Ali, da krenemo redom.

• Aleksandra, pre svega dobar dan. Recite nam nešto o Vašim muzičkim počecima. Kako ste zavoleli muziku i pevanje i kako su pevanje i muzika postali Vaš životni put?

Dobar dan i Vama, Meni je muzika od malena bila deo života, odrasla sam pored oca koji je svirao harmoniku, majke koja je pevala i igrala. Kao mala sam igrajući pored zvučnika udarila glavom i zaradila ožiljak na nosu, za koji mi često predlažu da ga uklonim, što ja uspešno odbijam. Želim da me na licu uvek podseća nešto na svoju prvu životnu strast.

• Kako birate Vaše pesme? Da li pišete, komponujete? Šta Vas inspiriše kada je reč o muzici?

Autorsku muziku uglavnom volim da osetim, pesma ne mora nužno da bude moja priča, ali moram je osvestiti u sebi da bih je iznela što emotivnije i vernije. Pišem i komponujem, ali nijednu svoju pesmu nisam još objavila, skupljam hrabrost...

Inspiriše me emocija, neka životna situacija, nečija priča koja ostavi utisak na mene, kao i fikcija.

Foto: Ana Sekulić/Ustupljena fotografija

• Koja Vaša pesma je Vaša lična karta i zašto?

Definitivno “Ljudi ljudi”, jer je baš pisana po mojoj životnoj priči od strane supruga Slavka Milovanovića. Radi se o ženi koja je pronašla svoju sreću uprkos prethodnim ljubavnim krahovima i tu svoju sreću ne krije već veliča “da čuju svi ljudi”.

• U kom muzičkom žanru se najbolje snalazite?

Pop muzika mada sam dete devedestih, ali nikada ih nisam volela u muzičkom smislu. Odrasla sam na pop muzici to se čuje u svakoj pesmi koju pevam. U svojim devojačkim danima sa jako zavolela sevdah, tako da se često desi da iznenadim i sa nekom pesmom iz tog žanra.

• Mnogi Vas znaju po učešću u takmičenju Beovizija i PZE. Šta za Vas znači učešće na ovom takmičenju, šta su Vam donela prethodna učešća? Vidite li sebe nekad na Evrosongu? Da li biste se opet prijavili za PZE?

To su lepa iskustva i odlična škola za dalji rad. Donela su mi prepoznatljivost, i spoznaju da zaista najviše uživam na sceni.

Verovatno bih se nekad u budućnosti opet prijavila, zašto da ne.

• Kakvo mišljenje imate o pobedničkoj pesmi ovogodišnje Evrovizije i pobednici Dari iz Bugarske? I kako ocenjujete plasman i nastup grupe Lavina na Evrosongu?

Moram priznati da sam pratila samo prvo veče kad je nastupala Lavina, i ogroman sam njihov fan. Pobednička pesma je mantrična i ljudima se svidela, to mogu da razumem. Odavno znamo da Evrovizija nije pevačko već političko takmičenje, naravno da su momci zaslužili više, ali i ovo je ogroman uspeh.

• S kim biste voleli da snimite duet?

Spisak je dugačak...ali evo neka prva osoba sa liste bude moj suprug Slavko Milovanović. Peva sjajno, o emociji koju ima dok peva da i ne govorim. Postoji jedna pesma koju ga nagovaram da snimimo i nadam se da ću u tome uspeti u skorijoj budućnosti.

• Imali smo priliku da Vas gledamo i kao glumicu u predstavi "Dobrodošli u Srbiju" sa Gagijem Jovanovićem? Kako gledate na to iskustvo? Da li nam nešto možete reći o saradnji sa Gagijem? Da li još negde glumite ili ste se fokusirali na pevanje?

Možda je reći za mene da sam glumica malo pretenciozno, više sam plesala i imala par glumačkih tačaka, dovoljno da shvatim koliko je taj poziv predivan, ali i pretežak. Odigrala sam preko 200 predstava, za tih desetak godina. Gagi je takav profesionalac kakav se ne sreće svakog dana. Njegova pohvala ima neizmernu vrednost, a kritika se teško podnosi i uvek sve sa lepim rečima i iskrenim prijateljskim pristupom. Nikad ne reci nikad, ali je muzika ipak moja najveća strast.

Foto: Marko Jovanović

• Ko je Aleksandra Sekulić? Kako biste sebe opisali? Šta volite da radite u slobodno vreme, imate li neki hobi?

To je jedna mama, supruga, domaćica, koju preko dana možete da sretnete u parku, na pijaci, u teretani, Kada dođe vreme da se nastupa negde ili odlazak u studio, sve drugo postaje manje važno i tada radim ono što najviše volim, pevam i delim tu emociju sa ljudima.

U slobodno vreme, u skorijem periodu mnogo uživam u baštovanstvu, kao i svi milenijalci morala sam izabrati neku aktivnost (dobro je da nisam maraton) (smeh).

Foto: Ana Sekulić/Ustupljena fotografija

• Kakvi su Vam dalji planovi? Imate li neostvarenu želju neku?

Moja karijera ide jednom laganom uzlaznom krivom i uživam u svakom danu njenog razvoja baš u tom tempu kakav jeste.

Imam par neostvarenih želja, ali znate kako kažu, o željama se ne priča, nego radi. Čvrsto verujem u ostvarenje svake.

(Telegraf.rs)

Premiјera drame „Božјi ljudi“ Borisava Stankovića,

u režiјi Јuga Đorđevića, 14. јuna na Sceni „Raša Plaović“

Predstava „Božјi ljudi”, nastala po motivima proze Borisava Stankovića, u režiјi Јuga Đorđevića, biće premiјerno izvedena 14. јuna (20.30) na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.

Komad preispituјe teme sudbine, smrti i ludila kroz Stankovićeve likove vranjanskih prosјaka, ubogih i odbačenih, čiјe priče, i više od јednog veka nakon nastanka, zadržavaјu univerzalnu snagu i aktuelnost, a u podeli su Vanja Eјdus, Iva Milanović, Јelena Blagoјević, Aleksandar Vučković, Nedim Nezirović i Novak Radulović.

Reditelj Јug Đorđević podseća da јe Borislav Stanković bio hroničar sudbina koјe prkose vremenu i zaboravu, beležeći živote ljudi tog doba glasom koјi prkosi, opominje i inspiriše.

Takođe, ističe da ova predstava niјe nastala samo kao priča o prosјacima i Vranju, nego kao zaјednički razgovor o sudbini, o smrti i ludilu - razgovor koјi se retko vodi, a tiče se svih nas.

Prema njegovim rečima, rezultat tog procesa јeste „vizuelna poema”, sastavljena od niza slika, prizora i glasova koјi se ne nižu po logici radnje, već po logici sećanja.

„Tražili smo formu u pripovedačkom, a ne u predstavljačkom”, poručuјe Đorđević kome јe ovo treća saradnja sa Narodnim pozorištem, nakon što јe s velikim uspehom režirao predstave „Uspavanka za Aleksiјu Raјčić“ i „Gospođa Olga“.

Dramaturg Đorđe Kosić napominje da su „Božјi ljudi”, obјavljeni 1902. godine, u srpsku književnost doneli galeriјu likova kakva do tada gotovo da niјe postoјala.

„Prosјaci, ubogi, slepi, sumanuti i odbačeni - svi oni koјe јe staro Vranje gledalo, a niјe videlo - pogledani su prvi put u oči, s pažnjom kakva se obično poklanja svetiteljima”, naglašava Kosić i dodaјe da predstava niјe nastala kao klasična dramatizaciјa Stankovićeve proze, već kao čin pripovedanja u koјem glumci ne „postaјu neko drugi”, već svedoče o likovima i prenose njihove sudbine dalje.

„Pripovedanje i smrt oduvek su u srodstvu: svaka ispričana sudbina mali јe otpor nestaјanju. Pitanjem o sopstvenoј prolaznosti glumci su otkrili da granica između onoga ko priča i onoga o kome se priča niјe čvrsta, te da smo, kad-tad, svi mi Božјi ljudi. Naslov niјe slučaјan. U narodnom i pravoslavnom poimanju, ubogi, nemoćni i sumanuti јesu Božјi ljudi - oni koјi pripadaјu Bogu, Njegovim prstom obeleženi i Njegovom rukom zaklonjeni. Tu veru Stanković niti ironizuјe niti propoveda; on јe prosto konstatuјe i pripoveda na nivou ljudske sudbine“, primećuјe Kosić.

Predstava „Božјi ljudi”, prema njegovom mišljenju, niјe „slika tuđih života, nego poziv na zaјedničko slušanje, kao nekad oko ognjišta, da bismo јoš јednom, barem na kratko, dozvali i zadržali među živima one koјe јe svet odavno pustio da odu“.

U umetničkom timu predstave su i Andrea Rondović (scenografiјa), Velimirka Damјanović (kostimografiјa), Nevena Glušica (komponovanje muzike), Milica Cerović (scenski pokret) i dr Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Prva repriza biće održana dan kasniјe, 15. јuna, a do kraјa meseca predstava će biti na repertoaru i 21. јuna, takođe s početkom u 20.30 časova na Sceni „Raša Plaović“.

(Telegraf.rs)

Glavne uloge u filmu tumače Momčilo Otašević i Marko Janketić, dok glumačku postavu čine i Milica Janevski, Strahinja Bubanja, Srđan Grahovac, Vasko Raičević, Gorana Dragašević, Stefan Bošković, Nemanja Dragović, Jovo Petričević, Aleksandar Gilić, Ratka Mugoša, Dejan Jovićević, Nikola Jovićević i Marko Pogačar.

Film je sniman po scenariju Stefana Boškovića. Direktor fotografije je Dušan Grubin, montažer Dmitar Janjušević, dizajnerka produkcije Dijana Vučinić, kompozitor Ivan Marović, dizajner zvuka Dane Vlaisavljević, dok je kostimografkinja Lina Leković. Producent je Veliša Popović, a koproducenti Vladan Anđelković, Stefan Bošković i Boris Raonić.

Povodom predstojeće svetske premijere, reditelj Bojan Stijović je istakao: „Veoma me prijatno iznenadila vijest da je ‚Crna truba‘ selektovana za svjetsku premijeru u Biškeku, posebno zato što dolazi iz jednog nama geografski i kulturno drugačijeg prostora. Dodatno mi je značajno što je riječ o nacionalnom festivalu u zemlji koja veoma brzo napreduje i koja danas predstavlja jedan od najvažnijih filmskih centara centralnoazijskog regiona.“

Govoreći o temama kojima se film bavi, Stijović naglašava da ga posebno raduje što je priča o odnosu dva brata, patrijarhalnim obrascima i savremenom čoveku pronašla put do publike i selektora van regiona. „To za mene potvrđuje da ‘Crna truba’ u sebi nosi univerzalne vrijednosti koje mogu da komuniciraju i izvan granica Crne Gore i regiona. Svjetska premijera na ovakvom festivalu predstavlja veliko priznanje za cijelu ekipu filma i važan korak za njegov dalji festivalski život“, zaključio je reditelj.

„Crna truba“ je triler sa elementima crnog humora i porodične drame. Radnja prati Maksima Grahovca, poznatog pisca koji se vraća u svoje rodno selo Grahovo u Crnoj Gori nakon deset godina u inostranstvu, kako bi posetio brata Nika i rešio pitanje nasleđenog porodičnog imanja. Međutim, na putu ka selu Maksim doživljava saobraćajnu nesreću koja njegov povratak pretvara u noćnu moru. Dok pokušavaju da pronađu izlaz iz situacije koja se svakim satom dodatno komplikuje, braća se suočavaju ne samo s nesrećom koja se dogodila, već i sa starim dugovima koji nikada nisu podmireni. Istovremeno, čitavo selo slavi povratak svog najuspješnijeg pisca, dok on i njegov brat pokušavaju da prikriju istinu koja bi mogla da im uništi živote.“

Reprizno prikazivanje filma na festivalu je zakazano za 12. jun.

Realizaciju filma podržali su Filmski centar Crne Gore, Filmski centar Srbije i Radio-televizija Crne Gore.

Međunarodni filmski festival u Biškeku ove godine održava se četvrti put, od 7. do 12. juna. Ovaj festival je platforma koja slavi kulturno bogatstvo Kirgistana, razvoj njegove filmske industrije i kreativni duh njegovih ljudi, ali i mesto susreta, dijaloga i profesionalnog razvoja filmskih stvaralaca iz celog sveta. Jedan od ključnih ciljeva festivala jeste podrška novim glasovima u kinematografiji — stvaranje okruženja u kojem mladi filmski autori, glumci i reditelji mogu da predstave svoj rad, razmenjuju ideje i pronađu inspiraciju za buduće projekte.

Tokom prethodnih izdanja, festival je ugostio istaknute goste kao što su Dominic West, Shinnosuke Abe, Bibi Naceri, Michele Placido, Soji Arai i mnogi drugi značajni umetnici i profesionalci iz sveta kinematografije.

(Telegraf.rs)

Kroz prizmu scenskog kostima, autorka u ovom radu istražuje složeni fenomen neizvesnosti, sa fokusom na savremeni nomadizam i emocionalno izmeštanje (displacement). Nakon bogate karijere tokom koje je realizovala više od 80 pozorišnih i 15 filmskih kostimografija u Srbiji i regionu, Selena Orb se u radu „Dis_placement“ okreće autorefleksiji, preispitujući ličnu i profesionalnu cenu internacionalnog delovanja. Rad tretira pojam izmeštanja ne samo kao fizički odnos tela i prostora, već kao duboko emotivno i identitetsko stanje. Izvođačko telo ovde funkcioniše kao arhiv promena, pomerajući displacement iz političko-geografskog u intimni prostor.

Ovim povodom Selena Orb izjavila je: „Internacionalna karijera donosi mnogo, ali ima i svoju cenu. Moj način života iziskuje stalno izmeštanje sa jednog mesta na drugo, ostavljajući me sa hroničnim osećajem usamljenosti, razdvojenosti od bliskih ljudi kao i prostornim izmeštanjima i adaptacijama na nove privremene prostore življenja. Kao glavno sredstvo izražavanja koristim kostim i prostor. Kostim za mene ovde postaje taktilni, skulpturalni produžetak mog tela. Kroz upotrebu različitih materijala i njihovih tekstura, nastojim da sublimiram telesni osećaj privremenih boravka u različitim prostorima kroz koje prolazim. Telo u kostimu postaje jedina konstanta“.

Foto: Monika Andrić/Ustupljena fotografija

Multimedijalni karakter instalacije zaokružen je sinergijom slike i zvuka. Autorka vizuelni segment i kreativnu realizaciju potpisuje u saradnji sa umetnicom pod pseudonimom Shtroxy (video i kreativna saradnja), dok auditivni deo rada potpisuje Dušan Vučković. Zvučni pejzaž funkcioniše kao auditivni rez između spoljašnjeg sveta i unutrašnjeg prostora sećanja. Buka prostora, tranzita i gradova predstavlja pritisak realnosti, dok se ponavljanje rečenice „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“ (autora Dina Pešuta) postavlja kao emotivno sidro i svedočanstvo da je pripadanje unutrašnji proces.

Posetioci će moći da pogledaju rad u periodu od 12. i 13. , kao i 18 i 19. juna, u terminima od 20:30 do 22 časa.

Zatvaranje izložbe uz prateći program

Poslednjeg dana izložbe, što je ujedno i kraj sezone u petak, 19. juna u 19 časova, biće održan razgovor pod nazivom „Nema vremena pre nas, mi smo svuda i zauvek“, koji moderira dramaturg Dimitrije Kokanov. U razgovoru, pored autorke Selene Orb, učestvuje i Emilija Đorđević, basistkinja grupe KOIKOI. Tema ovog panela biće usmerena na preispitivanje neizvesnosti kao dominantnog fenomena savremenog života.

Biografija autorke

Selena Orb je istaknuta srpska kostimografkinja i vizuelna umetnica. Diplomirala je na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za scenski kostim, a doktorske studije scenskog dizajna pohađala je na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Od 2025. godine angažovana je u zvanju vanredne profesorke na Departmanu za scenski dizajn na FTN-u.

U svom bogatom profesionalnom opusu potpisuje više od 80 pozorišnih kostimografija u vodećim teatrima u zemlji i regionu, među kojima su Atelje 212, Jugoslovensko dramsko pozorište, Narodno pozorište u Beogradu, HNK Zagreb, Sarajevski ratni teatar, kao i produkcije u Nemačkoj i Sloveniji.

Pored pozorišta, ostvarila je značajnu karijeru i u filmskoj industriji potpisujući kostim za preko 15 dugometražnih i kratkometražnih ostvarenja, kao i televizijskih serija, uključujući projekte „Područje bez signala“, Poslednji Srbin u hrvatskoj“, „Zečiji nasip“ i druge.

U domenu vizuelnih i intermedijalnih umetnosti, njen rad karakteriše duboka autorefleksija i istraživanje intimnog prostora kroz medij videa i scenskog kostima, što potvrđuje i njen zapaženi video rad „Sebe sobom razdvajam od sveta“ – izveden u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu 2022. godine, kao deo njenog umetničkog doktorskog projekta.

Dobitnica je brojnih prestižnih priznanja u oblasti umetnosti, među kojima se izdvajaju Zlatna Arena za kostimografiju na Pulskom filmskom festivalu (2019), Sterijina nagrada za kostimografiju (2020), Nagrada Ružica Nenadović Sokolić na Festivalu malih scena u Rijeci (2023), Nagrada na Festivalu BiH drame u Zenici , kao i Nagrada fonda Aleksandar Tomašević. Tri puta je učestvovala na prestižnom Praškom kvadrijenalu scenskog dizajna i prostora (2015, 2019, i 2023. godine u okviru nacionalne selekcije.

(Telegraf.rs)

Tokom dva festivalska dana, Muzej postaje živa pozornica, mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz podršku brojnih afričkih ambasada i konzulata, i ove godine muzejska bašta prerasta u „Durbar – festival festivala“, živopisan prostor upoznavanja afričkih kultura, ispunjen bojama, zvucima i mirisima kontinenta. Na festivalskim štandovima smenjivaće se autentični ukusi, rukotvorine i umetnički predmeti iz različitih delova Afrike, dok će se kroz prostor širiti mirisi začina i kafe, ritam bubnjeva i neposredna energija susreta koja briše granice između publike i izvođača.

Program i ove godine spaja igru, znanje i kreativnost: posetioce očekuju likovne i kreativne radionice, učenje vezivanja tradicionalnih afričkih turbana, oslikavanje murala, igranje društvene igre mankale, koncerti, plesni nastupi i vođenja kroz stalnu postavku muzeja, kao i kroz aktuelnu izložbu „Reci: Art – Otpad kao resurs“.

Glavni muzički gost: Les Amazones d'Afrique

Muzički vrhunac festivala biće koncert grupe Les Amazones d'Afrique u nedelju, 21. juna. Ovaj pan-afrički ženski bend osnovan je 2014. godine u Bamaku, a danas okuplja umetnice iz Malija, Benina, Burkine Faso, Obale Slonovače i Konga, koje pevaju na sopstvenim maternjim jezicima. Njihova muzika spaja zapadnoafričku tradiciju sa hip-hopom, trepom i elektronskim zvukom - moćna, plesna i neponovljiva kombinacija po kojoj su postale jedan od najprepoznatljivijih savremenih muzičkih kolektiva afričkog kontinenta. Njihov najnoviji album Musow Danse (2024), koji je producirao Džeknajf Li (U2, Taylor Swift), magazin Rolling Stone proglasio je jednim od najznačajnijih pan-afričkih muzičkih izdanja modernog doba.

Njihove pesme nose snažne poruke o slobodi, dostojanstvu i osnaživanju žena, spajajući umetnički izraz i društveni angažman.

Afro festival ostaje jedinstven događaj u regionu koji afričke kulture predstavlja ne samo kroz tradicionalno stvaralaštvo, već i kroz savremeni, neposredni doživljaj. To je festival susreta, ritma i otvorenosti – dva dana tokom kojih Beograd diše drugačije. Glasnije. Toplije. Slobodnije.

(Telegraf.rs)

Podsetimo, Hendi, koji je bio zvezda filma "Top gan: Maverik" pronađen je sa višestrukim ubodnim ranama ispred svoje kuće u Los Anđelesu nakon što je sin njegove devojke pozvao policiju i rekao: "Upravo sam ubio čoveka".

Džejms Hendi, koji je takođe glumio u filmovima "Logan" i "Džumandži", hitno je prebačen u bolnicu gde je proglašen mrtvim neposredno posle 9:30 ujutru u sredu. Dok je policija bila na licu mesta, prišao im je 44-godišnji Majkl Gledhil, sin Džejmsove devojke, koji je mahnuo policajcima dok su vršili uviđaj oko kuće.

Gledhil je priznao da je izvršio smrtonosni napad i rekao da je on taj koji je pozvao policiju, prema policijskoj upravi Los Anđelesa. On je odmah uhapšen i odveden u pritvor. Određena mu je kaucija od 2.000.000 dolara.

Nedugo potom objavljen je jezivi snimak sa nadzorne kamere koji prikazuje čoveka, za koga se sumnja da je Gledhil, kako korača u blizini Džejmsove kuće. Video iz komšijine kuće, prikazuje osumnjičenog kako hoda napred-nazad po trotoaru.

Obučen u ono što izgleda kao ružičasta majica i plave pantalone, čovek se u kratkim snimcima vidi kako u nekoliko navrata dodiruje lice.

Jedan snimak prikazuje muškarca kako prilazi kući u kojoj je Džejms pronađen, a kasnije se vide i snimci bezbednosne kamere na kojima se vidi policija na istoj adresi. Nije jasno u koje vreme su svi video snimci snimljeni, ali se vidi čovek, za koga se veruje da je Gledhil, kako vodi policajce preko travnjaka.

Policija Los Anđelesa je u saopštenju, nakon što je potvrđena Džejmsova smrt, saopštila da inspektori veruju da je ovo izolovan incident i da u ovom trenutku ne postoji opasnost za javnost.

Motiv napada ostaje nejasan.

Inače, komšije su rekla da su čule Hendija i Gledhila kako se svađaju tokom noći.

(Telegraf.rs)

Poseban pečat ovoj večeri dao je Akademski hor Obilić, čije je izvođenje bilo istovremeno monumentalno, precizno i emotivno snažno. U trenucima kada je horski zvuk nosio punu težinu Orfove partiture, ansambl je pokazao zavidnu ujednačenost, sigurnost i izražajnost, gradeći moćnu zvučnu sliku koja je dominirala dvoranom i publici pružila upravo onu silinu zbog koje je Carmina Burana jedno od najupečatljivijih dela svetske muzičke literature.

Foto: Anja Zelić/Ustupljena fotografija

Izuzetan utisak ostavili su i solisti Davor Nekjak, tenor Ladislav Vrgoč, a jedna od najistaknutijih operskih umetnica regiona sopran Lidija Horvat Dunjko je sve očarala. Solisti su interpretacijama doneli punoću izraza, dramsku tenziju i vokalnu raskoš neophodnu za ovakvo delo. Njihov nastup odlikovali su tehnička sigurnost, muzikalnost i scenska uverljivost, a svaki solistički segment bio je oblikovan sa merom, strašću i osećajem za Orfovu specifičnu ekspresiju. Publika je sa posebnom pažnjom pratila njihove nastupe, prepoznajući u njima spoj virtuoznosti i autentične umetničke snage.

Snažnu vizuelnu dimenziju spektakla oblikovao je baletski ansambl Etoile, čiji je nastup uneo dodatnu dramatiku, pokret i simboliku u svaku scenu. Njihova preciznost, fizička spremnost i sugestivnost pokreta omogućili su da muzika dobije i upečatljiv scenski prikaz. Podjednako impresivan bio je i ansambl Sudar Percussion, koji je ritmičkom energijom i eksplozivnom izvođačkom snagom dao puls čitavoj večeri, naglašavajući onu sirovu i elementarnu snagu zvuka koja Carmina Buranu čini tako uzbudljivom i neposrednom.

Foto: Anja Zelić/Ustupljena fotografija

Važan oslonac celokupnog izvođenja bili su i pijanisti Robert Batelić i Krešimir Starčević, čija je sigurna, nadahnuta i stilski ujednačena interpretacija doprinela punoći muzičke slike i stabilnosti ansambla u svakom segmentu partiture. Nad svim učesnicima bdelo je vođstvo izuzetnog mladog dirigenta Ivana Ščepanovića, koji je sa zrelošću, sigurnošću i jasnom umetničkom vizijom uspeo da objedini veliki izvođački aparat u celinu snažnog izraza. Njegova energija, koncentracija i osećaj za gradaciju učinili su da svaka deonica diše prirodno, a da celokupno izvođenje deluje kompaktno, uzbudljivo i istinski nadahnuto.

(Telegraf.rs)

"Kako se, u dve reči, zvanično zvala država u kojoj su se rodili Nikola Tesla, Sigmund Frojd i Johan Štraus Mlađi?", pročitala je pitanje voditeljka Kristina Radenković.

Mnogi su bili ubeđeni da je tačan odgovor "Austrougarska monarhija".

Pa i takmičarka Milana, koja je upravo to izgovorila kao odgovor.

"To nije tačno", rekla je voditeljka Kristina Radenković.

"Hrvatska", rekao je drugi takmičar Saša Georgiev, ali ni to nije bilo tačno.

Takmičari nisu dali tačan odgovor, ali ga je otkrila voditeljka.

"Austrijsko carstvo", rekla je Kristina Radenković.

Printskrin: RTS

Posle prvog susreta Milana je ta koja ima prednost 112:99. Danas je revanš i znaćemo ko prolazi u narednu rundu.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)

Izložba će biti svečano otvorena 12. juna u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu od 18:30 do 21:00, a posetioci će biti u prilici da je vide sve do 20. septembra 2026. godine.

Na dan otvaranja izložbe održaće se reperformans rada Linije, redovi, kolone (spavaonica) Ivane Ivković, koji ponovo aktivira prostor između kolektivnog poretka i intimnosti kroz promenljivu kompoziciju muških tela koja oscilira između prisustva i odsustva.

Okupljajući više od sedamdeset dela umetnika iz Srbije, regiona bivše Jugoslavije i međunarodne savremene umetničke scene, izložba istražuje složen odnos između ličnog iskustva i političkih realnosti koje oblikuju individualne i kolektivne živote. Umesto hronološkog ili stilskog pregleda, izložba je koncipirana tematski, naglašavajući načine na koje umetnici kroz sećanja, biografije, identitete i svakodnevna iskustva promišljaju šire društvene, istorijske i političke procese.

Predstavljeni radovi pokazuju kako lične priče mogu postati sredstvo za razumevanje pitanja moći, ideologije, pripadnosti, otpora i kulturnih transformacija. Bilo da se bave telom kao prostorom ranjivosti i delovanja, zajedničkim prostorima kao nosiocima kolektivnog sećanja, međuljudskim odnosima kao poljem razmene i solidarnosti ili politikom kao autoritetom koji oblikuje svakodnevni život, umetnici ukazuju na neraskidivu povezanost privatnog i javnog.

Izložba je organizovana kroz četiri tematske celine — Telo, Kolektivni prostor, Odnosi i Politika — koje posetiocima omogućavaju da sagledaju složene veze između ličnog iskustva i zajedničke istorije. Radovi umetnika kao što su Marina Abramović, Steve McQueen, Neša Paripović, Raša Teodosijević, Sophie Calle, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Gordon Matta-Clark i mnogi drugi uspostavljaju dijalog koji prevazilazi generacijske, geografske i kulturne granice.

Više od predstavljanja dve muzejske kolekcije, Lične priče / Političke realnosti svedoči o značaju međunarodne saradnje, kulturne razmene i zajedničkog promišljanja savremene umetnosti. Povezujući dela nastala u različitim političkim i društvenim okolnostima, izložba poziva publiku da razmisli o tome kako umetnost doprinosi razumevanju složenosti savremenog sveta i kako lične priče postaju važan deo naših zajedničkih istorija.

Kustoski tim izložbe čine: Izabel Bertoloti, direktorka macLYON-a, Maja Kolarić, direktorka MSUB-a, Miroslav Karić, kustos MSUB-a, i Metju Lelievre, rukovodilac zbirki u macLYON-u.

Umetnici čiji su radovi predstavljeni na izložbi su: Anica Vučetić, Bruce Nauman, Claire Tabouret, Christine Rebet, Damir Radović, Dragan Petrović, Edi Dubien, Eija-Liisa Ahtila, Hriech Chourouk, Ivana Ivković, Jasmina Cibic, Jean Le Gac, Karim Kal, Katarina Zdjelar, Katalin Ladik, Marina Abramović and Ulay, Marina Marković, Mihael Milunović, Nam June Paik, Nazanin Pouyandeh, Nemanja Nikolić, Neša Paripović, Phil Collins, Rodrigo Matheus, Sadko Hadžihasanović, Siniša Ilić, Sophie Calle, Steve McQueen, Sylvie Selig, Tanja Ostojić, Thamuer Mejri, Thomas Ruff, Tuomo Manninen, Vesna Perunović, Vlada Veličković, Vito Acconci.

(Telegraf.rs)

Beograd se zvanično našao na mapi jedne od najiščekivanijih svetskih turneja ove godine. Višestruko talentovani umetnik, preduzetnik, glumac i modna ikona, A$AP Rocky, nastupiće 8. oktobra u Beogradskoj areni, u organizaciji kompanija SKYMUSIC i Live Nation.

Ovo će biti ekskluzivna prilika za domaću publiku da uživo čuje njegov prvi studijski album nakon osam godina pauze - „DON’T BE DUMB“, koji možete poslušati OVDE.

Od rasprodatog Čikaga do proširene evropske rute

Don’t Be Dumb World Tour započela je 27. maja spektakularnim, rasprodatim koncertom u čikaškom United Center-u, gde je Rocky spojio nove bengere i svoje najveće legendarne hitove. Nakon prolaska kroz vodeća američka i kanadska tržišta (Toronto, Boston, Los Anđeles, Vankuver), turneja 25. avgusta stiže u Evropu.

Pored velikih metropola poput Londona, Pariza, Milana i Berlina, evropski deo turneje je zbog ogromnog interesovanja zvanično proširen. Beograd je dobio ekskluzivni datum, uz Prag, Budimpeštu, Zagreb i Atinu.

Fotografije sa aktuelne turneje pogledajte OVDE.

ULAZNICE I VIP PAKETI

Redovne ulaznice: Opšta prodaja počela je danas u 09:00 časova po lokalnom vremenu. Ulaznice su dostupne putem zvaničnog sajta ASAPROCKY.COM i platforma efinity.rs i tickets.rs.VIP Iskustvo: Za fanove koji žele vrhunski doživljaj, dostupni su posebni VIP paketi koji (u zavisnosti od opcije) uključuju premium mesta, obilazak bekstejdža, pristup privatnom VIP lounge-u pre koncerta i limitirane poklone. Detalji su dostupni na vipnation.com za Severnu Ameriku i vipnation.eu za Evropu i Veliku Britaniju.

DON’T BE DUMB WORLD TOUR 2026 – EVROPSKI DATUMI

• 25. avgust - Brisel, Belgija - ING Arena
• 27. avgust - Amsterdam, Holandija - Ziggo Dome
• 30. avgust - London, Ujedinjeno Kraljevstvo - The O2 Arena
• 2. septembar - Dablin, Irska - 3Arena
• 4. septembar - Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo - OVO Hydro
• 5. septembar - Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo - Co-op Live
• 8. septembar - Keln, Nemačka - Lanxess Arena
• 10. septembar - Milano, Italija - I-DAYS Festival*
• 11. septembar - Minhen, Nemačka - Olympiahalle
• 13. septembar - Lođ, Poljska - Atlas Arena
• 14. septembar - Lođ, Poljska - Atlas Arena (novi datum)
• 16. septembar - Hamburg, Nemačka - Barclays Arena
• 18. septembar - Kopenhagen, Danska - Royal Arena
• 20. septembar - Oslo, Norveška - Unity Arena
• 21. septembar - Stokholm, Švedska - Avicii Arena
• 24. septembar - Riga, Letonija - Xiaomi Arena
• 25. septembar - Kaunas, Litvanija - Žalgirio Arena
• 28. septembar - Berlin, Nemačka - Uber Arena
• 30. septembar - Pariz, Francuska - Accor Arena
• 4. oktobar - Prag, Češka - O2 Arena (novi datum)
• 5. oktobar - Budimpešta, Mađarska - Budapest Arena (novi datum)
• 6. oktobar - Zagreb, Hrvatska - Arena Zagreb (novi datum)
• 8. oktobar - Beograd, Srbija - Beogradska arena (novi datum)
• 9. oktobar - Sofija, Bugarska - Arena 8888 Sofia (novi datum)
• 11. oktobar - Atina, Grčka - Telekom Center Athens (novi datum)
• Festivalski nastup.

(Telegraf.rs/PR)

Srbija se ubraja među zemlje sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom u Evropi, a posledice su alarmantne, svake godine od bolesti srca i krvnih sudova umre oko 47.000 ljudi, odnosno čak 132 osobe dnevno. Dobra vest je da bi se većina ovih slučajeva mogla sprečiti ranim otkrivanjem faktora rizika i njihovom kontrolom. Problem je što povišen LDL holesterol, visok krvni pritisak i povećan nivo glukoze u krvi najčešće ne izazivaju simptome, pa mnogi veruju da su zdravi sve dok se ne suoče sa ozbiljnim kardiovaskularnim događajem. Redovne preventivne kontrole i pravovremeno lečenje zato predstavljaju najvažnije saveznike u očuvanju zdravlja srca.

Iza svake statistike o infarktu krije se nečija lična priča, porodica i trenutak koji deli život na pre i posle. Kako izgleda trenutak kada se život iz korena promeni zbog infarkta i šta dolazi nakon izlaska iz bolnice, prikazuje dokumentarni film “Soba 126“. Kroz autentične priče pacijenata koji su preživeli infarkt, njihovih porodica i lekara, film osvetljava ono što statistika ne može da pokaže, strah, neizvesnost, suočavanje sa sopstvenim navikama i odluku da se život nastavi drugačije. Međutim, film ne govori samo o bolesti, već i o podršci, prijateljstvu, porodici i ljudima koji ostaju uz nas kada je najteže. Naziv filma simbolično upućuje na bolničku sobu u kojoj se mnogima promenio pogled na život i iz koje počinju pitanja koja često odlažemo: koliko brinemo o svom zdravlju i da li upozorenja koja nam telo šalje prepoznajemo na vreme. U filmu učestvuju predstavnici Udruženja “Moja druga šansa” - Đura Žarković, Nenad Ćuk i Predrag Spalević, lekari doc. dr Milan Dobrić, prof. dr Svetlana Apostolović i prof. dr Dejan Spiroski, kao i muzičar Zvonimir Đukić - Đule Van Gogh. Režiju potpisuje AS Communications, a produkciju JK Media. Film je realizovan u saradnji sa kompanijom Novartis.

Jedan od učesnika filma je Đura Žarković (47) iz Beograda, koji je infarkt doživeo sa samo 43 godine. Na putu ka Budvi, gde je sa porodicom krenuo na doček Nove godine, osetio je jak bol u grudima, preznojavanje, mučninu i bol koji se širio u ruke. Zahvaljujući brzoj reakciji supruge i pravovremenoj medicinskoj pomoći, uspeo je da prebrodi najteži period. Nakon infarkta ugrađena su mu dva stenta, a srce je u tom trenutku radilo sa svega 20 odsto kapaciteta. Danas, uz redovnu terapiju, promenu životnih navika i prestanak pušenja, njegovo srce funkcioniše znatno bolje.

- Kada vam se tako nešto desi, shvatite koliko ste zapravo svoje zdravlje uzimali zdravo za gotovo. Mislio sam da se infarkt dešava nekim drugim ljudima, starijima od mene, a onda sam se preko noći našao u bolničkoj sobi boreći se za život. To iskustvo me je promenilo iz korena. Pristao sam da učestvujem u filmu jer sam želeo da ljudi čuju priču nekoga ko je prošao kroz sve to. Nije mi bilo lako da se tokom snimanja vraćam na događaje koji su mi zauvek promenili život, ali sam smatrao da je važno da govorimo o tome otvoreno. Ako moja priča pomogne makar jednoj osobi da na vreme ode na pregled, proveri holesterol ili promeni neku lošu naviku, onda je vredelo. Iz tog perioda ne nosim samo teška sećanja. U bolnici sam upoznao ljude sa kojima sam i danas prijatelj. Prošli smo kroz iste strahove i neizvesnost i ostali povezani do danas. Zato za mene “Soba 126” nije samo naziv filma, već simbol druge šanse koju sam dobio – kaže Đura Žarković.

