Svaki roditelj zna u svom srcu odgovor na ovo pitanje.

A zamislite da nasilnik ima ovakvu odbranu: "Moje je PRAVO da šamaram vaše dete. Imam SLOBODU IZBORA da budem nasilan. UGROŽAVAŠ ME ako mi ne daš da ugrožavam tvoje dete".

Nema, naravno, mnogo ovakvih nasilnika, jer premalo je ljudi koji su ovoliko licemerni.

Ili ipak ima?

U Srbiji je trenutno ratno stanje. U ratu smo sa koronavirusom. Nova, delta varijanta, u bolnice i u grobove smešta, osim starih, hronično bolesnih, gojaznih, i našu decu, trudnice, porodilje. To je nova realnost.

Ali kao da nismo svesni da smo u ratu? Nismo svesni da imamo dezertere među nama, ljude koji zloupotrebljavajući pravo na SLOBODU, koristeći ga kao izgovor, šalju ovu decu, trudnice, porodilje (i sve ostale), u bolnice, a na našu žalost i sramotu i na groblja?

Jer to je ono što antivakseri rade.

Nema velike razlike između osobe koja utiče na hiljade ljudi da se ne vakcinišu i osobe koja priđe tuđem detetu na ulici i ošamari ga.

U stvari, grešim, ima.

Ošamareno dete će da se oporavi od šamara, neko pre, neko kasnije, ali pojedina deca koja dobiju koronu, samo zato što neko ne želi da se vakciniše, mogu da završe sa trajnim oštećenjima zdravlja, a neka mogu i da umru, kao što smo, nažalost, videli u poslednjih par nedelja.

Dakle, ima razlike. Ovo što se dešava je ravno scenariju da vam neko priđe na ulici i UBIJE vam dete, pred vašim očima.

Jer taj virus od kojeg je dete umrlo, ili je ostalo osakaćeno, nije se pojavio sam od sebe. Neko ga je preneo tom detetu, neko ko se nije vakcinisao. Ili, da predupredim sve "teorije", možda ga je preneo i neko ko se vakcinisao - ali stvar je u tome da u Srbiji korone ODAVNO ne bi bilo da smo se svi vakcinisali. Ili barem 80 odsto nas.

A ako nekome padne na pamet da dovede u pitanje ovo poređenje, neka to ne čini. Barem zbog roditelja dece koje je ubila korona.

(Telegraf.rs)

A onda nam se dogodio internet... počela su fejsbučenja, tvitomanijačenja, b(r)log revolucija, izguglavancija... sajtovi su stasali u portale, portali postali brži od misli, pa je svaka informacija postala dostupna svima. A novogodišnja čarolija hakovana je na najbrutalniji mogući način.

I tako, kao urednik portala koji "prati savremene IT tokove", ali poštuje tradiciju dedamrazovsko-čkaljo-mijo-nostalgičnih vremena reših da iskobeljam neka stara "Pozorišta u kući", novogodišnji "Obraz uz obraz", (film "Saša") i još par sličnih emisija i sastavim čitaocima jedan "old school" petočasovni program uz TV Telegraf.

Kad ono - međutim! Google, "Deda Mraz", enter i iskoči pred mene surova fejsbukovkso-programersko-hakerska istina - "Deda Mraz garant ne postoji". Iskoči neki tekst o teoriji po kojoj je nemoguće da on našoj deci donosi poklone, već da to, šatro, mi kupujemo (odaaaaaakleeeee?) i onda glumimo gore narečenog. Evo, crno na belo:

"Na fejsbuku kruži teorija prema kojoj je ovo čekanje ipak uzaludno, jer, navodno sedobradi debeljko ni ne postoji. Naime, ova teorija kaže: Na svetu postoji otprilike dve milijarde dece (osoba ispod 18 godina). Maaaada, svi smo mi nečija deca, zar ne? A volimo i poklone ne ler! Ipak, pošto Deda Mraz ne posećuje Muslimane, Hinduse, Jevreje i Budiste, količina posla za Novu godinu se smanjuje na 15%, odnosno na sveukupno 378 miliona dece (prema Saveznom zavodu za statistiku). Prema proseku, Deda Mraz mora da poseti oko 108 miliona domova, ako pretpostavimo da u svakoj kući postoji bar jedno dobro dete.
Dedek Mrazek ima oko 31 sat za rad, zahvaljujući različitim vremenskim zonama i Zemljinoj rotaciji i ako putuje sa istoka na zapad (što se cini logičnim), pa je prosek 967,7 domova u sekundi. Znači, ima oko hiljaditinu (1/1000) sekunde da zaustavi sanke, iskoči, uzme poklone, uskoči u dimnjak, napuni čarape, nađe jelku, ostavi ostatak poklona pod jelkom, popne se natrag kroz dimnjak, uskoči u sanke i dođe do sledece kuće. Ahaaaaa, mhhhmmmmm!
Računajući razdaljinu između kuća ukupan put je 120,8 miliona kilometara, ne uključujući Deda Mrazove odlaske na WC ili pauze za jelo, kafu, eventualno pljugu na mestima dozvoljenim za to. Iz navedenog proizlazi da je brzina njegovih sanki oko 1.080 kilometara u sekundi (3200 puta veca od brzine zvuka!). Inače, svemirska sonda Odisej ide svega 45 kilometara u sekundi (162.000 km/h), a normalan jelen najviše 24 km na sat odnosno 0,0066 kilometara u sekundi.

Teret na sankama je oko 500 hiljada tona, a na tlu, normalan jelen ne može da povuče više od oko 138 kg, što znači da mu treba oko 360 hiljada letećih jelena. Masa tolikog broja rogonja povećava sveukupnu masu sanki za oko 54 hiljade tona. Dakle, oko 600 hiljada tona putujući brzinom od 1080 km/h stvara nezamisliv otpor vazduha - takav otpor kakav bi zagrejao jelene toliko jako koliko se zagreje svemirski brod koji ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu. Prednji par jelena apsorbovao bi oko 14,3 kvintilijarde džula energije u sekundi i pretvorio bi se u nimalo lep prizor živih baklji i doveo bi do lančane reakcije u kojoj bi svih 360-ak hiljada jelena izgorelo za oko 4,26 hiljaditina sekunde, odnosno tacno na vreme da Deda Mraz dode do pete kuće na svom putu.
Deda Mraz bi, kao rezultat akceleracije (ubrzanja) sa 0 km/h na 1080 km/h u hiljaditini sekunde, bio izložen akceleracijskoj sili od 175000 m/s². Deda Mraz mase 115 kg (ako je bio na dijeti) bio bi prikovan za kraj svojih sanki sa 1984906,9 kilograma sile, što bi mu trenutno smrvilo kosti i organe pretvarajući ga u kašastu ljubičasto-crvenkastu tečnost. Eto!"

Svi znamo gde će nas internet revolucija dovesti, ali se iskreno plašim gde će nas odvesti. Jer, ako ovako lako ubije Deda Mraza, čemu da se nadamo mi, obični nebeski Srbi?
Ali, kako reče Duško Radović, čar je ipak u čekanju! I u verovanju! Nauka, internet i njegovo vanbračno fejsbuk kopile jesu jedno, ali emocije s naukom nikad nisu imale puno veze.

Verujte, jer samo tako ćete moći da postojite! I zato, srećna Nova 2014. godina! Srećna nova svetska, srpska, pravoslavna... Sa ili bez Deda Mraza!

Vaš naaaaaaaaaaajbrži balkanski internet portal TELEGRAF!

(Aleksandar Saša Jovanović)