Evo zašto bi ovog leta trebalo da posetite čuveni Kočin hrast

Kočin hrast / foto: printscreen/youtube/Ivan Dimitrijevic

Srpska narodna tradicija je izuzetno bogata lepim običajima, koje današnje generacije možda i ne znaju. Ali, nikad nije kasno da se sa njima upoznaju.

Preporučujemo

Drvo zapis je u srpskim selima igralo u prošlosti vrlo važnu ulogu.

Šta je zapis?

Da bi neko drvo moglo da postane takozvani zapis, u srpskoj tradiciji, bilo je potrebno da ga osvešta sveštenik. Tom prilikom se u koru drveta urezivao krst. U pojedinim selima je bio običaj da se pored njega postavi i krst, a to drvo bi bilo ograđeno.

Za drvo zapis se obično birao hrast ili neko drugo veće drvo.

U narodnom verovanju se posebna pažnja obraćala na zapise, te se smatralo da će surovo biti kažnjen svako ko takvo drvo na bilo kakav način ošteti.

Mesto na kome se nalazi glavni zapis u selu je kultno, pa se pored njega uvek zaustavlja seoska litija, dok sveštenik čita molitvu. U nekim krajevima se svake godine zapis okadi i dodatno produbi ranije urezani krst.

Iako je uobičajeno bilo da se po jedno zapis drvo nalazi u celu i to mahom u njegovom centralnom delu, postoje sela u kojima ima i nekoliko zapisa. Ali je jedan od njih uvek glavni.

Kočino selo kod Jagodine

Kočin hrast / foto: printscreen/youtube/Ivan Dimitrijevic

Iako se do 30-ih godina prošloga veka ovo selo nazivalo Panjevac, od tada je zastupljeniji naziv Kočino selo. U njemu se 1755. godine rodio Koča Anđelković, značajni učesnik Austrijsko-turskog rata i osnivač Kočine krajine.

Upravo na predlog lokalnog učitelja je usvojen današnji naziv sela, u spomen na velikog srpskog junaka, čije su borbe protiv turske vlasti utrle put za podizanje Prvog srpskog ustanka.

Osim u Jagodini, kapetan Koča je organizovao ustanike i na području tadašnje Smederevske, ali i Kragujevačke nahije. Osnovni cilj svih tih akcija je bio da se onosposobi transport preko Carigradskog druma, koji je spajao Beograd i Konstantinopolj.

Zapisi u Kočinom selu

Danas se u Kočinom seli nalaze 3 zapisa i to Spomenik prirode Hrast Koče kapetana, Zapis Božin hrast i Zapis Milunov hrast.

Od 1958. godine se pod zaštitom države nalazi Kočin hrast, za koji se smatra da je star oko 250 godina. Visina ovog drveta je 23 metra, dok je prečnik krošnje oko 40 metara.

Poređenja radi, prečnik krošnje Milunovog hrasta je 32 metra, a Božinog hrasta oko 28 metara.

Razlog zbog koga je glavni zapis u Kočinom selu nazvan baš tako jeste što je na tom mestu kapetan Koča Anđelković okupljao ustanike i pozivao ih na borbu protiv turske vojske.

Prema verovanju meštana, ovo drvo je davnih dana zasadio seoski pandur. A budući da se nalazi u blizini reke Morave, podignut je svojevrstan bedem, kako bi drvo bilo zaštićeno.

Interesantno je pomenuti da su sprovedena istraživanja, tokom kojih je utvrđeno da je Kočin hrast potpuno osušen iznutra. Iako su, praktično samo površinski slojevi na njemu živi, on i dalje odoleva vremenu.

(A.B./Telegraf.rs)