Foto: Goran Srdanov/Ustupljena fotografija

Povišene vrednosti LDL holesterola se mogu pojaviti vrlo rano u životu, naročito kod osoba koje imaju nasledne poremećaje metabolizma holesterola. Postoje istraživanja koja su pokazala da aterosklerotske promene na krvnim sudovima srca se mogu detektovati veoma rano, čak i kod tinejdžera.

- U kliničkoj praksi zaista primećujemo sve veći broj pacijenata u tridesetim i četrdesetim godinama koji doživljavaju infarkt miokarda. To najčešće ukazuje da faktori rizika nisu bili na vreme prepoznati ili adekvatno kontrolisani. U pitanju mogu biti nasledni poremećaji metabolizma masnoća, ali i kombinacija klasičnih faktora rizika kao što su pušenje, gojaznost i dijabetes. Kod većine pacijenata postoji nešto što je moglo biti otkriveno ranije, čime bi se infarkt možda sprečio ili bar odložio. Problem je što mladi ljudi često ne očekuju ozbiljne kardiovaskularne događaje ako se osećaju dobro, pa simptome ne prepoznaju ili ih ignorišu. Međutim, infarkt se može javiti i u ranijem životnom dobu, i danas to više nije izuzetak u praksi. Zbog toga je ključno blagovremeno otkrivanje faktora rizika, čak i kod osoba bez simptoma. Posebno kod onih sa pozitivnom porodičnom anamnezom, gde se preporučuju redovne kontrole masnoća u krvi, krvnog pritiska i šećera. Kada je reč o infarktu, vreme je presudno, postoji pravilo da je “vreme miokard”, jer se srčani mišić nepovratno oštećuje ukoliko se krvni sud ne otvori na vreme. Zato je od ključne važnosti brza reakcija i hitno javljanje lekaru pri pojavi simptoma. Najčešći simptomi su iznenadan, jak, stežući bol u grudima koji ne prolazi, često praćen preznojavanjem, mučninom i osećajem straha. U takvim situacijama neophodno je odmah pozvati hitnu pomoć. Danas, zahvaljujući savremenim metodama, većina pacijenata uz pravovremenu reakciju ima znatno bolje šanse za oporavak i dobru dugoročnu prognozu – objašnjava doc. dr Milan Dobrić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.

Foto: Goran Srdanov/Ustupljena fotografija

Jedan od najznačajnijih i najučestalijih faktora rizika za nastanak infarkta miokarda i moždanog udara je povišen nivo holesterola u krvi. Poseban značaj ima takozvani “loš” holesterol ili LDL. Određeni rizik nose i trigliceridi i čestice holesterola jako male gustine.

- U uslovima stresa, pušenja, hipertenzije ili nekog zapaljenja, LDL holesterol doprinosi formiranju aterosklerotskih plakova koji se talože duž arterijskih krvnih sudova u celom organizmu Kada ove naslage postanu dovoljno velike da smanje protok krvi kroz krvne sudove srca, nastaje angina pektoris, ili ako dođe do njihovog pucanja, nastaje infarkt miokarda. U borbi protiv povišenog holesterola, kao potencijalno promenljivog faktora rizika, neophodna je ishrana sa manje životinjske masti, redovna fizička aktivnost, kao i upotreba određene grupe lekova. Statini su lekovi koji smanjuju stvaranje holesterola u jetri, i čine stub lečenja hiperholesterolemije. Njihov efekat nije samo u sniženju vrednosti LDL holesterola već i uticaju na smanjenje zapaljenja zidova krvnih sudova, stabilizaciji već stvorenih aterosklerotskih pločica. Ukoliko statinima ne uspemo da dostignemo nivo LDL holesterola, koji je propisan za pacijenta u odnosu na rizik koji nosi za nastanak infarkta miokarda, dodaju se lekovi iz drugih grupa. Ukoliko ne dostignemo ciljne vrednosti ni tada, dodajemo inovativne lekove za dalje efikasno sniženje holesterola u krvi koji se daju i do dva puta godišnje. Pored LDL, određeni rizik za aterosklerozu može nositi i genetski determinisana koncentracija Lp (a). Njegovu koncentraciju treba uraditi jednom tokom života. Prvi zadatak lekara je da odredi na kom riziku je pacijent da dobije infarkt miokarad u narednih 10 godina, koristeći SCOR2 tablice preporučene od Evropskog udruženja kardiologa. Ako je rizik visok, vrednosti LDL holestrola moraju biti niže od 1.8 mmol/L, ako je veoma visok niže od 1.4 mmol/L, a ako je ekstremno visok ispod 1.0 mmol/L. Dostizanjem ciljnih vrednosti LDL holestrola štitimo pacijenta ne samo od infarkta miokarda i šloga, već od ukupne smrtnosti – ističe prof. dr Svetlana Apostolović iz Univerzitetskog Kliničkog centra Niš.

(Telegraf.rs)

„U sredu sa Boјanom Bilbiјom“ predstavlja novi multimediјalni format Radio-televiziјe Srbiјe i Radio Beograda koјi publika može ne samo da sluša, već i da gleda putem digitalnih platformi. Kroz dinamične razgovore sa relevantnim sagovornicima iz sveta politike, diplomatiјe, nauke, ekonomiјe, mediјa i јavnog života, emisiјa će ponuditi više od dnevnih vesti, otvoriće prostor za diјalog i analizu tema koјe određuјu našu sadašnjost i budućnost.

Urednik i voditelj emisiјe, Boјan Bilbiјa, dugogodišnji novinar i urednik u listu „Politika“, u svakoј epizodi postavljaće pitanja pravo u sredu – direktno i argumentovano.

Foto: Gordan Jović/Ustupljena fotografija

Kada će biti izbori? Kuda ide Srbiјa, a kuda svet? Kako se menjaјu međunarodni odnosi? Da li se svet nalazi pred novim bezbednosnim izazovima? Ko donosi naјvažniјe odluke na globalnom nivou i kakve posledice te odluke imaјu po život običnih ljudi? To su samo neka od pitanja na koјa će emisiјa tražiti odgovore.

Novi radiјski format koјi može i da se gleda – „U sredu sa Boјanom Bilbiјom“! Pravo u sredu - pravo do odgovora! Sredom od 17 časova na Prvom programu Radio Beograda i Јu tјub kanalu Radio Beograd.

(Telegraf.rs)

Kolekcija će biti objavljena u partnerstvu sa Sonijevom izdavačkom kućom Legacy Recordings, a izlazi 28. avgusta.

Najava stiže uz objavljivanje novog singla “Stone“, ranije neobjavljenog snimka iz proleća 1995. godine, koji su napisali Sandra Sent Viktor, Tom Hamer i Džuls Van Iven.

Album označava povratak seriji reizdanja koja je započeta krajem 2010, a koja je poslednjih godina usporena, navodi časopis.

Objavljivanje albuma uslediće nakon obeležavanja 10 godina pevačeve smrti početkom juna pod nazivom "Prince Celebration 2026", koje će biti održano od 3. do 7. juna u parku Pejsli u centru Mineapolisa.

Album “Timeless“ biće objavljen u više fizičkih konfiguracija, uključujući ekskluzivno D2C ograničeno izdanje ljubičastog mermernog vinila, standardni crni vinil i CD.

Ranije ove godine, Zaostavština Princa je predstavila najavu albuma “Timeless“ objavljivanjem pesme “With This Tear“ 2. aprila.

Ova numera je prvobitno snimljena u Pejsli parku u novembru 1991. godine, i predstavlja kompletan Prinsov solo nastup.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Muziku i tekst pesme potpisuje dugogodišnji Tijaninin saradnik i jedan od najuspešnijih regionalnih producenata, Dušan Alagić, dok je Marčelo sam napisao stihove za svoj rep deo, dajući pesmi prepoznatljiv lirički pečat. Spoj Tijaninig snažnog vokala i Marčelove introspektivne interpretacije stvorio je baladu koja istražuje ranjivost, sukobe, ali i neraskidivu povezanost dvoje ljudi.

Vizuelni identitet pesme poveren je režiseru Đorđu Stojiljkoviću, koji je kroz igru svetla, senki i emocija dočarao atmosferu numere. Poseban doprinos spotu dali su glumci Tijana Pečenčić i Marko Braić, koji su verno interpretirali par u vrtlogu strasti, nerazumevanja i konačnog isceljenja.

Pesma „Lek za bol“ već je izazvala brojne pozitivne reakcije publike na društvenim mrežama, a kritičari je opisuju kao osveženje na domaćoj sceni i numeru koja će se dugo slušati.

Spot za pesmu „Lek za bol“ možete pogledati na zvaničnom YouTube kanalu Tijane Bogićević, dok je pesma dostupna na svim striming platformama.

Pogledajte ga:

(Telegraf.rs)

Otvarajući izložbu u galeriji Kunsthaus H3O, Gujon je istakao da je cilj postavke da osvetli surovu realnost i humanitarnu situaciju sa kojima se suočavaju Srbi i njihova kulturna baština na KiM, povlačeći paralelu sa stradanjem hrišćana na Bliskom istoku.

“Ono što se dešava na Kosovu dešava se u samoj Evropi, na samo dva sata od Ciriha, Pariza ili Brisela. Naš posao u Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju nije da govorimo o politici i međunarodnom pravu, već da ljudima pokažemo ovu stvarnost kroz emociju i svakodnevni život porodica koje i dalje žive na KiM“, poručio je Gujon.

Autorka izložbe Ketrin Kuper poručila je da kroz svoj objektiv nastoji da prikaže sudbine ljudi koji su zbog svoje vere izloženi progonu, diskriminaciji i izolaciji, kao i njihovu istrajnost u očuvanju identiteta i tradicije.

Kustoskinja izložbe Ida Sinkević istakla je da fotografije umetnice šalju snažnu poruku o ljudima koji nisu samo zaboravljeni pojedinci, već, kako je navela, “imaju imena i prezimena“.

Kroz seriju fotografija posetioci imaju priliku da vide kako izgleda život hrišćana širom sveta koji su progonjeni zbog svoje vere.

Postavka je prethodno predstavljena u Parizu, gde je izazvala veliko interesovanje javnosti, medija i kulturne zajednice.

Izložbi je prisustvovao veliki broj zvanica, predstavnika diplomatskog kora, kulturnih institucija i javnog života, kao i ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović.

Nakon zvaničnog otvaranja, program je nastavljen panel diskusijom o položaju hrišćanskih manjina i zaštiti kulturne baštine.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 9. juna, nakon čega će biti predstavljena i u Nici.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Haris napušta obe svoje emisije na ovoj stanici: „Radio 2 Country“ (četvrtkom od 21:00 do 22:00) i „Sounds of the 70s“ (nedeljom od 15:00 do 17:00).

U zvaničnom saopštenju, on je objasnio da su zdravstveni razlozi bili presudni i istakao koliko mu je značilo što je bio deo ove radio-stanice – koju je uporedio sa „Ligom šampiona“ – tokom poslednjih 30 godina.

„Neverovatno je pomisliti da je moja emiterska karijera trajala skoro 56 godina. Veoma sam srećan što sam čitav svoj radni vek proveo radeći nešto što toliko volim“, izjavio je on, dodajući da je zahvalan što mu je „uvek bila pružena sloboda da emisije gradi na svoj način“.

Haris je BBC nazvao „radio-stanicom svetske klase“ i izrazio zahvalnost što je imao priliku da odigra „tako veliku ulogu u podsticanju kantri muzike da postane najbrže rastući muzički žanr u Velikoj Britaniji, kao i u vođenju emisije 'Sounds of the 70s' nedeljom popodne“.

On je dalje naveo: „To je bilo pravo zadovoljstvo i učinilo je moj boravak ovde najposebnijim periodom u celom mom životu. Ali više od svega, želim da kažem hvala svojim slušaocima. Uložio sam sve što imam u svaku emisiju koju sam ikada uradio, a sve to je bilo zbog vas.“

„Vaša ljubav i lojalnost mi znače više nego što reči mogu opisati. Žao mi je što me zdravstveni problemi primoravaju da se povučem, ali shvatam da se moram koncentrisati na to da ponovo ozdravim.“

Svoju poruku je zaključio rečima: „Ovo je bila jedna od najtežih odluka u mom životu, ali nikada ne bih želeo da radim emisije znajući da nisam u stanju da vam se pružim 100 odsto. Nedostajaćete mi i mnogo vas volim. Hvala vam što ste slušali.“

Tokom svoje bogate karijere, Haris je radio na Radiju 1, stanici BBC 6 Music, kao i na televiziji, uključujući njegov čuveni angažman u muzičkoj emisiji „Old Grey Whistle Test“ tokom sedamdesetih godina. Postao je prepoznatljiv po svojoj strasti prema kantri, folk i amerikana muzici, kao i prema kantautorima, čime je značajno doprineo popularnosti kantri muzike u Britaniji. Takođe je ostao upamćen po dubokom muzičkom znanju i posvećenosti afirmaciji novih umetnika.

Haris je svoju poslednju emisiju „Sounds of the 70s“ vodio 8. marta, dok je poslednji „Radio 2 Country Show“ bio na programu 2. aprila. Šon Kiveni će zvanično preuzeti ulogu domaćina emisije „Sounds of the 70s“ svake nedelje, pored toga što već vodi „Radio 2 Rock Show“ petkom uveče.

Povodom preuzimanja emisije, Šon Kiveni je izjavio: „Otkad znam za sebe, voleo sam muziku sedamdesetih. Bio je to životni uspeh upoznati Boba, čoveka koji je učinio više na očuvanju duha roka, rola i radija nego skoro bilo ko drugi.“

„Smatram ne samo čašću, već i misijom, da nastavim Bobov rad i pokazujem svetu veličinu muzike te posebne decenije“, dodao je on. „Negde, svake nedelje, neko dete prvi put čuje pesmu 'Won’t Get Fooled Again'! Ti si to omogućio meni, Bobe, kao i milionima sličnih meni. Želimo da ti kažemo: 'Hvala ti na muzici' (Thank You For the Music), uvek ćeš biti naš doktor rokenrola (Rock n Roll Doctor).“

(Telegraf.rs/izvor: NME)

Prema saopštenju policije Los Anđelesa (LAPD), incident se dogodio u sredu ujutru ispred jedne kuće u naselju Tarzana. Policajci su na mestu događaja zatekli Hendija sa teškom ubodnom ranom u predelu grudi. Iako je glumac hitno prebačen u bolnicu, lekari, nažalost, nisu uspeli da mu spasu život.

Osumnjičeni za ubistvo je 44-godišnji Majkl Gledhil (Michael Gledhill). Ono što ovaj slučaj čini dodatno šokantnim jesu okolnosti samog hapšenja. Naime, pre nego što je policija stigla, Gledhil je sam pozvao hitnu pomoć (911) i dispečerima uputio bizarnu i uznemirujuću poruku: „Ja sam sin čovečiji, upravo sam ubio čoveka greha.“

Kada su patrolna kola stigla pred kuću, Gledhil je sam izašao pred policajce, mahnuo im kako bi im privukao pažnju i odmah priznao da je on osoba koju traže. Istražitelji su potvrdili da je osumnjičeni živeo u istoj kući sa svojom majkom, koja je bila u dugogodišnjoj vezi sa ubijenim glumcem.

Majkl Gledhil je odmah uhapšen i optužen za ubistvo. Određena mu je kaucija u iznosu od dva miliona dolara. Iako je istraga u toku, policija još uvek nije javno govorila o potencijalnom motivu koji je doveo do ovakvog krvoprolića unutar porodice.

Džejms Hendi je bio jedno od onih prepoznatljivih lica koja su decenijama krasila velike i male ekrane. Tokom karijere koja je trajala više od 50 godina, ostvario je preko 100 uloga. Publika širom sveta pamtiće ga po ulogama u hit filmovima kao što su: „Top gan: Maverik“ (Top Gun: Maverick), „Džumandži“ (Jumanji), „Arahnofobija“ (Arachnophobia).

Pored filmskih hitova, bio je čest gost u brojnim popularnim televizijskim serijama. Njegove kolege i ljubitelji filma opraštaju se od njega na društvenim mrežama, ističući da je bio vrhunski profesionalac čija je karijera, nažalost, okončana na najtragičniji mogući način.

(Telegraf.rs/izvor: TMZ)

Singl "Dosadna pesma" prati i nesvakidašnji video spot, premiјerno obјavljen danas. Kako ističe frontmen benda Stefan Čeganjac, kompoziciјa јe nastala iz želje da se opiše univerzalno iskustvo, koјe mnogi prepoznaјu.

„Govorimo o onoј posebnoј osobi koјa te, u naјpozitivniјem smislu, „protrese“ i „razvali“ tvoј dotadašnji svet, koјi momentalno postane zanimljiviјi… Glavna poruka јe potraga za nekim ko te pokreće, nekim ko nas čini boljim čovekom i nekim sa kim јe interakciјa toliko dinamična i inspirativna da tvoј dan, a ni život- više nikada ne može da bude dosadan...“, poјašnjava Stefan.

Pored upečatljive melodiјe i prepoznatljivog zvuka benda, posebnu pažnju privlači i spot za „Dosadnu pesmu“, koјi karakteriše neobičan i šaljiv vizuelni pristup.

„Želeli smo da odemo korak dalje, da vizuelni identitet našeg novog spota bude bude potpuno drugačiјi i zanimljiviјi od klasičnih „ljubavnih spotova“. Hteli smo da prikažemo taј kontrast između јednog običnog, monotonog dana u koјem kao da se baš ništa ne dešava i trenutka kada se u tom našem danu, životu- poјavi ta prava osoba i zbog nje- sve odјednom na naјlepši način "eksplodira", "procveta"... od energiјe, raspoloženja i boјa...“

"Dosadna pesma" Cheggi & Braća Blues Band: 

Ovim izdanjem, "Čegi i braća bluz bend" nastavljaјu da grade svoј autentičan i prepoznatljiv muzički izraz. Tokom godina, stekli su reputaciјu sastava koјi uspešno spaјa različite muzičke pravce i briše žanrovske granice. Na njihovim nastupima podјednako se mogu čuti strani hitovi, rokenrol, hevi metal, šlageri, sevdalinke, kao i legendarni veliki hitovi naše narodne muzike, prilagođeni publici svih generaciјa.

Iako često nastupaјu i imaјu gust koncertni raspored, ne usporavaјu ni kada јe reč o autorskom radu. Naprotiv, trenutno stvaraјu kompoziciјe za čak dva nova studiјska albuma. Јedan će biti posvećen njihovim јedinstvenim obradama poznatih pesama, dok će na drugom biti ovekovečen njihov novi autorski muzički materiјal.

„Nove pesme nose zrelu energiјu, odlične tekstove i aranžmane u koјe smo uložili mnogo truda, tako da јedva čekamo da publika čuјe šta smo sve to zakuvali u našem studiјu.“, poručuјe Stefan Čeganjac.

Foto: Matija Borbelj/Kanoa studio /Ustupljena fotografija

Pred bendom јe, kako naјavljuјu, "naјintenzivniјa godina do sada". Publiku očekuјu novi singlovi, spotovi i čak dva nova albuma. A kao kruna svih predstoјećih i dosadašnjih aktivnosti- planiran јe i veliki samostalni koncert u Beogradu, kraјem godine.

Zato, „Dosadna pesma“ predstavlja tek deo naјave svega zanimljivog, itekako pažnje vrednog i drugačiјeg, što "Čegi i braća bluz bend" јesu ali i svega što će nam tek predstaviti: energičan zvuk, prepoznatljivu emociјu i svima blisko podsećanje da јe nekad i samo јedan lep, priјatan susret ili samo јedna prava, dobronamerna i inspirativna osoba- može učiniti da se na bolje promeni, ulepša, razverdi- i naš dan, doživljaј sveta, pa i život...

Čegi i braća bluz bend

Muzički sastav „Čegi i braća bluz bend“ čine vrhunski muzičari, a širi auditoriјum ih јe upoznao pre četiri godine, kroz singl „Devoјko sa plamenom u očima“, koјim su ostvarili veoma zapažen nastup na festivalu „Pesma za Evroviziјu“ (februar 2022. godine) . Pesma јe potom postala veliki regionalni hit i sada јe svoјevrsna „lična karta“ benda. Godinu dana kasniјe, takođe su nastupili na PZE, sa numerom „Svadba ili kavga“. Kraјem 2023. godine, za PGP RTS su obјavili autorski studiјski album „Devoјko sa plamenom u očima“, koјim јe potvrđen njihov status јednog od naјautentičniјih bendova domaće scene.

Iako vrlo često nastupaјu i izuzetno su angažovani, „Čegi i braća bluz bend“ kontinuirano rade i na novim kompoziciјama, te su kao singlove, u poslednje vreme obјavili nekoliko takođe zapaženih autorskih pesama: „Lažu me“, „Uzmi me“, „Moјa mila“ i „Dosadna pesma“….

(Telegraf.rs)

Foto: Ustupljene Fotografije Nemanja Đorđević

Nemanja Đorđević, rok fotograf i foto-reporter, prepoznatljiv je po dugogodišnjem dokumentovanju koncertne fotografije, rok kulture i odnosa između izvođača, publike i prostora. Kao autor brojnih samostalnih izložbi i urednik i foto-reporter muzičkog portala Balkanrock, izgradio je specifičan vizuelni jezik koji prevazilazi okvir pukog dokumentovanja i otvara prostor za dublje tumačenje muzičkog performansa.

Foto: Ustupljene Fotografije Adam Drvenica

Kako ističe istoričarka umetnosti Marija S. Đorđević, fotografije Nemanje Đorđevića otkrivaju ritam pokreta, psihološku složenost izvođača i intenzitet odnosa sa publikom. Upravo zato ova izložba nije samo susret sa poznatim muzičkim imenima, već i prilika da se sagleda snaga koncertne fotografije kao umetničkog medija koji pamti energiju, emociju i ovekovečuje scenske trenutke.

Izložba na Kalemegdanu pruža jedinstvenu priliku za susret publike sa radovima koji na upečatljiv način spajaju muziku, fotografiju i savremenu vizuelnu kulturu, a energiju Mobija i Nika Kejva će moći uživo da osete 21. jula i 7. avgusta u Donjem gradu Kalemegdana.

(Telegraf.rs)

Beogradsko dramsko pozorište ovih dana pulsira u znaku priprema za Letnju scenu, a poseban fokus javnosti usmeren je na drugi deo trilogije reditelja Patrika Lazića. Nakon velikog uspeha komada „Naš sin“, predstava „Naši roditelji“ nas vodi na neobično putovanje - na palubu kruzera koji plovi grčkim ostrvima. U intimi brodskih kabina, među 5.000 putnika, šestoro junaka traga za odgovorima na univerzalna pitanja o usamljenosti i ljudskoj potrebi za dodirom.

Glavnu ulogu u ovoj svedenoj, a dubokoj priči tumači Milica Zarić. Za nju je proces rada sa Lazićem bio mnogo više od puke pripreme uloge; bio je to proces potpunog umetničkog istraživanja.

„Kada imate priliku da istražujete na pravi način, da se kroz najlepše moguće puteve pronalazite u različitim pričama i pravcima, tada dolazite do same srži komada. Patrik ima taj suptilan, umetnički divan način da otvori glumca. Konačno sam imala mogućnost da isprobavam apsolutno sve što mi padne na pamet, bez straha od osuđivanja ili onog 'podrazumevanja' koje je često prisutno u našem poslu,“ objašnjava Milica.

Njen lik, Aleksandra, nalazi se na svojevrsnoj životnoj raskrsnici. Putuje sama na kruzeru kako bi proslavila svoj 50. rođendan. Sudbina je htela da Milica Zarić ove godine deli taj isti jubilej sa svojom junakinjom.

„Zanimljivo je da i Aleksandra i ja punimo tačno 50 godina. Te dodirne tačke su male, ali suštinski bitne za razumevanje lika. Aleksandra putuje sama, a videćemo hoće li publika biti iznenađena onim što će tamo zateći,“ zagonetna je glumica. Na pitanje da li se i sama, poput svoje junakinje, često zapita ko je i kuda ide, Milica odgovara potvrdno: „Vrlo često. Ipak, ti odgovori su promenljivi i zadržaću ih za sebe, nisu za javnost.“

Iako je odrasla u glumačkoj porodici i na sceni je od detinjstva, Milica je kroz karijeru ostala dosledna principu da ne pristaje na sve. Njena selektivnost postala je njen zaštitni znak.

„Nikada nisam do kraja zadovoljna i to je ono što me gura napred. Ipak, kad podvučem crtu, ja jesam ostvarena žena na poljima na kojima sam to želela. Kod mene je kvalitet uvek ispred kvantiteta. Biram šta ću da radim, ali kad pristanem, tada nastupa potpuna posvećenost,“ ističe ona.

Posebno je zanimljiv njen odnos prema filmu i pozorištu. Dok pozorište vidi kao prostor beskrajne transformacije, prema filmu gaji duboko poštovanje koje podrazumeva i odbijanje uloga.

„U pozorištu sam plastelin. Tu možemo da se igramo kostimom, šminkom, perikama... varijabilniji smo. Na filmu je drugačije; tu vas određuje fizički izgled, godine, svaki detalj je minuciozan. Dešavalo mi se da pročitam odličan scenario za glavnu ulogu i kažem reditelju: 'Ja mislim da nisam prva podela za ovo'. Možda je to s moje strane glupost, ali prosto verujem da za film mora postojati savršeno tačan odabir.“

Iako je ostvarila zapaženu ulogu u komercijalno uspešnoj seriji „Tajna vinove loze“, Milica ne krije da njeno srce kuca za autorski film.

„Jako bih volela da radim sa mladim autorima koji ne robuju komercijalnim standardima. Pomerili su me filmovi poput 'Moj jutarnji smeh' Marka Đorđevića ili rad Mine Đukić. To je energija koja me zanima,“ kaže Milica. Ipak, ne planira da sedne u rediteljsku stolicu ili se bavi produkcijom: „Nemam to rediteljsko oko. Ja sve posmatram iznutra, kroz lik koji tumačim. Moja vizura je isključivo glumačka.“

Naslov nove predstave, „Naši roditelji“, neminovno priziva uspomenu na njenog oca, barda našeg glumišta Dragana Zarića. Za Milicu, sećanje na roditelje nije vezano za prigodne naslove ili jubileje.

„Ne treba mi pozorište niti naslov da bih se setila tate. Mamu i tatu nosim u srcu, u duši i u sebi svaki dan. Mama je, hvala Bogu, živa, a tata je tu, živi kroz mene. To je neraskidivi deo mog bića koji ne zavisi od spoljnih podsticaja,“ emotivno kaže Milica.

Nakon junske premijere i repriznih izvođenja u BDP-u, glumica planira specifičan odmor. Umesto klasičnog letovanja, porodica Zarić odlazi na Brione, gde će ispratiti istorijski trenutak za regionalni teatar.

„Idemo na Brione da gledamo poslednja četiri izvođenja čuvene predstave 'Kralj Lir' sa Radetom Šerbedžijom, kojom je teatar Ulysses otvoren pre više od dve decenije. Želimo da uživamo u tom pozorišnom činu, da se malo 'bućnemo', osunčamo i vratimo puni energije.“

Premijera predstave „Naši roditelji“ zakazana je za 6. jun u 20:30 časova na Letnjoj sceni BDP „Millennium Team“ arena. U podeli su i Bratislav Zdravković, Milan Zarić, Amar Ćorović, Nada Macanković i Ivan Tomić.

„Publika će se sigurno prepoznati u nekoj od ovih priča. Izaći će dobro raspoloženi jer su sat i po vremena proveli uz kvalitetan sadržaj koji nas podseća na ono najvažnije – ljudsku bliskost,“ zaključuje Milica Zarić.

Predstava "Naši roditelj" će biti izvedena 7, 9, 10, 19, 20, 21, kao i 26, 27. i 28. juna u Beogradskom dramskom pozorištu, gde igra i Milica Zarić.

(Telegraf.rs)

Pesma „Luda“ donosi prepoznatljiv Mahrinin stil – kombinaciju moćnog vokala, zaraznog ritma i tekstova koji se lako pamte. Produkcija je na vrhunskom nivou, a za zvuk su bili zaduženi provereni saradnici.

Muziku i tekst potpisuje kreativni trio koji čine Mahrina, Kris i Cloutie, dok su za moderan aranžman bili zaduženi Cloutie i Kris. Ova saradnja rezultirala je pesmom koja odiše energijom i koja će se nesumnjivo naći na vrhovima plejlista širom regiona.

Prateći video spot je prava vizuelna poslastica. Dominiraju hladni plavi tonovi, svetlosni efekti i vrhunska koreografija. Mahrina se u spotu pojavljuje u nekoliko izuzetno atraktivnih izdanja, potvrđujući status jedne od najbolje stilizovanih pevačica mlađe generacije.

Posebnu dinamiku spotu daju scene sa profesionalnim plesačima, kao i dramatični kadrovi pod reflektorima koji naglašavaju emociju i snagu pesme.

Prvi komentari na društvenim mrežama su više nego pozitivni. Publika hvali Mahrininu hrabrost da eksperimentiše sa zvukom, ali i njenu posvećenost detaljima kada je u pitanju vizuelni identitet.

Nova pesma „Luda“ je sada dostupna na svim striming servisima, a sudeći po prvim reakcijama, Mahrina ima još jedan veliki uspeh u svojoj karijeri.

Pogledajte spot za pesmu "Luda":

(Telegraf.rs)

Atmosfera Eternije u potpunosti je oživela u holu bioskopa i pre nego što su se u sali ugasila svetla. Posetioci svih generacija uživali su u bogatom iskustvenom programu i putovanju kroz vreme:

Kolekcionarski raj: Izložba retro i modernih figura, kao i kultnih stripova, privukla je ogroman broj fanova koji su sa oduševljenjem evocirali uspomene na detinjstvo.

Neverovatan Skeletor kosplej: Posebnu pažnju i oduševljenje prisutnih privukao je fantastičan i izuzetno atraktivan kosplej. Talentovana umetnica Hristina (na Instagramu poznata kao @frogkingrile) potpuno je očarala publiku svojim ručno izrađenim, detaljnim kostimom kultnog negativca Skeletora, sa kojom su svi želeli da se fotografišu.

Foto: Marko Simić

Photobooth i Mač moći za uspomenu za ceo život: Pravi hit večeri bio je specijalni fotokutak! Prisutni su uživali u fotografisanju ispred atraktivnog photo wall-a sa autentičnim rekvizitima iz filma, među kojima je glavna zvezda bio legendarni Hi-Menov Mač moći. Svi posetioci su kući poneli brendirane fizičke fotografije kao trajnu uspomenu na ovu epsku noć.

Nakon sinoćnjeg spektakla, epska avantura u režiji Trevisa Najta zvanično započinje svoj bioskopski život. Od danas, 4. juna, film je na redovnom repertoaru bioskopa širom Srbije.

Neverovatna glumačka podela predvođena Nikolasom Galicinom kao princom Adamom, harizmatičnom Kamilom Mendes u ulozi Tile, Idrisom Elbom kao Dankanom i neprepoznatljivim, fenomenalnim Džeredom Letom u ulozi lokobnog Skeletora, garantuje bioskopski doživljaj koji se ne propušta.

(Telegraf.rs)

Umetnički direktor festivala, Darko Bajić, otvorio je konferenciju emotivnim govorom koji je bio prožet i optimizmom zbog opstanka festivala, ali i oštrom kritikom stanja u srpskoj kinematografiji.

„Ja bih počeo sa jednim velikim osmehom, jer je uspeo da se probije još jedan festival, evo sada po drugi put. Pored toga, moram reći da je bilo prilično teško organizovati ovaj festival, ali smo ja i moje kolege izuzetno ponosni što smo uspeli da doprinesemo jednom velikom ekonomskom usponu Srbije... jer eto, prošle godine nismo dobili ni dinara za kinematografiju“ ironično je primetio Bajić.

Govoreći o misiji festivala, Bajić je naglasio potrebu za boljim povezivanjem balkanskih zemalja:

„Cilj je da promovišemo balkanski film, da balkanske zemlje više posvete pažnju međusobnom upoznavanju i gledanju balkanskog filma, jer je to problem. S druge strane, želimo da promovišemo balkanski film u svetu i pokušamo da stvorimo jedan Balkanski filmski fond koji će podsticati specifičnu kulturu Balkana, koja je na neki način drugačija od čitavog sveta.“

Foto: Telegraf.rs

Osvrnuvši se na metaforu o Balkanu kao „buretu baruta“, Bajić je dao širu, globalnu perspektivu:

„Obično Balkan zovu bure baruta, ne opisujući sve one ratove koje su oni (velike sile) vodili po čitavom svetu. Ja smatram da je svet danas postao bure baruta. Imaćete priliku da vidite filmove pune emocija i strasti, filmove koji pokušavaju da se razračunaju sa nekom skoro nelogičnom stvarnošću koja ugrožava ljude, umetnost i slobodu mišljenja. Želimo festival u kome politička korektnost nije bitna, gde se na pravi način dolazi do nezavisnog filma.“

Festival je strukturiran kroz tri celine. Prva, „Buđenje Balkana“, posvećena je regionalnim autorima i bori se za nagradu koja nosi ime legendarnog Živojina Žike Pavlovića. Druga selekcija, „Misterije filma“, inspirisana je duhom Dušana Makavejeva i fokusira se na eksperiment i istraživanje filmskog jezika.

Uroš Tomić, programski direktor i selektor „Misterija filma“, objasnio je zašto je ove godine fokus na ženskim autorima:

„Izašli smo sa pričom o ženama. Imamo filmove poput grčkog 'Patty' (ime koje je baš žensko), koji govori o sportu, ali kroz taj sport i o borbi žena za ravnopravnost. Tu je i grčki film 'Međeđa pećina' koji tretira problem slobode devojaka – muškarac može da ode od kuće i niko mu ništa ne kaže, ali ako devojka ode, to je katastrofa. Tu je i bugarski film 'Žudnja', koji pita koliko je žena zapravo dobila ravnopravnost u ovom društvu, a koliko joj niko ne pomaže u onim osnovnim funkcijama porodice koje su ostale, dok su joj dodate nove.“

Tomić je takođe najavio filmove koji dolaze sa velikim svetskim priznanjima:

„Imamo 'Atropiju' koja je pobedila na Sandensu prošle godine, američki film 'By Design' u kojem igra Džulijet Luis, kao i vijetnamski 'Ne plači leptiru' koji je osvojio nagradu za najbolji film u Veneciji, u programu nedelje kritike. To su filmovi koji su možda malo više eksperimentalni, ali nikako hermetični i biće vrlo pristupačni publici.“

Foto: Telegraf.rs

Čast da otvori festival pripala je filmu „Izlet“ reditelja Nenada Pavlovića. Pavlović, koji je i član saveta festivala, izrazio je veliko zadovoljstvo što će beogradska publika film videti u specifičnom ambijentu.

„Hvala Darku i Dariji što ovaj festival postoji. Drago mi je što će film biti na otvorenom, mislim da će to biti zanimljivo iskustvo. Bez lažne skromnosti, smatram da je ovaj moj film 'Izlet' neka vrsta hrabrog iskoraka. To nije tipičan film, nije za svačije oči i uši, ali se nadam da će vam se dopasti. Velika mi je čast što moj film otvara drugu selekciju drugog festivala, i to baš na otvorenom u Knez Mihailovoj,“ rekao je Pavlović.

Direktorka festivala, Darija Bajić, naglasila je da je organizacija u uslovima finansijske neizvesnosti bila ogroman poduhvat, ali da odustajanje nije bilo opcija.

„Izuzetno je teško vreme u pogledu finansija, ali ni u jednom trenutku nismo razmišljali da odustanemo ili preskočimo izdanje, jer je kontinuitet manifestacije od suštinskog značaja, naročito kada ste na početku. Prošle godine smo imali prvo izdanje, a ovo smo uspeli da nastavimo zahvaljujući partnerima poput Rajićeva Shopping Centera, hotela Mama Shelter i bioskopa Takvud,“ izjavila je Darija.

