Ovaj srpski manastir vlasti su htele da presele: Sačuvali su ga vernici, kažu da se tu dešavaju čuda

manastir Kumanica; foto screenshot Youtube/Vladimir Dasukidis

Tik uz železničku prugu koja spaja Beograd i Bar, nalazi se jedna svetinja Srpske pravoslavne crkve. Zvanično, manastir Kumanica pripada Eparhiji Mileševskoj, a teritorijalno mestu Vrbnica, u opštini Sjenica.

Preporučujemo

Ovaj srpski srednjevekovni manastir se nalazi pod zaštitom države i okarakterisan je kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Ne zna se pouzdano da li naziv manastira vodi poreklo od porodice Kumančići ili Kumanci, za koju se zna da je živela u tim predelima ili od monaha, koji su prema jednoj veriziji,  pobegli iz grada Kumanova.

Takođe se ne zna ni ko je bio ktitor ovog manastira.

Manastir u dolini reke Lim

Iako pripada teritoriji opštine Sjenica, u blizini manastira Kumanice se nalaze i Prijepolje i Bijelo Polje. A sama svetinja je smeštena u dolini reke Lim, u ataru sjeničkog sela Vrbnica.

Smatra se da je manastir izgrađen u 13. veku, iako se prvi put pominje tek tri veka kasnije.

S obzirom na to da tik uz ovaj manstir prolazi i pruga, koja povezuje Beograd i Bar, to je severna strana građevine prilično oštećena prilikom izgradnje pruge. Upravo to je značajno otežalo da se ustanovi kada je zaista nastala ova svetinja.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Serbia in pictures (@srbija_u_slikama)

Tokom 16. i 17. veka, manastir je najverovatnije napredovao. Dostupni podaci pokazuju da je manastirski posed obuhvatao i tri njive, smeštene u ataru sela Vrbnica. Međutim, tokom 18. veka je zapusteo.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Veljko Radicevic (@radicevicveljko)

U „Vodiču kroz manastire u Srbiji“, Slobodan Mileusnić navodi da su krajem 18. veka iz manastira Kumanica odnete mošti dvojice svetitelja, i to Svetog Haralampija i Svetog Grigorija. Navodi se da su članovi porodice Pržić iz Bijelog Polja uzeli mošti, u želji da ih daruju manastiru Grigorijatu na Svetoj Gori. Međutim, čini se da njihove namere uopšte nisu bile čiste, budući da su tražili da polovina novca i prihoda uopšte koje narod bude darovao kada ode na poklonjenje, bude dato upravo njima. Njihovu ponudu su svetogorski kaluđeri odbili.

Postoje suprotstavljeni stavovi po pitanju toga šta se kasnije dogodilo sa moštima dvojice svetitelja. Jedni izvori navode da su ih članovi pomenute porodice izlomili i u takvom stanju ih dali Antoniju Simonoviću, takođe iz Bijelog Polja da ih čuva. Drugi izvori navode krajnje bizarnu verziju, prema kojoj su oni sami izlomili ili isekli mošti dvojice svetitelja i prodavali ih.

Gradnja pruge Beograd-Bar

Pozicija manastira je uslovila da on bude izmešten kada je građena pruga Beograd-Bar. Međutim, zbog značajne pobune vernika došlo se do rešenja, pa je manastir ostao na svom mestu.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Dejan Krneta (@dejankrneta)

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Lazar Lekic (@lekic.lazar5)

U ovoj svetinji se čuvaju i mošti Svetog Grigorija Kumaničkog, za koje se veruje da imaju isceliteljske moći; u porti se često mogu čuti priče o čudotvornim ozdravljenjima.

Postoji jedan sačuvani zapis, u kome je navedeno da je on bio nekadašnji arhiepiskop i prosvetitelj među Srbima. Vernici svih veroispovesti iz okoline, ali i iz ostalih delova Srbije i Crne Gore rado posećuju ovu svetinju.

Poslednja rekonstrukcija manastira posvećenog Saboru Svetog arhangela Gavrila je izvršena 2000. godine.

(Telegraf.rs)