Na najsunčanijem mediteranskom ostrvu nalazi se čudotvorna Bogorodičina ikona

Foto: Shutterstock

Ne samo da manastir smešten na 1.318 metara nadmorske visine, nedaleko od čuvene planine Trodos na Kipru važi za najpoznatiju i najvažniju pravoslavnu svetinju na jednom od najsunčanijih ostrva, već je poznat i po čudotvornoj Bogoridičnoj ikoni.

Preporučujemo

Udaljen je oko 90 kilometara od Nikozije. Upravo u ovom manastiru se prvi predsednik Kipra, nakon nezavisnosti, arhiepiskop Makarios Treći zamonašio. Po želji, sahranjen je u blizini ove Svetinje.

Ulaznice za manastir se naplaćuju i to 5 evra za pojedinačne i 3 evra za grupne posete. Iako je tokom državnih praznika zatvoren, u periodu od novembra do maja manastir je otvoren za posete od 10 do 16h po lokalnom vremenu i od 10 do 18h, u periodu od juna do oktobra.

Foto: Shutterstock

Susret sa isposnikom Isaijom

O nastanku ovog manastira postoji predanje, u kome se pominje isposnik po imenu Isaija, koji je živeo na području na kome se danas nalazi manastir, u jednoj pećini. Zbilo se to u vreme postojanja Vizantije i vladavine cara Aleksija Trećeg Anđela.

Dogodilo se da je guverner ostrva imao običaj da spas od letnjih žega potraži na planini Trodos. Jednom prilikom se izgubio u šumi. Kada je ugledao isposnika, upitao ga je za pomoć. Kako je Isaija živeo daleko od sveta, to mu nije ni odgovorio, što je posebno razjarilo guvernera. Zato je počeo da ga psuje i na druge načine uznemirava. Isaija međutim nije reagovao.

Foto: Shutterstock

Vrlo brzo po povratku kući, guverner se razboleo, što ga je i naglano da se pokaje zbog svog ponašanja prema ovom čestitom čoveku. Predanje dalje navodi da se monahu Isaiji ukazao Svevišnji, rekavši mu da pođe kod guvernera i od njega zatraži Bogorodičinu ikonu, koju je izradio jedan od apostola i evanđelista, Luka. Ali se ta ikona nalazila u to vreme u Konstantinopolju.

Iako je mislio da vrlo verovatno neće uspeti da mu ispuni molbu, guverner kreće put Konstantinopolja u društvu monaha, koji je napomenuo da je to Božja volja. Ipak, prilika da se guverner caru Aleksiju Trećem Anđelu obrati sa ovom molbom, nije se ukazivala, pa odlučuje da se monah vrati na Kipar, ponevši neke druge ikone. I kako to obično biva, careva ćerka se baš nekako u to vreme razbolela. Čuvši za to guverner je otišao kod cara i objasnio mu da je od slične bolesti i on bolovao. Zato mu je objasnio šta je monah zaištao od njega, napomenuvši da će careva ćerka biti izlečena kada se to bude dogodilo.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Kosta.A_19 (@gs_a_kosta)

Ali kao da to caru nije bilo dovoljno, jer je znao koliko je ta ikona vredna, on naručuje da se izradi njena replika. Prema predanju, caru se javila Bogodica u snu, rekavši mu da treba da učini upravo obrnuto, te da originalnu ikonu pošalje na ostrvo, a repliku ostavi sebi.

Ktitor manastira je upravo vizantijski car, a posebno je interesantna priča o samoj ikoni, koja je ostala potpuno netaknuta nakon požara. Veruje se da je ikona čudotvorna i da su mnogi nakon celivanja progledali i ozdravili. Nalazi se ispred crkvenog ikonostasa i optočena je srebrom. Budući da je poznata po izuzetno jakoj Božanskoj moći i lepoti, ikona je do pola prekrivena platnom, navodi Mediasfera.

Foto: Shutterstock

Čudotvorna ikona i u Srbiji

Na praznik poznat kao Mala Gospojina, koji se obeležava 21. septembra slavi se i Ikona Bogorodice Kikoske. Zato što se smatra pravim izvorom Božije milosti, naziva se i Milosna.

Zanimljiv je podatak da kopija ove čudotvorne ikone postoji i u našoj zemlji, a danas se čuva u manastiru Končul. Čudotvorna ikona Bogordica Kikoska iz Mušutišta izrađena je najverovatnije tokom 19. veka po uzoru na Bogorodicu Kikosku, uz male razlike. Ipak, čini se da nije smatrana naročito značajnom sve do jednog trenutka.

U vreme kada je bio iguman manastira Sveti Arhangeli kod Prizrena, otac Stefan je primetio da igumanija manastira Svete Trojice u Mušutištu ne pridaje dovoljan značaj ovoj ikoni. Čak monahinje nisu ponele ikonu kada su bile prinuđene da 1999. godine napuste Svetinju.

Iako je nažalost manastir bio spaljen, dogodilo se pravo čudo, poput onog na Kipru nekoliko vekova ranije. Ikona je ostala potpuno netaknuta, kao i platno na kome je stajala. Ikona je zatim odneta u manastir Gračanicu, odakle je odneta u manastir Končul, u kome se i danas nalazi.

(Telegraf.rs)