Ona je posebno pozvala publiku na projekcije na otvorenom:

„Napravili smo Open Air Cinema koji smo planirali još prošle godine. Gledanje filmova na otvorenom, naročito u sred Knez Mihailove, biće poseban doživljaj. Cena ulaznica za publiku u bioskopu Takvud biće 500 dinara, što je vrlo prihvatljivo.“

Foto: Telegraf.rs

Završnu reč na konferenciji ponovo je uzeo Darko Bajić, uputivši snažnu poruku.

„Nemojte da kinematografiju stavljate u drugi plan. Znate, cenzura nije najstrašnija. Mnogo je strašnija autocenzura. To je problem koji proizilazi iz toga što nema dovoljno filmova, pa autori počinju da razmišljaju kako da budu 'korektni'. Zato ja zameram evropskim fondovima – filmovi počinju da liče jedni na druge jer im se traži određena 'korektnost'. Film je provokacija autora, mišljenje autora i borba autora da slobodno govori o vremenu u kome živi. To je suština ovog festivala.“

Foto: Telegraf.rs

O nagradama će odlučivati vrhunski profesionalci:

Glavni program: Danilo Šerbedžija (Hrvatska), Siniša Dragin (Rumunija) i Tim Sejfi (Nemačka/Turska).

Povratak žanru: Igor Ivanov (Makedonija), Klemen Dvornik (Slovenija) i Saša Hajduković (Srbija).

Misterije filma: Mina Đukić (rediteljka), Konstrakta (umetnica) i Miroljub Stojanović (kritičar).

Među gostima festivala očekuju se reditelji poput Murata Firatoglua iz Turske, Jorgosa Jorgopulosa iz Grčke, Filiposa Fisosa, kao i Dina Mustafića iz Bosne i Hercegovine.

Festival počinje 10. juna, a Beograd se sprema za pet dana intenzivnog filmskog dijaloga koji obećava da će „uzdrmati“ regionalnu scenu.

Program 2. Balkanskog festivala filmske režije

Na drugom izdanju Balkanskog festivala filmske režije (BFFR), koje će biti održano od 10. do 14. juna u bioskopima Open Air Cinema Rajićeva i Tuckwood, u tri takmičarske selekcije i u okviru specijalnih projekcija biće prikazano 21 ostvarenje.

Festival će otvoriti film „Izlet“ Nenada Pavlovića, 10. juna u 19.30 u bioskopu Open Air Cinema Rajićeva, uz prisustvo ekipe filma. Ovo ostvarenje biće prikazano van konkurencije u okviru programa Specijalne projekcije.

Glavni takmičarski program „Buđenje Balkana“ prikazaće najbolje balkanske filmove koji predstavljaju hrabre i snažne glasove i vizije autora s ovih prostora, po izboru selektora Darka Bajića.

U ovoj selekciji najboljih balkanskih filmova publika će imati prilike da vidi premijerne i nagrađivane filmove na svetskim festivalima. Biće prikazano osam filmova iz šest zemalja: „Medveđa pećina“ rediteljskog dua Krisiana Papadakis i Sterjosa Dinopulosa (Grčka), „Pati je baš ‘žensko’ ime“ Jorgosa Jorgopulosa (Grčka), „Yugo Florida“ Vladimira Tagića (Srbija), „Kako je ovde tako zeleno?“ Nikole Ležaića (Srbija), „Fantasy“ rediteljke Kukle (Slovenija), „Jedan od onih dana kada Heme umire“ Murata Firatoglua (Turska), „Žudnja“ Ralitze Petrove (Bugarska) i „Obraz“ Nikole Vukčevića (Crna Gora).

Selektor programa „Buđenje Balkana“ je Darko Bajić, a žiri čine istaknuti sineasti: reditelj Danilo Šerbedžija, glumac Tim Saify i reditelj Siniša Dragin. Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih autora jugoslovenskog crnog talasa.

Međunarodni takmičarski program „Misterije filma“ je selekcija inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, u kojoj reditelji iz raznih delova sveta pomeraju granice filmskih konvencija.

U ovom programu publika će moći da pogleda ostvarenja „Ne plači leptiru“ rediteljke Duong Dieu Linh (Vijetnam), „Atropija“ Hejli Gejts (Francuska), „By Design“ Amande Krejmer (SAD), „Hipnoza“ (režija Ernst De Geer, Švedska) i „Sorela di Clausura“ rediteljke Ivane Mladenović (Rumunija).

Selektor programa „Misterije filma“ je Uroš Tomić, a članovi žirija su rediteljka Mina Đukić, filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović i muzičarka/konceptualna umetnica Konstrakta.

Balkanski takmičarski program „Povratak žanru“ predstaviće filmove koji se oslanjaju na žanrovske obrasce ili ih istovremeno svesno i vešto osvežavaju. U ovoj selekciji na programu su filmovi „Paviljon“ Dina Mustafića (Bosna i Hercegovina), „Karmadona“ Aleksandra Radivojevića (Srbija), „Prijemi“ Filiposa Tsitosa (Grčka), „Hajduk u Beogradu“ (Srbija) i „Saučesnici“ Marka Novakovića (Srbija).

Selektor programa „Povratak žanru“ je Vinko Brešan, a žiri čine reditelji Igor Ivanov Izi, Klemen Dvornik i Saša Hajduković.

U okviru programa specijalnih projekcija, publika će uz „Izlet“ moći da pogleda i kultni klasik domaće kinematografije „Crni bombarder“ Darka Bajića, kao i film „Mileva Ajnštajn“ Andrijane Stojković.

Balkanski festival filmske režije ove godine će predstaviti i novi bioskopski prostor – Open Air Cinema u Rajićevoj, koji će publici doneti spektakl pod zvezdanim nebom. Tokom pet dana festivala, od 10. do 14. juna, BFFR će biti oaza uživanja za filmofile i regionalna prestonica filma, ali i mesto na kome možete da se susretnete sa istaknutim filmskim glumcima i autorima. Filmski program festivala paralelno će se odvijati i u poznatom beogradskom bioskopu Tuckwood.

U fokusu ovogodišnjeg festivalskog izdanja biće vidljivost balkanskog filma u svetu, kao i inicijativa o osnivanju Prvog nezavisnog Balkanskog filmskog fonda u kome će učestvovati sve relevantne filmske asocijacije Balkana.

Producent festivala je Magična linija, koja realizuje festival uz pomoć prijatelja.

(Telegraf.rs)

Publika јe mogla da uživa u izuzetnim izvođenjima antologiјskih koreografiјe poput Igara iz Vladičinog Hana, Igara sa Ozrena, zatim, temperamentnih Ciganskih igara iz Voјvodine, Igara iz Šumadiјe, Koretišta... Svoјim izvođenjem, Ansambl ,,Kolo“ јoš јednom јe potvrdio status čuvara srpske tradiciјe što јe prepoznala i niška publika i na kraјu koncerta umetnike pozivala dva puta na bis.

Turneјa ,,KOLODROM“ realizuјe se u skladu sa strateškim prioritetom decentralizaciјe kulturnog života, pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbiјe.

(Telegraf.rs)

Gujon je za Tanjug rekao da izložba, koja će večeras biti otvorena u galeriji Kunsthaus H30 u Cirihu, švajcarskoj javnosti prenosi poruku da u srcu Evrope postoji narod koji i danas trpi posledice progona zbog svog nacionalnog i verskog identiteta.

"Pred švajcarsku javnost danas izlazimo sa porukom da postoji jedan narod u srcu Evrope, na Kosovu i Metohiji, koji strada pogotovo zbog toga što su Srbi i pravoslavci. Srbi nisu, nažalost, jedini hrišćani koji stradaju u svetu, ali su jedini koji stradaju zbog svoje vere u Evropi", rekao je Gujon.

Prema njegovim rečima, izložba kroz fotografije svedoči o životu srpskih porodica u enklavama, ali i o stradanju hrišćana u Iraku i Siriji.

"Niko ne zna da je ono što je prethodilo tom stradanju na Bliskom istoku bilo stradanje hrišćana, Srba i pravoslavaca 1999. i 2004. godine. Želimo da poručimo da je to nedopustivo i da, da smo tada sprečili to stradanje, možda do drugog ne bi ni došlo", rekao je Gujon.

On je naglasio da Kancelarija želi da, bez politike i velikih reči, svedoči o stradanju pravoslavnih srpskih porodica koje žive bez osnovnih sloboda i ljudskih prava.

"Gubitak srpskih svetinja na AP KIM bio bi gubitak ne samo za Srbiju i srpski narod, već za celu evropsku civilizaciju i za čovečanstvo ukupno", dodao je on.

Govoreći o iskustvu sa prošlogodišnjeg predstavljanja izložbe u Parizu, Gujon je ocenio da evropska javnost snažno reaguje kada se suoči sa činjenicom da ljudi u 21. veku žive izolovano.

"Ljudi reaguju kada vide da na samo dva sata avionom od Pariza i Ciriha, od bilo kog mesta u Evropi, ljudi žive iza bodljikavih žica. Niko nije čuo za to, niko ne govori o tome, i zato su takve izložbe važne jer prikazujemo realnost i emocije na terenu", rekao je Gujon.

On je ukazao i na značaj autorke izložbe Ketrin Kuper, poreklom iz Južne Afrike, koja je više puta boravila na AP KIM i kroz svoj objektiv zabeležila svakodnevni život srpskog stanovništva, "trenutke radosti i tuge".

Govoreći o daljim planovima, Gujon je najavio da se izložba nakon Pariza i Ciriha seli na jug Francuske.

"Izložba se seli u Nicu i nastavlja svoj put jer nosi univerzalnu poruku koja se tiče svih ljudi širom sveta. Za sada smo pokrenuli nekoliko zemalja u Evropi, ali siguran sam da ćemo stići i do drugih kontinenata", zaključio je Gujon.

Izložba "Ugroženi i zaboravljeni ljudi", prethodno predstavljena u Parizu, donosi svedočanstva o borbi za opstanak, očuvanju vere i kulturne baštine, a najavu o njoj preneli su švajcarski mediji Veltvoh (Weltwoche) i Blik (Blick).

Nakon svečanog otvaranja biće održana i panel diskusija na kojoj će, pored Gujona i autorke, govoriti i ambasador Srbije u Švajcarskoj Ivan Trifunović.

Izložbu i panel diskusiju organizovala je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije u saradnji sa Ambasadom Srbije u Švajcarskoj.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Nova pesma nije nastajala preko noći – iza nje stoji dug i posvećen proces rada, tokom kojeg je posebna pažnja posvećena ne samo muzici, već i vizuelnom identitetu. Ideja je od samog početka bila da pesma i spot funkcionišu kao jedna celina, zbog čega je svaki segment projekta pažljivo osmišljen.

Za muziku je bila zadužena Lena Kovačević, tekst potpisuje Violeta Mihajlovska, dok aranžman i produkciju potpisuje Marko Fabry. Vizuelni deo priče pretočen je u ekran pod rediteljskom palicom Borisa Subotića, Dalibora Ivankovića i Filipa Nadaškog.

„Na ovoj pesmi smo dugo radili i zaista smo želeli da svaki detalj bude na svom mestu. Nismo želeli da fokus bude samo na pesmi, već na kompletnom projektu koji će publici preneti emociju i priču od početka do kraja. Verujem da smo uspeli da napravimo nešto na šta smo svi ponosni“, poručuje Maša.

Foto: Igor Janko/Ustupljena fotografija

Ova numera predstavlja važan korak u njenoj karijeri, a mlada pevačica već uveliko razmišlja o narednim izazovima. U planu su nastup na Ohridskom festivalu, ali i velika želja da se publici predstavi na takmičenju „Pesma za Evroviziju“ 2027. godine.

Sudeći po reakcijama prvih slušalaca, Maša Vuk je spremna da svoju dugo čuvanu muzičku tajnu podeli sa publikom i započne novo, uzbudljivo poglavlje svoje karijere.

(Telegraf.rs)

„Ova izložba predstavlja jednu antologiju „gorgonskih“ radova, većine autora koji su je sačinjavali. Ovo je samim tim kulturni događaj prvog reda za našu sredinu“ – izjavio je na otvaranju izložbe Jerko Ješa Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar.

„Fenomen Gorgone je jedan od najinteresantnijih i najbitnijih pojava u umetnosti bivšeg Jugoslavenskog prostora u šezedestim godinama prošlog veka, gde su se unutra te grupe koja je u svoje vreme bila neformalna, nalazili razni protagonisti posleratnog modernizma, posebno u Hrvatskoj i Zagrebu. Unutar Gorgone su bili veliki i značajni umetnici, pre svega, Julijus Knifer, Ivan Kožarić, Josip Vaništa, Đuro Seder i mnogi drugih, koji su otvorili veliki broj ključnih problema i pitanja umetnosti svoga doba“- rekao je Denegri.

On je istakao da je dugo bilo otvoreno pitanje na koji način će se umetnost sa jugoslovenskog prostora integrisati u evropski kontekst. Prema njegovim rečima, pokazalo se da mnoge pojave koje su imale značajno mesto na domaćoj sceni nisu mogle ili nisu uspevale da se pravovremeno i na originalan način uključe u širi evropski prostor. Osvrćući se na pojavu grupe Gorgona, naveo je da se u početku nije znalo šta taj pojam znači, ko ga je osmislio, ko ga je uveo u upotrebu i ko su bili protagonisti tog fenomena. Međutim, vremenom se pokazalo da je Gorgona izdržala sve kasnije revalorizacije unutar kulturnog miljea bivše Jugoslavije i da je na presudan način doprinela uključivanju tog prostora u međunarodne umetničke i problemske tokove

„Svaki pojedinac unutar te zajednice otvorio je brojna pitanja savremene umetnosti svoga doba, originalnosti, medija! – rekao je Denegri i dodao da je danas fenomen Gorgone jedan od najsnažnijih aduta pravovremenosti i originalnosti savremene umetnosti jugoslovenskog umentičkog prostora u evropske kontekste svoga doba. Gorgona je stekla reputaciju jedne od važnijih evropskih pojava svoga vremena.“ – izjavio je Ješa Denegri i dodao:

„Radomir Damnjanović Damnjan je imao izložbu u Zagrebu u organizaciji Gorgone pre nego što je u Beogradu stekao onu umetničku poziciju koja mu danas zasluženo pripada“

Denegri je takođe istakao da je kritika koja je pratila Gorgonu otvorila brojna pitanja interpretacije umetnosti tog vremena, ali da je reputacija ove grupe neprekidno rasla i da danas predstavlja jedno od ključnih poglavlja umetnosti nekadašnjeg jugoslovenskog prostora. Većina njenih članova danas je revalorizovana kao velika umetnička pojava svog vremena.

Nakon otvaranja izložbe, festival je nastavljen muzičkim programom. U atrijumu Ekata Estate-a nastupio je Beogradski džez orkestar, predvođen Aleksandrom Bjelić,koji je ispunio atrijum zvucima vanvremenskih klasika poput „In The Mood“, „Summertime“ i „Milo moje“, „Zlatni dan“, pretvarajući prvo festivalsko veče u elegantnu proslavu džeza pod otvorenim nebom.

Drugi festivalski dan je u petak, 5. juna, kada se događaji sele u amfiteatar Ekate. Posle dužeg vremena zajedno će nastupiti klavirski duo Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić. Njihov koncert pod otvorenim nebom obećava nesvakidašnje muzičko iskustvo i donosi spoj autorskih kompozicija i novih interpretacija poznatih dela, u prepoznatljivom dijalogu džeza, balkanskog muzičkog nasleđa i savremenih muzičkih tokova. Koncert počinje u 20 časova.

U subotu, 6. juna u 21 čas, publiku očekuje predstava „Prah“ u režiji Veljka Mićunovića, sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem u glavnim ulogama. Kroz duhovit i istovremeno gorko precizan dijalog, predstava otvara pitanja ljubavi, prolaznosti i ljudskih odnosa.

Završno veče festivala, 7. juna, pripašće Yasmin Levy, umetnici koja je svojim jedinstvenim muzičkim izrazom osvojila publiku širom sveta. Spajajući sefardsku tradiciju, flamenko i savremeni senzibilitet, Levy stvara muziku snažne emocije i izuzetne interpretativne snage, pretvarajući svaki koncert u intiman i nezaboravan susret sa publikom.

Tokom trajanja festivala posetioci će moći da obiđu izložbeni program, istraže različite kutke Ekata Estate-a i uživaju u posebno osmišljenoj gastronomskoj ponudi, koja predstavlja važan deo ukupnog festivalskog iskustva.

Svojom jedinstvenom brutalističkom arhitekturom i pažljivo oblikovanim otvorenim prostorima, Ekata Estate predstavlja novo mesto kulture koje briše granice između umetničkog programa i prirodnog okruženja.

Ulaznice za Ekata Festival su dostupne i putem platforme tickets.rs.

Kompanija Mastercard je omogućila eksluzivnu pretprodaju ulaznica u prvim redovima na priceless.com platformi za koncert Yasmin Levy, kao i za klavirski duo i Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić , dok je OTP banka Srbija kreirala posebno iskustvo za OTP Privilege segment klijenata banke.

P R O G R A M

PETAK, 5. JUN 2026. u 20.00

Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić (Amfiteatar)

SUBOTA, 06. JUN 2026.

21.00 - Pozorišna predstava: “Prah”, Nataša Ninković i Zoran Cvijanović (Amfiteatar)

Reditelj: Veljko Mićunović

NEDELJA, 7. JUN 2026. u 20.00

ZATVARANJE FESTIVALA

Koncert Yasmin Levy

(Telegraf.rs)

U punoj sali Jugoslovenske kinoteke, kultni film "O pokojniku sve najlepše" prikazan je pred publikom u digitalno restaurisanom izdanju, sa unapređenim kvalitetom slike i zvuka, prilagođenim savremenim bioskopskim standardima.

Projekciji su prisustvovali brojni predstavnici kulturnog života, umetnici, filmski saradnici i ljubitelji domaće kinematografije, koji su film pozdravili velikim aplauzom.

"O pokojniku sve najlepše" je jugoslovenska crna satirična komedija iz 1984. godine, u režiji Predraga Antonijevića, nastala u produkciji Centar filma.

Film kroz duhovit i oštar satirični prikaz društva donosi priču o ljudskim odnosima, interesima i licemerju koje isplivava nakon smrti glavnog junaka.

Kroz crnohumornu priču o selu koje postaje žrtva političkih manipulacija, ličnih interesa i lažnog revolucionarnog zanosa, film "O pokojniku sve najlepše" na upečatljiv način prikazuje apsurde sistema i društva tog vremena.

Iako prožet humorom i grotesknim situacijama, film ostaje snažna kritika zloupotrebe moći, kolektivne poslušnosti i iluzije napretka, zbog čega i danas važi za jedno od značajnijih ostvarenja domaće kinematografije.

Glavne uloge tumače Zvonko Lepetić, Radmila Živković, Bora Todorović, Bogdan Diklić, Petar Kralj, Pavle Vuisić, Dragoljub Milosavljević, Sanja Vejnović, Tihomir Arsić i Boro Stjepanović, čije su interpretacije doprinele da film ostane jedno od prepoznatljivih ostvarenja domaće kinematografije.

Aleksandar Saša Erdeljanović, v.d. direktora Jugoslovenske kinoteke istakao je značaj projekta A1 Kinoteke za očuvanje domaće filmske baštine i podsetio da je film "O pokojniku sve najlepše" debitantsko ostvarenje reditelja Predrag Gaga Antonijević, koje je po pojavljivanju izazvalo veliko interesovanje publike.

"Na filmu su radila neka od najznačajnijih imena jugoslovenske kinematografije — direktor fotografije Tomislav Pinter, kompozitor Vojislav Voki Kostić, scenograf Milenko Jeremić, dok scenario, uz Antonijevića, potpisuje Dušan Perković.

Glumačku ekipu činila su neka od najpoznatijih imena tadašnjeg jugoslovenskog glumišta. Film je nagrađen i na Filmskom festivalu u Puli Zlatnom Arenom za kostimografiju", naveo je v.d. direktora Kinoteke.

Generalna direktorka A1 Srbija, Judit Albers, istakla je da tehnologija ima najveću vrednost kada doprinosi očuvanju kulture i umetnosti.

"Kroz projekat A1 Kinoteka već godinama pokazujemo da digitalne inovacije nisu važne same po sebi, već zbog onoga što omogućavaju – da najvrednije priče i deo naše kulture ostanu dostupni budućim generacijama", izjavila je Judit Albers.

Digitalnu restauraciju realizovao je stručni tim Odeljenja za digitalnu restauraciju filmske građe Arhiva Jugoslovenske kinoteke, primenom savremenih tehnologija i prema najvišim međunarodnim standardima zaštite audiovizuelnog nasleđa.

Od pokretanja projekta A1 Kinoteka 2017. godine, digitalno su restaurirana 44 kultna domaća filma, među kojima su "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Nacionalna klasa", "Petrijin venac", "Varljivo leto ‘68", "Davitelj protiv davitelja", "Sabirni centar" i mnoga druga ostvarenja koja predstavljaju temelje domaće filmske umetnosti i kolektivnog kulturnog pamćenja.

Projekcija filma za građanstvo biće održana 17. juna u Jugoslovenskoj kinoteci, u sali Makavejev, sa početkom u 17.00 i 19.00 časova.

(Kraj) aln/aln

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako je navedeno u saopštenju, Satrapi je "preminula od tuge" nešto više od godinu dana nakon smrti njenog supruga, producenta i scenariste Matijasa Ripe.

Satrapi je živela u Francuskoj oko tri decenije i ostvarila je značajnu karijeru kao strip-autorka, ilustratorka i rediteljka, prenosi Figaro.

Najveću međunarodnu pažnju stekla je serijalom "Persepolis", autobiografskim delom koje prikazuje njen život u Iranu tokom i nakon Islamske revolucije 1979. godine.

Na osnovu tog dela je 2007. godine zajedno sa Vinsentom Paronoaom režirala animirani film "Persepolis", koji je nagrađen u selekciji Filmskog festivala u Kanu i kasnije bio nominovan za Oskara za najbolji animirani film.

Pored "Persepolisa", Satrapi je izlagala i likovne radove, uglavnom akrilne slike prepoznatljive po jasnim linijama i pop-art estetici, često sa motivima žena.

U intervjuima je često isticala da umetnost ne može da promeni svet direktno, ali može da utiče na način na koji ljudi posmatraju stvarnost.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Umetnica Jovana Blagojević dobitnica je Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos za 2026. godinu, prestižnog priznanja namenjenog mladim umetnicima i umetnicama. Nagrada obuhvata dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku, kao i podršku realizaciji samostalne izložbe ili umetničkog rada po završetku rezidencije.

Posle intervjua sa pet umetnica, finalistkinja odabranih u prvom krugu žiriranja u aprilu ove godine –Adrienn Újházi, Darijom Dragojlović, Jovanom Blagojević, Marijom Ivom Gocić i Vanjom Žunić, internacionalni žiri je doneo odluku da se Nagrada za 2026. godinu dodeli Jovani Blagojević.

U obrazloženju žirija se navodi: „Kao međunarodni žiri, svesni smo izazova sa kojima se danas suočavaju umetnici, umetnički radnici i institucije u Srbiji. Imajući to u vidu, ovogodišnju Nagradu „Dimitrije Bašičević Mangelos” dodeljujemo Jovani Blagojević – umetnici čija je posvećenost zajednici postojana i nepokolebljiva. Ona na neposredan način odgovara na trenutak u kojem živimo, delujući upravo na ulici, gde se nalazi srž njene umetničke prakse. Kroz brigu, negu i neposredan rad sa ljudima, ona nije neko ko zajednicu posmatra i komentariše sa strane – ona je njen deo. Njena praksa ne govori o politici sa distance, već je svakodnevno živi i oblikuje kroz konkretno angažovanje. Kroz svoju zaraznu energiju, vedrinu i razigran umetnički rad, ona stvara prostor za razmenu znanja, iskustava i zajedničko delovanje. Kroz dosadašnji rad razvila je umetničku praksu koja, oslanjajući se na zajedništvo, brigu i kolektivno delovanje, iznova pokazuje kako umetnost može biti prostor susreta, solidarnosti i društvene transformacije. Verujemo da će ova prilika značajno doprineti internacionalizaciji njene umetničke prakse, istovremeno povećavajući vidljivost njenog rada i u lokalnom kontekstu.“

Odluka žirija Nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos saopštena je na javnom događaju održanom u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu.

Jovana Blagojević je rođena 1995. godine. Diplomirala je grafički dizajn na Beogradskoj politehnici 2017. godine i slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti 2023. godine. Tokom 2022. godine pohađala je „Puzzle #6”, obrazovni program namenjen profesionalnom razvoju u polju savremenih izvođačkih umetnosti, u organizaciji Stanice, servisa za savremeni ples. Od tada redovno pohađa časove savremenog plesa u okviru grupe „Jutarnja sloboda”. U proleće 2024. godine bila je na AiR In Silo rezidenciji u Holabrunu, u Austriji. Odatle je proizašla njena prva samostalna izložba „Kada rad radi?”, u Umetničkom prostoru U10 u Beogradu. Aktivna je i kao članica umetničko-aktivističke grupe „1+1=3”, koja se bavi temom pravedne tranzicije u području kolubarskih kopova uglja.

Žiri za 2026. godinu radio je u sastavu: Sanda Kalebić (kustoskinja, Umetnički prostor U10, Beograd), Marija Radisavčević (kustoskinja, Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak), Nela Tonković (kustoskinja, Savremena galerija Subotica), Karina Kottová (kustoskinja i teoretičarka umetnosti, članica borda Jindrich Chalupecky Society i CCA Prague, Prag, Češka Republika) i Marko Gutić Mižimakov (dobitnik nagrade DENES za 2024. godinu, Skoplje, Severna Makedonija). U razgovoru sa finalistima, članovima žirija će se pridružiti i Ksenia Nouril (pomoćnica direktora, internacionalni programi, MoMA, Njujork).

Između dva kruga žiriranja, od aprila do juna, finalistkinje su imale priliku da kroz rad sa dodeljenim mentorima i mentorkama artikulišu svoje umetničke prakse i pripreme se za finalne prezentacije. Mentori/ke koji su ove godine pružili podršku finalistkinjama su Zoran Todorović, Darinka Pop Mitić, Maja Ćirić, Nataša Prljević i Sanja Kojić Mladenov.

O NAGRADI:

Mangelos nagrada nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije – Dimitrija Bašičevića Mangelosa. Dodeljuje se od 2002. godine i jedinstven je podsticaj za mlade umetnike u domenu savremenog vizuelnog stvaralaštva. Namenjena je umetnicima mlađim od 35 godina za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad na umetničkoj sceni u Srbiji, a koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i delovanje.

Finalistima odabranim u prvom krugu žiriranja dodeljuje se mentorska podrška od strane profesionalaca iz oblasti savremene vizuelne umetnosti, dok se dobitnici ili dobitniku obezbeđuje dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku, kao i podrška produkciji samostalne izložbe ili rada (uz obavezu javnog predstavljanja) nakon povratka sa rezidencije.

Nagrada se realizuje u organizaciji Fondacije Ilija&Mangelos iz Novog Sada i Remont - Nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda, uz podršku Trust for Mutual Understanding.

Nagrada je deo internacionalne mreže nagrada YVAA (Young Visual Artists Awards).

(Telegraf.rs)

Repriza je zakazana za naredni dan, u nedelju 7. juna u 12 časova.

Priču ispričanu senkama i glumcima, slikama i telima, sa malo reči i puno muzike, rađenu po motivima knjige “The Midnight Fair”, Gideona Sterera i Marijakjare Di Đorđodo, nose nam gosti iz Italije: Fabricio Monteki, reditelj i dizajner scenografije, Enrika Karini, dramaturg i asistent reditelja, i Gabrijel Đenova, dizajneri izrade lutaka.

Fabricio Monteki je reditelj, koji nije samo majstor lutkarstva, već pre svega najistaknutiji umetnik koji već gotovo pola veka neprekidno, dosledno i na intrigantan način razvija savremeno pozorište senki.

Kostimograf predstave „Luna Luna Park“ je Lena Antić, a kompozitor Nikola Lekić. Scenografiju je izradio Uroš Danilović, a umetnički saradnik za izradu lutaka je Zorana Milošaković Tasić.

U predstavi igraju: Goran Popović, Brankica Sebastijanović, Đorđe Kreća, Marija Pantin, Nela Nikolić, Nikola Ranđelović, Ivana Todorović i Petar Kokinović.

O predstavi:

Jednog prelepog dana, početkom leta, nekome u gradu pada na pamet sjajna ideja: da se izgradi najdivniji zabavni park ikada viđen, mesto gde će i deca i odrasli moći da uživaju – Luna Luna Park!

A gde bi takav park mogao da se izgradi? Savršeno mesto čini se veliko ostrvo usred reke koja protiče pored grada.

Ali šta je sa životinjama? Šta o tome misle stvorenja koja žive na tom netaknutom, još uvek divljem ostrvu?

Osam pripovedača priča nam bezvremensku priču, za koju više niko ne zna da li se zaista dogodila, oživljavajući je kroz senke koje na sceni dobijaju život i ponovo očaravaju i decu i odrasle čarolijom Luna Luna Parka.

(Telegraf.rs/PR)

I to za Katarinu Savić, koja peva u Knez Mihailovoj ulici i skuplja novac za novi trombon.

Boško Jakovljević: Setio sam se jedne devojčice. Da te zamolim za nju.

Vlado Georgiev: Kaži.

Boško Jakovljević: Bila nam je gošća. Katarina Savić, ona peva u Knez Mihailovoj.

Vlado Georgiev: Jao, ta devojka je strašna. Šta peva?

Boško Jakovljević: "Caruso". Jeste. I njena želja je da dobije...

Ana Šupić: Skuplja novac zapravo pevajući u Knezu za novi trombon.

Vlado Georgiev: Evo ovako. Katarina, sad ću te kontaktirati preko Instagrama direkt i nastupićeš na "Gospodskom 50" a ja ću ti kupiti trombon.

Svi: Jee! Bravo! Eto nešto smo tu sad isposlovali, ja se radujem.

Vlado Georgiev: Toliko me oduševila ta devojka. Toliko je van ovog vremena, ona živi u nekoj bajci... Ma slušam bre peva tamo neke šlagere naše iz 60. "Sve moje jeseni su tužne"... Hoću da ti kažem fantastična je stvarno fantastična.

Ana Šupić: Mnogo hvala evo da se zahvalim za taj deo posebno jer znam koliko će značiti taj trombon. Oona ozbiljno svira trombon, ovaj, ali nema svoj...

Vlado Georgiev: Pa Katarina onda dolaziš i kod mene u bend.

Ana Šupić: Eto! Sve smo dogovorili. Rešena priča.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)

Dželetović je pred promociju u SKC Delfi rekao za Tanjug da je poema, duga pet stranica A4 formata, nastala gotovo u jednom dahu.

"Uveren sam da je to zadatak koji sam dobio, jer napisati nešto tog obima je nemoguće. Znači, kao da mi neko diktira", rekao je Dželetović.

Kako je naveo, zbog malog obima poema nije mogla da bude objavljena kao zasebna knjiga, pa ju je postavio na internet, gde je privukla veliku pažnju čitalaca.

"Stotine i hiljade ljudi su pročitali tu poemu. Oni su me zvali i jednostavno su me naterali da te gorke stihove pretočim u roman", rekao je Dželetović.

Dodao je da je roman potom nastavio da živi život koji, kako kaže, ni sam nije mogao da predvidi.

"Evo, hvala Bogu, već ne znam ni sam koliko traje. Roman je imao 34 izdanja, preveden je na 17 jezika i snimljen je film po njemu. Ne stoji iza mene institucija, ne stoji država. Kao da neko ide ispred mene i otvara sva vrata da bi se ta istina saznala", rekao je Dželetović.

Govoreći o filmu "Žetva", nastalom prema njegovom delu, Dželetović je ocenio da je publika veoma dobro reagovala, a da su kritike uglavnom dolazile od onih koji film posmatraju kroz političku prizmu.

"Sve sem ovih koji su plaćeni da govore da je to propaganda, da je politika. U tom filmu ko nađe delić propagande i delić politike, taj ne želi dobro ili je plaćen da to priča. Toga nema tamo", naglasio je Dželetović.

Prema njegovim rečima, film je topla ljudska priča o Nemcu koji usvaja dečaka, čoveka čije srce nosi.

"Film je preneo ono isto što i roman, a nema mržnje u njemu, to mi je bilo najvažnije", rekao je Dželetović.

On je naveo da mu posebno znači reagovanje čitalaca, podsećajući na komentar jednog od njih da je "to roman koji se čita u jednom dahu, a kad ga pročitate, ostanete bez daha".

"To mi je ostalo baš upečatljivo. Taj roman i posle 16 godina ljudi čitaju, pričaju o njemu i dele ga. Mnogi su mi rekli da su kupovali po desetak primeraka i poklanjali ih drugima", rekao je Dželetović.

Govoreći o ekranizaciji, rekao je da je zadovoljan izborom glumaca, među kojima su Metju Maknalti i Angus Makfadjen.

"Film je uradio ono što je moglo da se uradi. Uvek može bolje, ali veliki uspeh je što je uopšte snimljen. Mnogi nisu verovali da ćemo ga snimiti", rekao je Dželetović.

On je dodao da je "Žetva" prvo ekranizovanje priče iz romana "Srpsko srce Johanovo" i da je nastala uprkos, kako je rekao, brojnim pritiscima, pretnjama, poteškoćama i opstrukcijama.

Dželetović je rekao i da roman sada ulazi u novu fazu zahvaljujući objavljivanju u Laguni, koja je preuzela njegovo izdavanje posle 16 godina samostalnog života među čitaocima.

"Odmah su prihvatili roman, iako to nije nova knjiga. Već su mi javili da je dato u štampu drugo izdanje nakon prvog tiraža od 5.000 primeraka", rekao je Dželetović.

Roman "Srpsko srce Johanovo", objavljen 2009. godine, prati Johana Vagnera, koji nakon transplantacije srca kreće u potragu za poreklom svog donora. Njegovo istraživanje vodi ga u AP Kosovo i Metohiju, gde otkriva sudbinu Srbina čije srce nosi, kao i posledice ratnih događaja u pokrajini.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U saopštenju organizatora ovog takmičenja koje se održalo 22. put navodi se da je odlukom stručnog žirija, koji su pored ostalih činili direktori i predstavnici četiri regionalne operske i muzičke kuće, finansijska nagrada i solistički koncert sa orkestrom pripali su Katanićevoj, uz obrazloženje da je izvanrednom kontrolom glasa i suverenim stavom pokazala potencijal za veliku profesionalnu karijeru.

Pored glavne nagrade, "Kulturni element" koji je organizator takmičenja dodelio je priznanja koja nose imena naših operskih velikana.

Nagrada "Jadranka Jovanović" pripala je Martini Koljenšić, priznanje "Radmila Smiljanić" osvojila je ruskinja Darija Durunjina, dok je nagrada "Željko Lučić" uručena francuskinji Iv Ulman.

U kategoriji mjuzikla kao najbolja se istakla Nina Krosli, za najboljeg korepetitora na takmičenju proglašena je Jelena Bošnjak, kojoj je pripala i specijalna nagrada Srpskog narodnog pozorišta.

Ovogodišnje izdanje kao i ranijih godina donelo je mladim umetnicima i direktne profesionalne angažmane.

Stefan Milošević dobio je nagradu-preporuku Narodnog pozorišta u Beogradu za učešće u Operskom studiju ili tekućim produkcijama, dok su Tara Njego i Mitra Mladenović dobile preporuku Pozorišta na Terazijama u sferi mjuzikla.

Na "Operosa Montenegro opera festivalu" u Crnoj Gori nastupiće Ljeposava Malbaša.

Predsednik organizacije "Kulturni element" i direktor takmičenja Tadija Miletić rekao je da je tokom ovih dana Beograd disao u ritmu opere i mjuzikla.

"Ono što smo doživeli tokom ovogodišnjeg takmičenja prevazilazi okvire običnog nadmetanja – svedočili smo istinskom prazniku umetnosti i neverovatnoj sinergiji sirovog talenta i zrele interpretacije.

Izuzetno nas raduje velika posećenost takmičenja, donoseći energiju koja je inspirisala mlade izvođače na sceni. Beograd je tokom ovih dana disao u ritmu opere i mjuzikla, a ovi mladi ljudi su ovim pobedama već sada ostavili neizbrisiv trag koji će tek oblikovati budućnost svetske kulturne scene", izjavio je Miletić.

