Goran je spojio posao i zadovoljstvo i obišao neke od najlepših, ali i najopasnijih zemalja na svetu

Slučajno ili prstom sudbine, tek Goran Šafarek, iz mesta Koprivnica, u Hrvatskoj je dobio poziv za prvu ekspediciju, koja je u velikoj meri odredila njegova buduća putovanja. 

Kako je po struci biolog, tako je i bio zanimljiv vođi ekspedicije u Ande i Amazon, koji je nekako pronašao Goranov broj telefona.

U to vreme je još uvek studirao i nakon ovog neočekivanog poziva se uopšte nije dvoumio da li da prihvati ili ne.

- Bila je to za mene neverovatna mogućnost da upoznam nove predele i ljude, te da steknem nova iskustva. Prvih mesec dana pentrali smo se po vrhovima Anda, a drugi mesec smo boravili u zelenom paklu Amazona. Bilo je do doba bez interneta i mobilnih telefona, pa se sve vreme nisam javio mojima kući – izjavio je Goran u intervjuu za „Telegraf“.

Kako je sve počelo?

Imao je kaže prilike da u čamcu, koji su tamo iznajmli upoznaje iz prve ruke džunglu, idući iz jedne u drugu pritoku Amazona.

Posle toga su krenule ekspedicije, u kojima je Goran učestvovao, a koje su ga vodile na mnoga neobična mesta širom sveta. Ono što posebno ističe kao zanimljivo jeste što je imao prilike da boravi na nekim od mesta koja su prosečnom turisti mahom nedostupna.

- Imao sam sreće da sam prošao i video neka od najneverovatnijih mesta na svetu, od najvišeg vodopada na svetu Angel Falls-a, džungle i savane Afrike, do veličanstvenih reka i plemena. Istražujući kišne šume Šri Lanke, spavali smo danima u plantaži čaja, a jednog dana nam je došao poziv iz obližnjeg budističkog hrama da učim mlade monahe o spoljnom svetu. Nije to turistički aranžman kakve možete uplatiti na primer na Tajlandu, nego su to bili ljudi koji su prvi put gledali Zapadnjaka. I u Africi sam bio učitelj na nekoliko dana, podučavajući đake francuskom i engleskom jeziku. Sarađivao sam sa izuzetnim ljudima i barem malo smo doprineli nauci – dodaje Goran.

I sve su to bile destinacije, koje su prilično udaljene od onih, koje se plasiraju turistima. Upravo u tome i jeste čar ovih putovanja, o kojima Goran aktivno piše na svom blogu, ali i šalje izveštaje za poznate svetske kuće.

S obzirom na to da posebno voli da se bavi rekama, to će njegov najnoviji film o rekama u njegovoj rodnoj zemlji biti prikazan širom Evrope, a na ponos autora. Na taj način se ne bavi samo istraživanjem, već radi i na promociji prirode naših krajeva. 

Namera mu je da po završetku pandemije uzme učešće u mnogim novim ekspedicijama, po nekim od najlepših reka u svetu. Iako je svestan da je ta tema izuzetno obimna, napominje da se neće libiti i da usput obiđe sve što je zanimljivo u blizini.

Neobične dogodovštine na Madagaskaru

Još dok je studirao, Goran je imao prilike da sluša o bićima, kojih nema nigde na svetu, osim na Madagaskaru. Zato je odlučio da učestvuje u ekspediciji, kojoj je cilj bio upravo upoznavanje ove ostrvske zemlje u Indijskom okeanu.

- Imali smo neverovatnu sreću, jer nam je Agencija za nacionalne parkove Madagaskara ponudila da za njih snimamo parkove, prirodu, pejzaže i ljude, a zauzvrat će nam dati svu moguću logistiku. Zamislite, dođete u neki nacionalni park, a direktor vas samo pita šta vam treba, terenac, vodiči, smeštaj… sve bez potrošenog dolara! 

Tada su se u Nacionalnom parku „Ranomafana“ bukvalno provlačili nekoliko dana kroz močvare i džunglu, pripremajući novu stazu do spektakularnog vodopada.

I u jednom od tih nacionalnih parkova su, kako kaže Goran, igrom slučaja otkrili novu vrstu zmije. Zbilo se to u Nacionalnom parku „Masoala“.

Bila je to prekretnica za njihov rad, budući da su posle toga njihove ekspedicije dobile epitet mnogo ozbiljnijih, pa su počeli i da sarađuju sa vrhunskim naučnicima iz celog sveta. 

