Ostrvo koje je raširenih ruku dočekalo srpske ratnike: Krf je danas jedna od omiljenih destinacija

Foto: Shutterstock, Željko Popović/ustupljena fotografija

Naši preci su ga zvali Ostrvom spasa, kada su kročili na njegovo tle nakon Albanske golgote. Veliko stradanje našeg naroda, koje nas je zauvek povezalo sa bratskim grčkim narodom, ostalo je da živi i u stihovima pesme „Plava grobnica“, Milutina Bojića.

Preporučujemo

Kratko predstavljanje Krfa

Naziv drugog po veličini Jonskog ostrva se dovodi u vezu sa nimfom Kerkirom, prema grčkoj mitologiji.

Zbog svoje bujne vegetacije i prijatne, sredozemne klime, lokalno stanovništvo Krf je nazivalo i Zelenim ostrvom.

Krfljani se mahom bave turizmom, ali i poljoprivredom, a najpre uzgojem maslina i agruma.

Turizam je na Krfu visoko razvijen. Ostrvo obilato posećuju engleski i nemački, ali i srpski i turisti iz drugih delova sveta.

Većina turista koji svoj odmor provode na ovom grčkom ostrvu, obavezno obiđu i Srpsku kuću u gradu Krfu i ostrvo Vido.

Atrakcije Krfa koje ne treba zaobići

Istini za volju, osim odlično očuvanog starog grada, gde god da krenete na Krfu, verovatno ćete naići na neku znamenitost.

Manastir Pantokrator, manastir na Pontikonisi, odnosno Mišjem ostrvu, Sidari i čuveni Kanal ljubavi, crkva Svetog Spiridona, zaštitnika ostrva, nekadašnja bolnica za srpske ranjene oficire, palata Ahilion, tek su neke od znamenitost ovog grčkog ostrva.

Grčko-srpsko udruženje na Krfu

Nekako je očekivano i da na grčkom ostrvu, koje su naši preci nazivali Ostrvom spasa, postoji i udruženje koje neguje odnose naroda naše dve zemlje.

Na Krfu već 25 godina sa porodicom živi i Željko Popović, predsednik Grčko-srpskog udruženja na Krfu i vlasnik radnje-knjižare.

Veliki broj tribina i književnih večeri na temu Prvog svetskog rata, organizovalo je to udruženje. A ujedno nastoji da lepo ugosti svakog srpskog turistu, koji poseti ovo ostrvo i pokaže interesovanje za bliže upoznavanje istorije i povezanosti naša dva naroda.

- I sami znate da je odnos Krfljana prema srpskoj zajednici na Krfu oduvek bio i jeste vrlo poseban - kaže Željko Popović za Telegraf.

- Vezuje nas neraskidivo prijateljstvo i bratski odnos. Stižu nove generacije na koje to prijateljstva moramo preneti.

Foto: Željko Popović/ustupljena fotografija

Kako nas je informisao, priprema za letnju sezonu na ovom ostrvu, koja je zvanično počela 14. maja je odavno počela.

- Veliki broj Krfljana je vreme karantina iskoristio za renoviranje svojih lokala i radnji. Naravno, grčka Vlada je pomogla brojnim subvencijama i različitim paketima pomoći, što je jako bitno za uspešanu sezonu – objašnjava naš sagovornik.

Ipak priznaje da su cene na ostrvu možda za nijansu više nego ranije.

Prošle godine smo svedočili izuzetno neprijatnoj situaciji, kada su na ostrvu Vido, na kome se nalazi Mauzolej, u kome se čuvaju kosti stradalih srpskih ratnika, koji nisu u Plavoj grobnici, bile postavljene ležaljke. Istovremeno je ovo ostrvce u blizini Krfa predstavljano kao destinacija za predah.

Prema informacijama kojima je nedavno Željko raspolagao, ležaljke će po svoj prilici i ove sezone tamo ostati.

- Nažalost opštinske vlasti su, čini se ažurne oko ležaljki. One izgleda ostaju i ove godine – izjavio je.

Do ostrva Vido saobraća redovno i opštinski brodić, ali Željko ima bolji predlog:

- Mi kao Udruženje predlažemo da Srbija kupi svoj brod, nazove ga brod „Srbija“, po brodu iz Prvog svetskog rata. Jednom sedmično bi taj brod saobraćao trasom kojom je plovio i brod tokom rata. U toku putovanja, pored pomena stradalim srpskim ratnicima i narodu, bio bi održan i svojevrstan čas istorije, kako bi se posetioci upoznali sa boravkom Srba na Krfu te 1916. godine.

(Telegraf.rs)