Manifestacija je održana uz podršku Narodnog pozorišta u Beogradu, GeloRevoice i brojnih partnerskih kompanija i nastavlja se tokom narednih godinu dana serijom koncerata pod nazivom Edicija "Pobednici".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Selekcija „Kratkih 100 minuta“ ove godine donosi devet filmova iz devet zemalja, koji će biti prikazani trećeg i četvrtog dana festivala. Gost selektor festivala, reditelj Hadži-Aleksandar Đurović, za ovogodišnji program odabrao je filmove: „Trenutak “/MEX/, „Ezda “/CAN/, „Kroz okno“ /POL/, „Samo ako beba zaplače“ /IND/, „Pisma“ /BUG, DEN/, „Predeli ljudske suštine“ /CZE, NMK, UK/, „Pričaj mi o domu“ /BEL/, „Plavi ugao“ /LIT/ i „Praznina veličine boga“ /RUS/.

„Očekuju vas emotivne, potresne i pomalo komične istinite ljudske priče, koje će, siguran sam, dirnuti gledaoce i navesti ih na razmišljanje o intrigantnim temama i ponekad zanemarenim, a važnim pitanjima današnjice i sveta u kom živimo. Tematski fokusi filmova su porodica, okruženje, priroda, borba sa samima sobom... Kroz izražajne autorske stavove ovih debitanata ili mladih reditelja, publika će imati priliku da u planirana dva sata programa doživi neke druge svetove i tuđe sudbine“, kaže, između ostalog, Hadži-Aleksandar Đurović.

Novost u ovogodišnjem izdanju festivala je „Selekcija u fokusu“. Ove godine u fokusu je češka kinematografija, a festival će, u saradnji sa čuvenom praškom filmskom školom FAMU, upriličiti smotru češkog filma. Gledaoci će imati priliku da vide četiri ostvarenja: „Naše divno svinjokolje“ Adama Martineca, „Moja duša biće isceljena“ Marine Hnidkove, „Neke stvari traju zauvek“ autorskog dvojca Martin Imrič / Mari Topolova i „Bludna svetla“ Martina Jerabeka.

Treći i četvrti dan festivala rezervisani su i za selekciju studentskih filmova. Poslednja dva festivalska dana, u Domu kulture u Ravnom Selu, biće prikazani filmovi: „Topija“ /SRB/, „Jedan je deda“ /HR/, „Čekam na vlak“ /SLO/, „Dedino krzno“ /BUG/, „Očevi“ /CZE/, „Sad’ ćeš me voleti“ /CZE/, „Na pragu sedamnaeste“ /ARM/ i „Putnik“ /RUS/. Ova selekcija donosi osam filmova iz šest zemalja i predstavlja dragoceno svedočanstvo o novim generacijama autora koji tek dolaze.

“Iako dolaze iz različitih kulturnih i geografskih sredina, ove filmove povezuju univerzalne teme odrastanja, porodičnih odnosa, identiteta, pripadanja i potrage za sopstvenim mestom u svetu. Verujemo da će publika u ovoj selekciji pronaći filmove koji će je nasmejati i dirnuti ali i podstaći na razmišljanje.” kažu Milica Đorđević i Jovan Ristovski selektori studentskog programa.

Od studentskih radova i kratkih dokumentarnih formi do fokusa na češku kinematografiju, ovogodišnji prateći program potvrđuje da Ravno Selo Film Festival ostaje mesto na kojem se otkrivaju novi autori, nove perspektive i filmske priče koje tek počinju da žive pred publikom.

Ravno Selo Film Festival održava se pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Vrbasa i producentske kuće Zillion Film. Generalni sponzor festivala je kompanija Telekom Srbija.

(Telegraf.rs)

Program Monday Blues već godinama okuplja publiku koja voli dobru svirku i autentičan koncertni doživljaj. Kako danas gledate na razvoj tog programa i da li ste 2017. mogli da pretpostavite da će postati jedna vrsta zaštitnog znaka programa Doma omladine Beograda?

Aleksandar Đukić: Program Monday Blues započeo je krajem maja 2017. godine gotovo neformalnim nastupom našeg opuštenog dueta Đukić & Vulin. Reakcija publike okupljene na Zidiću Doma omladine Beograda ohrabrila nas je da nastavimo dalje. Iskreno, tada nisam mogao ni da naslutim da će tokom narednih devet godina ovaj program zaživi u tolikoj meri da postane jedan od zaštitnih znakova DOB-a i da će imati više od stotinu izdanja.

Monday Blues je vremenom postao svojevrsna platforma kroz koju smo predstavili brojne domaće bluz sastave publici koja je ostala verna ovom žanru. Značajan deo te publike ranije nije posećivao bluz koncerte, a moguće je da bluz nije ni slušao. Upravo zato smatram da je Monday Blues predstavljao prvi ozbiljan prodor bluz muzike ka široj publici na ovim prostorima, što je zaista značajno.

Vaši koncerti u okviru Monday Blues serijala imaju vernu publiku, ali svaki put deluju drugačije. Po čemu će ovaj nastup u Domu omladine biti poseban, šta ste ovog puta spremili publici — da li će biti omaža nekim izvođačima ili pesmama koje su posebno važne za Vas i bend?

Aleksandar Đukić: Tokom godina stalno smo menjali izvođački format. Počeli smo kao duet sa dve gitare, a zatim nam se povremeno pridruživao naš dragi kolega i saradnik Milan Petrović na klavijaturama. Važno je pomenuti da je upravo Milan tokom pandemijskog perioda, više od godinu dana, sjajno uređivao program Monday Blues umesto mene. Kasnije nam se pridružio i iskusni bubnjar Željko Janković i tako je nastao Monday Blues Band.

Danas je to snažan i bogat bluz zvuk u kojem klavijature Milana Petrovića imaju veoma važnu ulogu. U odnosu na nekadašnje kamerne duet nastupe, sada imamo potpuno drugačiji izvođački okvir. To nam omogućava da još punije i raskošnije izvodimo najvažniji deo našeg repertoara — kompozicije Pitera Grina. Grin je bio izuzetan autor i gitarista, a mi osećamo posebnu obavezu da njegovoj muzici posvetimo značajan prostor na našim koncertima. Zato ćemo na nastupu 6. juna jedan čitav blok posvetiti upravo njemu. Izvešćemo nekoliko njegovih kompozicija u nizu, sa bogatijim instrumentalnim razradama koje nam današnja postava benda omogućava.

Specifičnost postave Monday Blues Benda je i dobra komunikacija članova na bini, mnogo improvizacija… Recite nam nešto više o energiji koju delite međusobno i sa publikom, koliko je važno osetiti trenutak i povratnu informaciju od kolege ili ljudi preko puta za sam tok svirke?

Aleksandar Đukić: Monday Blues Band je pre svega jamming bend. Mi ne sviramo unapred uvežbane obrasce, već ih stvaramo na sceni. Sve vreme dišemo zajedno sa publikom, osluškujemo njene reakcije i istovremeno intenzivno komuniciramo jedni sa drugima.

Nemamo unapred definisanu set-listu. Prilagođavamo se energiji u sali. Ako osetimo da je publika poletela zajedno sa nama, odsviraćemo nežnije i sporije kompozicije. Ako primetimo pad energije, pojačaćemo ritam i posegnuti za bržim numerama. Tako gradimo atmosferu sve do trenutka kada i publika i bend dostignu isto stanje zanosa. Tada više ništa nije važno osim zajedničkog uživanja u bluzu.

Između pesama često govorim o kompozicijama i njihovim autorima. Oduvek mi je nedostajalo da neko na domaćim koncertima radi upravo to. Meni, kao nekome ko dobro poznaje bluz, takva objašnjenja nisu neophodna, ali mnogim ljudima u publici jesu. Oni već uživaju u muzici, ali kada dobiju i dodatni kontekst, počinju da obraćaju pažnju na autore i pesme, pa bluz doživljavaju sa dubljim razumevanjem. To je, po mom mišljenju, prava vrednost.

Vaše svirke nisu samo izvođenje bluz standarda — to su i putovanja kroz različite epohe i stilove bluza. Kako birate repertoar za koncert i koji utisak vam je najvažnije da publika ponese kući nakon nastupa?

Aleksandar Đukić: Sasvim iskreno, ne mogu da pevam pesmu u koju ne verujem i koju ne osećam kao svoju. Od samog početka pri izboru repertoara vodio sam se jednostavnim principom: svaka pesma mora da u meni izazove osećaj kao da sam je lično napisao.

Kada tako pristupate muzici, prirodno je da tu emociju prenesete i na publiku. Trudimo se da ljudi osete da su te bluz pesme na neki način i njihove. Ako u tome uspevamo, a verujem da jesmo, onda posle svakog koncerta odlazimo kući iskreno srećni.

Bluz je i sirova i emotivna muzika, energična i moćna, posebno uživo. Šta je to specifično u koncertnom bluz iskustvu što se ne može dobiti slušanjem bluza kod kuće?

Aleksandar Đukić: Bluz je koren gotovo celokupne popularne muzike. Posebno je privlačan uživo zato što se u velikoj meri zasniva na improvizaciji. Ista pesma nikada se ne izvodi potpuno isto.

Na sceni stojim između Bojana na gitari i Milana na klavijaturama i zaista uživam u toj prijateljskoj, solidarnoj kompeticiji među nama. Ta razmena solo deonica nosi posebnu energiju i predstavlja nešto što je teško preneti snimkom. To je iskustvo koje vredi doživeti, bilo da ste muzičar na bini ili slušalac u publici.

Poslednjih godina primećuje se da na Monday Blues dolazi sve više mladih — zbog čega, po Vašem mišljenju, bluz i danas privlači novu publiku? Kako biste nekome ko nije imao priliku da uživo sluša Monday Blues Band preporučili da dođe 6. juna u Amerikanu?

Aleksandar Đukić: Veoma je važno što Monday Blues sve više privlači mladu publiku. To je najbolji znak da ovaj program ima budućnost. Posebno bi me radovalo kada bismo neke od tih mladih ljudi inspirisali da uzmu instrument u ruke i aktivno se posvete bluz muzici.

U subotu, 6. juna, Monday Blues Band predstaviće u Domu omladine svoj po mnogo čemu jedinstven bluz program. Tokom godina predanog rada izgradili smo prepoznatljiv izraz i pronašli način da dopremo do ljudi koji nas slušaju. Verujem da je razlog jednostavan — bluz je najpre dotakao nas, a mi tu emociju na sceni ne skrivamo, već je iskreno delimo sa publikom.

Pozivamo sve da dođu na koncert i da nam pruže priliku da sa njima podelimo tu energiju i pozitivna osećanja. Uveren sam da ćemo na kraju večeri svi otići kući bogatiji za jedno lepo zajedničko iskustvo. Vidimo se!

Ulaznice za koncert Monday Blues Banda 6. juna u sali Amerikana Doma omladine Beograda, dostupne su preko eFinity prodajne mreže i onlajn, po ceni od 400 RSD.

(Telegraf.rs)

Printskrin: Youtube/Radiotelevizija Herceg-Bosne

Kulturna i prosvetna zajednica Mostara i cele Hercegovine pogođena je vešću o preranoj smrti Tonija Marića, uglednog akademskog vajara i profesora, koji je nakon kraće bolesti preminuo u 44. godini života. Njegov odlazak predstavlja ogroman gubitak za umetničku scenu, ali i za obrazovni sistem u kojem je godinama s posvećenošću oblikovao mlade generacije.

Toni Marić je rođen u Mostaru 25. novembra 1980. godine. Svoj umetnički poziv krunisao je 2016. godine, kada je stekao zvanje akademskog vajara na Akademiji likovnih umetnosti u Širokom Bregu, u klasi uvaženog profesora Nikole Vučkovića.

U istoriji hercegovačke umetnosti ostaće upamćen po svom specifičnom izrazu i prepoznatljivoj izložbi pod nazivom "Kameni snovi". Kroz svoja dela, Marić je pokazao neverovatnu sposobnost da u hladnom hercegovačkom kamenu prepozna lepotu i udahne mu život, ostavljajući neizbrisiv trag u kulturnom životu svog rodnog kraja.

Pored umetničkog stvaralaštva, Toni Marić je bio duboko posvećen pedagoškom radu. Kao profesor u više osnovnih i srednjih škola, on nije samo predavao umetnost, već je svojim blagim pristupom bio istinski uzor učenicima. Kolege ističu da je sa istim strpljenjem kojim je klesao kamen, oblikovao i srca mladih ljudi, učeći ih da svet posmatraju očima dobrote.

Posebno dirljivim rečima od svog kolege oprostili su se zaposleni i učenici Osnovne škole Antuna Branka Šimića iz Mostara. U njihovom saopštenju opisana je potresna atmosfera tišine koja je zavladala školom nakon tužne vesti.

"Dragi naš kolega, nastavniče, prijatelju… Školskim hodnicima danas nema graje, ne odzvanjaju dečji glasovi… Na usnama je zamro čak i najmanji osmeh. Tišina… U holu škole tri bele ruže… sveća… i nasmejana tvoja slika zavijena crnom trakom," naveli su u svom obraćanju.

Kolege su naglasile da je njegova borba bila preteška za njegovo krhko telo, ali da trag koji je ostavio ostaje večan:
"Otišao si prerano, a tišina koja je ostala iza tebe govori više od reči. Kao vajar, znao si kako u kamenu prepoznati lepotu i udahnuti joj život. No, tvoje najveće umetničko delo bilo je ono što si svakodnevno činio u našoj školi – s neizmernim strpljenjem, blagošću i mirom, oblikovao si srca i umove naših učenika."

Citirajući čuvene stihove pesnika Antuna Branka Šimića: "Čoveče, pazi da ne ideš malen ispod zvezda", kolektiv škole je istakao da Toni Marić nikada nije išao malen.

"Tvoja skromnost bila je tvoja snaga, a tvoja dobrota tvoja veličina. Hodao si tiho, ostavljajući iza sebe svetlost, i bio si uistinu velik pod ovim našim zvezdama – kao umetnik, kao pedagog, i iznad svega, kao čovek. Hvala ti za svaku toplu reč i svu lepotu koju si utkao u našu školu. Spavaj mirno u večnosti," poručile su njegove kolege i učenici.

(Telegraf.rs/izvor: vecernji.ba)

Na pesmi je ponovo sarađivala sa Predragom Stevanovićem (Alis je napisala tekst i učestvovala u komponovanju muzike, dok je Stevanović bio zadužen za aranžman i produkciju).

Rezultat njihove dugogodišnje saradnje je moderan muzički izraz koji u prvi plan stavlja iskrenu emociju.

Pogledajte spot:

(Telegraf.rs)

Svoj rediteljski prvenac, film „Jeza u noći“ (Play Misty for Me), snimio je tokom sedamdesetih godina. U narednih šest decenija, ređao je uspehe sa filmovima kao što su „Neoprostivo“ (Unforgiven), „Devojka od milion dolara“ (Million Dollar Baby), „Zamena“ (Changeling), „Gran Torino“, „Američki snajperista“ (American Sniper) i „Mazga“ (The Mule).

Istvud važi za jednog od najuspešnijih glumaca koji su postali režiseri, odbijajući da bude ograničen samo na jedan žanr. Sa velikom veštinom se snalazio u vesternima, trilerima, biografskim dramama, romansama, ratnim filmovima, pa čak i mjuziklima. Bio je poznat po svom izuzetno brzom stilu režiranja – često je završavao snimanja pre predviđenog roka i sa budžetom manjim od planiranog.

Za sve one koji su se pitali da li Istvud planira novi film, potvrda o penzionisanju stigla je od njegovog sina, muzičara i kompozitora Kajla Istvuda (Kyle Eastwood), koji je radio muziku za nekoliko očevih ostvarenja.

Kajl je na jednom nastupu u novembru, u video-snimku koji se sada širi društvenim mrežama, izjavio:

„Imam mnogo lepih uspomena na rad sa njim. Sada je u penziji, ima 95 godina. Ali imao sam veliku sreću da radim sa njim na prilično mnogo filmova. Bilo je to sjajno iskustvo za mene.“

Klint Istvud, poznat po svojoj neumornoj radnoj etici, često je i glumio u filmovima koje je režirao. Njegovo poslednje pojavljivanje na bioskopskom platnu bilo je u filmu „Kraj Mačo“ (Cry Macho) iz 2021. godine. Njegov poslednji rediteljski poduhvat je pravosudni triler iz 2024. godine, „Porotnik br. 2“ (Juror No 2), u kojem glavne uloge tumače Nikolas Hoult (Nicholas Hoult) i Toni Kolet (Toni Collette).

Ranije ove godine, glumica Lora Lini (Laura Linney), koja je sa Istvudom sarađivala tri puta, podelila je svoja iskustva o radu sa njim. U novoj seriji intervjua „Life in Pictures“ za list The Independent, otkrila je da njegova nesklonost vikanju na snimanju potiče iz vremena kada je radio na vesternima, uključujući i seriju „Rauhajd“. Naime, prevelika buka bi uplašila konje na setu, pa je Istvud zadržao taj smireni pristup.

Lini, koja je glumila u Istvudovim filmovima „Apsolutna moć“ (Absolute Power, 1997), „Mistična reka“ (Mystic River, 2003) i „Sali“ (Sully, 2016), izjavila je:

„Naučila sam neprocenjivu lekciju o tome kako se opustiti na setu. On snima samo jedan dubl, radi sa istom ekipom, dođete na set, svetlo je već postavljeno – sve je spremno – i on samo kaže: ’Dobro, jeste li spremni? Važi, krenite.’“

Ona je dodala i sledeće:

„Govori tim ujednačenim glasom. Stoji pored kamere, posmatra scenu i kaže: ’Dobro, možete stati. Da li se osećate dobro u vezi sa ovim? Ja se osećam dobro. Jesmo li bili u fokusu? Dobro, možemo dalje.’“

(Telegraf.rs/izvor: The Independent)

Izložba prati razvoj nadrealizma od istorijskog pokreta do njegovih posleratnih nastavaka i zbog svog obima i koncepta predstavlja jedinstven kulturni događaj na domaćoj umetničkoj sceni.

Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, koji je za ovu priliku ustupio šest dela Stevana Živadinovića Vanea Bora, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog nadrealizma i važne figure kulturnih i umetničkih veza između Srbije i Francuske. Kao član beogradske nadrealističke grupe tridesetih godina 20. veka, Vane Bor zauzima značajno mesto u istoriji evropskih avangardi i predstavlja jedno od najvažnijih imena nadrealizma izvan Francuske. Njegova dela na ovoj izložbi osvetljavaju intenzivne veze između pariske i jugoslovenske umetničke scene i potvrđuju važnu ulogu Beograda u razvoju evropskog nadrealističkog pokreta.

Izložba „Nadrealizam na papiru: Oko u divljem stanju“ priređena je povodom 130 godina od rođenja i 60 godina od smrti Andre Bretona (1896–1966), pesnika, teoretičara i osnivača nadrealističkog pokreta. Svojim idejama o nesvesnom, snu i automatskom pisanju, Breton je snažno uticao na razvoj umetnosti 20. veka, a njegovo nasleđe i danas predstavlja jedno od ključnih uporišta moderne i savremene umetnosti.

Naslov izložbe preuzet je iz Bretonovog teorijskog teksta „Nadrealizam i slikarstvo“ (1928), u kojem piše da „oko postoji u divljem stanju“. Ova misao sažima jednu od centralnih ideja nadrealizma - pogled oslobođen racionalnih ograničenja, otvoren prema nesvesnom, imaginaciji i novim načinima sagledavanja stvarnosti.

Nadrealizam se razvija u kontinuitetu evropskih avangardi početka 20. veka, nadovezujući se na radikalne eksperimente pokreta Dada. U kontekstu intelektualnih i političkih previranja nakon Prvog svetskog rata, od 1924. godine oblikuje se oko Andre Bretona kao umetnički i poetski pravac zasnovan na istraživanju nesvesnog, sna, automatizma i imaginacije. Time postaje prostor radikalnog preispitivanja umetničkih formi i tradicionalnih načina predstavljanja.

U okviru izložbe posebno mesto zauzima papir, kao i u samoj nadrealističkoj praksi. Kao neposredan i dostupan medij, on postaje prostor slobodnog stvaranja u kojem se razvijaju automatsko pisanje i crtež, kolaž, grafika, tuš i eksperimentalna fotografija. Papir omogućava direktan izraz nesvesnog, slobodnih asocijacija i oniričkih slika, čineći ključni nosilac nadrealističke poetike.

Postavka obuhvata dela iz istorijskog nadrealizma i njegovih posleratnih transformacija, predstavljajući kontinuitet i razvoj ovog umetničkog pravca tokom 20. veka. Zastupljeni su umetnici kao što su Andre Mason, Maks Ernst, Salvador Dali, Roberto Mata, Hans Belmer, Oto Vols, Žak Baron, Žak Erold i Leonor Fini, kao i autori posleratnog perioda i novih reinterpretacija nadrealizma, među kojima su Jaroslav Serpan, Marijan Ivsić, Raul Ubak, Anri Mišo, Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernandez Granel i Seigle. Izložba na taj način prikazuje kontinuitet nadrealističkih istraživanja i njihove transformacije u drugoj polovini 20. veka.

Izložba proširuje perspektivu nadrealizma izvan istorijske grupe i uključuje umetnike čiji rad pokazuje bliskost sa njegovim idejama. Njihova dela istražuju imaginarno, transformacije tela, hibridne forme i simboličke konstrukcije, kao i eksperimentalno slikarstvo, informel i apstrakciju. Među njima su Henri Kombi, Pjer de Marija, Dominik d’Ašer i Karel Mašalek, kao i umetnici povezani sa informelom i lirskom apstrakcijom, poput Kloda Vizea, Dragojle Vukadinović, Kristine Bumeester i Anrija Goeca.

U ovom kontekstu, nadrealizam se predstavlja kao trajna matrica moderne i savremene umetnosti - ne samo kao istorijski pokret, već kao živ prostor stvaranja i mišljenja koji i dalje oblikuje umetničke prakse i percepciju stvarnosti.

Na izložbi će biti prikazana dela sledećih umetnika: André Masson, Max Ernst, Salvador Dalí, Roberto Matta, Hans Bellmer, Oskar Völkel (Volf), Jacques Baron (Žak Baron), Jacques Hérold (Žak Erold), Leonor Fini, Stevan Živadinović (Vane Bor), Jaroslav Serpan, Marijan Ivšić, Raoul Ubac, Henri Michaux (Anri Mišo), Radoje Vukadinović, Emil Malespin, Evgenio Fernández Granell (Evgenie Fernandeza Granel), Seigle, Henri Combi (Henri Kombi), Pierre de Maria (Pjer de Marija), Dominique d’Acher (Dominik d’Ašer), Karel Mašálek (Karel Mašalek), Claude Viseux (Klod Vize), Dragojlo Vukadinović, Kristina Bumeester i Henri Goetz (Anri Goec).

Uveliko se snimalo, a jednu od scena snimali su glumci Ana Lečić i Vučić Perović.

Na setu smo zatekli i zvezde "Advokatica", Ninu Nešković, koju igra glavnu ulogu - ambicioznu advokaticu Nadu Savić, koja se bori za pravo i pravdu, kao i Zlatana Vidović, koji igra tužioca.

Razgovore sa navedem glumcima videćete kasnije na portalu Telegraf.rs.

Celim procesom rukovodi reditelj Milan Karadžić. Poznati režiser otkrio nam je i neke detalje o seriji "Advokatice".

"Imamo 16 epizoda. To je prvi ciklus. Advokatice su opasne. Lepe su, pametne, ali su i vrlo opasne", rekao je Karadžić na početku razgovora i dodaje:

"To jeste drama, naravno, ali više sa elementima melodrame, a ima i elemenata trilera, tako da mislim da je ozbiljna priča. Jako dobro istretirani su ti problemi advokatura, tužilaštvo... Mislim da će biti jako zanimljiva i za gledanje.

Na pitanje da li je serija "Advokatice" zasnovana na istinitim događajima ili ne, režiser Karadžić nam je rekao sledeće:

"Pa svega tu ima. Verovatno ima mnogo inspiracije iz istinitih događaja. Mislim da su advokati i ti slučajevi, bilo da su krimi ili bilo da su te neke biznis varijante, spekulacije bogataša i tih nekih novokomponovanih i novih i od juče sad bogatih... Svega tu ima. Stvarno je bogato, ali ono što mislim da je najvažnije to da je Đorđe Milosavljević napisao, vrhunski napisao seriju.

Toliko je uzbudljiva i toliko je napeta. Ja sam recimo jednom od glumaca, velikom glumcu Branku Vidakoviću, kad sam mu rekao da igra onaj koji se pojavljuje u par epizoda pri kraju sa velikim tekstom i važnim vestima koje donosi našoj glavnoj junakinji... On kad je počeo da čita od prve epizode, rekao: "Hajde da vidimo o čemu se radi". I kaže: "Ja nisam mogao da stanem dok nisam pročitao svih 16 epizoda". Voja Brajović snimao tog matorog jednog, hajde da kažem, simpatičnog, ali pokvarenog advokata, i čuvenog, je li. Kaže: "Ovo će biti jako, jako uzbudljivo i gledano." I mnogo mu se dopalo.

Na pitanje da li serija "Advokatice" nastala po ugledu na ove svetske serije posvećene advokatima, Karadžić je imao šta da kaže:

"Svega tu ima. Naravno uvek ima, mislim mi svi gledamo uveče filmove i serije... mislim iz tog nekog i advokatskog i kriminalnog, tako da naravno da ima, od ljudi koji gledamo svako veče bar jednu seriju ili jedan film takav, tako da sigurno da ima", naveo je Karadžić.

O seriji "Advokatice"

Istiniti i napisani pravni slučaјevi u šesnaest epizoda žanrovski će nas voditi kroz pravnu dramu, triler i melodramu.

Seriјa "Advokatice" јe odgovor na broјne pravne drame kakve smo gledali na drugim јezicima. Ova srpska pravna drama odviјa se na tri plana.

Јedan јe angažovan i bavi se slučaјevima iz naše stvarnosti. Drugi se odnosi na istraživanje porekla glavne јunakinje, advokatice Nade. A treći plan ima sentimentalnu notu i tiče se njene potrage za ljubavlju.

„Ali јe uvek u suštini meni kao scenaristi bilo bitno da priču ponudim suprotno od očekivanja gledalaca, suprotno očekivanjima publike. Da nekako iznenadim i vezano za sudbine tih likova i za sudbine njihovih kliјenata. I to јeste draž ovakve priče koјa ima јednu snažnu misteriјu u svoјoј osnovi. Priča se vodi tako da na kraјu svake epizode vi preispituјete da li јe ono što ste videli, koliko se uklapa u ono što će slediti i u ono što smo do tada gledali“, obјašnjava scenarista, Đorđe Milosavljević.

Nada Savić јe mlada ambiciozna advokatica koјa se bori za pravo i pravdu. Kroz seriјu, ona јe simbol istine.

"Vrlo јe empatična, topla i nežna, ali ima јednu dozu drskosti i nekako malo preke naravi, u smislu da dosta brzo donosi odluke, dosta brzo reaguјe. Trudi se da pre svega bude čovek čime god da se bavi i koјi god slučaј da rešava i da јe nekako pravična u tome“, navodi glumica Nina Nešković.

"Rekao bih da јe pošten, i pokušava na naјbolji način da reši stvari i zadatke koјi se pred njega nađu. Paralelno on tu ima nešto što ne može da izgovori i nosi u sebi. Mislim da će ljudima biti zanimljivo јer ima tu mnogo zavrzlama koјe treba rešiti", ističe glumac Vučić Perović, koјi glumi advokata Slavka.

Ritam režiјe će se oslanjati na tenziјu, tišinu i kontrolisan tempo.

"Ovde će biti kamera u pokretu, više mizan kadrova iz ruke i tako, biće više filmski. Baš nam јe onako 'zagorčao život', scenaristički. Sa naјavom tih puno detalja, subјektivaca. Mislim da će to seriјi dati јedan novi peča", kaže reditelj Milan Karadžić.

Beograd u seriјi niјe samo scenografiјa, već aktivan učesnik koјi kriјe puno taјni, zloupotreba moći, porodičnih trauma, ljubavi i istine.

Pored Nine Nešković, Vučića Perovića, Mladena Nelevića, Branke Šelić u seriјi glume i Nela Mihailović, Ana Lečić, Lazar Tasić, Zlatan Vidović, Magdalena Miјatović, Neboјša Dugalić, Mima Karadžić, Ivana Popović, Milena Vasić...

(Telegraf.rs)

Svaki od Silosa dizajniran je kao celovito iskustvo sa sopstvenim vizuelnim identitetom i dramaturgijom koji publiku vodi kroz 6 različitih prostora. Publika je ulazila iz sobe u sobu, prolazeći kroz šest različitih celina inspirisanih pesmama sa albuma. Zoe je oživela 6 pesama : „Cosmic Delivery“, „Bolje Sutra“, „Gubim te“, „U tami“, „Žurba Žurba“ i „Stavi tačku na sve“. Svaka od njih nosila je svoju atmosferu, vizuelni identitet i emotivni naboj — od intimnih i senzualnih trenutaka do snažnih performativnih scena koje su spajale muziku, pokret, projekcije, kostim i instalaciju. Posebne tačke njenog nastupa obojili su svojim autorskim performansom glumice Tatjana Kecman i Milena Živanović, dok plesni performans potpisuje Institut za umetničku igru.

Nakon performansa u unutrašnjosti Silosa koji je publika mogla da pogleda iz tri iteracije, usledio je live nastup Zoe sa bendom gde smo imali prilike da čujemo ostatak pesama sa albuma. U magičnoj atmosferi čuli smo uživo pesme „Divlja reka“, „Voli me“, „Bog Dodira“, „Dobar Vajb“ i singlova „ Cosmic Delivery“, i „Bolje Sutra“ koje su najavile album koji je od 02.06. dostupan na svim digitalnim platformama. Muziku i tekstove na albumu potpisuje Zoe Kida, dok su aranžmane i produkciju radili Andrija Gavrilović A.N.D.R. i Ivan Bambi Mirković.

Pesme na albumu bave se temama ljubavi, identiteta, unutrašnje transformacije, konzumerizma, digitalne otuđenosti, društvene svakodnevice. Moderan pop, afrobeat, soul, elektronika, žanrovi su oko kojih Cosmic Delivery gradi muzički kosmos i prepoznatljiv muzički identitet. Kroz ovaj jedinstveni performans Zoe Kida pomera granice svog dosadašnjeg rada i učvršćuje svoju unikatnu poziciju na srpskoj sceni.

„Cosmic delivery za mene znači vraćenje sebi. Potragu za smislom. Potrebu za suštinom. Prepuštanje intuiciji. Hrabrsot da ostaneš svoj. Podsećanje da ne zaboraviš glasno da voliš. Da ne zaboraviš one koji su te naučili da voliš i da se za njih boriš zauvek. Cosmic Delivery je umetnost uživanja u svakodnevnici i zahvalnost na svemu što imaš. Moj Cosmic Delivery koji poručuje „ Nešto mi se čini da možeš sve“.“ Izjavila je zadovoljna Zoe.

Poromociju su prisustvovali i mnogobrojne poznate ličnosti : Sanda Silađev, Katarina Žutić, Ivana Peters, Konstrakta, Miona Marković, Vanja Ejdus, Aleksandra Janković Splića, Goran Jevtić, Boško Jakovljević, Vesna Dedić, Nataša Mihajlović, Bojana Stamenov, Luka Buč Kesidi, Maja E play, Boris Pingović, Nikolina Vujević, Ivana Zarić, Sashka Yanx, Niggor, Tamara Aleksić, Stefan Popović, Miša Obradović, Nebojša Babić, Nenad Radujević, Milena Božić, Goca Lazarević, Jelena Ivanović, Bojana Marković, Marijana Tabaković, Jelena Blečić i mnogi, mnogi drugi!

(Telegraf.rs)

Beogradsko dramsko pozorište spremno je za letnju sezonu. Uz miris mora koji donosi jun, na Letnjoj sceni BDP-a u subotu će premijerno biti izvedena predstava „Naši roditelji“, kompletan autorski rad reditelja i pisca Patrika Lazića.

Predstava „Naši roditelji“ prati tri para i tri priče koje se tokom jedne večeri odvijaju u kabinama kruzera koji plovi grčkim ostrvima. Među 5.000 putnika nalazi se i šest junaka ove predstave, čije sudbine postaju polazište za istraživanje usamljenosti, partnerskih odnosa i univerzalne potrebe za bliskošću.

„Naši roditelji“ predstavljaju drugi deo trilogije Patrika Lazića, započete predstavom Naš sin, koja se približava svom stotom izvođenju i zabeležila je učešća na brojnim evropskim pozorišnim festivalima. Kroz prepoznatljiv humor, ironiju i priče običnih ljudi na granici autofikcije, nova predstava otvara pitanja savremenih međuljudskih odnosa i društvenih fenomena.

U predstavi igraju: Milica Zarić, Bratislav Zdravković, Milan Zarić, Amar Ćorović, Nada Macanković i Ivan Tomić.

Premijera predstave zakazana je za subotu, 6. juna, u 20.30 časova na Letnjoj sceni BDP „Millennium Team“ arena.

Nakon premijere, predstava će tokom juna biti izvedena i 7, 9. i 10. juna, zatim 19, 20. i 21. juna, kao i 26, 27. i 28. juna.

Reč je o drugom delu Lazićeve trilogije započete uspešnim komadom „Naš sin“, a ovoga puta radnja se sa intimnog terena dnevne sobe seli na palubu kruzera gde se ukrštaju sudbine tri para.

Reditelj Patrik Lazić, koji potpisuje tekst, režiju, ali i izbor muzike i scenografiju (uz saradnju sa Tadijom Radišić i Đorđem Markovićem), istakao je da je „Naši roditelji“ logičan nastavak njegovog umetničkog puta.

„Ovaj prvi deo nečega što ja zovem trilogija pre četiri godine je išao u Hartu, dakle na nezavisnoj sceni. I sad četiri godine posle imamo jedan korak da je Beogradsko dramsko pozorište odlučilo da stavi na repertoar, a istakao bih, na primer, jutros smo saznali nagrade na Sterijinom ove godine i videli koliki je trijumf autofikcije se desio. Dakle, mislim da je to jedan dobar pomak da i pozorišta naša prepoznaju zašto ne bismo koristili ono što filmski autori obilno koriste godinama i prave autorske filmove, da nekako pričaju priče iz svoje perspektive, neke priče koje ih se tiču, a da ne moraju tu temu nekako ugurati na jedvite jade silom u neke druge komade,“ objasnio je Lazić.

Foto: Telegraf.rs

Prvi par koji upoznajemo čine Nikola i Arman, koje igraju Milan Zarić i Amar Ćorović. Njihova priča otvara kompleksno pitanje opstanka homoseksualne veze u društvu koje još uvek ne priznaje njihova prava.

„Amar i ja smo par u ovoj predstavi, Arman i Nikola. I to je jedan par koji je već duže vreme u emotivnoj vezi i koji dolazi do jedne tačke kada se prelamaju stvari... dolazi do te tačke gde se donose neke krucijalne odluke za dalji tok njihovih života. I to je takođe povezano sa roditeljstvom, što je u homoseksualnim odnosima vrlo... biti roditelj, vrlo jedna izazovna stvar, pogotovo u sredini u kakvoj smo mi gde to nije regulisano na pravni, za početak, način,“ rekao je Milan Zarić.

Foto: Telegraf.rs

Nadovezujući se na njega, Amar Ćorović je opisao svoj lik Armana, poznatog glumca koji prvi pokreće pitanje budućnosti: „Glavni razlog je ta neka budućnost tog homoseksualnog odnosa i to pitanje roditeljstva, Armanova i nekog tog problema taj sa sredinom i sa time šta će drugi reći, šta će njegova porodica reći i šta on sam misli o tome. Tako da je on mnogo oprezniji u tom odnosu i njegov najveći problem je zapravo to što on želi da njih dvojica imaju decu, a kod njegovog partnera to nije opcija.“

Na pitanje o riziku igranja LGBT likova u Srbiji, glumci su bili jasni. Zarić je istakao da je za njega to pitanje lične otvorenosti, ali je kritikovao društveni narativ: „Čini mi se da nažalost još uvek vlada u našoj sredini taj narativ onog ’bolje biti narkoman nego’ tri tačkice, ono što se izgovara kod nas u narodu, što je po mom mišljenju jezivo.“ Ćorović je dodao: „Mislim da društvo u kojem je biti bolje, odnosno lakše i bolje igrati mafijaša u odnosu na geja, mislim da nam to dovoljno govori o ovom društvu.“

Foto: Telegraf.rs

Drugi par, koji tumače Ivan Tomić i Nada Macanković, bavi se pitanjem roditeljstva iz drugog ugla – onog koji donose zrele godine i društveni pritisak.

„Par koji igramo Nada Macanković i ja isto se bavi pitanjem roditeljstva, ali pitanje roditeljstva u nekim zrelim godinama. E sad, šta da kažem, postavljamo razna pitanja. Nadam se da ne dajemo neke odgovore, postavljamo pitanja... mislim da smo u pojedinim trenucima Dunja i ja sa Patrikom bili dosta hrabri i odvažni u hodu po tom, u radu sa tim motivima, sa tim ljudima otkrivajući te likove,“ naveo je Tomič.

Foto: Telegraf.rs

Nada Macanković igra Tamaru, devojku koju opisuje kao „ženu-brata“ iz kraja: „Ona dolazi u neke godine kada shvata da više ne može da drži taj blesavi život bez ikakvih odgovornosti, bez ikakvog nekog reda. U stvari više društvo nekako pritiska da ona sad nekako uozbilji svoju priču i da se ostvari kao majka, već taj biološki sat joj kuca i ja u stvari igram ženu koja se baš u tom momentu, na tom kruzeru, suočava sa tim pitanjem kada otkriva u stvari da je bila prevarena na jedan onako brutalan način od svog partnera. Ne mislim prevarena sa drugom ženom, nego na neki način je doživela izdaju.“

Foto: Telegraf.rs

Poseban segment predstave čini lik Aleksandre, koju tumači Milica Zarić. Ona je u kabini sama, suočena sa sopstvenim odrazom i „Mladim Danilom“, likom koji predstavlja njenu mladost (ulogu tumači Bata Zdravković, koji je bio odsutan sa konferencije).

„Ova naša priča se odvija na jednom kruzeru za vreme letovanja, a znamo da se za vreme letovanja kao i u toku svake godine, smiruju malo utisci, da se suočavaju likovi kao i u stvarnom životu sa svojim nadama, zabludama, malo se sumira sav taj život... Za mene je ovde bilo nekako unutra tri pitanja: ko sam ja, gde želim da budem i kuda idem. To je kada ste u, na kruzeru koji ima oko dve i po hiljade ljudi, a u stvari ste sami, osećaj usamljenosti je možda još izraženiji,“ rekla je Janevski, dodajući da je važno shvatiti da je „najlepše i da je najbolje da mladost pobedi.“

Foto: Telegraf.rs

Iako se bavi teškim temama, „Naši roditelji“ je žanrovski određen kao komedija, ali ona koja nosi specifičan ton.

„Istražujem malo drugačiji ugao komedije, jednu setnu komediju, ali ipak da kažemo komedije su zabavne i osvežavajuće, apsurdno je u šta sve ljudi ulaze iz te mahnite jurnjave samo da se osiguraju da l' će imati nekoga ko će mu dodati čašu vode kad za to bude trenutak... Svih ih ključi ono što mislim da niko od nas ne može da pobegne, a to je taj jedan intenzivan strah da li ćemo imati nekoga sa kime ćemo dočekati kraj,“ zaključio je Patrik Lazić.

On je potvrdio da će trilogija dobiti i svoj treći deo, jer „nije završio sve što je hteo da kaže na temu odnosa roditelja i dece“, a sudeći po dosadašnjem radu, biće to još jedno duboko lično, a opet univerzalno preispitivanje.

Premijera predstave „Naši roditelji“ zakazana je za subotu na Letnjoj sceni BDP-a, čime zvanično počinje pozorišno leto u srcu Krsta.

(Telegraf.rs)

Foto: Matt Dine/Ustupljena fotografija

Beogradska filharmonija predstavlja mladu pijanističku zvezdu Maksima Landa pod dirigentskom palicom Feliksa Mildenbergera, u petak, 5. juna od 20 časova na Kolarcu. Na repertoaru su bravurozni Listov Klavirski koncert br. 1, Berliozov „Rimski karneval” i Betovenova „Eroika”.

Hvaljen kao jedan od najsjajnijih i najmaštovitijih mladih pijanista svoje generacije, Maksim Lando je privukao međunarodnu pažnju još 2017. godine nastupivši sa pijanistom Lang Langom, Čikom Korijom i Filadelfijskim orkestrom, pod palicom Janika Neze-Segena, na svečanom otvaranju sezone u Karnegi holu. Sa svega 23 godine, već je nastupao sa vodećim orkestrima na najprestižnijim svetskim scenama.

Foto: Marko Đoković/Ustupljena fotografija

Lando je takođe laureat Međunarodnog takmičenja pijanista u Klivlendu, jednog od najuglednijih svetskih pijanističkih konkursa, sa kojim je Beogradska filharmonija ovim povodom ostvarila partnerstvo na međunarodnom predstavljanju dobitnika.

Za beogradsku publiku Maskim izvodi spektakularni Listov Klavirski koncert u Es-duru, jedno od najvirtuoznijih ostvarenja pijanističke literature. Premijerom ovog dela 1855. godine dirigovao je upravo Hektor Berlioz, čiji „Rimski karneval” otvara koncertno veče, dok u završnici programa Beogradska filharmonija izvodi Betovenovu Simfoniju br. 3 „Eroika”.

Koncert predvodi Feliks Mildenberger, jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata mlađe generacije i čest gost Beogradske filharmonije. Danas je glavni gostujući dirigent Filharmonije Teatro Ređo Torino i generalni muzički direktor Brandenburškog državnog orkestra u Frankfurtu na Odri, a nastupao je sa brojnim uglednim orkestrima širom Evrope i sarađivao sa dirigentskim velikanima poput Sera Sajmona Retla, Pava Jarvija i drugima. Ulaznice za koncert su u prodaji na filharmonijskoj blagajni kao i onlajn.

(Telegraf.rs)

Obe kompozicije na albumu aranžirao je Darko Ilievski, a izvedene su uz pratnju ansambla sastavljenog od istaknutih muzičara iz oblasti tradicionalne i umetničke muzike. Objavljivanjem spotova za „Ratevku“ i „Serbez Donku“, Katarina Bronja dodatno skreće pažnju na bogato muzičko nasleđe Balkana i mogućnosti flaute kao ravnopravnog solističkog instrumenta u tradicionalnoj muzici.

Spotovi su snimljeni u Dvorani „Lukijan Bogdanović“ Svetosavskog medijskog centra SPC u Zemunu, u produkciji V-ROLL Studio | Media. Režiju fotografije potpisuje Strahinja Vučković, dok je za montažu bio zadužen Nikola Dilberović.

Album „Narodna flauta“ je omaž tradiciji Narodnog orkestra Radio Beograda, ali i lični pečat umetnice koja traga za novim dimenzijama narodnog zvuka. Ovaj album je poziv da ponovo čujemo našu muziku, drugačije, ali sa dušom. Objavljivanjem spotova za „Ratevku“ i „Serbez Donku“ publika dobija priliku da dve upečatljive makedonske narodne numere doživi i kroz vizuelnu interpretaciju.

(Telegraf.rs)

„Lakoća četkice koјom Maјa Čurović ispisuјe svoјe impresiјe, od detinjstva ispunjene svetlošću i boјama različitih predela i meridiјana, iznedrila јe osoben i prepoznatljiv likovni rukopis, koloristički buјan i svež, svet u boјi, raspričan i radostan... Motivi se smenjuјu u ritmu života savremenog čoveka - vedute, peјzaži, žanr-scene, magični prizori - te ovaј živopisni stil urbane naive osvaјa temama i porukama, komuniciraјući sa posmatračem neposredno i bez tumača.

Svaka slika postaјe koloristički odraz ličnog sveta i pokreta duše – likovni zapis trenutka, doživljaјa i emociјe pred čovekom, prizorom i lepotom. Danas, Maјa Čurović inspiraciјu i umetničko utočište pronalazi u zelenoј oazi voćarske Grocke kraј Dunava, staroј varoši nesvakidašnje lepote. Aktivno se bavi slikarstvom i izlaže, deleći radost stvaranja“, navodi u uvodnoј reči kataloga Zorica Atić, istoričar umetnosti-kustos.

Izložba traјe do 20. јuna 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Srpski fanovi još uvek pamte njihov spektakularan nastup u Sava Centru 2019. godine kao i gostovanje na 50. Gitarijadi u Zaječaru 2016.

Sa karijerom koja traje više od 55 godina, Uriah Heep su jedan od poslednjih pregalaca progresivnog hard roka iz zlatne ere. Zajedno sa Led Zeppelin, Black Sabbath i Deep Purple, pomogli su u oblikovanju britanskog heavy metala svojim debitantskim albumom „Very ‘Eavy, Very ‘Umble“.

Vanvremenski hitovi kao što su „Easy Livin’“, „Lady in Black“, „July Morning“ i „The Wizard“ i dalje impresioniraju fanove širom sveta. Bend je prodao više od 40 miliona albuma i bio je jedna od prvih zapadnih rok grupa koje su nastupale u Istočnoj Evropi – u našoj prestonici svirali su davne 1977. u Hali Pionir.

Predvođeni osnivačem i gitaristom Mikom Boksom (Mick Box), Uriah Heep pripremaju još jedan magičan koncert za našu publiku, baziran na snažnim harmonijama, klasičnim Hammond orguljama i prepoznatljivim rifovima.

/Telegraf.rs)

Kinematografiјa igra važnu ulogu u rusko-srpskoј saradnji, i omogućava dublje razumevanje kulturnog identiteta dve zemlje.

„Festival ruskog filma u Srbiјi јe važan korak na putu јačanja priјateljstva i međusobnog razumevanja naših naroda kroz umetnost filma. Raduјemo se što ćemo ponovo srpskoј publici predstaviti bogatstvo žanrova ruske kinematografiјe, priče koјe pokazuјu naše vrednosti i tradiciјe. Veliki broј prikazivanja filmova u Srbiјi potvrđuјe iskren interes srpske publike za ruske filmove, a bogat program omogućava da s uverenošću kažemo da će ovaј Festival postati značaјan događaј u kulturnom životu јedne zemlje.“, — rekla јe Oljga Ljubimova, ministarka kulture Ruske Federaciјe.

Filmovi će se prikazivati u Beogradu, Nišu, Subotici, Pirotu, Aleksandrovcu, Varvarinu, Kruševcu, Aleksincu, Sokobanji i Јagodini.

„Naše zemlje su povezane zaјedničkim vrednostima i srećni smo što sa srpskom publikom možemo da podelimo filmove koјi uvek pronalaze put do srca gledalaca. U Srbiјi se naši filmovi svaki put dočekuјu sa iskrenim oduševljenjem i nestrpljenjem. Istovremeno, i naša publika dobro dočekuјe srpsku kinematografiјu, a bioskopi su uvek puni. To potvrđuјe da se zahvaljuјući ovakvim festivalima, kulturne veze između naših naroda јačaјu i razviјaјu“, istakla јe Eljza Antonova, generalna direktorka ROSKINO-a.

Ove godine program se sastoјi od odabranih filmova koјi su već osvoјili publiku kako u Rusiјi, tako i u inostranstvu. Publika će imati priliku da pogleda ukupno 21 film.

Festival počinje naučnofantastičnom dramom „Aviјatičar“, koјu će reditelj Јegor Mihalkov-Končalovski predstaviti na ceremoniјi otvaranja u Beogradu. Pored filma o јedinstvenom eksperimentu, srpska publika će videti i muzičku baјku „Pinokio. Zlatni ključ“, urnebesni animirani film „Finnik 2“, ratni film „Otac“, dramu „Ljubav Sovјetskog Saveza“ i porodični hit „Čeburaška 2“.

Učesnici kreativne delegaciјe biće reditelj filma „Pinokio. Zlatni ključ“ Igor Vološin, glumac iz filma „Ljubav Sovјetskog Saveza“ Kiril Kuznjecov, kao i producenti filma „Otac“ Konstantin Didiško i Tatјana Јakovenko.

Takođe će u gradovima Srbiјe biti prikazivana naјbolja sovјetska i ruska animaciјa. U programu su legendarni crtani filmovi „Varežka“, „Krokodil Gena“, „Pa, sačekaј!“, „Umka“, kao i savremeni kratki proјekti „Topla zvezda“, „Baba Јaga i beba“, „Dobro srce“, „Bela zemlja“, „Živeli, musketari!“, „Dva tramvaјa“, „Moroška“, „Pik-Pik-Pik“, „Tip-Top“, „Veverica i sanke“ i „Јarčevi“. Prikazivanja se organizuјu u okviru sporazuma između ROSKINO i Soјuzmuljtfilm, povodom 90-godišnjice filmske studiјe. Osim toga, biće јoš i master klas o stvaranju animaciјe.

„Početak zaјedničkih proјekciјa sa ROSKINO-om u Srbiјi za nas јe posebno važan: planiramo da stranoј publici prikažemo ne samo filmove koјi su postali deo kulturne, već i savremenu autorsku animaciјu koјa јe dobila priznanje na međunarodnim festivalima“, istakao јe generalni direktor filmske studiјe Soјuzmuljtfilm Boris Maškovcev. „Pored toga, za nas јe važno uspostaviti diјalog sa publikom. Zbog toga će biti održan obrazovni deo programa: u Srbiјi će se održati master klas koјi će voditi zamenica rukovodioca kreativno-rediteljskog sektora studiјe Јelena Poljakova. Ona će govoriti o procesu stvaranja animaciјe i savremenom radu studiјa.“.

Pored toga, na Festivalu ruskog filma u Srbiјi biće održana izložba proјekta „Bioskop | Pozorište“. Izložba će biti posvećena filmu, „Aviјatičar“, u saradnji sa ROSKINO-om i pozorišnim muzeјom Bahrušina:

„Otvaranje izložbe u Srbiјi јe sledeći korak u razvoјu proјekta „Bioskop | Pozorište“, u saradnji sa pozorišnim muzeјom Bahrušina i ROSKINO-om. Sa Beogradom, Bahrušinov muzeј već povezuјe produktivan kulturni diјalog. Zaјedno sa ROSKINO-om predstavljamo rusku umetnost kao neprekidnu tradiciјu u koјoј su scena i ekran spoјeni zaјedničkom istoriјom, izuzetnim imenima i kontinuitetom generaciјa. Uverena sam da će „Bioskop | Pozorište“ postati stabilna međunarodna platforma koјa će omogućiti širokoј stranoј publici da se upozna sa bogatstvom domaće pozorišne i filmske škole“, istakla јe generalna direktorka Bahrušinovog pozorišnog muzeјa Kristina Trubinova.

Kinematografiјa zauzima važno mesto u rusko-srpskoј saradnji, predstavlja razmenu vrednosti, tradiciјa i istoriјskog iskustva, omogućava dublje razumevanje kulture i identiteta obe zemlje. Zaјednički festivali razviјaјu priјateljske odnose, stvaraјući mesto za diјalog i saradnju.

(Telegraf.rs)

Poigravajući se sa simbolikom broja 13 i izlazeći izazovima na crtu, organizatori Bašta Festa poručuju da se posle prošlogodišnjeg jesenjeg izdanja festival sada vraća svom tradicionalnom terminu i svima omiljenom gledanju filmova na otvorenom u parku Borići.

„To nas neizmerno raduje, s obzirom na to da ovaj festival uvek povezujemo sa početkom leta, programima pod zvezdama i susretom u prirodi u prelepom okruženju planine Tare, jezera Zaovine i Perućac, reke Drine“, najavili su osnivači festivala Jovan Jelisavčić i Maja Šuša.

„Eto baš trinaesto izdanje dešava se u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film u našoj zemlji, pa zato i sloganom Čukni u drvo kuckamo u naše boriće za sreću i pametnije odluke,“ dodaju oni.

Autorka vizuelnog identiteta ovogodišnjeg Bašta Festa je Milica Milosavljević. Pored duhovitog poigravanja sa sujeverjem, slogan Čukni u drvo ukazuje i na ekološki aspekat Bašta Festa. Sa željom da zelene prakse festivala i odgovoran odnos prema prirodi prate hrabar i odvažan filmski jezik po kojem je Bašta Fest prepoznatljiv, ovogodišnje izdanje festivala napraviće nekoliko koraka dalje i istražiti različite načine na koje filmski i drugi festivali mogu da budu podrška prirodnom okruženju u kojem se odvijaju.

Bašta Fest okupiće i ove godine brojne posetioce kojima će približiti neverovatnu prirodu Bajine Bašte i njenog regiona. Pored toga, festival nastavlja svoju misiju decentralizacije kulturnih sadržaja, imajući u vidu niz programa koji su svih ovih godina doveli na hiljade ljubitelja filma u Zapadnu Srbiju.

Ali pre svega toga, Bašta Fest i u trinaestom izdanju ostaje kulturna oaza koja otvara vrata mladim domaćim i međunarodnim autorkama i autorima, stavljajući akcenat na kratke filmove sa autentičnim glumačkim ostvarenjima.

Pored besplatnog glavnog filmskog programa, posetioce Bašta Festa očekuje i raznovrstan edukativni, kao i prateći muzički program. Selekcija glavnog programa, kao i prateći sadržaji, biće uskoro predstavljeni putem zvaničnog sajta, kao i i instagram i fejsbuk profila Bašta Festa.

Ovaj koncert biće poseban i po tome što bend u Beograd stiže direktno sa evropske mini turneje nakon nastupa u Nemačkoj i Švajcarskoj. Upravo ta sveža energija sa bine, putovanja i susreta sa nekom novom publikom, preliće se i na beogradsko veče na reci.

Bend ističe da se posebno raduje nastupu u Zappa Barci, gde nastupaju po prvi put. Uz prepoznatljive hitove, novu set listu i atmosferu koja ih prati gde god da nastupe, Zappa barka bi 17. jula mogla da postane jedno od ključnih mesta ovog leta za sve ljubitelje domaće scene.

Foto: Promo

- Pošto ne volimo da preterujemo sa svirkama u Beogradu, ovo će nam biti jedini letnji nastup u prestonici. To je prostor u kojem do sada nismo imali prilike da sviramo. Iskreno, baš se radujemo! Na našim koncertima je uvek super atmosfera, a verujemo da će na Zappa Barci biti i još bolja! - poručili su momci iz benda.

Ničim izazvan je bend prepoznatljiv po energičnim nastupima, upečatljivim tekstovima i snažnoj povezanosti sa publikom, a njihova muzika već godinama pronalazi put do različitih generacija – od onih koji se boje da imaju trideset, do onih koji ostaju mladi zauvek. Beogradsku publiku na Zappa Barci očekuje repertoar koji uključuje pesme "Trideset", "Rekla je", "Pusti ljubav", "O tebi", "Bože, kako si?", "Heroj", "Hajde dođi da popraviš stvari", "Svila", "Kad krene rampampam" i još mnogo dobro znanih hitova. Koncert 17. jula doneće i osveženje u set listi, pa će publika na Zappa Barci među prvima imati priliku da čuje novu koncertnu energiju benda.

(Telegraf.rs/PR)

Publiku očekuje veče ispunjeno crossover, hip hop, hardcore, reggae, dub i metal zvukom, uz energiju po kojoj su oba sastava godinama prepoznatljiva.

Sunshine već više od trideset godina predstavlja jedan od najuticajnijih bendova domaće alternative. Još od trenutka kada je Bane Bojović okupio ekipu koja će promeniti tok domaće muzičke scene, Sunshine je ostao sinonim za beskompromisnu kombinaciju hip hopa, hardcorea, funka i rock'n'roll energije. Pesme poput „Žakline“, „Miss J“, „Misli mene gone“, „Priđi mi ti“, „Zig Zigi“ i „Iza horizonta“ odavno su stekle kultni status, dok su novije numere „Da li sam“, „Ša bilo“ i „Arija M“ pokazale da bend i dalje ima šta da kaže novim generacijama.

Njihovo aktuelno izdanje „Vortex“ označilo je povratak Sunshinea na diskografsku scenu nakon duže pauze. Album donosi prepoznatljiv spoj snažnih gitarskih rifova, hip hop ritmike i elektronskih elemenata, uz direktne i društveno angažovane tekstove. Nedavno objavljeni spot za pesmu „Inat“ dodatno je skrenuo pažnju na ovo izdanje.

Eyesburn je, sa druge strane, još od osnivanja 1994. godine postavio temelje jedinstvenog spoja hardcorea, metala, reggae i dub muzike na domaćoj sceni. Predvođen Nemanjom „Kojotom“ Kojićem, bend je tokom godina izgradio reputaciju jednog od najenergičnijih koncertnih sastava u regionu.

Tokom karijere nastupali su širom Evrope, više puta na EXIT festivalu, sarađivali sa Maxom Cavalerom i grupom Soulfly, a njihova muzika našla se i na soundtracku kultnog filma „Munje!“. Albumi poput „Fool Control“, „Solid“ i „Troops of Light“ danas se smatraju nezaobilaznim izdanjima domaće alternativne scene.

Posebnu zanimljivost predstavlja činjenica da je Nemanja „Kojot“ Kojić svojevremeno bio član Sunshinea, dok mnogi i danas pamte nastup Eyesburna kao predgrupe na legendarnom koncertu Sunshinea u Hali sportova. Upravo zbog toga zajednički nastup ova dva benda nosi dodatnu težinu za dugogodišnje fanove obe grupe.

Veče će otvoriti beogradski sastav Bristol, power trio koji kroz svoj autorski izraz spaja uticaje bendova kao što su Faith No More, Nine Inch Nails, Queens of the Stone Age, Muse, Soundgarden i mnogi drugi izvođači koji su obeležili devedesete i rane dvehiljadite godine. Bend čine Aleksandar Todosijević, Dejan Ćuruvija i Marko Mićanović. Njihova pesma „Svet naš nestaje“ našla se na kompilaciji Zadužbine Milana Mladenovića, osvojila nagradu za najinspirativniji vokal na istoimenom konkursu u konkurenciji više od 160 prijavljenih pesama, dok je redakcija Balkanrocka ovu pesmu proglasila singlom godine za 2025.

Satnica:

19.00 – Ulaz

20.00 – Bristol

21.00 – Eyesburn

22.30 – Sunshine

Koncert se održava na otvorenom prostoru New Tekstila, a ulaznice su u prodaji putem Gigstixa: https://new.gigstix.com/event/sunshine-eyesburn-beograd-06-jun-2026/

(Telegraf.rs)

Predstava „Čarobnjak iz Oza“ nudi publici uzbuđenje, zabavu i veoma važne poruke, a pored originalne dramatizacije i originalnih songova, ispunjena je tehničkim i vizuelnim efektima koji će publiku držati prikovanu za sedišta.

Koreografije, video materijali, kvalitetni kostimi, songovi, zvučni i svetlosni efekti su zaštitni znak ove dinamične predstave koja nosi snoviđenjsku atmosferu, ali kao najvažniju stvar podvlačimo igru glumaca i veoma važne poruke koje ova predstava šalje i bez kojih ne bi bila potpuna.

U predstavi igraju: Marija Ćeranić, Danijela Tanasković, Milan Vranešević, Nikola Krneta, Marko Nikolić. dok muziku potpisuju Marko Nikolić i Milan Vranešević.

KUPOVINA KARATA NA MTSDVORANA.RS I BLAGAJNI MTS DVORANE

(Telegraf.rs)

Foto: Promo/Ustupljena fotografija

Ekološki festival Supernatural, 13. po redu u organizaciji Supernatural fondacije, održaće se 6. i 7. juna 2026. godine u Domu kulture Silosi u Beogradu. Ovogodišnji festival, pod sloganom „Nova Zemlja“, inspirisan je idejom američkog arhitekte i vizionara Ričarda Bakminstera Fulera o stvaranju novog, boljeg i održivijeg sveta u kojem čovek ponovo uspostavlja ravnotežu sa prirodom i svojim neposrednim okruženjem.

Tokom dva dana festivala, posetioci će biti u prilici da uživaju u brojnim kreativnim radionicama, umetničkim instalacijama i diskusijama na teme ekologije i održivosti, uz dobru muziku i nezaboravan zalazak sunca sa reke. Kao i prethodnih godina, program festivala prilagođen je i najmlađim posetiocima, sa željom da Supernatural postane mesto susreta različitih generacija koje zajedno stvaraju novi svet i inspirišu za budućnost. Ulaz je slobodan, a program traje od 12 do 23 časa.

Program festivala

Subota, 6. jun

Festival počinje matineom 6. juna od 18 do 21 čas u medonosnom vrtu Silosa, gde će biti predstavljen ovogodišnji program uz DJ-a Filipa Miljuša. Tom prilikom biće uručena i podrška inicijativi Beogradskog udruženja pčelara za uspostavljanje nacionalnog Dana pčelarstva, inspirisanog rodonačelnikom srpskog pčelarstva, prof. Jovanom Živanovićem.

Na obali Dunava, u organizaciji OTP banke, jednog od partnera Supernatural festivala, oba dana održava se OTP bazar, u periodu od 12 do 22.30 časova. Ovde će posetioci imati priliku da podrže 19 izlagača: male proizvođače, zanatlije i poljoprivredna gazdinstava koja proizvode prirodnu kozmetiku, eterična ulja i meleme, organske proizvode od voća i povrća, i mnoge druge. Samo neki od njih su: prirodna kozmetika Bee mama, porodična radionica Melemi Timočke krajine, proizvodnja eteričnih ulja Arijamare, tinkture od gljiva Fantastik Fungi, i mnogi drugi.

Dodatno, zahvaljujući aplikaciji OTP banke, Go POS, koju koriste izlagači, posetioci će moći da plaćaju i beskontaktno - platnim karticama ili korišćenjem mobilnog novčanika.

Kompanija Mastercard, kao jedan od partnera festivala, predstaviće se kroz Supernatural shop by Mastercard - pop-up prostor osmišljen u skladu sa principima održivosti, otvoren oba dana od 12 do 22.30 časova. U ovom jedinstvenom prostoru posetioci će imati priliku da podrže rad Supernatural fondacije kupovinom festivalskih majica od organskog pamuka, koje je specijalno za ovu priliku dizajnirao Dechko Tzar. Kao dodatni podsticaj, u istom duhu, Mastercard za prvih 100 beskontaktnih plaćanja karticama obezbeđuje poklon - biljku čuvarkuću - kao mali korak ka održivijem svakodnevnom životu.

Za ljubitelje umetnosti, u svojevrsnom Yettel ekosistemu oba dana festivala biće otvorena izložba skulptura Viktora Kiša, inspirisana ovogodišnjom temom festivala „Nova Zemlja“.

Nedelja, 7. jun

Drugog dana festivala, uz bogat muzički i ekološki program, u planu su brojne kreativne radionice i radionice za decu. Među glavnim temama i učesnicima koji svojim primerom žive ideju Nove Zemlje su:

Kućna biljna apoteka sa Momčilom Antonijevićem, novinarom, kulturologom i narodnim travarom koji na šarmantan i duhovit način vraća biljke u fokus savremenog života. Na Supernatural festivalu održaće radionicu o najvažnijim biljkama za kućnu apoteku, o tome gde rastu, kako se beru, pravilno čuvaju i koriste. Permakultura: Baštovanstvo u ritmu prirode sa Jelenom Božić, diplomiranom dizajnerkom permakulture, koja će govoriti o simbiozi čoveka i prirode, osnovama života u skladu sa prirodom i njenim ciklusima. Jelena će predstaviti i svoj projekat Mamin Gaj,permakulturno imanje u nastajanju, gde se gaji način razmišljanja, življenja i stvaranja u ritmu prirode. Svi učesnici će dobiti besplatnu PDF brošuru o permakulturi koju mogu koristiti kao vodič i podršku u daljem učenju.Radionica o prirodnim materijalima i bojama u tekstilu sa Ivanom Biočinom, tekstilnom inženjerkom, autorkom i istraživačicom, i osnivačicom Instituta održive mode (IOM). Saznajte zašto je lan najbolja tkanina na planeti i koje biljke su korisne za prirodno bojenje tekstila. Sa učesnicima radionice Ivana će istraživati kako nas biljke mogu podržati u otvaranju i stvaranju Nove Zemlje, govoriti o vezi između biljaka i tekstila, uzgoju biljnih tekstilnih sirovina, ali i održivim praksama i značaju lokalne proizvodnje u stvaranju novih, odgovornih sistema. Dečija radionica zemljane arhitekture sa Draganom Kojičićiz Centra za zemljanu arhitekturu, približiće deci staru, plemenitu veštinu gradnje prirodnim materijalima. Kroz zabavne eksperimente i stvaranje, otkriće magiju zemlje, peska i zemljanih boja.

U Yettel ekosistemu, drugog dana od 16.30 do 17.30 časova, posetioci će uživati u zvucima biljaka u jedinstvenoj muzička instalaciji „Frekvencija biljaka“ Zero Zero live DJ seta. Biljke proizvode bioelektrične impulse koji se mogu pretvoriti u zvuk. Senzori-elektrode nežno se postavljaju na listove biljaka, povezuju se sa sintisajzerom i stvaraju predivne ambijentalne melodije čiji tempo i ton zavise od trenutne aktivnosti biljaka.

Program za najmlađe

Pored pomenute radionice zemljane arhitekture, najmlađi posetioci imaće priliku da se zabave i pritom nauče nešto novo kroz raznovrsne kreativne radionice:

Radionica oslikavanja kućica za kuce:U nedelju, od 17.30 do 18.30 časova najmlađi će zajedno sa volonterima - zaposlenima OTP banke i posetiocima OTP bazara - učestvovati u oslikavanju 20 kućica za pse, koje će biti donirane prihvatilištu za pse - JKP “Veterina Beograd” i njihovom Azilu za pse u Resniku. Radionica sa Bee centar Silosi:Deci će približiti čudesni svet pčela. Radionica Yettel „Mini ekosistem“ Dečjeg grada: Deca će crtajući dok slušaju kako biljke proizvode melodične zvukove, stvarati svoj ekosistem.

Muzički program 7. juna

Muzički program drugog dana festivala od 18 časova otvara kantautor i pesnik Nikola Lučić, a potom slede nastupi bendova „Kanda Kodža i Nebojša“, „Elemental“, i DJ-a Igora Šćepanovića Šćepe.

Vidimo se 6. i 7. juna na Supernatural festivalu, jer novi svet ne nastaje sam, već ga stvaramo zajedno.

Podsetimo, Supernatural festival pokrenut je 2007. godine s idejom da obeleži Dan planete Zemlje i inspiriše razvoj ekološke svesti. Nakon sedmogodišnje pauze, festival se 2025. godine vratio u grad, a ove godine donosi još sadržajniji program i po prvi put traje dva dana. Festival kombinuje edukaciju i zabavu – edutainment – kroz aktivnosti za sve generacije, u saradnji sa brojnim umetnicima, organizacijama i zajednicama koje dele viziju boljeg, održivog i zdravijeg sveta.

Više informacija o izvođačima i učesnicima 13. Supernaturala možete pronaći u posebnom dokumentu koji je prilog ovom saopštenju, kao i na Instagram stranici festivala.

(Telegraf.rs)

Koncerti grupe Texas Flood godinama važe za događaje koji se pamte zahvaljujući energiji, vrhunskom sviračkom umeću i atmosferi koju bend stvara pri svakom nastupu. Njihova posvećenost svakom nastupu i direktna komunikacija sa publikom doneli su im reputaciju jednog od najubedljivijih i najcenjenijih koncertnih sastava domaće scene, ali i status benda koji podjednako osvaja i ljubitelje bluza i širu rok publiku.

Ovoga puta, Nenad Zlatanović, osnivač i lider benda, sa svojim kolegama posvetiće poseban tematski blok stvaralaštvu jednog od najvećih bluz muzičara svih vremena, John Lee Hookera — umetnika koji je obeležio istoriju električnog bluza i snažno uticao na razvoj rokenrola. Pesme poput „Boom Boom“, „Boogie Chillen’“, „One Bourbon, One Scotch, One Beer“, „Dimples“ i „I’m In The Mood“ danas predstavljaju nezaobilazne klasike žanra, a Hookerovo nasleđe i dalje je jedan od temelja savremenog bluza. Kao autentični predstavnici beogradske bluz škole, Texas Flood ovim koncertom odaju poštovanje muzičaru čiji je uticaj oblikovao generacije autora i izvođača, istovremeno ostajući dosledni sopstvenom zvuku i energiji po kojoj su prepoznatljivi već gotovo dve decenije.

Sa grupom Texas Flood počinje moderna epoha na srpskoj bluz sceni. Osnovani su 2006. godine i tokom karijere objavili su dva studijska i jedan live album, uz veliki broj koncerata koji su im doneli status jednog od najaktivnijih i najtraženijih bluz bendova u regionu. Široj publici posebno su ostali upamćeni nakon nastupa kao predgrupa legendarnom sastavu ZZ Top u Beogradskoj Areni 2009. godine. Posle debija „Grinnin’ In Your Face“ (2009), bend je albumom „Tražim ljude kao ja“ (2019) u bluz maniru obradio klasike jugoslovenskog rokenrola, dok su dosadašnju diskografiju zaokružili koncertnim izdanjem „Live at Dom omladine“ (2024). Odsvirali su impresivan broj koncerata što im je donelo nezvaničnu titulu neprikosnovenih „kraljeva klubova“ i status grupe koja uvek pravi sjajnu atmosferu i žurku do jutra, gde god da se pojavi.

Tokom svih ovih godina Texas Flood uspešno su čuvali visoke profesionalne standarde i koncertnu energiju po kojoj su postali jedan od najvažnijih i najcenjenijih domaćih bluz bendova. Njihov nastup 13. juna u Domu omladine Beograda doneće veče vrhunskog bluza i snažne koncertne energije, uz još jednu potvrdu zbog čega se koncerti ovog sastava godinama smatraju događajima koji se ne propuštaju.

Ulaznice su u pretprodaji na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn, po promotivnoj ceni od 1000 RSD. Redovna cena ulaznice iznosiće 1200 RSD.

(Telegraf.rs)

Žiri, u čijem su sastavu bili Andraš Urban, reditelj i predsednik žirija, Ksenija Radulović, teatrološkinja, Mirjana Gardinovački, glumica, Tatjana Dadić Dinulović, teoretičarka scenskog dizajna, i Dejan Dukovski, dramski pisac, doneo je tu odluku na završnoj sednici, održanoj u utorak, 2. juna.

Sterijina nagrada za najbolju predstavu dodeljena je predstavi "Moje pozorište", autorskom projektu Borisa Liješevića, Ateljea 212 iz Beograda, a odluka je doneta jednoglasno.

Dobitnik Sterijine nagrade za tekst savremene drame je Dušan Kovačević za tekst predstave "Profesionalac" u njegovoj režiji, Zvezdara teatra iz Beograda, a odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za režiju pripala je Borisu Liješeviću za autorski projekat "Moje pozorište", odlukom donetom većinom glasova.

Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje dobio je Nenad Jezdić za ulogu Luke Labana u predstavi "Profesionalac", čiji tekst i režiju potpisuje Dušan Kovačević, a odluka je doneta jednoglasno.

Vojin Ćetković je dobitnik ove nagrade za ulogu u predstavi "Moje pozorište", o čemu je odluka doneta jednoglasno, a dobitnica iste nagrade je i Ana Mandić, za ulogu u istoj toj predstavi, takođe po jednoglasno donetoj odluci.

Među dobitnicima je i Bojana Milanović za ulogu u predstavi "Gospa Nola" Isidore Sekulić, u režiji Sonje Petrović, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Ovogodišnje Sterijino pozorje, 71. po redu, otvoreno je 26. maja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu međunarodnom izložbom fotografija „Pozorište u fotografskoj umetnosti“, a takmičarski deo pozorja otvoren je predstavom „Gospa Nola“.

Na repertoaru su bile predstave „Moje pozorište“ Ateljea 212, „Centrala za humor“ Narodnog pozorišta u Beogradu, „Gospođa ministarka“ Slovenskog narodnog gledališčeta Maribor, „Gospa Nola“ Srpskog narodnog pozorišta, „Šine“ Narodnog pozorišta Republike Srpske, „Profesionalac“ Zvezdara teatra, „Bez buke od dva do šest“ Hartefakt kuće i „Zašto se smeje?“ Narodnog pozorišta Sombor.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Aleksandar Berček je u razgovoru sa Tanjom Peternek Aleksić otkrio i zašto ga ima malo u TV emisijama.

"Prvo je neobično - Aleksandar Berček u nekoj televizijskoj emisiji. Evo, to su se razni zapanjivali kad sam rekla da idem vas da slikam. Ne znam što vas bije takav glas", rekla je Tanja Peternek Aleksić

"Nije tako. Pa ima jedno tri-četiri emisije, šta ti je, nisam više ni zaslužio", rekao je Berček.

"Za sve ove godine?", rekla je Tanja Peternek Aleksić.

"Pa za sve ove godine. Šta će mi emisije kad imam filmove i serije na televiziji, šta će mi emisije? Da se ne pričam... šta ja pričam narodu o pameti, šta ja da pričam", reka je Berček.

Pogledajte najavu:

(Telegraf.rs)

Film prati grupu srednjoškolaca koji tri nedelje nakon tragičnog gubitka svog školskog druga kreću na ranije planiranu ekskurziju. Tokom putovanja, koje bi trebalo da predstavlja bekstvo od svakodnevice, postepeno isplivavaju pitanja odgovornosti, ćutanja, vršnjačkog nasilja i kolektivne krivice. Inspirisan stvarnim događajima, „3 nedelje posle“ donosi snažnu i emotivnu priču o društvu koje pokušava da razume posledice tragedije koju nije uspelo da spreči.

„Deca nisu odvojena od sveta odraslih; ona ga posmatraju i upijaju. Zato priča ovog filma nije samo priča o vršnjačkom nasilju. Ona govori o društvu koje je postepeno naviklo na nasilje i prestalo da primećuje njegove posledice. Kao kada požar tinja oko nas toliko dugo da ga više ni ne vidimo, a zapravo smo u njemu već odavno“, rekao je reditelj Miroslav Terzić.

Miroslav Terzić jedan je od najznačajnijih savremenih srpskih filmskih autora. Njegovi filmovi „Ustanička ulica“ i „Šavovi“ premijerno su prikazani na uglednim međunarodnim festivalima i osvojili brojne domaće i međunarodne nagrade.

Glavne uloge tumače mladi glumci Jovan Ginić, Anđela Alavirević, Klara Hrvanović i Andrija Marković, uz podršku istaknutih glumaca Tihane Lazović Trifunović i Branislava Trifunovića.

Film je produciran u kući This and That Productions iz Beograda, a realizovan je uz podršku Filmskog centra Srbije, Cineworld fonda Luksemburga, Nacionalnog filmskog centra Bugarske, Ministarstva kulture Italije, Hrvatskog audiovizuelnog centra i programa Creative Europe MEDIA. Pre svetske premijere u Karlovim Varima, film je već privukao pažnju filmske industrije osvojivši HBO nagradu na CineLink Industry Days programu Sarajevo Film Festivala, jednom od najznačajnijih regionalnih događaja za filmske profesionalce.

Uvrštavanje filma u takmičarski program Karlovih Vari predstavlja jedno od najznačajnijih međunarodnih priznanja koje je domaći film ostvario ove godine, ali i potvrdu kvaliteta savremene srpske i regionalne kinematografije.

Svetska premijera filma biće održana tokom jubilarnog, 60. izdanja festivala u Karlovim Varima, koji se ove godine održava od 3. do 11. jula 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Povodom njegovog odlaska, porodica Brajson je objavila emotivno saopštenje za javnost:

„Izuzetno smo dirnuti izlivom ljubavi, molitvi i podrške fanova, prijatelja i kolega iz celog sveta. Iako su nam srca slomljena, utehu pronalazimo u saznanju koliko je Pibo bio voljen i koliko je života dotakao svojim glasom i plemenitim duhom. Njegovo nasleđe i muzika živeće generacijama koje dolaze.“

Muzički počeci i promena imena

Brajson je rođen kao Robert Pipo Brajson u Grinvilu, u Južnoj Karolini, 1951. godine. Muzika je bila njegov poziv od najranijeg detinjstva. „Koliko god sećanje dopire, uvek sam bio u muzici“, izjavio je 1978. godine. „To je jedino čime sam ikada želeo da se bavim. Naravno, kao i svi drugi, morao sam da donesem odluku – mislim da mi je bilo oko 14 godina – čime ću se baviti u karijeri. Razmišljao sam o tome da budem lekar ili nešto slično, ali sam zaista osećao da je muzika moja stvar.“

Foto: Tanjug/AP/Joel Ryan,

Njegova majka je, međutim, bila zabrinuta zbog njegovog izbora, plašeći se surove prirode muzičke industrije: „Mislila je da ću postati narkoman ili nešto slično!“, priznao je Brajson u jednom intervjuu.

Profesionalnu karijeru započeo je još kao tinejdžer, pevajući prateće vokale u lokalnoj grupi Al Frimen i Apsetersi (Al Freeman and the Upsetters). Interesantno je da je umetničko ime Pibo nastalo upravo tada, jer je Frimen imao poteškoća da pravilno izgovori njegovo rođeno ime Pipo.

Uspon na vrhove top-lista

Nakon nastupa sa grupom Mozis Dilard i Teks-Taun Displej (Moses Dillard and the Tex-Town Display), Brajsona je primetila izdavačka kuća Beng Rekords. Prvi album, nazvan jednostavno „Peabo“, objavio je 1976. godine, nakon čega prelazi u Kapitol Rekords.

Njegov uspeh na R&B listama bio je munjevit. Hitovi poput „Reaching for the Sky“ (1978) i dueti sa Natali Koul, poput „Gimme Some Time“, najavili su njegovu dominaciju u svetu dueta. Ipak, ključni trenutak u njegovoj karijeri bila je saradnja sa Robertom Flek. Njihov duet „Tonight, I Celebrate My Love“ postao je svetski klasik.

Brajson je verovao da tajna dobrog dueta leži u emociji:

„Mislim da je tajna zaista dobrog dueta u tome da se morate pomalo zaljubiti u svog partnera. Imao sam veliku sreću što sam pronašao partnerku u Roberti Flek, koja je zaista znala šta je duet i kako da podjednako igra na snage i slabosti onog drugog. Naučio sam kako se pravi sjajan duet radeći sa Robertom, jer je ona toliko velika umetnica.“

Diznijeva era i planetarni uspeh

Devedesete godine prošlog veka donele su Brajsonu status legende zahvaljujući saradnji sa kompanijom Dizni. Godine 1991. snimio je naslovnu numeru za film „Lepotica i zver“ (Beauty and the Beast) sa tada mladom Selin Dion. Iako je prvobitno bilo planirano da Dion peva solo, producenti su želeli poznatije ime uz nju.

Brajson se prisećao snimanja sa Selin Dion: „Kada ste sjajan pevač kao što je ona, često se nađete u situaciji da morate malo da se povučete. Ključ je u tome da se prilagodite partneru. Postalo je veoma intimno dok smo se gledali u studiju. To ne možete kupiti, ali možete snimiti.“ Pesma je postala ogroman hit, donela im je Gremi nagradu i postala jedna od najprepoznatljivijih filmskih tema svih vremena.

Sledeće godine, Brajson je sa Redžinom Bel snimio „A Whole New World“ za film „Aladin“. Pesma je postala prva numera iz animiranog filma koja je stigla do 1. mesta Bilbordove liste „Hot 100“, što je rekord koji je držala punih 30 godina, sve do 2022. i pesme „We Don’t Talk About Bruno“.

Redžina Bel je istakla važnost te pesme rekavši: „Taj koncept 'celog novog sveta' nas je zaista podigao na vrh, jer se on može primeniti na gotovo sve što je napravilo razliku u vašem životu.“ Brajson je dodao da je tu pesmu pevao u Južnoj Africi u istorijskom trenutku kada je crnim ženama prvi put dozvoljeno da učestvuju na takmičenju za Mis te zemlje, ističući da pesma predstavlja „svaku nadu i svako obećanje koje ćete ikada imati.“

Foto: Tanjug/AP/Reed Saxon

Renaissance Man i nasleđe

Uprkos velikom uspehu, Brajson je povremeno bio kritičan prema muzičkoj industriji koja je favorizovala mladost u odnosu na iskustvo. Verovao je da je zanemarivanje iskusnih umetnika na kanalima poput MTV-ja štetno za samu muziku. „Ne mislim da postoji išta što ne mogu da uradim. Sebe vidim kao pravog renesansnog čoveka“, izjavio je 1994. godine.

Tokom bogate karijere, Brajson je objavio 20 studijskih albuma i bio je nominovan za Gremi nagradu osam puta. Iako je 2019. godine preživeo srčani udar, tada se potpuno oporavio.

Pibo Brajson je za sobom ostavio suprugu Tanju Bonifejs, sa kojom se venčao 2010. godine, njihovog sina Roberta rođenog 2018. godine, kao i ćerku Lindu iz prethodne veze. Njegov glas ostaje kao trajni svedok jedne ere u kojoj su emocija i vokalno umeće bili na prvom mestu.

(Telegraf.rs/izvor: People)

U okviru ovog jedinstvenog projekta, 12 simfonijskih orkestara i horova iz 12 različitih zemalja biće povezano u jedinstven ansambl koji funkcioniše u realnom vremenu.

Ovaj poduhvat predstavlja snažan simbol evropskog povezivanja, ali i nagoveštava novu eru umetničkih formata - eksperiment pod motom „Dvanaest zemalja. Jedan orkestar“.

U središtu ovog vizionarskog projekta nalazi se međunarodno takmičenje za kompozitore, koje je počelo 2. maja 2026. godine. Otvoreni poziv namenjen je delima koja se na umetnički način bave jedinstvenim uslovima izvođenja u realnom vremenu sa više lokacija, u kojem su učesnički ansambli povezani putem digitalne mreže. Veliki gudački orkestar nastupaće uživo u koncertnoj dvorani u Drezdenu, dok će ostale sekcije biti strimovane iz jos 11 zemalja putem velikih LED ekrana.

Prenos koncerta biće omogućen i u Beogradu.

Međunarodni žiri dodeliće ukupno tri kompozitorske narudžbine: dve za orkestarska dela i jednu za delo za orkestar i hor. Kompozitori iz 27 država članica EU i drugih kvalifikovanih zemalja mogu da pošalju po jedan dvominutni odlomak po kategoriji putem sajtawww.europasinfonie.eu, do 31. jula 2026. godine.

Tri izabrana kompozitora dobiće priliku da napišu dela u trajanju od 15 do 20 minuta za koncert Europasinfonie. Svaka kompozitorska narudžbina nosi honorar od 14.000 evra.

Jedan od ključnih ciljeva projekta je podrška mladim umetnicima, zbog čega se posebno ohrabruju kompozitori mlađi od 35 godina da se prijave. Najmanje jedna od tri narudžbine biće dodeljena predstavniku ove starosne grupe, iako ne postoje starosna ograničenja.

Markus Rindt, umetnički direktor Drezdenskih sinfoničara, je izjavio: „Radujem se prijavama iz cele Evrope i posebno me zanima na koji način će kompozitori kreativno odgovoriti na izazove koje donosi kašnjenje u mrežnoj komunikaciji. Iako ćemo moći značajno da smanjimo latenciju, zakoni fizike postavljaju određena ograničenja. Kroz projekat Europasinfonie, muzičari i kompozitori imaće priliku da istraže potpuno nove modele panevropske saradnje.“

Sve prijave podnose se isključivo putem zvaničnog sajta projekta Europasinfonie:www.europasinfonie.eu.

(Telegraf.rs)

Film "Opsesija" je nešto potpuno novo, radi se o "Indie hororu", koji je imao budžet svega 750.000 dolara, a koji je potekao iz pera i mašte mladog Karija Berkera koji ima tek 26 godina, a kojem je ovo i prvi ozbiljniji film. Potencijal se izuzetno nazire kod mladog Karija, koji je još jedno osveženje.

Zašto je uopšte važan budžet? "Opsesija" je film koji je zaradio 148 miliona dolara za nešto više od dve nedelje prikazivanja, što je samo pokazatelj koliki je odjek napravilo u Americi, ali čak i kod nas u Srbiji gde je bioskopska sala bila ispunjena jednog nasumičnog dana u toku nedelje.

Neverovatna stvar. Sada, da pređemo na ono zbog čega i jesmo ovde - to je film.

Zašto je "Opsesija" toliko... opsesivna?

Možda je ljudska priroda ono nešto što uvek naginje ka tome da volimo priče o "Davidu i Golijatu", da volimo autsajdere i da volimo nešto novo, drugačije? Možda, a možda je samo "Opsesija" kvalitetno delo, koje pokazuje da je sama ideja jednog čoveka (Karija Barkera, u ovom slučaju) mnogo važnija nego li milionski budžet, velika pozornica i sve ono što Holivud nudi.

Barker je pre "Opsesije" radio na kratkim filmovima, pokazao je talenat, a sada je dobio nešto malo veću priliku i odmah je pokazao sve ono o čemu sanjaju mnogi - da se probije na mala vrata.

Elem, Barker je tek na početku karijere, kao što rekosmo - ovo mu je prvi ozbiljniji film, a drugi je najavljen za 2027. godinu i biće nastanjen u istom "univerzumu" kao i "Opsesija".

Sada bi bilo poželjno da se bacimo na sam film, ali da pokušamo da izbegnemo sve "spojlere". (Izvinjavam se unapred ako se dogodi, nije mi namera).

Opsesija je horor komedija, otprilike

Jedna zanimljiva stvar kod filma je i to što u njemu nema poznatih glumaca. Budžet od 750.000 dolara nije mogao da priušti ni dublere u nekim scenama, a kamoli da dovede neku od zvezda. Čak se i sam Barker pojavljuje u jednoj ulozi, što govori koliko je zapravo minimalistički sve urađeno.

Glavne uloge su pripali Majklu Džonstonu i Inde Navareti, koja je i strimer u slobodno vreme. Kada je reč o samom filmu, radnja je baš jednostavna. Ber (Džonston) je introvert koji u prodavnici kupi "One Wish Willow", brezu koja će mu ispuniti jednu želju. Njegova želja je takođe baš jednostavna - samo bi hteo da ga Niki (Navareti), devojka u koju je zaljubljen, voli najviše na svetu.

Ta mala želja pokreće čitavo ludilo koje traje narednih 70-ak minuta, a to ludilo neće popustiti niti jednog trenutka. Ne bi bilo pošteno da se više išta kaže o samom filmu, ali bismo mogli o samom utisku koji se stiče tokom gledanja samog filma.

Horor žanr nije kao što je nekada bio. Ovu rečenicu ćete čuti mnogo puta, a opet, sa razlogom. Horor filmovi su dosta predvidivi, sastoje se od mnogo krvi, ubijanja, efekata ili "džamp skerova", koji su prevaziđeni pre mnogo godina.

Opsesija sve to izbegava i temelji se na tome da "zastraši" publiku onime što vidiš non stop, što se događa. Nema posebnih efekata, osim jednog, ali o tome možemo tek kada pogledate film jer je interesantno (način na koji su snimane neke scene).

Nema mnogo govora, nema mnogo same priče, ali ima dosta jeze. Jeze, ali i smeha? Da, Opsesija iskače iz okvira jer je jedan od retkih filmova gde se publika u bioskopu smeje, ali i plaši u isto vreme. (Bio tu, osetio to, neverovatan osećaj).

Ono za šta još može da se pohvali Barker je i to što je obratio pažnju na najsitnije detalje u filmu, što se tek može shvatiti na samom kraju. Kada se spusti zavesa i promisli se o svemu.

Sve je u detaljima. Uvek.

Ključno pitanje filma - ko je zapravo..?

Naveli smo gore šta se dešava u filmu, ali pravo pitanje koje ni sam Barker nije hteo da otkrije jeste - ko je zapravo negativac u ovom filmu, da li on postoji uopšte i da li postoji čuveni "twist"?

Obično su psihološki horori ti koji na kraju ostavljaju prostora za okret u samoj fabuli, ali, ovde je sve na neki način otvoreno (ili i nije?), to je verovatno želja samog reditelja da ostavi na gledaocu.

Sam reditelj je u nekim stvarima rekao da je čitav svet "Opsesije" jako s****n, ali da će u budućnosti biti razjašnjeno sve s novim filmom. Kako bilo, ovaj tekst je možda i najbolje tako završiti. Odnosno, završiti pitanjem.

Ko je zapravo negativac ovog filma, ako ga i ima?

(Telegraf.rs)

Publika je uz stajaće ovacije pozdravila nastup glumaca Milana Nikitovića (Arči), Anje Orelj (Dora) i Jovana Stankovića (Gogi, Žana, Leo, King), koji su na maestralan način oživeli junake iz brojnih edukativnih i zabavnih ilustrovanih knjiga Gorana Markovića u izdanju Izdavačke kuće Pčelica.

Uz Berošev autentični pristup režiji, dramatizaciji i pokretu, vesele melodije Irene Popović Dragović, i zabavne i originalne kostime i scenografiju Milice Bajić Đurov, stiče se utisak kao da su voljeni labradori izleteli pravo iz stranica knjiga, nastavivši da prave svojevrsne zavrzalme prema kojima niko od prisutnih nije ostao ravnodušan.

Prožeta neprestanim humorom, dinamikom, pozitivnom energijom, ali i brojnim emotivnim trenucima, predstava „Arči i Dora” svakako nije namenjena samo najmlađima, već svim generacijama koje će bez sumnje u njoj prepoznati i nešto iz svojih života.

Podsećamo, labradori Arči i Dora su bili ljubimci Gorana Markovića, pisca i osnivača Izdavačke kuće Pčelica, koji je njihove brojne avanture predstavio u serijalu ilustrovanih knjiga i stripova. Oni su borci za pravdu čije anegdote i vragolije zapravo plene pričama o prijateljstvu, podršci i požrtvovanju, podsećajući nas na to kako su naši bližnji uvek uz nas, i mi uz njih ‒ bez obzira na izazove.

Predstava će biti odigrana u već rasprodatim terminima 2. i 3. juna (u 10.30 časova), kao i 9. juna (u 18 časova) u Malom pozorištu „Duško Radović” u Beogradu.

(Telegraf.rs)

Foto: Telegraf.rs

Akademik Darko Tanasković, vrsni poznavalac diplomatije i kulture, istakao je da "Azbučnik večnog grada" nije samo naučno-istraživački poduhvat, već i duboko patriotski čin koji nas podseća na to koliko smo integralni deo evropske civilizacije.

Obraćajući se prisutnima, akademik Tanasković je naglasio:

"Ova knjiga dr Mile Mihajlović je mnogo više od informativnog vodiča kroz Rim. To je jedna vrsta duhovne i kulturno-istorijske mape koja nam pokazuje da su Srbi u 'Večnom gradu' prisutni mnogo duže i mnogo dublje nego što to prosečno obrazovan čovek, pa čak i stručnjak, može da pretpostavi. Mila Mihajlović je sa strpljenjem i akribijom jednog hroničara, ali i sa strašću nekoga ko taj grad voli i oseća, izvukla iz zaborava sudbine ljudi, značaj građevina i važnost događaja koji nas čvrsto vezuju za Rim."

Foto: Telegraf.rs

Tanasković je dodao da je struktura azbučnika omogućila autorki da obuhvati neverovatan raspon tema:

"Pišući o Rimu, Mila zapravo piše o nama. Od prvih srpskih hodočasnika, preko Nemanjića, pa sve do modernih vremena, diplomata i umetnika, ona nam poručuje da naša kultura nije provincijalna, već da je oduvek imala svoje važne ispostave u centrima sveta. Ova knjiga popunjava praznine u našem samopostizanju i pomaže nam da se u Rimu ne osećamo kao stranci, već kao neko ko se vraća sopstvenim tragovima."

Foto: Telegraf.rs

Profesor dr Milivoje Pavlović, pisac i publicista, fokusirao se na žanrovsku polivalentnost knjige i novinarsku preciznost kojom je pisana, ocenivši je kao "enciklopediju srpskog Rima".

"Mila Mihajlović je u ovom projektu bila čitav jedan institut. Ono što bi timovi istraživača radili godinama, ona je uspela da sažme između korica ovog reprezentativnog izdanja 'Službenog glasnika'. 'Azbučnik večnog grada' je napisan pitko, ali je utemeljen na ozbiljnoj arhivskoj građi i direktnom uvidu u topografiju Rima. Mila ne prepisuje istoriju, ona je pronalazi na fasadama, u bibliotekama i u portretima koji nas posmatraju sa rimskih zidova", istakao je Pavlović.

Foto: Telegraf.rs

On je posebno naglasio značaj autorkine uloge kao "ambasadora kulture":

"Danas, kada se često borimo za vidljivost naše kulture u svetu, Mila Mihajlović nam pokazuje kako se to radi – radom, znanjem i neustrašivošću. Svaka odrednica u ovom Azbučniku, od onih o kraljici Jeleni Savojskoj do onih o srpskim slikarima i piscima koji su u Rimu tražili inspiraciju, svedoči o kontinuitetu koji ne smemo da zaboravimo. Ovo je knjiga koju bi svaki naš putnik koji krene put Italije trebalo da ima u torbi, ali i svaka biblioteka koja drži do nacionalnog samopoštovanja."

Na kraju večeri, vidno uzbuđena, prisutnima se obratila i dr Mila Mihajlović. Ona je objasnila da je knjiga nastala iz potrebe da se sistematizuje ogromno blago koje je godinama prikupljala živeći u Rimu.

"Rim je grad u kojem se srpski jezik dugo i glasno čuje, samo je bilo potrebno znati gde da ga oslušnete. Pišući ovaj 'Azbučnik', želela sam da skinem veo tajne sa onih mesta pored kojih naši turisti prolaze svaki dan, a ne znaju da su tu recimo boravili naši velikani ili da se u tim hramovima nalaze tragovi naše srednjovekovne istorije. Moja želja je bila da srpsko prisustvo u Rimu učinim vidljivim, opipljivim i trajnim", izjavila je Mihajlovićeva.

Foto: Telegraf.rs

Ona se zahvalila "Službenom glasniku" na prepoznavanju važnosti ovog projekta, kao i govornicima koji su svojim autoritetom uveličali promociju.

AZBUČNIK VEČNOG GRADA je knjiga koja istražuje duboke korene i kontradikcije Rima, grada koji spaja antičku slavu i modernu dinamiku. Rim je predstavlјen kao mesto gde se susreću različite epohe i kulture, što ga čini jedinstvenim u svetu. Kroz priče o značajnim ličnostima, spomenicima i istorijskim događajima, knjiga otkriva složenu mrežu veza između srpskog naroda i Večnog grada. Ovo štivo nije samo istorijski vodič nego je i intimno svedočanstvo o životu i kulturi koje na novi način predstavlјa doprinos Srba oblikovanju rimske istorije. Namera autora je da čitaocima pruži novu perspektivu o Rimu, istovremeno obogaćujući i srpsku i međunarodnu publiku.

Knjigu možete kupiti u knjižari "Geca Kon", kao i ostalim prodajnim mestima "Službenog glasnika", kao i online.

(Telegraf.rs)

Izložba će biti otvorena u prisustvu njegove ekselencije g. Edvarda Fergusona, ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva, g. Džonatana Ingliša, kreatora i reditelja serije, glavnih glumaca i autorskog tima.Na otvaranju izložbe će prisustvovati glumci: Jack Patten koji igra Robina Huda, Tamara Radovanović (Celene), Jelena Gavrilović (Godda), Matija Gredić (Drew), Mihajlo Lazić (Henry), Paul Leonard Murry (High Steward) i drugi.

Kroz originalne kostime, rekvizite, oružje, scenografske elemente i uvid u ceo kreativni proces nastanka serije, izložba otkriva izuzetnu snagu srpske kreativnosti na međunarodnoj sceni.

Foto: Ustupljenej fotografije/ Aleksandar Letić

Informacije o seriji:

Robin Hud snimana za studio MGM+ i Lionsgate unosi modernu energiju u klasičnu priču o odmetničkom heroju koji je uzimao od bogatih i davao siromašnima i govori o epskoj ljubavnoj priči između njega i hrabre i smele Marijan.

To je inteligentna, zabavna, romantična avantura koja donosi istorijsku autentičnost, psihološku dubinu i obilje akcione avanture.

Kreatori serije su Džon Glen (Seal Team) i producent i reditelj koji živi u Srbiji, Džonatan Ingliš (The Ark, Librarians: The Next Chapter). Serija Robin Hud , inače prva serija o Robinu Hudu u poslednjih 15 godina, je kompletno snimana na brojnim lokacijama širom Srbije, u živopisnim srpskim krajolicima i izuzetnim prirodnim pejzažima i u PFI studiju.

Pored premijere na MGM+ u SAD-u, serija Robin Hud je dostupna gledaocima MGM+ u Velikoj Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Latinskoj Americi, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu, a u Srbiji se emituje na kanalu Epic drama.

„Ova pesma je dugo stajala i čekala pravi trenutak da zaživi. Iako sam je osetila onako na prvu, bilo mi je važno da ja budem skroz spremna za nju, jer će je i publika onda doživeti na pravi način. Ona za mene nosi simboliku hrabrosti i slobode“, istakla je Jovana Pajić.

Posle „Ludila“, koje je bukvalno eksplodiralo među publikom, Jovana je nastavila da gradi novi talas karijere i u međuvremenu objavila još dve pesme „Prezime se briše“ i „ Lepo mi stoji“, koje su podjednako doživele veliku popularnost i prepoznatljivost kod publike. Četvrtim singlom „Dođe meni“, u prepoznatljivom stilu koji spaja emociju, ritam i onaj specifičan Jovanin pečat, još jednom je pokazala da pažljivo bira svaki svoj profesionalni korak.

Autorski tim, takođe, nije menjala, pa tako i ovaj singl potpisuju Bane Opačić za kompoziciju i tekst, a aranžman Dušan Alagić.

A ako je suditi po prvim reakcijama i atmosferi koja se već stvara oko novog singla - i ovo leto će imati potpis Jovane Pajić.

Pogledajte spot:

(Telegraf.rs)

Nakon hitova koji su obeležili decenije na regionalnoj muzičkoj sceni, ITD bend se vraća na velika vrata. Glavni pokretač i autor projekta, Miroslav Rus, još jednom je dokazao zašto važi za jednog od najboljih hitmejkera. Rus potpisuje muziku, tekst i aranžman (uz Mihaela Bluma), dok je vokalnu magiju pesmi podario neponovljivi Tifa, čiji hrapavi, emotivni glas savršeno upotpunjuje Rusove stihove.

Prateći video spot, u produkciji Hit Produkcije, vešto kombinuje moderne kadrove sa arhivskim snimcima Mladena Vojičića Tife iz sredine osamdesetih godina (iz emisija "Zvezde koje ne tamne" i "Folk parada").

Pogledajte spot:

(Telegraf.rs)

Foto: Miramax/Taramaunt/Promo/Ustupljena fotografija

Najveća parodija, najcrnja komedija, najurnebesnija franšiza konačno je dobila novi nastavak! Ako ste voleli Vrisak, Osmeh, Beži!, Grešnike, M3gan... onda je ovo film koji ne smete da propustite, jer OVOM FILMU NIŠTA NIJE SVETO I NIKO NEĆE BITI POŠTEĐEN!

Tinejdžer dvehiljaditih odrastali su uz filmove Mrak franšize, a neki su njihov humor otkrili nešto kasnije, pa je jasno da sada svi jedva čekamo da vidimo koga ismevaju fantastična braća Vejans. I više nema potrebe da se pitamo, jer od 4. juna „MRAK FILM“ (SCARY MOVIE) dominira našim bioskopima i obećava da će ovog leta smeh biti glasniji od svih horora zajedno.

Za dva dana „MRAK FILM“ stiže na redovni bioskopski repertoar, garantujući nezaboravan bioskopski provod. a 4. jun je veče kada bioskop postaje najveća žurka u gradu u bioskopu Cineplexx BIG Beograd, u okviru događaja Comedy Night. Ulazite na sopstvenu odgovornost, najavljuju organizatori.

Publika koja je odrastala uz Mrak franšizu zna da se radi o komediji koja pomera granice, a nova generacija će tek otkriti zašto je ovaj humor postao kultni. Od horora do trilera, od blokbastera do viralnih fenomena - sve je na meti!

O FILMU:

Dvadeset šest godina nakon što su pobegli neobično poznatom ubici pod maskom (Goustfejsu), „Glavna četvorka“ ponovo se nalazi na nišanu, a nijedna horor franšiza nije bezbedna. Marlon Vejans („Šorti“), Šon Vejans („Rej“), Ana Faris („Sindi“) i Redžina Hol („Brenda“) okupljaju se u MRAK FILMU, zajedno sa omiljenim starim likovima i novim licima, da bi prošli kroz sve: rimejkove, nastavke, prednastavke, rimejk-nastavke, spinofove, psihološke horore, priče o poreklu, sve što u sebi ima reč „legat“, kao i svaki „poslednji deo“ koji zapravo uopšte nije poslednji. Ništa nije sveto. Nijedan kliše ne preživljava. Svaka granica se prelazi. Braća Vejans se vraćaju da „otkažu“ Kulturu otkazivanja.

Pogledajte trejler:

Singl je tek drugo novo studijsko izdanje benda nakon albuma "Eat the Elephant" iz 2018. godine.

Tokom 2024. objavili su pesmu "Kindred", koja se našla na zajedničkom izdanju "Sessanta E.P.P.P." projekata Puscifer, A Perfect Circle i Primus.

Pevač Mejnard Džejms Kinan poručio je da se raduje što će novu pesmu prvi put izvoditi uživo pred publikom u Velikoj Britaniji.

- Naše pesme uvek dobiju novu dimenziju kada počnemo da ih sviramo uživo - rekao je Kinan.

Gitarista Bili Hauerdel otkrio je da je "Starless" nastala neuobičajeno brzo.

- Neke pesme razvijaju se godinama, a neke se jednostavno pojave kao da su oduvek postojale - izjavio je Hauerdel.

Pored Kinana i Hauerdela, na pesmi svira i bubnjar Džoš Fris, koji se krajem 2023. godine vratio u A Perfect Circle nakon dvanaestogodišnje pauze.

"Starless" je trenutno dostupna i kao 7-inčni vinil singl, sa ugraviranim logom benda na B strani ploče. Vinil je objavljen u dve limitirane varijante boja: srebrno-crnoj i beloj sa plavo-crnim prskanim uzorkom.

(Telegraf.rs)

Foto: Vanja Lisac/Ustupljena fotografija

Maja Milinković predstavlja novi singl i video spot „Moje“, autorsku pesmu koja najavljuje njen novi album Fadolinka 3.0 i nastavlja prepoznatljivi umetnički izraz između portugalskog fada i bosanske sevdalinke.

„Moje“ je duboko lična i introspektivna pesma koja ne govori o odnosu s drugima, već o odnosu sa samim sobom, o prostoru između gubitka i prihvatanja, gde se rađa unutrašnja snaga.

„Ova pjesma nije o tome da nešto ili nekoga zadržim. Ona je o tome da priznajem sve što je bilo i kažem: i to je moje“, poručuje Maja Milinković.

Ovaj put, uz prepoznatljivu emotivnu dubinu, pesma donosi i izraženiji orijentalni zvuk, stvarajući spoj starog i novog — nasleđa i savremenog izraza, tradicije i lične interpretacije.

Stih „Moje je i ovo što je prazno…“ nosi centralnu ideju pesme – prihvatanje svega što jesmo, uključujući i ono što boli, odlazi ili ostaje neizrečeno.

Video spot prati emocionalni tok pesme kroz simboliku svetla, dima i zemlje, stvarajući atmosferu između stvarnosti, sećanja i unutrašnjeg sveta.

Maja Milinković je jedna od najprepoznatljivijih vokalnih umetnica regiona, poznata po spoju portugalskog fada i bosanske sevdalinke kroz autorski koncept Fadolinka. Njena muzika prepoznata je po dubini emocije, autentičnosti i jedinstvenom umetničkom izrazu, a projekti ostvaruju značajan regionalni i međunarodni odjek.

(Telegraf.rs)

Foto: Narodno pozorištie u Beogradu/Promo/Ustupljena fotografija

Za sam kraј 157. sezone, Narodno pozorište u Beogradu priprema pravu baletsku poslasticu – „Grk Zorba“

Premiјera, u koreografiјi i režiјi Konstantina Kostјukova, zakazana јe za 11. јun u 19 časova

Predstava u koјoј učestvuјe oko 150 izvođača donosi uzbudljivu i emotivnu priču po motivima romana Nikosa Kazancakisa „Grk Zorba: Život i narav Aleksisa Zorbe", uz nezaboravnu muziku slavnog kompozitora Mikisa Teodorakisa koјa ovom delu daјe prepoznatljiv grčki i mediteranski kolorit, uključuјući i čuvenu temu „Zorba’s Dance“ koјa јe postala simbol sirtakiјa.

Premiјera, u koreografiјi i režiјi Konstantina Kostјukova, zakazana јe za 11. јun od 19.00 časova na Velikoј sceni. Sam Kostјukov seća se svog izvođenja Zorbasa, koјeg danas postavlja sa mladim naraštaјima nacionalnog baleta:

„Postavljati koreografiјu za predstavu u koјoј sam nekada igrao Zorbasa za mene јe istovremeno veliki izazov i privilegiјa. Neizbežno se јavlja i doza nostalgiјe, јer me rad na predstavi vraća u vreme kada sam i sam bio na sceni u toј ulozi, a igrati Zorbasa bilo јe јedno od naјlepših i naјispunjeniјih umetničkih iskustava u moјoј kariјeri. Danas mi јe naјveće zadovoljstvo da to iskustvo prenesem novoј generaciјi igrača, ostavljaјući im prostor da pronađu svog Zorbasa i unesu novu energiјu u predstavu.“

U predstavi, pod dirigentskom upravom Aleksandra Koјića, uz soliste i ansambl Baleta, učestvovaće Hor i Orkestar Narodnog pozorišta, kao i učenici Baletske škole „Luјo Davičo“.

Scenografiјu kreira Saša Senković, a kostime Olga Mrđenović.

Prva repriza јe dan kasniјe, 12. јuna, a do kraјa meseca, „Grk Zorba" biće na repertoaru Velike scene јoš dva puta - 15. i 16. јuna. Potom, 19. јuna, sledi gostovanje u Narodnom pozorištu u Užicu.

(Telegraf.rs)

Tim Zulum Concepta osmislio je krajem prošle godine otvoreni konkurs namenjen umetnicima različitih izraza i senzibiliteta pod nazivom „Zulum Manifest“. Konkurs je okupio grafičke dizajnere, tattoo umetnike, slikare, fotografe, graffiti i konceptualne umetnike, kao i brojne slobodne kreativce sa snažnim autorskim izrazom. Zadatak konkursa bio je osmisliti dizajn za našivku koja će postati deo ekskluzivne kolekcije Zulum Concepta.

Konkurs je trajao tokom novembra i decembra 2025. godine, a pristiglo je gotovo 100 prijava umetnika najrazličitijih profila. Tema konkursa bila je inspirisana porukom: „Čist zid znači nem narod.“ (Muro pulito, popolo muto). Od svih prijavljenih radova odabrano je 10 finalista čija će dizajnerska re[enja biti realizovani i predstavljeni kao deo zvanične kolekcije.

„Zulum Manifest nije zamišljen samo kao konkurs ili kolekcija, već kao platforma koja okuplja autore različitih senzibiliteta sa ciljem povezivanja, saradnje i dugoročnog razvoja kreativne zajednice. Kroz projekat gradimo prostor za promociju umetnika, razmenu ideja i pokretanje novih inicijativa koje doprinose razvoju savremene regionalne urbane i umetničke scene“, kaže Boško Vojkić, jedan od osnivača ovog kreativnog projekta.

Finalisti konkursa su:

Boris Stajevski, karikaturista i digitalni ilustrator Aleksandar Topić, grafički dizajner Nevena Kostić, vizuelna umetnica i slikarka Milan Miletić, vizuelni umetnik i grafički dizajner David Radonjić, slikar i muralista Aleksandra Maslar, tattoo umetnica Jelena Trifunović, linijska ilustratorka Aleksandar Srbljanin, vizuelni umetnik Sofija Milovanović, vizuelna umetnica David Đorđević, dizajner tekstila

Završnica projekta biće događaj „Van okvira“, koji će se održati 26. juna 2026. godine u Operi i teatru Madlenianum, gde će publici prvi put biti predstavljeni radovi finalista, kao i umetnička kolekcija Zulum Manifest. Svaki od deset finalista osvojio je honorar u iznosu od 500 evra, kao i kompletan marketing i PR paket koji uključuje promo kampanju, blog sadržaj, intervjue, društvene mreže i dodatne promotivne materijale.

Zvanična prodaja kolekcije počinje na dan događaja, dok će Zulum Manifest nastaviti da živi i nakon same izložbe — kroz buduće saradnje, nove projekte i dalje povezivanje umetnika koji oblikuju savremeni urbani identitet regiona.

(Telegraf.rs)

Početak juna u Beogradu i ove godine biće u znaku vina i uživanja na otvorenom. Manifestacija UniCredit Bank Wine Garden, koja će biti održana 6. i 7. juna od 14 do 21 čas u Botaničkoj bašti "Jevremovac", vraća se sa osmom edicijom i programom koji spaja vinsku kulturu, gastronomiju i muziku u jedinstvenom gradskom ambijentu.

Tokom vikenda, posetioci će imati priliku da otkriju bogatu selekciju vina domaćih vinarija, etiketa iz regiona i izabranih gostujućih proizvođača iz sveta. Besplatne degustacije omogućiće posetiocima da istraže širok spektar vinskih stilova, bez obzira da li tek otkrivaju svet vina ili ga već dobro poznaju.

Pored vinskog programa, posetioce očekuje i pažljivo osmišljena gastro ponuda koja prati različite stilove vina, kao i muzički sadržaj raspoređen u više zona unutar bašte. Tokom dana i večeri smenjivaće se nastupi pop i rok bendova, intimniji džez i bluz, ali i gudački setovi, stvarajući atmosferu u kojoj svako može da pronađe svoj ritam.

Foto: Promo

UniCredit Bank Wine Garden se tokom prethodnih godina pozicionirao kao jedan od najprepoznatljivijih i omiljenih vinskih događaja u regionu, zahvaljujući spoju pažljivo odabranih izlagača, autentičnog ambijenta i koncepta koji vino približava širokoj publici na neposredan i savremen način.

Ulaznice po ceni od 2.500 dinara po danu su dostupne na online platformi tickets.rs. Svaki posetilac na ulazu dobija vinsku čašu, a zbog tradicionalno velikog interesovanja organizatori preporučuju da se karte obezbede na vreme.

Više informacija o programu i izlagačima dostupno je na sajtu winegarden.rs, kao i na zvaničnim nalozima manifestacije na mrežama Instagram i Facebook.

(Telegraf.rs/PR)

Ovaj ekskluzivni umetnički segment organizovali su Muzej grada Beograda i Italijanski institut za kulturu u Beogradu, u saradnji sa Ambasadom Italije u Beogradu, a u partnerstvu sa organizacijom DeGorsi Fine Arts.

Masimo Listri danas uživa status jednog od najznačajnijih svetskih fotografa arhitekture i enterijera. Svoju impresivnu karijeru započeo je sa svega sedamnaest godina, a tokom više od tri decenije rada objavio je preko 80 knjiga za vodeće globalne izdavačke kuće, dokumentujući najlepše palate, vile i skrivene riznice Evrope i Amerike. Njegov dolazak u Srbiju pružio je domaćoj publici retku privilegiju da uživo posmatra radove koji su pre toga krasili zidove kultnih institucija, kao što su Vatikanski muzeji, Palata Piti u Firenci, Muzej istorije umetnosti u Beču ili Palata Kvirinale u Rimu.

Posetioci koji ovih dana posete Salon Muzeja grada Beograda imaće priliku da kroz Listrijev objektiv prošetaju kroz neke od najglamuroznijih i istorijski najvažnijih prostora Italije. Na fotografijama monumentalnog formata ovekovečeni su nestvarni kadrovi čuvene dvorane Niobe Hall u galeriji Ufici u Firenci, raskošne Kraljevske palate u Kazerti, kao i antičko dostojanstvo Kapitolskih muzeja u Rimu. Pored njih, postavka obuhvata i očaravajuću, beskrajnu perspektivu dvorane Galleria Grande u dvorcu Ređa di Venarija Reale, ali i skrivene, intimne detalje palata Palazzo Ducale di Sassuolo u Modeni, Palazzo Milzetti u Faenci i plavog salona Palazzo Butera u Palermu, kao i grandiozne stubove spomenika Viktoru Emanuelu II u Rimu.

Ono što rad ovog toskanskog autora čini apsolutno jedinstvenim na globalnoj umetničkoj sceni jeste njegova nepokolebljiva vernost tradiciji velikog formata, analognom pristupu i, iznad svega, isključivom korišćenju prirodne svetlosti. Listri ne koristi veštačko osvetljenje, već strpljivo čeka savršen trenutak u danu. Upravo ta specifična svetlost udahnjuje život i vitalnost praznim prostorima i daje radovima ton večnosti i duše, što je na svečanom otvaranju istakao i ambasador Italije u Srbiji, Luka Gori. Pored toga, na njegovim fotografijama nema ljudi. To odsustvo ljudske figure unutar zidova istorijskih zdanja stvara u Salonu Muzeja grada Beograda specifičnu, gotovo metafizičku atmosferu koja posmatraču donosi mir i duboku tišinu, neophodnu za potpuno prepuštanje estetskom uživanju.

Duhovni i estetski kontinuitet ove izložbe imaće i svoju veliku političko-umetničku završnicu u samoj Italiji. Postavka u Salonu Muzeja grada Beograda zapravo je velika uvertira za Listrijev predstojeći monumentalni poduhvat u domovini, gde će u sali Saveta ministara u italijanskom Parlamentu biti izloženo 60 njegovih dela, a izložbu će 25. juna svečano otvoriti predsednik Republike Italije.

Sam slavni umetnik je tokom boravka u Beogradu uputio dirlviju poruku posetiocima, naglasivši da upravo publika, i to svaki čovek ponaosob, daje konačan smisao njegovoj postavci. Preostalo je još samo nekoliko dana da i sami postanete deo tog smisla. Iskoristite predstojeće dane, zaključno sa 14. junom, posetite Salon Muzeja grada Beograda na adresi Bulevar kralja Aleksandra 30 i dozvolite sebi da vas očara lepota koja uspešno prkosi vremenu.

(Telegraf.rs)

Pevač grupe The Police o ovome je govorio povodom svog mjuzikla pod nazivom „Poslednji brod“ (The Last Ship). Ova predstava inspirisana je njegovim odrastanjem u radničkoj klasi i prati poslednje dane jednog brodogradilišta koje se zatvara usled deindustrijalizacije tokom 1970-ih i 80-ih godina. Mjuzikl je debitovao u Čikagu 2014. godine uz podeljene kritike, potom se preselio na Brodvej, a krajem ove godine stiže i na londonski Vest End.

U intervjuu za The Guardian, Sting je analizirao kako nestanak manuelnih poslova utiče na ljude, sugerišući da to možda podstiče toksične osobine kod savremenih muškaraca.

„Radim rukama svaki dan kao muzičar i imam sreće“, rekao je on. „Retka je stvar da moderni muškarci zapravo koriste svoje ruke i koriste svoju snagu da bilo šta urade. Nešto smo tu izgubili.“

Nastavio je u sličnom tonu: „Nemam nikakve odgovore, ali možda je toksičnost u društvu trenutno [rezultat činjenice] da smo izgubili taj pravac za našu energiju, tu mušku snagu. Retko se dešava da moramo da je koristimo.“

Govoreći o samoj radnji mjuzikla, Sting je istakao da je bogatstvo Britanije stvoreno u „rudnicima uglja, čeličanama, tekstilnim mlinovima i brodogradilištima“, ali da je propast tih sektora bila posledica „sna Margaret Tačer o ekonomiji usluga“.

„Svi ti setovi veština su bačeni na otpad“, izjavio je on, dodajući da ne želi da njegova produkcija glamurizuje poslove koji su u suštini bili opasni, već da želi da zabeleži osećaj „ponosa“ tog vremena.

„Ja sam tip koji nije želeo tamo da radi, i to s dobrim razlogom. Radili su sa azbestom, sa svakakvim toksičnim hemikalijama. U isto vreme, nostalgičan sam za tim osećajem zajedništva u kojem sam odrastao“, rekao je pevač. „To okruženje je bilo tako bogato simbolikom. Grad je, iako je često bio u depresiji, bio izuzetno ponosan na brodove koji su tamo građeni. Taj rad je bio užasan, opasan i težak, ali ti momci su mogli da se osvrnu i kažu: ’Pa, ja sam ovo sagradio’. Građanski ponos je bio ogroman.“

Iako se u javnosti često stvara utisak da je toksična muškost u porastu – naročito kroz popularne sadržaje poput dokumentarca Luja Terua o „manosferi“ ili Netfliksove serije „Adolescencija“ (Adolescence) – nova naučna studija pokazuje drugačiju sliku.

Istraživanje koje je objavio APA PsychNet analiziralo je reprezentativni uzorak od 15.808 heteroseksualnih muškaraca na Novom Zelandu, starosti od 18 do 99 godina. Studija je ispitivala u kojoj meri se oni identifikuju sa svojim polom i pratila njihove stavove prema seksualnim predrasudama, narcizmu, seksizmu i podršci društvenoj dominaciji.

Rezultati su pokazali sledeće:

- 35,4 odsto ispitanika pokazalo je uglavnom „netoksične“ obrasce ponašanja.

- 53,8 odsto je imalo niske do umerene rezultate kod većine negativnih osobina.

- Nešto više od 7 odsto imalo je profil „dobronamernog toksiciteta“ (visok nivo dobronamernog seksizma uz povišene seksualne predrasude).

- Samo 3,2 odsto ispitanika pripadalo je zabrinjavajućoj kategoriji sa visokim nivoom neprijateljstva, toksičnosti, narcizma i otpora prema sprečavanju porodičnog nasilja.

(Telegraf.rs/izvor: NME)

To znači da je poslednja epizoda treće sezone, pod nazivom „U boga verujemo” (In God We Trust), zapravo bila i finale cele serije. Gledaoci koji žele dublji uvid u završetak mogu pročitati analize epizode, kao i intervjue sa sporednim glumcem Adevaleom Akinuore-Agbadžeom i gostujućom zvezdom Kolmanom Domingom.

Ovakav rasplet događaja nije potpuno iznenađenje za pratioce serije. Glavna zvezda, Zendeja, već je u ranijim intervjuima nagoveštavala da veruje da će se serija završiti sa trećom sezonom. Čak i pre zvanične potvrde, u industriji se dugo spekulisalo da drama neće nastaviti svoj put. Između druge i treće sezone prošle su pune četiri godine, a tokom tog perioda Zendeja i njene kolege postali su globalne zvezde sa prebukiranim rasporedima zbog rada na brojnim filmskim blokbasterima. Ti faktori, uz dodatne produkcijske izazove, doveli su do velikih odlaganja snimanja treće sezone tokom 2024. godine.

U razgovoru sa Koskarelijem pre premijere poslednje sezone, Levinson je priznao da svaku sezonu piše „kao da je poslednja”. On je tada oklevao da potvrdi planove za četvrtu sezonu, rekavši: „Ne znam. Trenutno samo želim da provodim vreme sa suprugom i decom, čitam romane Elmora Lenarda i ponovo pogledam film ’Gospođa Miniver’”.

O čemu je bila serija „Euforija”?

Prema zvaničnom opisu, serija je pratila grupu srednjoškolaca dok se suočavaju sa svetom droge, seksa, identiteta, trauma, društvenih mreža, ljubavi i prijateljstva. U trećoj sezoni, nakon značajnog vremenskog skoka, likovi su se borili sa pitanjima vere, mogućnošću iskupljenja i problemom zla.

Glumačku ekipu, predvođenu Zendejom, činili su: Hanter Šejfer, Erik Dejn, Džejkob Elordi, Sidni Svini, Aleksa Demi, Mod Apatou, Marta Keli, Kloi Čeri, Adevale Akinuore-Agbadže, Tobi Volas i Kolman Domingo.

Pored autora Sema Levinsona, kao izvršni producenti na projektu su radili: Ešli Levinson, Sara E. Vajt, Kevin Tjuren, Ravi Nandan, Drejk, Adel „Fjučer” Nur, Ron Lešem, Dafna Levin, Hadas Mozes Lihtenštajn, Mirit Tuvi, Tmira Jardeni, Joram Mokadi i Gari Lenon.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

U zvaničnom saopštenju se navodi da je ovaj dvostruki dobitnik nagrade Gremi, čuveni tekstopisac i majstor balada, trenutno u bolnici. Porodica sedamdesetpetogodišnjeg umetnika zamolila je javnost i medije za privatnost u ovim teškim trenucima, naglašavajući da su im misli, molitve i podrška obožavalaca i prijatelja veoma značajni i da ih duboko cene.

Pibo Brajson je izgradio reputaciju jednog od najprepoznatljivijih glasova u svetu romantičnih balada. Svetsku slavu stekao je pesmama „Beauty and the Beast“ (duet sa Selin Dion) i „A Whole New World“ (duet sa Redžinom Bel), koje su obe nagrađene Oskarom. Pored toga, publika ga pamti i po hitovima kao što su „Tonight, I Celebrate My Love“, „You’re Looking Like Love to Me“ i prazničnom klasiku „As Long as There’s Christmas“.

Njegov muzički put počeo je u Južnoj Karolini, odakle je potekao. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka bio je član grupe Mozis Dilard (Moses Dillard) i Teks-Taun Displej (the Tex-Town Display). Svoju solo karijeru započeo je 1976. godine u nezavisnoj izdavačkoj kući Beng Rekords (Bang Records), da bi već sledeće godine prešao u prestižni Kapitol (Capitol).

Nakon toga usledio je niz velikih R&B hitova, poput pesama „Feel the Fire“, „Reaching for the Sky“, „I’m So into You“ i „Crosswinds“. Njegov prvi proboj na pop top-liste dogodio se 1984. godine sa numerom „If Ever You’re in My Arms Again“, a uspesi su se nastavili hitovima „Show and Tell“ i „Can You Stop the Rain“. Brajson je ostavio trag i na televiziji; 1985. godine pojavio se u popularnoj sapunici „Jedan život za živeti“ (One Life to Live), gde je otpevao uvodnu špicu koja je u njegovom izvođenju emitovana narednih sedam godina.

Poseban pečat njegovoj karijeri dali su dueti sa poznatim pevačicama. Pored saradnje sa Redžinom Bel i Selin Dion, Brajson je 1983. godine snimio album dueta sa Robertom Flek pod nazivom „Born to Love“, a uspešno je sarađivao i sa Andželom Bofil. Njegova sposobnost da harmonizuje sa ženskim vokalima učinila ga je jednim od najtraženijih partnera za balade tokom osamdesetih i devedesetih godina.

Muzički svet sada sa zebnjom iščekuje nove vesti o zdravstvenom stanju ovog velikana, nadajući se njegovom brzom i potpunom oporavku.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

I ove godine u kvizu učestvuјu učenici osnovnih škola iz šesnaest gradova Srbiјe, koјi će kroz niz misaonih izazova i dinamičnih igara pokazati da učenje može biti zanimljivo, uzbudljivo i zabavno.

Voditelj kviza јe glumac Ognjen Mićović, koji je glumio glavnu ulogu u seriji "Tvrđava", dok će јednu od igara voditi dr Vuk Raјović.

Foto: Gordan Jović/Ustupljena fotografija

Na pitanje kako se јedan glumac priprema za vođenje dečјeg kviza, Ognjen obјašnjava da su naјvažniјi dobra artikulaciјa, vežbanje pogleda, kada gleda pravo u kameru, kada u decu, a kada sa strane. Naravno, neizostavni deo priprema su i prolasci kroz tekst sa urednicom. Otkriva da јe kao dečak naјviše voleo da gleda Branka Kockicu.

„Uloga voditelja zahteva neobično preciznu koncentraciјu i stalnu prisutnost u trentku. Ovo јe za mene potpuno novo iskustvo. Ovaј kviz јe definitivno probudio dete u meni“, rekao јe za RTS poznati glumac.

Foto: Gordan Jović/Ustupljena fotografija

Prema rečima dr Vuka Raјovića, supervizora kviza, cilj emisiјe јe da pokaže kako učenje može da utiče na igru i podstakne decu na razmišljanje.

„ Ovo niјe klasičan kviz znanja, naravno da deca treba da imaјu informaciјe, ali ovde treba da razmišljamo, da ih povezuјemo, da stvaramo nove ideјe, da budemo kreativni. Ideјa može potpuno da promeni tok igre ili broј poena“, istakao јe dr Raјović.

U četvrtoј sezoni takmiče se timovi iz Stare Pazove, Lazarevca, Beograda, Baјine Bašte, Valjeva, Kraguјevca, Aleksandrovca, Novog Kneževca, Novog Sada, Pančeva, Novog Pazara, Topole, Sremske Mitrovice, Kraljeva i drugih gradova Srbiјe.

Autor NTC kviza јe dr Ranko Raјović. Urednica i scenaristkinja emisiјe јe Јelena Popadić Sumić, dok režiјu potpisuјu Miodrag Kolarić i Aleksandar Јovan Krstić. Autori pitanja i supervizori su Vuk Raјović, Marina Ilić, Marina Zeljković i Luka Rangelov.

Foto: Gordan Jović/Ustupljena fotografija

Emitovanje nove sezone NTC kviza planirano јe za јesen na Prvom programu RTS-a.

(Telegraf.rs)

12. jun – HOROVI POBEĐUJU

U četvrtak, 12. juna od 19.30, Botanička bašta biće domaćin posebnog festivala horova pod nazivom „Horovi pobeđuju“.

Veče predvodi Viva Vox, ansambl koji beogradska publika već dobro poznaje sa velikih koncerata u Areni i Sava Centru. Sa više od 250 nastupa širom Evrope i sveta, Viva Vox su postali jedan od najprepoznatljivijih domaćih horova, poznati po energičnim i nesvakidašnjim izvođenjima.

Res Miranda je jedinstveni ženski vokalni sastav iz Novog Sada koji više od decenije, u zemlji i inostranstvu, izvodi umetničke kompozicije različitih epoha na autentičan i prepoznatljiv način.

Horkestar postoji već četvrt veka i kroz muziku briše granice između različitih žanrova i ideja. Na njihovom repertoaru nalaze se radničke i revolucionarne pesme, dela domaćih pesnika i filozofa, pank i rokenrol klasici, dečje i autorske kompozicije članova hora. Horkestar peva da bi se čulo ono što se često prećutkuje – sloboda, jednakost i snaga zajedničkog glasa.

Podmladak Viva Vox hora – JukeVox – predstavlja jedinstveni a cappella hor dece i mladih uzrasta od 10 do 18 godina, čija je misija da inspirišu vršnjake da kroz muziku razvijaju svoje talente i stvaraju nova prijateljstva.

Kapija iz Ulice Vojvode Dobrnjca otvara se u 19 časova, a program počinje u 19.30.

Ulaznice su u prodaji na tickets.rs: https://tickets.rs/event/horovi_pobeduju_26707

13. jun – (NE)NORMALNI SVIRAJU HAUSTOR, IDOLE I EKV

Nakon nekoliko rasprodatih koncerata u Botaničkoj bašti, sastav (ne)normalni vraća se pred publiku u petak, 13. juna.

Bend je poznat po koncertima posvećenim pesmama Đorđa Balaševića i Vlade Divljana, a ovoga puta publici donosi pažljivo odabran repertoar sastavljen od pesama grupa Haustor, Idoli i EKV, uz nekoliko autorskih kompozicija.

(ne)normalni nastupaju u sastavu: Anja Aleksić (violina, prateći vokal), Nenad Jelenković (gitara, vokal), Igor Martinko (gitara, harmonika, prateći vokal), Miloš Jovanović (klavir, prateći vokal), Branislav Pavlović (bas gitara), Attila Benke (bubnjevi), Milan Jančurić (saksofon, prateći vokal) i Dušan Murišić (truba).

Kapija se otvara u 19.15, a koncert počinje u 20 časova.

Ulaznice su u prodaji na tickets.rs: https://tickets.rs/event/nenormalni_sviraju_haustor_idoli_ekv_i_jos_ponesto_svoje_i_necije_26638

Istog dana od 17.30 časova isti bend održaće i program „Rock'n'Roll za decu“, sa trajanjem, glasnoćom i repertoarom prilagođenim najmlađoj publici.

Ulaznice su u prodaji na tickets.rs: https://tickets.rs/event/nenormalni_sviraju_rokenrol_za_decu_27134

14. jun – RING – ABBA TRIBUTE

Treće veče muzičkog vikenda u Botaničkoj bašti rezervisano je za veliku proslavu trećeg rođendana sastava RING – ABBA Tribute.

Nakon više od 200 koncerata održanih tokom prethodne tri godine širom Evrope i Azije, bend se vraća u Botaničku baštu gde će u subotu, 14. juna od 20 časova prirediti veče posvećeno jednom od najpopularnijih bendova svih vremena.

Publika će imati priliku da uživa u hitovima kao što su „Waterloo“, „Mamma Mia“, „Dancing Queen“ i „Money, Money, Money“, ali i mnogim drugim pesmama koje su obeležile istoriju disco-pop muzike.

Kapija se otvara u 19.15, a koncert počinje u 20 časova.

Ulaznice su u prodaji na tickets.rs: https://tickets.rs/event/ring_abba_tribute_koncert_26607

Istog dana od 17.30 časova isti bend održaće i koncert „ABBA za decu“, sa repertoarom i produkcijom prilagođenim porodičnoj publici.

Ulaznice su u prodaji na tickets.rs: https://tickets.rs/event/ring_abba_tribute_koncert_za_decu_26996

(Telegraf.rs)

Kao članica međunarodne delegacije, Medaković se upoznala sa kulturnim nasleđem, tradicijom i autentičnim ambijentima provincije Anhui, koje su domaćini predstavili učesnicima skupa.

Tokom susreta sa predstavnicima gradova iz različitih delova sveta, predstavila je Beograd, njegovo bogato kulturno i spomeničko nasleđe, kao i potencijale koje istorijsko nasleđe srpske prestonice pruža za održivi urbani razvoj.

Posebno interesovanje izazvalo je njeno izlaganje “Materijalna i nematerijalna baština kao resurs i digitalne tehnologije u službi zaštite nasleđa“, posvećeno savremenim modelima očuvanja kulturne baštine i primeni digitalnih alata u njenoj zaštiti i promociji.

Prema navodima organizatora, tema je privukla pažnju stručne javnosti, a nakon foruma usledili su pozivi za buduću saradnju i razmenu iskustava sa više evropskih i azijskih gradova u oblastima kulture i zaštite nasleđa.

Forum “Dijalog gradonačelnika 2026“ okupio je gradonačelnike i visoke zvaničnike iz više zemalja, a ključne teme bile su zaštita svetske baštine, očuvanje istorijskih spomenika i primena tehnoloških rešenja koja doprinose razvoju gradova uz očuvanje njihovog identiteta.

Učešće Beograda na ovom skupu potvrđuje njegovu prisutnost u međunarodnim inicijativama posvećenim kulturi i zaštiti nasleđa, dok je nastup Medaković dodatno doprineo promociji srpske prestonice i jačanju međunarodne saradnje u toj oblasti.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kroz izložbeni, koncertni i pozorišni program i gastronomske sadržaje, festival publici nudi susret sa savremenom umetnošću izvan uobičajenih festivalskih okvira.

„Ekata Festival je nastavak iste ideje iz koje je nastala i Ekata. Ideje da prostor, umetnost i ljudi mogu da postoje kao jedna celina. Amfiteatar u prirodi, ograničen broj ljudi i pažljivo biran program — od izložbe Gorgone i Damnjana, do koncerata, predstave i gastronomije — zamišljeni su kao jedno iskustvo, a ne kao odvojeni sadržaji.Ovo je prvi Ekata Festival i za nas predstavlja pokušaj da na jednom mestu saberemo sve ono što Ekata zaista jeste. Ideja je da festival vremenom postane važan deo identiteta Ekate i tačka u godini kroz koju će njen senzibilitet najjasnije moći da se oseti.“ izjavio je Nenad Tirnaninć osnivač Ekata festivala

Prvi Ekata festival biće otvoren u sredu, 3. juna 2026. godine u 18 časova. Festival se otvara izložbom Radomir Damnjanović Damnjan i Gorgona: kontinuitet konceptualne prakse, posvećenoj jednom od najznačajnijih umetnika posleratne jugoslovenske i evropske umetnosti, uz kontekstualni osvrt na delovanje zagrebačke umetničke grupe Gorgona. Nakon otvaranja izložbe, program će se nastaviti koncertom Beogradskog džez orkestra u Atrijumu Ekata Estatea.

Drugi festivalski dan, u petak, 5. juna, rezervisan je za muzički program, susret dvojice istaknutih pijanista Vasila Hadžimanova i Bojana Zulfikarpašića, Njihov nastup u amfiteatru, pod otvorenim nebom, donosi spoj autorskih kompozicija i novih interpretacija poznatih dela, u prepoznatljivom dijalogu džeza, balkanskog muzičkog nasleđa i savremenih muzičkih tokova.

U subotu, 6. juna u 21 čas, publiku očekuje predstava „Prah“ u režiji Veljka Mićunovića, sa Natašom Ninković i Zoranom Cvijanovićem u glavnim ulogama. Kroz duhovit i istovremeno gorko precizan dijalog, ova predstava otvara pitanja ljubavi, prolaznosti i ljudskih odnosa.

Završno veče festivala, 7. juna, pripašće Yasmin Levy, umetnici koja je svojim jedinstvenim muzičkim izrazom osvojila publiku širom sveta. Spajajući sefardsku tradiciju, flamenko i savremeni senzibilitet, Levy stvara muziku snažne emocije i izuzetne interpretativne snage, pretvarajući svaki koncert u intiman i nezaboravan susret sa publikom.

Tokom trajanja festivala posetioci će moći da obiđu izložbeni program, istraže različite kutke Ekata Estatea i uživaju u posebno osmišljenoj gastronomskoj ponudi, koja predstavlja važan deo ukupnog festivalskog iskustva.

Ulaznice za Ekata Festival su dostupne i putem platforme tickets.rs.

P R O G R A M

SREDA, 3. JUN 2026. u 18.00

OTVARANJE FESTIVALA

Beogradski Džez Orkestar - koncert (Atrijum)Otvaranje izložbe:

Radomir Damnjanović Damnjan i Gorgona:

Kontinuitet konceptualne prakse

PETAK, 5. JUN 2026. u 20.00

Vasil Hadžimanov i Bojan Zulfikarpašić (Amfiteatar)

SUBOTA, 06. JUN 2026.

21.00 - Pozorišna predstava: “Prah”, Nataša Ninković i Zoran Cvijanović (Amfiteatar)

Reditelj: Veljko Mićunović

NEDELJA, 7. JUN 2026. u 20.00

ZATVARANJE FESTIVALA

Koncert Yasmin Levy

(Telegraf.rs)

"S tugom smo primili vijest da nas je u 76. godini napustio Andrej Baša, istaknuti hrvatski skladatelj, aranžer, producent, instrumentalist, dirigent i glazbeni organizator, čiji je rad obilježio desetljeća hrvatske zabavne i festivalske glazbe.

Rođen 10. veljače 1950. godine u Ljubljani, svoj je profesionalni i umjetnički put vezao uz Rijeku i hrvatski primorski kulturni prostor, gdje je tijekom više od pet desetljeća djelovanja ostavio neizbrisiv trag. Početkom sedamdesetih godina bio je među osnivačima riječke Grupe 777, jednog od najdugovječnijih sastava domaće zabavne glazbe, koja je krajem prošle godine objavila i album „Nema signala“.

Andrej Baša dao je nemjerljiv doprinos hrvatskoj festivalskoj sceni kao autor brojnih skladbi, aranžmana i produkcija, a značajan dio svojega stvaralaštva posvetio je i dječjoj glazbi kroz mjuzikle, pjesme i scenske projekte koji su obilježili odrastanje brojnih generacija.

Posebno mjesto u hrvatskoj glazbenoj povijesti pripada skladbi „Don’t Ever Cry“, koju je napisao zajedno s Đorđem Novkovićem, a kojom se Hrvatska prvi put predstavila na izboru za pjesmu Eurovizije u izvedbi grupe Put.

Njegov bogat autorski opus, predanost glazbi i doprinos hrvatskoj kulturnoj baštini ostat će trajno zapisani u povijesti naše glazbene scene.

Obitelji, prijateljima i suradnicima izražavamo iskrenu sućut.

Počivao u miru", navodi se u objavi Croatia Records-a na Instagramu.

(Telegraf.rs)

I bukvalno je odlučio foto-finiš. Susret je bio pun preokreta, a nakon igre "Ko zna, zna" Dejan je bio taj koji je imao minimalnu prednost.

Usledile su potom "Asocijacija". U prvoj igri bio je bolji Dejan i delovalo je da će on proći dalje. Vodio je rezultatom 240:221.

Međutim, presudila je druga igra u "Asocijacija". Da kažemo, usledio je preokret koji se retko viđa.

Milan je uspeo da rešava kolonu, po kolonu. Primakao se na samo 4 poena minusa. Vreme je isticalo, a onda je gotovo u poslednjim momentima rešio poslednju kolonu, što mu je donelo 5 poena, tako da je poveo rezultatom 241:240. Napetost se osetila.

Vreme je uzbrzo isteklo, a Milan je na kraju pobedio.

Voditeljka Jelena Simić: I poštovani gledaoci, samo za jedan poen razlike pobedio je Milan. On je osvojio 241 poen, a Dejan 240. Milane, sve čestitke.

Milan Novaković: Hvala, Jelena.

Voditeljka Jelena Simić: Bili ste sjajni.

Milan Novaković: Hvala. Ja bih prvo, ovaj, pohvalio protivnika. Bio je sjajan. Ovo je foto-finiš, što se kaže, uz zvuk sirene. Stvarno nemam šta da kažem, on je zaslužio isto koliko i ja da prođe. Baš mi je žao što smo se susreli već u prvoj rundi jer mislim da je ova, ova partija bila dostojna i neke dalje faze takmičenja, ali dobro. Ovaj, bio sam na ivici provalije, već sam video, što se kaže, poraz. Ne znam kako sam ovo izvukao u drugoj asocijaciji. Jednostavno, eto, i sreća je na kraju odlučila, da ne kažem znanje i sreća, ali eto. Žao mi je, kažem, eto što je protivnik sad već mora da... što ne nastavlja dalje, eto.

Voditeljka Jelena Simić: Žao nam je što Dejan neće da nastavi dalje, da. Bio je sjajan. Vi ste odlični i jedva čekamo da vas gledamo u nastavku. Želimo vam mnogo, mnogo sreće. Dejane, vaši utisci, kako je bilo?

Dejan Stojanović: Pa bilo je napeto, kao što i sam rezultat kaže. Čestitam protivniku i želim mu da što dalje dogura.

Pogledajte kako je to izgledalo:

(Telegraf.rs)

Njegovo ime, Bekim, na albanskom znači "blagoslov", a nadimak Fehmi, koji je nosio njegov otac i pretvorio ga u prezime, na arapskom znači "odličan". Rođen u Sarajevu, odrastao u Skadru i Prizrenu, a glumačku akademiju završio u Beogradu, Bekim je bio simbol jugoslovenskog kosmopolitizma.

Svojevremeno, u emisiji "SFRJ za početnike", brojni saradnici su govorili o legendarnom glumcu.

Čovek sa kodeksom

Oni koji su ga poznavali i radili sa njim, opisuju ga pre svega kao gospodina. Pozorišna kritičarka i novinarka Aleksandra Glovacki ističe:

"On je jedan istinski gospodin u duši bio... On je bio apsolutno fascinantan. On je čovek za koga pouzdano znamo da je rekao 'ne' Holivudu, i to ne iz kakve poze. Njemu to prosto nije odgovaralo. On je zaista bio gospodin, to svako ko ga zna govori. To je prvo što kažete, što pomislite o njemu."

Glumica Vladica Milosavljević dodaje emotivnu dimenziju njegovom liku:

"Ja sam ga doživljavala kao jako, jako velikog glumca, kao nešto potpuno izuzetno. Kao pravog frajera. Mislim da je to jedna vrsta u izumiranju. Biti čovek, biti čestit, biti gospodin, biti šmeker, biti frajer. Umeti da igraš i iz kukova... on je umeo da igra onako kako se igra zapravo, iz kukova, iz karlice."

Svetska slava i "Trenutak istine"

Bekim Fehmiu je bio prvi glumac iz istočnog, socijalističkog bloka koji je ostvario zapaženu karijeru na Zapadu. Njegov uspeh u filmu "Skupljači perja" Aleksandra Saše Petrovića otvorio mu je vrata svetske kinematografije. Njegova supruga i životna saputnica, glumica Branka Petrić, priseća se kako je Silvana Mangano, supruga čuvenog producenta Dina De Laurentisa, preporučila Bekima za ulogu Odiseja:

"Silvana Mangano vidi njega u 'Skupljačima perja' i preporučuje ga Dinu. Uvek je neka žena bila tu koja je imala to neko čulo. Kaže: 'Hajde Dino, pogledaj, ovaj ti je odličan za Odiseja'."

Iako je igrao sa Avom Gardner, Dirkom Bogartom i Klaudijom Kardinale, Bekim je u glumi tražio suštinu, a ne samo slavu. Glumac Branislav Lečić podelio je lekciju koju je naučio od Bekima tokom snimanja filma "Specijalno vaspitanje":

"Dobili smo šamar, i to vrlo ozbiljan šamar, s druge strane, neočekivano. Taj trenutak me je šokirao. Kad se sve završilo, prišao sam Bekimu i pitao ga zašto je bilo potrebno da udarac dobijem s druge strane, a ne s one s koje smo vežbali. On je rekao: 'Pa vidiš, to ti je film. Mora da se uhvati trenutak istine. Navikao si da šamar čekaš s jedne strane, dobio si ga s druge, i sigurno ćeš biti dobar u kadru'."

Tišina kao najglasniji otpor

Krajem osamdesetih godina, u predvečerje raspada Jugoslavije, Bekim Fehmiu donosi drastičnu odluku – povlači se iz javnog života i prestaje da glumi. Bila je to njegova demonstracija protiv antialbanske propagande i mržnje koja je počela da izbija na površinu.

Njegov kolega Radko Polič je svojevremeno primetio tu tugu koju je Bekim nosio:

"Bekim je bio nešto posebno. Imao je neku harizmatičnu tajnu. Stalno se kod njega vrtela politika. On je u biti bio nesrećan čovek, takav osećaj sam ja imao."

Glumac Svetozar Cvetković objašnjava težinu te tišine:

"Mislim da se u tom čoveku sigurno urušila ta ideja neke zemlje u kojoj je živeo i da je sa svim tim on mogao da izađe na kraj jedino sa ćutanjem. To je bila njegova najžešća i najogorčenija borba. Svojim ćutanjem ućutkao je sve protivnike. On od njih nije želeo da napravi svoje neprijatelje, ma koliko oni možda bili neprijatelji prema njegovom narodu."

Bekim je tada rekao: "Osećao sam se kao Hamlet kad kaže: 'Ovo je vreme izašlo iz zgloba'. Osećao sam se kao junak pesme Dušana Vasiljeva 'Čovek peva posle rata' koji kaže: 'Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova'."

Blistavo i strašno

Svoj literarni talenat pokazao je u memoarima "Blistavo i strašno", pisanim na srpskom jeziku, gde je opisao detinjstvo i život svoje porodice. Branka Petrić se priseća reakcije jedne koleginice na tu knjigu:

"Jedna naša vrlo poznata glumica mu je rekla kad je pročitala knjigu: 'Zašto si se ti bavio glumom? Ti si trebao stalno da pišeš'. A ja kažem: 'Čekajte gospođo, on je tako sjajan glumac, o čemu vi pričate?'."

Bekim Fehmiu je otišao tiho, u junu 2010. godine, oduzevši sebi život "kao kakav samuraj", ostavljajući iza sebe prazninu koju je nemoguće popuniti. Njegova supruga Branka, sa bolom i ponosom, zaključuje:

"Pazili smo jedno drugo. Ako imate nekog pored sebe ko može da bude... ja to zovem pajtos. To je na kraju najvažnije. Čuvajte pokrete vaših mladih duša, čuvajte ih dobro, posle ih više nikada nećete naći."

