karijere: Nataša Ninković, Zoran Cvijanović, Nebojša Ljubišić, Srđan Timarov, Miloš Samolov, Bojan Dimitrijević, Aleksandar Ðurica, Joakim Tasić, koji je sa mnom pomladak u ekipi”, dodaje Marić.

On je bio oduševljen što svi navedeni glumci i dalje imaju toliko jakog žara za pozorište kao da su skoro na samom početku karijere, a imaju za sobom toliko uloga na filmu, teatru, u TV serijama.

"Za sve to je možda najviše zaslužan reditelj Vito Taufer, naš gost iz Slovenije. On je sve to tako pametno, nežno, polako vodio”, istakao je Milan Marić i naveo da je reditelj odmah na početku procesa svima rekao da će ovo biti kafana.

Oni su se svi gledali međusobno, nije im baš delovalo da je to prava ideja i zapitali se ''''kako Edip u kafani?''''.

"Ali, onda nam je objasnio i bio u pravu. Gde se odigrava drama “Edip”? Na javnom prostoru, na trgu, stepeništu kod palate. A koji je to danas javni prostor gde možemo da sretnemo biznismena, političara, sportistu, običnog čoveka? Samo u kafani”, naglasio je glumac.

Reditelj Taufer je sa svojim saradnicima dramaturški osavremenio komad, dijalozi su onda postali moderni, mada prema rečma Marića, ima taj jezik koji podržava antiku.

“Bez toga, bez jezika stare Grčke, taj tekst je – sapunica. Ko je kome otac, majka, ko je koga ubio, ko je koga rodio, šta se ovde desilo...Zaplet je takav. Onda je reditelj neverovatno sve to “vozio”, da se otarasi svih viškova u komadu, koji bi zbunjivali publiku u pogledu tih Bogova”, smatra Marić.

On je pohvalio posebno muziku koju su komponovali čuveni slovenački muzičar Robert Pešut – Magnifico (poznat po pesmama iz filmova i serija Dragana Bjelogrlića - “Montevideo” i “Senke nad Balkanom”) i njegov brat Aleksander Pešut - Sćatz, što se ogledalo u horu na sceni.

Marić je ocenio da je 90 minuta trajanja idealno za “Edipa”, jer inače komad ima jedinstvo vremena, mesta i radnje, skoro kao forma jednočinke, tako da se glavnom liku i događa sve u realnom vremenu od sat i po. Time se vodio reditelj Taufer koji je želeo od samog početka da “Edip” traje najduže 90 minuta, kako je otkrio Marić.

“Edip govori o svima nama kao da smo samo jedno zrno peska u pustinji. To je lik koji je odlučivao o životima svih drugih, a onda je došlo dotle da on na kraju moli za život”, opisao je ukratko glavni glumac, koji nije siguran da li se može pobeći od svoje sudbine.

“Ne slažu se mnogi šta je tačno Edipova krivica. Prema antičkoj tragediji mora da postoji krivica zbog koje je lik naknadno kažnjen, a Edip nije ništa uradio pogrešno, osim što nije znao, ali to ne može biti njegova krivica”, analizirao je dramsko delo i svog junaka Marić.

Glumac je apsolutno oduševljen što su naredna izvođenja “Edipa” rasprodata unapred, i posebno je bio impresioniran kada je video da su u Veliku salu JDP-a unosili i pomoćne stolice, tako da smatra da je ovakav uspeh predstave bio potreban da se desi.

Od kada je 2018. godine dobio nagradu “Raising Star” ili “Zvezda u usponu” na Filmskom festivalu u Berlinu, karijera je Mariću krenula samo uzlaznom putanjom, naročito nakon ruskog filma “Dovlatov” (2018) Alekseja Germana.

Samo na osnovu fotografije ga je reditelj Aleksej German odabrao, prema preporuci jedne prijateljice koja živi u Rusiji.

Išao je na nekoliko krugova kastinga, kao “ozbiljno kaljenje”, izašao je iz sigurnih okvira, odnosno “komforne zone”, jer je ipak snimao u Rusiji, sa svojih 25 godina, gde nije na svojoj teritoriji, i ugojio se 20 kilograma za ulogu.

“Onda su krenuli razni pozivi nakon tog filma, i ja sam rešio da probam, da prihvatam ponude. Stigla je i uloga Tome Zdravkovića, i ne što su drugi mislili da ja ne ličim na njega, već sam i ja odmah toga bio svestan. Tu je već druga vrsta transformacije, gde sam morao da smršam”, opisao je početak rada na “Tomi”, gde je Marić primetio takođe izvanredan rad sjajne ekipe.

