• 0

Šta je "mračni turizam" i koji su to lokaliteti u Srbiji koji ga predstavljaju

, Telegraf

Ove ture mogu biti veoma naporne i u fizičkom i emotivnom smislu. Šta je onda motiv?

  • 0
Spomen park Šumarice

Foto: Wikimedia/Mofesty

Tamni, mračni ili crni turizam (dark tourism) definisan je kao turizam koji uključuje putovanja i posete mestima koja su istorijski povezana sa nekom tragedijom. Glavna atrakcija ovakvih lokacija je pre svega njihova istorijska vrednost, a ne samo puka poseta mestu koje je povezano sa nekom vrstom patnje ili smrti.

Iako bi na prvih mah to pomislili, turisti mesta tragedija ne posećuju jer uživaju u pričama o nesrećama - upravo suprotno. Ove ture mogu biti veoma naporne i u fizičkom i emotivnom smislu. Šta je onda motiv?

Šta su motivi posete ovakvim mestima?

Tri osnovna motiva vode turiste kao ovim mestima - edukacija, radoznalost i poštovanje prema žrtvama stradanja.

Jedan od glavnih razloga je želja turista za edukacijom i informisanjem, kao i boljim razumevanjem određenih događaja.

Pored toga, radoznalost jeste jedan od motiva - zaviriti bar na trenutak u prošlost i sagledati sve prednosti i mane. Kada je ovaj motiv u pitanju, postoje osobe koje se interesuju za mračne teme i koje vole da istražuju i sagledavaju sve njene aspekte.

Brojni turisti imaju potrebu da iskažu poštovanje prema nastradalima. Ukoliko obilazite ovakvo mesto u svojoj državi, obično se ide sa razmišljanjem da je neko svoj život u prošlosti dao da bismo mi danas postojali.

Na listi 10 najpopularnijih "crnih destinacija" prva mesta zauzimaju Aušvic, Černobilj, Hirošima, Nagasaki i Berlin. Kada je reč o Srbiji, mesta koja navodi ovaj sajt jesu zgrade koje su srušene tokom NATO bombardovanja, Ćele kula u Nišu i logor "Crveni krst" u istom gradu.

Turisti, fotografija, ulica

Foto: pasja1000/Pixabay

Koja mesta bi još mogla da se nađu na listi?

Šumarice, spomen prkosa i bola

Jedno od mesta koje bi moglo da se nađe na spisku, ukoliko preferirate ovakvu vrstu turizma, jeste i spomen kompleks u Kragujevcu, poginut u znak sećanja na nedužne žrtve masakra počinjenog 21. oktobra 1941. godine.

Tog dana nemački okupatori su u Šumaricama streljali oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta koji su već radili, kao i 15 dečaka, čistača obuće, od 12 do 15 godina starosti.

Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 km koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka, gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika podignutih na humkama streljanih.

U okviru parka se nalazi i Muzej 21. oktobra sa stalnom postavkom vezanom za ovaj događaj. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama simbolično sugeriše na bezizlaznost nenaoružanih ljudi koji su se tog dana našli ispred mitraljeskih cevi.

U okviru spomen-parka nalazi se i staro vojničko groblje i spomenik streljanim Slovacima.

Ćele-kula u Nišu

Ćele-kula spomenik je iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, u bici na Čegru. Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji. Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju i danas predstavlja muzejski objekat.

Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809. godine, poginulo oko 6.000 turskih ratnika, dok je sa srpske strane taj gubitak iznosi 4.000 duša.

Ćele Kula

Foto: Wikimedia/ Kulmalukko at wts wikivoyage

U znak osvete zbog svojih gubitaka, ali i opomene za srpsko življe, niški Huršid-paša naređuje da se koža sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pamukom i zatim pošalju u Carigrad, kako bi pokazao na koji način se treba postupati sa pobunjenim narodom.

Kako bi još više zaplašio srpski živalj, naređuje da se na istočnoj strani Niša u znak opomene sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, "tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča, a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uzidaju spolja".

Najpoznatiji lokaliteti u svetu

Najpoznatiji lokaliteti mračnog turizma u svetu su svakako Aušic, koncentracioni logor iz perioda II svetskog rata, na jugu Poljske

Posetioci ovog memorijalnog centra imaju prilike da čuju priče vodiča o svim užasnim uslovima i patnjama koje su prošle višemilionske žrtve, dok se ujedno nalaze na samom mestu gde se odvijao jezivi zločin.

Memorijalni kompleks se sastoji od tri glavna logora – Aušvic 1, Aušvic Birkinau, kao i radničkog kampa.

Alkatraz, zatvor na istoimenom ostrvu nedaleko od San Franciska, takođe je zdanje koje turisti žele da obiđu.

Zatvor Alkatraz

Foto: Wikimedia/Edward Z. Yang

Zbog svoje reputacije kao mesto gde su boravili najozloglašeniji kriminalci pod najstrožijom kontrolom (jedan od njih je i Al Kapone), kao i raznih filmova koji su bili inspirisani ovim zatvorom, stvorila se ogromna zainteresovanost među ljudima da zavire u ćelije samog zatvora.

Iako je tradicija koja podrazumeva posete drevnim mestima smrti, kao što su obilasci gde su se održavale igra gladijatora u Koloseumu, istraživači tek odnedavno proučavaju ovakav tip turizma.

Černobilj

Černobilj-  nuklearna elektrana. Zapravo, glavna atrakcija je Pripjat, gradić u Ukrajini koji je 1986. doživeo nuklearnu katastrofu. Zbog visoke radijacije, stanovništvo je u potpunosti iseljeno.

Iako je situacija u Černobilju i dalje opasna, pre nekoliko godina počele su da se organizuju turističke ture, za ljude koji žele da posete ovaj lokalitet.

Glavne atrakcije su luna park koji nikada nije pušten u pogon jer je napravljen neporedno pre eksplozije, kao i Crvena šuma, čije je drveće poprimilo crvenu boju od radijacije.

Pompeja

Gradić u južnom delu Italije, koji je nestao pod erupcijom vulkana Vezuv, slučajno je otkriven u osamnaestom veku, a danas je poznata turistička atrakcija i dragoceno arheološko nalazište.

Termin "mračni turizam" 1996. godine izmislili su Lenon i Folej, dva člana fakulteta sa Odeljenja za ugostiteljstvo i turizam Univerziteta u Kaledoniju u Glazgovu.

Tačna statistika o tome koliko ljudi praktikuje u "crni turizam" ne postoji. Jedan online vodič Dark-Tourism.com, na listi navodi skoro 900 mesta u 112 država.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima