• 3

Na ovom mestu je odbranjena Srbija: Planina koja čuva spomen na Svetog Savu i hrabre srpske ratnike

U blizini manastira Studenica, na putu prema Ivanjici, nalazi se Čemerna planina

  • 3
Planina Čemerno

Foto: Printskrin/Youtube/Slobodan Stefanovic

Onako kako to samo priroda ume, Ibar i Studenička reka sa pritokama čine predeo planine Čemerno vrlo interesantnim. Na 1.579 metara nadmorske visine nalazi se Smrdljuč, najviši vrh ove planine u jugozapadnom delu Srbije.

Čemerna planina ili samo Čemerno pripada Dinarskim, odnosno vencu Starovlaških planina. Poznata je po brojnim izvorima i vodotokovima. Čuvena Savina voda, odnosno izvor Odmenje nalazi se na 700 metara andmorske visine i smatra se lekovitim.

Nalazi se na putu prema Ivanjici, severno od čuvenog srpskog srednjevekovnog manastira Studenica.

Svaki korak se isplati

Iako je u pitanju planina koja u turističkom smislu ne može da se smatra iskorišćenom, Čemerno je čest izbor avanturista, ljubitelja prirode i planinara. Oko 10 kilometara pre manastira Studenica počinje uspon na ovu planinu. Zapravo, polazna tačka je neposredno pre skretanja za Savine isposnice.

Pored toga što tokom upoznavanja prirodnih lepota planine Čemerno, posetioci zaista uživaju, mogu se upoznati i sa bogatom istorijom ovog kraja. Planinska staza je adekvatno obeležena, što je naročito važno za snalaženje. Pripada takozvanoj golijskog transferzali.

Gornja Savina isposnica, planina Čemerno, isposnica Svetog Save

Foto: Printskrin/Youtube/RSFranceIDF

Isposnice Svetog Save

Na planini Čemerno se, osim bogatih šuma, nalaze i Savine isposnice. Od početka planinske staze do Donje isposnice, koja se nalazi na 690 metara nadmorske visine, potrebno je oko pola sata hoda. Ono čime će avanturisti tom prilikom biti nagrađeni jeste planinska voda, koja izvire u blizini te isposnice.

Gornja Savina isposnica nalazi na brdu Gradina, na 1.145 metara nadmorske visine. Do nje takođe vodi pažljivo obeležena staza. Ono što očarava jeste sličnost Gornje Savine isposnice sa manastirom Ostrog. Naročito je interesantno predanje, koje se vezuje za pećinu, koja se nalazi u blizini monaških kelija. Ono veli da je najpre Studenički tipik, a zatim i žitije svog oca, Svetog Simeona, Sava upravo ovde napisao.

U prvoj polovini prošloga veka je u ovoj Savinoj isposnici boravio i monah Rafailo Milanović. Koji je u velikoj shimini nosio ime Gavrilo. Čitave 43 godine je tu obitavao, te se starao o njoj. I ne samo da ju je obnovio, nego je on zaslužan i za prilaz u vidu mosta, koji i dan danas tu postoji. Međutim, 1981. godine je u Gornjoj isposnici izbio požar, kojom prilikom je monah stradao. Danas se tu nalazi i njegov grob.

U blizini ove isposnice, tačnije neposredno pre nje, polazi i uspon na planinu Čemerno. Iako je u pitanju obeležena staza, budući da nije toliko često posećivana, određeni delovi su donekle zapušteni, pa se treba dobro pripremiti.

Budući da je rastinje na određenim delovima prilično gusto, to posetioci često pomisle da više nema obeležja na stazi, odnosno da staza ne postoji. Naročito na delu kada se izlazi iz prve šume nakon Gornje isposnice, ali samo treba pažljivije pogledati, kako bi bila uočena markacija. Od Gornje isposnice do vrha Smrdljuč potrebno je oko četiri sata hoda. A na vrhu se, izuzev fenomenalnog pogleda, može videti i obeležje u vidu krsta.

Fenomenalan planinskih vrh ružnog naziva

Iako je vrh Smrdljuč karakterističan po pogledu koji ostavlja bez daha, njegov naziv je ono što privlači pažnju. Otkuda tako lep vrh, sa neverovatnim pogledom, a da bude tako nazvan?

Nažalost, priča koja se uz to vezuje, vraća nas u period pred kraj 1915. Godine, kada se na tom prostoru odigrala vrlo važna bitka tokom Velikog rata. Tu su branjeni i vojska i narod, koji su se nalazili na području Raške. Stradalo je oko dve hiljade hrabrih srpskih vojnika i nešto više od šest stotina austrijskih. Tela stradalih su vremenom poprimila vrlo neprijatan miris, te otuda i naziv ovog planinskog vrha.

Smatra se da je u pitanju izuzetno značajna bitka za Srbiju tokom Velikog rata, koja je pružila adekvatnu odstupnicu i omogućila potonje povrlačenje, poznato kao Albanska golgota.

Da sve bude još tragičnije, kosti stradlih srpskih ratnika nikada nisu sahranjene u zajedničku grobnicu. Do danas se ne znaju ni imena stradalih, ali na ovom vrhu postoji obeležje u vidu krsta. Zemni ostaci austrijskih vojnika su zaslugom Austrije preneti u otadžbinu.

Svake godine se nekoliko organizacija i opština potrude da upriliče pomen stradalim srpskim ratnicima, kako bi ih sačuvali od zaborava.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Gordan

    Sve pohvale za tekst.Istoriju srpskog naroda nikad ne zapostaviti.

    9
    0

    Podelite komentar

  • M.K.

    😍♥️✨✨✨Prelepo !

    19
    2

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima