Jedinstveni muzej u Srbiji: Svojevrsni kameni bukvar svedoči o znamenitim ljudima naše zemlje

U blizini brojnih znamenitosti ovog dela Srbije, poput manastira Ribnica i Ribničke pećine, nalazi se i Šalitrena pećina. Krajem 70-ih godina prošloga veka je grupa valjevskih istraživača otkrila ovu pećinu, za koju je kasnije utvrđeno da su je tokom srednjeg paleolita koristili lovci. Tako se njena starost procenjuje na period pre 80 do 40 hiljada godina pre Hrista.

Šalitrena pećina je okarakterisana kao spomenik kulture od velikog značaja i deo je Spomenika prirode Ribnica, udaljenog oko šest kilometara od Mionice. Od 2013. godine pored ove pećine postoji i jedinstven muzej u Srbiji, nastao zaslugom Predraga Pece Petrovića, biologa i istraživača.

Muzej u selu sa oko 500 stanovnika

U ataru mioničkog sela Paštrić nalaze se mnoga blaga Kolubarskog okruga. Ne samo da tu postoji i Muzej kamena, već i dve pećine, jedan sakralni objekat i jedan spomenik prirode Ribnica, u okviru koga, pored ostalog postoji i Prirodni spomenik Grupa od devet lipa. Takođe, ovo selo je domaćin manifestaciji Sabor mladih violinista "Ćemane".

Više od 300 eksponata čine stalnu postavku Muzeja kamena, koji je nastao uz angažovanje biologa Predraga Petrovića i Ekološkog pokreta "Okvir života", a uz podršku relevantnih nadležnih institucija.

Zanimljivo je posebno i to što određeni geološki eksponati datiraju iz perioda, kada se veruje da su dinosaurusi izumrli. Tačnije od perioda srednjeg devona do gornje krede.

Zahvaljujući tako bogatoj zbirci, ovaj muzej daje posetiocima jasan uvid u način upotrebe kamena i brojne geološke promene gotovo od nastanka sveta.

Svojevrsni kameni bukvar

Osim eksponata u unutrašnjosti muzeja, mogu se videti i zanimljivi primerci u dvorištu. Mnogim posetiocima su upravo oni i najzanimljiviji.

Neki od njih su "kršteni" po znamenitim ljudima, koji su na neki način obeležili istoriju naše zemlje. Uz njih se nalazi i tabla sa mudrim mislima ili stihovima, čiji su autori ljudi po kojima su ti eksponati nazvani. Osim kamena posvećenog Nikoli Tesli, tu se može videti i kamenje posvećeno Desanki Maksimović, Njegošu, Matiji Bećkoviću i drugim velikanima neše kulture i umetnosti.

Razlozi za posvećivanje kamena znamenitim ljudima su različite prirode. Jednostavno, rodila se ideja da ili neki kamen po strukturi iz nekog razloga podseća na nekog velikana ili po nečemu drugom, pa su tako i nazivani, odnosno njima posvećivani.

Zato se često i navodi da su upravo eksponati u dvorištu Muzeja kamena u Paštriću svojevrsni bukvar na otvorenom, koji će tu još dugo, dugo svedočiti o bogatoj istoriji i kulturi našeg naroda.

(Telegraf.rs)