- Sa južnoafričkim biolozima smo istraživali crne mambe, kobre i ostale reptile Crnog kontinenta. Na egzotičnim i izolovanim Andamanskim ostrvima smo istraživali nepoznatu kišnu šumu. U Venecueli smo lovili anakonde, a usput otkrili još i novu vrstu žabe. Ono što je najbolje, imali smo pristup lokacijama gde često ostali ne mogu ostajati duže. Znate kada ste turista u grupi, sve na brzinu prođete, a mi smo tamo ostajali danima, čak i sedmicama. U dušu smo upoznali i ljude i životinje – prisetio se Goran nekih od svojih i uspeha ekspedicije, čiji je član bio.

Napominje da je čak imao prilike i da pred sam početak ruske intervencije boravi na teritoriji Sirije. Trebalo je da snimaju dokumentarni film o stanju u zemlji, koja je stradala. 

- Bilo je to sa jedne strane strašno iskustvo, ali sa druge prilika da vidimo pravo stanje stvari, a ne kako ga prikazuju prozapadni mediji koji vladaju u našem području – istakao je.

Tada je Goran napravio i nekoliko dužih filmova, a svi su bili emitovani na televiziji.

Ipak, svako putovanje posmatra kao novo iskustvo i teško da može da odgovori na naše pitanje koje od njih bi izdvojio kao najbolje i zbog čega?

- Teško je reći koje je bilo najbolje. Svaka lokacija ima neverovatne stvari. Madagaskar mi je nekako najviše u srcu, tamo sam bio tri puta po nekoliko meseci svaki put. To je zemlja neverovatne prirodne, ali i kulturne vrednosti. Na primer, tamo postoje neverovatni tabui, zvani „fady“, koji diktiraju svaki aspekt života ljudi na Madagaskaru. Neki su hajde da kažem logični, ali veliki deo njih vas u prvi mah nagnaju da se nasmejete. Ne sme se, recimo preći preko mosta, već treba preskočiti neki potok. Ili sredom se ne jede pirinač, njihova glavna namirnica. Na neki način, u toj zemlji živima gospodare mrtvi, odnosno preminuli preci i za donošenje svake, iole važnije odluke moraju se konsultovati sa njima - priča i nastavlja:

- Tako smo jedno veče došli u neko selo i da bismo prespavali, morali smo prisustvovati celom ritualu u nekoj mračnoj kolibici sa plemenskim starešinama i pitati duhove da nam daju dozvolu za boravak. Tamo je sve nekako morbidno povezano sa svetom umrlih, a na grobljima se umesto tišine i spokoja često pleše i peva – otkriva nam Goran neke od tajni Madagaskara.

Ono što je posebno interesantno, jeste da upravo Madagaskar Goran izdvaja i kao najgore putovanje, ali samo zbog određenih, ne tako prijatnih situacija, koje su mu se tamo dogodile tokom jednog od putovanja. 

- Dobio sam poziv da uđem u grobnicu za vreme premetanja kostiju. Znam da su stanovnici Madagaskara jako osetljivi na groblja i umrle i nije mi baš bilo svejedno. Čuo sam priče da su neki Zzapadnjaci stradali, jer su uvredili pretke. Isto na Madagaskaru, smo imali do sada nerazjašnjen pokušaj linča. U jednom izuzetno izolovanom selu smo boravili nekoliko dana, a jednu noć su se okupili ljudi ispred naše kolibe i vikali i lupali. Bilo je zastrašujuće. Dan danas ne znam da li smo prekršili iz neznanja neki od tabua. Na svu sreću, razišli su se kasnije.

Dogodovština sa putovanja Goran ima nebrojeno, što je svakako i logično, kada se uzme u obzir koje je sve destinacije do sada obišao. 

Jednom prilikom su se članovi ekspedicije u kojoj je učestvovao našli na meti tapira. No, iako je u pitanju biljojed, znali su da tapir može zubima da slomi kosti i da nije baš tako prijatno kad se ova životinja, teška nekoliko stotina kilograma zaleti prema vama.

Kao posebno neprijatnu situaciju izdvaja trenutak kada je njegovog kolegu u Južnoj Africi ujela izuzetno otrovna zmija, siktavica. Na svu sreću preživeo je i to jedva, a i danas ima posledice.

(Aleksandra Blažević/Telegraf.rs)