Šta znači živeti u "najsrećnijoj zemlji na svetu" tokom pandemije korona virusa?

Pixabay.com

Za Semjuela Koperojnena, život u najsrećnijoj zemlji na svetu tokom pandemije korona virusa, nije stvar kratkoročne sreće, piše CNN.

Preporučujemo

Stvar je u društvenoj bezbednosti i drugim sistemima podrške koje njegova država ima i pre nego što nevolja nastupi.

Koperjonen živi u Finskoj, koja je proglašena najsrećnijom zemljom na svetu treću godinu zaredom, prema poslednjim izveštajima Ujedinjenih nacija o Svetskoj sreći.

Finsku prate Danska, Švajcarska, Island i Norveška.

Zemlje su rangirane na osnovu šest ključnih stvari koje donose dobrobit: prihodi, sloboda, poverenje, zdrav život, društvena podrška i velikodušnost.

- Važan deo dobrobiti je kvalitetna javna zdravstvena zaštita – kaže Koperjonen, preduzetnik iz Helsinkija, koji je oženjen i ima troje dece.

On je rekao i kako Finci imaju osećaj da će u slučaju bolesti i invaliditeta, dobiti adekvatno lečenje.

- Verujemo u kvalitet i dostupnost svega toga, a važna je i mreža našeg društvenog osiguranja. To nam pomaže ukoliko izgubimo posao, razbolimo se ili se naša deca razbole. Izgubićemo prihode, ali ćemo dobiti kompenzaciju koja nam pomaže da preživimo i da prilagodimo svoju dnevnu potrošnju – dodaje on.

I nisu zdravstvena nega, nega dece, obrazovni sistem i pogodnosti za nezaposlene jedino što čine dobro društvo, naročito u ovom nemirnom vremenu, dok se koronavirus širi čitavim svetom.

- Lokalne opštine i crkve organizuju pomoć za svoje članove – kaže Koperjonen.

Tu su, takođe, i internet organizacije i uslužni servisi popuz “Napi Napuri”, gde ljudi mogu dati i tražiti pomoć iz svog komšiluka.

Foto: Pixabay.com

“To je vrlo težak režim”

Sreća neće vakcinisati ove zemlje protiv novog virusa, kako je i sam rekao Džefri Saks, profesor ekonomije i direktor Centra za održivi razvoj, Univerziteta u Kolumbiji.

- Ni zdravstveni sistemi, sami po sebi, nisu spremni da se izbore sa ovim. Ključne mere u nedeljama koje dolaze biće društveno distanciranje, samoizolacija, karantin, sklonište i druge mere za suzbijanje ovog virusa, namerno i sistematično. Ako se dobro urade, to su ključne mere društvenog i ekonomskog života – kaže Saks.

- Ovo je veoma težak režim, težak za sprovođenje i praćenje i jedan od većih ekonomskih troškova za kratko vreme. Sve to je u službi izbegavanja velike stope smrtnosti. Smatram da će vlade koje dobro funkcionišu, bolje i rešiti sve ovo jer ovakva situacija zahteva jake i efektne vlade i izvršenja – kaže on.

Kao suprotnost ovome stoji situacija u SAD, koje se rangiraju kao 18. u izveštaju o najsrećnijim državama na svetu. Kako Saks kaže, tamo je situacija “katastrofa”.

- U ovom slučaju, pokazuje se slabo poverenje vlade, slab učinak i očekivanja javnosti od vlade. Mi smo potpuno nespremni – kaže dalje Saks.

Ljudi uspevaju u društvima visokog stepena poverenja

Kada pandemije, poput korona virusa, napadaju zdravlje i prihode stanovnika mnogih zemalja, stanovnici “društva sa visokim stepenom poverenja, prirodno traže i nalaze načine zajedničkog rada, kako bi se oporavili od štete i ponovo izgradili dobre živote”, navedeno je u jednom izveštaju.

- To je, ponekad, dovodilo do iznenađujućeg porasta sreće usled nečega što bi se, u suprotnom, moglo činiti nesrazmernim katastrofama. Čini se kako je najčešće objašnjenje ovoga to da su ljudi prijatno iznenađeni spremnošću svojih suseda i institucija u cilju da jedni drugima pomognu – nastavlja se u izveštaju.

- Ovo pruža povećan osećaj pripadnosti i ponosa na ono što su postigli. Ove prednosti su nekada dovoljne da nadoknade i materijalne gubitke – zaključak je ovog izveštaja.

Sa ovime se slaže i profesor istorije i građanskog, Vile Jatela.

Jatela smatra da je finska vlada savršena i veruje sadašnjoj administraciji da će uraditi najbolje što mogu tokom ove krize.

- Možda se, retrospektivno, mogu naći neke stvari koje je trebalo uraditi ranije ili kasnije ili ih ostaviti neurađene. Ali, tokom ovakvih kriza, oni moraju da rade sa informacijama koje imaju i ne mogu predvideti budućnost. Ne može se sve proceniti 100 odsto sigurno, tako da verujem da će oni uraditi najbolje što znaju i sve što mogu – kaže Jatela.

Foto: Pixabay.com

Supermoćnici nisu srećni

Čak i bez uticaja korona virusa, nijedna od najvećih svetskih ekonomskih sila nije se plasirala u prvih 10 najsrećnijih zemalja. Velika Britanija zauzela je 13. mesto, na koje je skočila u odnosu na prošlu godinu, kada se nalazila na 15. mestu, dok je Nemačka ostala na 17. mestu več drugu godinu zaredom. Japan je stigao na 62. mesto (na koje je spao sa 58. mesta), Rusija se našla na 73. mestu (a bila je na 68), a Kina je zauzela 94. mesto, što je za jedno mesto gore nego prošle godine.

Sa druge strane, ljudi u Avganistanu su najnesrećniji, pokazalo je istraživanje 153 zemlje. Posle njega su Južni Sudan, Zimbabve, Ruanda i Centralnoafrička Republika.

Sve je počelo iz Butana

Butan je Ujedinjeni nacijama 2011. godine predložio Svetski dan sreće, što je donelo međunarodnu pažnju sreći kao merilu blagostanja.

Godine 2012, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 20. mart Svetskim danom sreće priznajući “ važnost sreće i blagostanja kao univerzalnih ciljeva i težnji u životima ljudi iz čitavog sveta i važnost njihovog prepoznavanja u političkim ciljevima”.

Ovogodišnji izveštaj je deveti izveštaj koji se pojavio od 2012. godine. Rangiranje najsrećnijih zemalja na svetu vrši se na osnovu analiza podataka anketa iz 156 zemalja, uključujući i Galupovu svetsku anketu.

Najsrećnije zemlje na svetu:

1. Finska

2. Danska

3. Švajcarska

4. Island

5. Norveška

6. Holandija

7. Švedska

8. Novi Zeland

9. Austrija

10. Luksemburg

Najnesrećnije zemlje na svetu:

1. Avganistan

2. Južni Sudan

3. Zimbabve

4. Ruanda

5. Centralnoafrička Republika

6. Tanzanija

7. Bocvana

8. Jemen

9. Malavi

10. Indija

B.K.