Svetsku premijeru dvoipočasovni film “Toma” Dragana Bjelogrlića je imao na Sarajevo Film festivalu 2021, na samom zatvaranju, a onda je i otvorio festival Filmski susreta u Nišu.

“Svestan sam da situacija u mojoj karijeri nije ista sada kao pre četiri, pet godina. Ovaj posao nosi tu vrstu popularnosti, prepoznatljivosti, koja mi se dešava. Ali nosi i odgovornost. To je pomalo i teret, i ako volim to da radim, to je minimalno što mogu da istrpim”, rekao je Marić i onda se osvrnuo na iskustva sa sedmom silom.

“Trudim se da budem otvoren i korektan prema medijima, novinarima, ali eto na žalost nisu svi novinari ispali toliko korektni prema meni. Danas su izgleda najvažniji klikovi od nekih ljudskih dogovora, tako da sam i ja promenio odnos prema njima. Ipak, uvek odgovaram na poruke novinara, nisam neko ko je nepristupačan”, analizirao je situaciju Marić.

Kako kaže posebno je osetljiv na ocene njegovih kolega da je to čime se oni bave apolitično i da su oni apolitični.

"Sve je politika. Način života je politika. Odnos prema porodici je politika. Odnos prema stanu u kojem živimo, gradu u kojem živimo, državi u kojoj živimo. Nije stranka za koju glasamo politika. Naši prostori su prokleti u u tom večitom deljenju oko svega. Poziv na dijalog o teškim temama treba da dođe od javnih ličnosti. Verujem da da treba da razgovaramo, bez obaveze da se nužno slažemo oko neke teme. Nakon razgovora treba da se poštujemo i to je to.Ta vrsta edukacije nam jako nedostaje. Nije sve za vađenje očiju.

Junak serije “Državni službenik” takođe je ocenio da mnogo toga što nam se danas dešava u svetu i prema načinu na koji živimo, jeste posledica kapitalizma, mada on sam ne voli da tu temu otvara.

“Kapitalizam je jedna surovost, gde stvari funkcionišu tako da je sve podređeno novcu. Sve to je mnogo opasno za nežne emocije kao što su empatija ili saosećanje, razumevanje. Zaista je to surovi princip da je najvažniji novac, po svaku cenu. Onda svi gubimo jedni druge, i to je najveća tragedija, a pre svega gubimo sebe”, pesimistično je podvukao glumac, i dodao da se gubi jedna kompleksnost i ljudi se u takvom sistemu gde je imperativ samo – profit, svode na jednu mašinu.

Marić se osvrnuo na svoje nedavne uloge gde je igrao savremene ličnosti, kao političara, a po obrazovanju dramaturga sa FDU – Čedomira Jovanovića u mini seriji “Porodica” (2021), a najnovija rola mu je – Žarko Laušević u seriji “Pad”, po motivima iz autobiografske knjige “Godina prođe, dan nikad” (2011) velikog glumca.

Obe serije su u produkciji kuće “Firefly” i kompanije “Telekom Srbija”.

Kako kaže, te role su mu podjednako bile izazovne da dočara te ličnosti.

Serija “Porodica” je odnela prestižnu nagradu u Sarajevu 2021, dok je “Pad” u vidu dve epizode prikazan ove godine na istom festivalu, kada je Milan Marić bio u žiriju.

Osim glavne uloge u seriji “Državni službenik” autora Predraga Gage Antonijevića, Milan Marić je istaknut i u krimi serijalu iz dve sezone “Besa”, koja je ostvarila veliki uspeh.

“Nisam siguran kako tačno biram uloge. Uglavnom prvo pročitam scenario i onda gledam da li me to nešto u stomaku pokreće, da li me radi, da li mi pali te motore, da li osećam da tu ima prostora da se bacam, razigram i razludim, što je kod mene čista intuicija”, otkrio je Marić

Na kraju Marić je imao iskrene savete za svoje mlađe kolege.

“Ako izađete sa Akademije puni samopouzdanja i smatrate svet je moj, svi mene samo čekaju i ja kad dođem, sve kreće, onda izađete na pozornicu, 600 glava se okreće za vama i ođednom...vi nemate glasa. Ili ima glasa, ali nije kako treba”, siguran je glumac.

“Mislim da je danas veoma važno za glumce, posebno za mlade glumce - da ne beže od pozorišta, da ne jurcaju za filmom i televizijom. Naravno, kada im se ukaže prava prilika, ne treba ni da se odreknu toga, ali opet, moraju da se sukobe i suoče sa sobom. Pozorište je tu užasno brutalno”, zaključio je Marić.

(Telegraf.rs/Tanjug)