Bekim Fehmiu ostaje upamćen ne samo kao glumac svetskog glasa, već kao čovek koji je svojom etikom i dostojanstvom nadrastao vreme u kojem je živeo. Njegova senka i danas stoji nad Balkanom kao podsetnik na to šta znači biti "istinski gospodin u duši".

(Telegraf.rs/izvor: Emisija "SFRJ za početnike")

Kroz spoj, folka i bosanove, Gabi Hartman afirmisala se kao jedno od najznačajnijih novih imena savremene francuske muzičke scene.

Hartmanova je umetnica kosmopolitskog duha, čija su brojna putovanja oblikovala njen stvaralački izraz i višejezične tekstove. Na svoja dva albuma peva na engleskom, francuskom, portugalskom i arapskom jeziku. Inspirisana boravcima u Gvineji, Brazilu i Južnoj Africi, u svojim kompozicijama uspostavlja suptilan dijalog između afričkih i brazilskih muzičkih tradicija.

Gabi Hartman je istinska pesnikinja džeza i svoj umetnički identitet izgradila je kroz brojna putovanja i susrete, kao i kroz pravljenje muziku sa petoricom umetnika koje je upoznala u Parizu i Njujorku.

Njen prvi album objavljen je 2023. godine, dok je drugi, pod nazivom La Femme aux yeux de sel, izašao u martu 2025. godine. Za debitantski album osvojila je Japan Gold Disc Award u kategoriji „najbolji novi međunarodni izvođač“, dok je za drugi album nagrađena francuskim priznanjem Prix Joséphine des artistes.

Drugi album odlikuju izuzetne umetničke saradnje: sa saksofonistom Loranom Bardenom, pariskim indie sastavom The Oracle Sisters, flautistkinjom Naisam Džalal, kao i kantautorom Džesijem Harisom, autorom pesme „Don’t Know Why“, koju je proslavila Nora Džons.

Realizaciju koncerta podržali su Telekom Srbija, linija proizvoda Ile-de-France, Ford, Evropska kuća i Delegacija Evropske Unije.

KUPOVINA KARATA NA TICKETS.RS

(Telegraf.rs)

Režiser Igor Šeregi je u razgovoru sa Idom Prester otkio da je odbijem čak 14 puta za film "Svadba". Međutim, reditelj se nije dao.

Ida Prester: I tebi su film odbili oko 14 puta, ako se ne varam?

Igor Šeregi: Tako je.

Ida Prester: Pa to je, mislim, poprilično demotivirajuće. Kako nisi odustao, bogati? Kako si tako tvrdoglav?

Igor Šeregi: Da, mi smo napisali tih, ono, 75 stranica papira i onda poslali poštom i onda to nekako komisija nije pustila, i onda smo bili tužni 14 puta. Kad vam odbiju ovaj scenarij, vi imate pravo tražit' kao obrazloženje. I to je bilo dosta grozno. To je... tu sam čak neki put posumnjao, ovaj, da se možda prekvalificiram u nešto drugo. Ne, zato što vi stvarno mislite kao da je nešto fora, a kao baš hrpa ljudi govori da nije i to nekako zna baš bit' demotivirajuće. Nakon tipa sedme odbijenice sam rek'o kao: „Pa dobro, mogu ja napisat' i nešto drugo, kao ne mora ovo“, al' nekako smo ostali kod ovog...

Ida Prester: A čekaj, kako bi obrazložili? Šta bi napisali, zašto su vas...?

Igor Šeregi: Da je trivijalno, da je glupo, da je... da je bez talenta.

Ida Prester: Čekaj, stvarno? Je l' ti znaš koji su to ljudi? Je l' su se potpisali?

Igor Šeregi: Ja znam. Tipa, mene Rene dan-danas kao moli da mu... da mu ovaj... da mu predam popis tih ljudi, ono što su... Da, nekako si mislim da općenito kod nas i na režiji, na Akademiji, malo te pedagogije u smislu ohrabrenja, čak i ako netko ne radi nešto što vam se sviđa, ne bi bilo na odmet.

O filmu "Svadba"

Glavna linija priče prati dve dobrostojeće porodice – jednu iz Zagreba, drugu iz Beograda, čiji se sin i kćerka zavole daleko od svojih rodnih gradova. Ipak neplanirana trudnoća ubrzava upoznavanje njihovih roditelja, a svadba koja mora da se održi u strogoj tajnosti plete dinamičnu sagu punu humora, topline, ali i napetosti. Film „Svadba“pleše između tople porodične priče i međunarodnog incidenta, a da li će ljubav ipak pobediti stereotipe, običaje i roditeljske planove

Dugometražni igrani film „Svadba“, reditelja i scenariste Igora Šeregija zaintrigirao je sve filmske sladokusce na prvom mestu zbog fantastične glumačke podele koju čine Dragan Bjelogrlić, Rene Bitorajac, Vesna Trivalić, Linda Begonja, Anđelka Stević Žugić, Roko Sikavica, Marko Grabež, Nika Grbelja, dok ćemo u fantastičnim epizodnim rolama gledati glumačke legende Seku Sablić, Snježanu Sinovčić-Šiškov, Srđana Žiku Todorovića i Dejana Aćimovića, ali i Denisa Murića, Nevenu Nerandžić, Janka Popovića Volarića, Gorana Grgića i Marka Miljkovića.

(Telegraf.rs)

Ela, koja je proteklog vikenda napunila 30 godina, srećne vesti podelila je na Instagramu uz nežnu fotografiju na kojoj leži na ćebetu pored svoje novorođene ćerke, kojoj su dali ime Luna. Uz fotografiju je napisala: „30!! Najbolji rođendan do sada sa našom devojčicom Lunom.“

Ovom bebom 82-godišnji Kit postao je pradeda, što predstavlja novu prekretnicu za jednu od najpoznatijih porodica u istoriji rokenrola. Luna je Elino prvo dete iz dugogodišnje veze sa dečkom, aristokratom Sašom fon Bizmarkom (31). Saša je fotograf i sin ekscentričnog biznismena grofa Leopolda fon Bizmark-Šenhauzena i glamurozne modne dizajnerke grofice Deboner fon Bizmark, koja je istaknuta figura u londonskom visokom društvu.

Ela, koja je inače zaštitno lice kampanja brenda Barberi (Burberry), potvrdila je trudnoću još u martu upečatljivom crno-belom fotografijom trudničkog stomaka. Njena najnovija objava, kojom je potvrdila porođaj, preplavljena je čestitkama slavnih prijatelja. Princeza Olimpija od Grčke, kumče kralja Čarlsa, napisala je: „Najlepša“, dok je poznata bogatašica Dafni Ginis dodala: „Srećan rođendan! Tako, tako slatko @ellarichardsr.“ Elina starija sestra, manekenka Aleksandra Ričards, takođe se oglasila rečima: „Srećan, srećan rođendan :) Tridesete su najbolje.“

Ela je ćerka Marlona Ričardsa (57), Kitovog najstarijeg sina iz njegove duge veze sa pokojnom manekenkom i glumicom Anitom Palenberg, koja je preminula 2017. u 75. godini. Elina majka je bivša manekenka i stilistkinja Lusi de la Falez, nećaka legendarne muze Iva Sen Lorana, Lulu de la Falez.

Kit Ričards, koji ima petoro dece i osmoro unučadi, s nestrpljenjem je iščekivao rođenje još od proleća. Kada je Ela prvi put objavila vesti o trudnoći, roker je prokomentarisao: „Šaljem ljubav i radujem se što ću poželeti dobrodošlicu svom prvom praunučetu!“

Elin partner, Saša fon Bizmark, potiče iz jedne od najuglednijih evropskih aristokratskih dinastija. On je mlađi brat fotografa Nikolaja fon Bizmarka, bivšeg dečka Kejt Mos, a obojica su čukun-čukununuci Ota fon Bizmarka, nemačkog državnika iz 19. veka koji je ujedinio Nemačku. Par je potvrdio romansu početkom 2023. godine, kada se Ela pojavila na naslovnici magazina Tetler (Tatler). Tada je o Saši, koji ju je fotografisao za to snimanje, rekla: „Bilo je veoma lako. Osećam se veoma prijatno dok me on fotografiše, što je veoma lična stvar.“

U istom intervjuu, Ela je iznela nežan portret svog slavnog dede, opisujući ga potpuno drugačije od njegove reputacije „divljeg čoveka“: „On je veoma tih, sladak i pun ljubavi. Mnogo je stidljiviji nego što ljudi misle.“

Takođe je živopisno opisala svoje boemsko odrastanje: „Moj deda je nosio odeću moje bake, a ona je nosila njegovu. Većina članova moje porodice je pomalo luda, luckasta ili uvrnuta. Cela moja porodica su ludi kreativci. Niko nije akademik. Svi su divlji i slobodoumni.“

Ela se na modnoj sceni pojavila sa samo 18 godina, debitujući na Nedelji mode u Njujorku i glumeći u kampanji za Barberi uz Kejt Mos, Naomi Kempbel, Karu Delevinj i Džordan Dan. Nakon toga ju je angažovala agencija Kejt Mos, koju vodi sama supermodel, inače Elina kuma. Ela je od tada radila revije za Pradu, Kalvin Klajn, Fendi i Valentino. O odnosu sa kumom je rekla: „Osećam se veoma srećnom što imam nekoga ko je prošao kroz sve to i može da me vodi. Mogu da odem i razgovaram sa njom o stvarima, a ona to potpuno razume – ne moram ništa da objašnjavam.“

Kit je sada drugi aktivni član Rolingstonsa koji je postao pradeda, nakon ser Mika Džegera (82), čija je unuka Asisi Džekson (ćerka dizajnerke nakita Džejd Džeger) dobila svoje prvo dete 2014. godine.

Ove radosne vesti stižu u trenutku kada se bend priprema za radno leto. Stonsi se spremaju da u julu objave svoj 25. studijski album pod nazivom „Foreign Tongues“, na kojem će gostovati ser Pol Makartni, Robert Smit iz grupe Kjur (The Cure), Stiv Vinvud, kao i pokojni bubnjar benda Čarli Vots.

(Telegraf.rs/izvor: Daily Mail)

Spomen-ploča se nalazi na plaži Tobi, na kojoj je mlada Merilin snimila seriju fotografija koje su, kako se smatra, imale značajnu ulogu u njenom pohodu na Holivud i sticanju svetske slave, prenosi "Njujork post".

"Plaža Tobi je bila mesto sa kojeg je lansirana legenda", urezano je na spomen-ploči postavljenoj na mestu na kojem je 23-godišnja Merlin pozirala u seksi kupaćem kostimu sa suncobranom.

Gradonačelnik Saladino je rekao je da je ova holivudska ikona posetila Njujork u nameri da lansira svoju filmsku karijeru.

"Želeli smo da zauvek ovekovečimo ovu legendarnu scenu. Fotograf Andre de Dižen je izabrao plažu Tobi da lansira čuvene fotografije sa suncobranom, da zabeleži njenu mladost, lepotu i jedinstvenu ličnost u vreme kada je tek počinjala holivudsku karijeru i dobijala neke manje filmske uloge. A ona je tada uzviknula - 'hajde da napravimo istoriju'", rekao je Saladino i dodao da je istorija nedugo potom i počela da se ispisuje.

Holivud je ubrzo primetio i prihvatio Merilin Monro, koja je imala reputaciju tihe, ćudljive osobe, ali kasnije i hirovite glumice koja je večito kasnila na snimanja i ostavljala filmske ekipe da je satima čekaju.

Sto godina od rođenja Merilin Monro obeležava se i u Palm Springsu, u Kaliforniji, gde se okupilo više od 1.000 ljudi odevenih u stilu čuvene glumice, čime su oborili Ginisov rekord za najveći skup ljudi obučenih kao Merilin.

Prethodni rekord je zabeležen u Australiji 2020. godine, kada se tamo okupilo 254 "merlinki".

Proslavljena američka filmska glumica i fotomodel Merilin Monro rođena je na današnji dan pre 100 godina u Los Anđelesu kao Norma Džin Mortenson.

Najpoznatija je po ulogama u komedijama "Muškarci više vole plavuše", "Kako se udati za milionera", "Princ i igračica" i "Majmunska posla", a vrhuncem njene karijere se smatra uloga u filmu "Neki to vole vruće", za koji je dobila Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Danas je višestruko talentovani umetnik, preduzetnik, glumac i modna ikona A$AP Rocky najavio dodatne evropske datume svoje Don’t Be Dumb World Tour 2026 turneje. U organizaciji kompanija SKYMUSIC i Live Nation, proširena globalna turneja DON’T BE DUMB dovodi Rockyja u Beograd 8. oktobra i pruža fanovima priliku da uživo dožive njegov prvi studijski album nakon osam godina – poslušajte OVDE.

Don’t Be Dumb World Tour započela je u Severnoj Americi 27. maja rasprodatim koncertom u dvorani United Center u Čikagu, gde je Rocky izveo nove pesme sa albuma DON’T BE DUMB, kao i najveće hitove iz svoje dosadašnje karijere. Globalna turneja nastavlja se kroz najveća tržišta Severne Amerike, uključujući Toronto, Boston, Atlantu, Hjuston, Los Anđeles i Vankuver, a završava se 11. jula u dvorani Prudential Center u Nju Džerziju.

Fotografije sa aktuelne turneje pogledajte OVDE.

Turneja potom stiže u Evropu i Ujedinjeno Kraljevstvo, počevši od 25. avgusta u ING Areni u Briselu. Na ruti se nalaze London, Milano, Minhen, Stokholm, Hamburg, Berlin, Pariz i brojni drugi gradovi. Evropski deo turneje dodatno je proširen novim datumom u Lođu (Poljska), kao i potpuno novim koncertima u Beogradu, Pragu, Budimpešti, Zagrebu i Atini.

ULAZNICE

Prodaja ulaznica počinje artist presale fazom, nakon čega sledi Mastercard pretprodaja na odabranim tržištima. Dodatne pretprodaje biće organizovane tokom nedelje, dok opšta prodaja počinje u petak, 5. juna u 09 časova po lokalnom vremenu putem sajta ASAPROCKY.COM i efinity.rs.

PRETPRODAJA ZA FANOVE

Artist Presale za Evropu i Veliku Britaniju počinje u utorak, 2. juna u 9:00 po lokalnom vremenu na ASAPROCKY.COM.

VIP PAKETI

Turneja će ponuditi različite VIP pakete i iskustva za fanove koji žele da svoje koncertno iskustvo podignu na viši nivo. Paketi uključuju premium ulaznice, pristup obilasku iza scene, ekskluzivan ulazak u privatni VIP lounge pre koncerta, limitirane VIP poklone i još mnogo toga. Sadržaj paketa zavisi od izabrane opcije. Za više informacija posetite vipnation.com za Severnu Ameriku i vipnation.eu za Evropu i Veliku Britaniju.

Foto: Promo

DON’T BE DUMB WORLD TOUR 2026 – EVROPSKI DATUMI

• 25. avgust - Brisel, Belgija - ING Arena
• 27. avgust - Amsterdam, Holandija - Ziggo Dome
• 30. avgust - London, Ujedinjeno Kraljevstvo - The O2 Arena
• 2. septembar - Dablin, Irska - 3Arena
• 4. septembar - Glazgov, Ujedinjeno Kraljevstvo - OVO Hydro
• 5. septembar - Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo - Co-op Live
• 8. septembar - Keln, Nemačka - Lanxess Arena
• 10. septembar - Milano, Italija - I-DAYS Festival*
• 11. septembar - Minhen, Nemačka - Olympiahalle
• 13. septembar - Lođ, Poljska - Atlas Arena
• 14. septembar - Lođ, Poljska - Atlas Arena (novi datum)
• 16. septembar - Hamburg, Nemačka - Barclays Arena
• 18. septembar - Kopenhagen, Danska - Royal Arena
• 20. septembar - Oslo, Norveška - Unity Arena
• 21. septembar - Stokholm, Švedska - Avicii Arena
• 24. septembar - Riga, Letonija - Xiaomi Arena
• 25. septembar - Kaunas, Litvanija - Žalgirio Arena
• 28. septembar - Berlin, Nemačka - Uber Arena
• 30. septembar - Pariz, Francuska - Accor Arena
• 4. oktobar - Prag, Češka - O2 Arena (novi datum)
• 5. oktobar - Budimpešta, Mađarska - Budapest Arena (novi datum)
• 6. oktobar - Zagreb, Hrvatska - Arena Zagreb (novi datum)
• 8. oktobar - Beograd, Srbija - Beogradska arena (novi datum)
• 9. oktobar - Sofija, Bugarska - Arena 8888 Sofia (novi datum)
• 11. oktobar - Atina, Grčka - Telekom Center Athens (novi datum)
• Festivalski nastup.

(Telegraf.rs/PR)

„Prvi put sarađujem sa Bebom Balaševič, koja je kompletan autor pesme i sa dragim kolegom Draganom Ivanovićem, koji je radio aranžman i jako sam srećna zbog ove saradnje jer ih cenim kao umetnike. Kada sam prvi put čula pesmu, znala sam da ću je snimiti jer sam pomislila da nema mnogo takvih pesama, takvih tekstova, jednostavno ima neku posebnu afmosferu u melodiji, ali je i sam text složen i drugačiji od svega što sam do sada radila.Volim kada me autor izazove u tekstovima, kao što je ovaj. Smeliji je, nesvakidašnji. Verujem da će pesma odmah dobiti svoju publiku i da će se svako pronaći na svoj način.“ izjavila je Nevena i dodala da se raduje uzbudljivom letu, da se vraća nastupima kojih se jako uželela.

Pogledajte spot:

(Telegraf.rs)

Zasnovana na romanu Vatra i krv Džordža R. R. Martina, priča prati uspon i pad kuće Targerijen, 200 godina pre događaja iz serije „Igra prestola“.

Koautor, šouraner i izvršni producent je Rajan Kondal, uz koautora i izvršnog producenta Džordža R. R. Martina. Izvršni producenti su i Sara Hes, Melisa Bernstin, Kevin de la Noj, Vins Džerardis, Dejvid Henkok i Filipa Goslet.

U glavnim ulogama su Met Smit, Ema D’Arsi, Olivija Kuk, Stiv Tusen, Ris Ifans, Fabijen Frankel, Juen Mičel, Tom Glin-Karni, Sonoya Mizuno, Hari Kolet, Betani Antonija, Fibi Kembel, Fija Saban, Džeferson Hol, Metju Nidam, Džejms Norton, Tom Benet, Kiran Bju, Kurt Egijavan, Fredi Foks, Klinton LibertI, Gejl Rankin, Abubakar Salim, Tom Kalen, Tomi Flanagan, Den Fogler, Džoplin Sibtajn i Bari Sloun.

Prve dve sezone serije „Kuća zmaja“ dostupne su odmah na HBO Max striming platformi.

(Telegraf.rs)

U saopštenju organizatora navodi se da je ovu odluku doneo žiti u sastavu Ilma Rakuza (Ilma Rakusa, predsednica, Švajcarska), Karl-Markus Gaus (Karl-Markus Gauß, Austrija), Vladislava Gordić Petković (Srbija), Matijas Enar (Mathias Énard, Francuska) i Laslo Marton (László Marton, Mađarska),.

U objašnjenju predloga za nagradu, predsednica žirija, švajcarska književnica i kritičarka Ilma Rakuza je napisala da је "Jergović majstorski pripovedač koji ume da složene teme učini uzbudljivim i prijemčivim" dodajući da njegova dela često govore o sudbinama porodica u istorijski teškim vremenima, o ratu i progonstvu, o krivici i iskupljenju, o egzilu i potrazi za sopstvenim identitetom.

Miljenko Jergović rođen je 1966. godine u Sarajevu, a od 1993. živi na selu pokraj Zagreba.

Objavio je oko 50 knjiga – romana, pripovedaka, poezije i eseja – koje su prevedene na 30 jezika, te danas važi za jednog od međunarodno najpoznatijih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije.

U najužem izboru za ovu nagradu bilo je pet poznatih evropskih pisaca: Miljenko Jergović, Georgi Gospodinov, Slobodan Šnajder, Juan Gabriel Vásquez i Lea Ypi.

Prethodni dobitnici ove nagrade su Cécile Wajsbrot (2024), David Albahari (2022) i Laslo Darvaši (2019).

Međunarodnu nagradu za književnost "Aleksandar Tišma" dodeljuje Fondacija Aleksandar Tišma koja pored afirmacije i popularizacije ličnosti književnika i akademika Aleksandra Tišme u svetu, nastoji da našu književnost i kulturu što bolje umreži sa svetskom.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kraj pozorišne sezone tradicionalno je prilika za sumiranje rezultata, ali i za najavu novih projekata. Za Narodno pozorište u Subotici protekla godina bila je posebno značajna. Pored brojnih premijera, gostovanja i festivalskih nastupa, publika je konačno dobila priliku da uživa u programima u novom pozorišnom prostoru, koji predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih objekata u zemlji. O svemu tome razgovarali smo sa upravnikom Narodnog pozorišta Milošem Nikolićem.

Bliži se kraj pozorišne sezone. Kako ocenjujete godinu koja je iza vas?

- Sezonu ocenjujem veoma uspešnom. Ostvarili smo gotovo sve ciljeve koje smo postavili na njenom početku. Imali smo kvalitetne premijere, veliki broj izvođenja, gostovanja i festivalskih nastupa. Ono što nas posebno raduje jeste odličan odziv publike i činjenica da je interesovanje za naše programe iz meseca u mesec raslo.

Foto: Narodno pozorište Subotica

Koji su najvažniji uspesi koje biste izdvojili?

- Svaka premijera i svaki susret sa publikom predstavljaju uspeh, ali svakako bih izdvojio priznanja koja su osvojili naši umetnici i ansambli. Te nagrade potvrđuju kvalitet rada celokupnog kolektiva. Takođe, ponosni smo na broj gostovanja i saradnji koje smo ostvarili sa drugim pozorištima i kulturnim institucijama.

Nova zgrada Narodnog pozorišta dugo je čekana. Koliko je njeno otvaranje promenilo rad ustanove?

- Reč je o istorijskom trenutku za Suboticu. Nova zgrada donela je potpuno drugačije uslove rada za umetnike, ali i mnogo veći komfor za publiku. Savremena tehnička oprema omogućava realizaciju zahtevnijih produkcija, dok sam prostor otvara mogućnost za organizaciju različitih kulturnih sadržaja. To je investicija koja će generacijama donositi korist.

Foto: Narodno pozorište Subotica

Posebnu pažnju privlači i rad Simfonijskog orkestra. Kakvi su rezultati ostvareni na tom polju?

- Simfonijski orkestar iz godine u godinu potvrđuje svoj kvalitet i puni umetnički potencijal. Tokom ove sezone realizovali smo nekoliko izuzetno uspešnih koncerata i ostvarili saradnju sa renomiranim dirigentima i solistima, što je dodatno obogatilo naš program. Posebno nas raduje činjenica da publika prepoznaje kvalitet našeg rada i da interesovanje za simfonijsku muziku kontinuirano raste. Jedan od najznačajnijih događaja ove godine svakako je dobijanje statusa ustanove kulture, što predstavlja veliki iskorak za Simfonijski orkestar i otvara nove mogućnosti za njegov dalji razvoj. Ovaj status omogućiće nam lakše planiranje rada, stabilnije funkcionisanje i realizaciju još ambicioznijih projekata u budućnosti. Veliku zahvalnost dugujem svim svojim kolegama koji su svojim radom i posvećenošću doprineli ovom uspehu, ali i Gradu Subotici, a posebno gradonačelniku Stevanu Bakiću, koji je prepoznao značaj naše ideje i pružio nam snažnu podršku na putu ka ostvarivanju ovog važnog cilja.

Kakvi su planovi za narednu sezonu?

- Već uveliko radimo na pripremi nove sezone i kreiranju repertoara koji će zadovoljiti različite ukuse naše publike. Očekuje nas nekoliko velikih premijera, nastavak saradnje sa istaknutim domaćim i međunarodnim umetnicima, kao i brojna gostovanja. Posebnu pažnju posvetićemo programima namenjenim mladima, ali i daljem razvoju sadržaja koji će privući novu publiku. Nastavićemo da koristimo sve potencijale novog pozorišnog prostora kako bismo građanima ponudili bogat i raznovrstan kulturni program. U narednoj sezoni publiku očekuju vrhunske dramske predstave, baletske produkcije, operski programi, kao i koncerti koji će dodatno obogatiti kulturni život Subotice. Naš cilj je da Narodno pozorište bude mesto susreta različitih umetnosti i prostor u kojem će svako pronaći sadržaj za sebe.

Foto: Narodno pozorište Subotica

Šta biste poručili publici koja vas je pratila tokom cele sezone?

- Zahvalio bih se svim građanima koji su bili uz nas. Njihova podrška i poverenje najveća su motivacija za naš rad. Pozivam ih da i naredne sezone budu deo naše pozorišne priče jer nas očekuju novi izazovi, zanimljivi projekti i mnogo kvalitetnih programa.

Rezultati koje je Narodno pozorište u Subotici ostvarilo tokom protekle sezone pokazuju da ova ustanova zauzima sve značajnije mesto na kulturnoj mapi Srbije i regiona. Nova zgrada, brojna priznanja, kvalitetne predstave i uspešan rad Simfonijskog orkestra predstavljaju čvrst temelj za dalji razvoj. Sudeći prema najavama upravnika Miloša Nikolića, publiku u narednoj sezoni očekuju novi umetnički iskoraci, a subotičko pozorište nastaviće da bude mesto susreta vrhunske umetnosti, kulture i zajedništva.

(A.N.)

Manifestaciju je svečano otvorila pokrajinska poslanica Jelena Jovanović, koja je istakla značaj ovakvih događaja za jačanje kulturnog identiteta romske zajednice, ali i za unapređenje međusobnog razumevanja i poštovanja među svim građanima.

– Velika mi je čast što sam otvorila Prvi festival romske kulture „U susret Slobodanu Berberskom“. Nadam se da će ova manifestacija postati tradicionalna i da će iz godine u godinu okupljati sve veći broj učesnika i posetilaca. Zrenjanin je grad koji neguje multikulturalnost i pruža podršku romskoj zajednici, a posebno je značajno što se romski jezik neguje kroz obrazovni sistem – poručila je Jovanović.

Ona je naglasila da Zrenjanin predstavlja jednu od sredina sa najbrojnijom romskom zajednicom u Srbiji, te da lokalna samouprava kontinuirano podržava projekte i aktivnosti usmerene na unapređenje položaja Roma, očuvanje njihovog kulturnog nasleđa i promociju jednakih mogućnosti.

Organizatori festivala zahvalili su se Gradu Zrenjaninu i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog na podršci u realizaciji manifestacije. Kako su istakli, cilj festivala je da kroz muziku, igru, umetnost i druge kulturne sadržaje predstavi bogatstvo romske tradicije, ali i da oda priznanje delu i nasleđu Slobodana Berberskog, jednog od najznačajnijih predstavnika romske kulture i društvenog života Roma u Srbiji.

Prvi festival romske kulture „U susret Slobodanu Berberskom“ potvrdio je da kultura, obrazovanje i zajedništvo predstavljaju najvažnije temelje za očuvanje identiteta i izgradnju društva jednakih šansi za sve građane. Nakon završetka kulturno-umetničkog programa, druženje učesnika i gostiju nastavljeno je u Motelu „Šumica“, u prijateljskoj i svečanoj atmosferi.

(A.N.)

"Noć za pamćenje. Juče nam je 94.000 posetilaca pomoglo da oborimo rekord najposećenijeg koncerta na Olimpijskom stadionu. Hvala vam", objavljeno je na zvaničnom Instagram nalogu grupe Metallica, prenosi danas nemački "Špigel".

Na ovom istorijskom koncertu bila je i srpska pevačica Goca Tržan. Ona je na svom Instagram profilu objavila kratak snimak na svirke grupe Metallica u Berlinu.

"Hvala vam, Metallica, što ste nas podsetili na to kako izgleda lepo vaspitan tinejdžer. Hvala vam na energiji i sjajnom nastupu u Berlinu", napisala je Goca.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)

"Sketches" je numera koja svojom snagom i simfonijskim horskim elementima priziva duh kultnih filmskih tema. Uz moćnu melodiju i poetske stihove koje potpisuju Katarina Kačunković i Rastko Rašić, pesma donosi emotivnu priču o ljubavi i otpornosti usred haosa.

Kao naslovna numera i vodeći singl sa novog albuma "Sketchbook", ova pesma predstavlja hrabar umetnički iskorak. Na realizaciji ovog ambicioznog projekta učestvovala je ekipa vrhunskih muzičara:

Milovan Paunović (klavir)

Vuk Bradić (gitara)

Vladimir Samardžić (bas gitara)

Rastko Rašić (bubnjevi, perkusije i timpani)

Prateće vokale, koji pesmi daju dodatnu dubinu, otpevale su Sara, Angelina i Katarina Kačunković. Produkciju, miks i master potpisuje Stefan Gaćeša (3X2 Studio), dok su deonice bubnja zabeležene u Londonu pod palicom Rastka Rašića.

(Telegraf.rs)

Rođena je u Los Anđelesu kao Norma Džin Mortenson i većinu svog detinjstva provela je u 12 hraniteljskih porodica i sirotištu.

Sa nepunih šesnaest godina se udala za policajca Džejmsa Doertija, a nedugo potom je počela da radi u fabrici Radioplane Company, čiji je vlasnik bio holivudski glumac Redžinald Deni.

U fabrici ju je primetio vojni fotograf Dejvid Konover, koji je fotografisao američke žene koje doprinose ratnim naporima, i Merilin je ubrzo potpisala ugovor sa agencijom za modele The Blue Book.

Nedugo zatim, potpisala je kratkotrajne ugovore sa filmskim studijima 20th Century Fox-om i Columbia Pictures i, posle niza manjih filmskih uloga, krajem 1950-ih potpisala je ugovor sa kompanijom Foks.

Smatrajući da njeno ime Norma Džin Mortenson nije dovoljno komercijalno, krajem 1950-ih se odlučila za umetničko ime Merilin, po brodvejskoj glumici Merilin Miler, uz majčino devojačko prezime, i tako je 21-godišnja Norma Džin Bejker postala Merilin Monro.

Bila je poznata po tumačenju komičnih likova "seksepilnih plavuša", a tokom 1950-ih i početkom 1960-tih postala je seks simbol i ikona seksualne revolucije tog doba.

U periodu svoje najveće popularnosti bila je najplaćenija holivudska glumica, a njeni filmovi su do početka 1960-ih zaradili 200 miliona dolara, što je jednako iznosu od dve milijarde dolara u 2024. godini.

Merilin Monro je najpoznatija po ulogama u komedijama "Muškarci više vole plavuše", "Kako se udati za milionera", "Princ i igračica" i "Majmunska posla".

Vrhuncem njene karijere se smatra uloga u filmu "Neki to vole vruće", za koji je dobila Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sve je bio maestralan, što se moglo videti po reakciji žirija, kao i publike.

"Bože dragi", rekao je jedan član žirija.

Sven je zvučao gotovo identično kao Marija, a publika je bila ushićena i na nogama.

Nastup i pevanje je bukvalno bio za desetku.

A to govore i komentari na Instagramu.

"Neverovatno", "Svetski odrađeno", bili su samo neki od komentara.

Pogledajte kako je to izgledalo:

I, naravno, Sven je na kraju pobednik takmičenja "Tvoje lice zvuči poznato".

(Telegraf.rs)

Posebnu pažnju privlači i pojavljivanje legendarnog glumca Žike Todorovića, koji u spotu tumači ulogu novinara „sa zadatkom“ da svakodnevno proizvodi tenzije, sukobe i atmosferu nepoverenja među ljudima regiona. Upravo kroz njegov lik spot otvara pitanje koliko su propaganda i društvene podele oblikovali generacije koje su odrasle uz nametnuti osećaj da „nisu isti“.

Kroz stihove „Pune mi glavu svi, da nismo isti mi i da bi trebalo da ti naudim…”, bend Kult šalje jasnu poruku protiv mržnje, nacionalnih podela i atmosfere stalnog konflikta, podsećajući da su strahovi, emocije i ljudskost univerzalni bez obzira na granice, veru ili naciju.

Pesma donosi spoj emotivne alternative i modernog rock zvuka, dok minimalistički, ali snažno režiran spot dodatno pojačava atmosferu i poruku same numere. Vizuelni identitet projekta oslanja se upravo na kontrast između svakodnevnog čoveka i medijskog narativa koji ga oblikuje.

Autor teksta pesme je Vladimir Modić, dok muziku zajednički potpisuju Vladimir Modić, Boris Mršić i Mario Rujević. Snimljena je u beogradskom studiju Siena, pod producentskom palicom Vojislava Voje Aralice, kojem bend duguje veliku zahvalnost za podršku i energiju utkanu u celi projekat. Važan doprinos dao je i gitarista Muris Varajić, čiji virtuozni gitarski izraz već odavno predstavlja prepoznatljiv dio zvuka benda Kult.

U realizaciji videospota učestvovao je veliki broj ljudi, a bend posebno izdvaja reditelja Dejana Grujčića, autora koji je svojim vizuelnim pristupom dodatno pojačao emociju i poruku pesme. Kako članovi benda ističu, „Dejan je sa kamerom ono što je Muris sa gitarom“ — zbog čega im predstavlja ne samo saradnika, već i važan dio priče benda.

Bend Kult gradi autentičan izraz na regionalnoj sceni, kombinujući društveno angažovane teme sa modernim rock zvukom i snažnim autorskim pečatom. Novi singl „Hey My Friend (Apartheid)” najavljuje i veliku regionalnu promociju, koja će početi promotivnim eventom, koji će se za predstavnike medija i kolege muzičare održati 6. juna u Beogradu, u prostorijama SOKOJ-a.

U vremenu kada su podele ponovo glasne, Kult kroz ovu pesmu bira drugačiji put — dijalog, empatiju i podsećanje da su ljudi mnogo sličniji nego što im se svakodnevno pokušava predstaviti.

(Telegraf.rs)

RTS je otkrio da će od danas, 1. juna, emitovati seriju "Nepobedivo srce". Režirao ju je takođe Zdravko Šotra, po tekstu Mir Jam.

U ovom ostvarenju su glumili Sloboda Mićalović (Milena Novaković), Ivan Bosiljčić (Miroslav Balšić), Ljubomir Bulajić (Staša Novaković), Danijela Mihajlović (Jovanka Novaković), Predrag Ejdus (Aleksa Novaković) i drugi.

Radnja serije "Nepobedivo srce"

U otmenom ambijentu tridesetih godina, bogata bankarska porodica Novaković suočava se sa nesvakidašnjim problemom. Aleksa i Jovanka, stubovi društva, očajni su zbog svog sina Staše. Problematičan, paranoičan i buntovan prema svakom autoritetu, Staša je oterao brojne učitelje. U trenutku kada nade više nema, Aleksa angažuje Miroslava Balšića - diplomiranog pravnika koji poseduje neobičan dar za pedagogiju, ali i raskošan glas operskog pevača.

Miroslav uspeva tamo gde niko pre njega nije. Svojim strpljenjem i harizmom, on prodire do Staše, pretvarajući paranoičnog mladića u savesnog učenika i odanog prijatelja. Međutim, Miroslavljevo prisustvo u vili Novakovića pokreće novu, opasnu dinamiku. Između njega i Aleksine kćerke Milene rađa se snažna, ali naizgled nemoguća ljubav.

Seriju "Nepobedivo srce" možete pratiti svakog radnog dana na Prvom programu RTS-a od 20 časova.

Pogledjate trejler:

(Telegraf.rs)

Boško Jakovljević započeo je razgovor ističući da je ovaj susret čekao dugo, možda još od osamdesetih godina kada je Oliveru prvi put gledao u filmu „Pop Ćira i Pop Spira“. Danas, povod je njeno novo književno delo, za koje voditelj kaže da je „oda majkama, oda ženama, oda ljubavi i razumevanju“.

Olivera Balašević, dosledna svom stilu, naglašava da njeno pisanje, iako emotivno, beži od jeftine patetike. Kako kaže, voli da pruži tačan opis, da „ubode i miris i ukus“, ali bez suvišnih ukrasa.

„U našoj kući važi jedno pravilo, jedno staro pravilo, to je više onako biblijsko predanje. Kaže: 'Ko tebe kamenom, a ti njega hlebom'. Ali, tvoja branša kojoj pripadaš (čast izuzecima, a taj izuzetak evo ima i ime – Boško), me nije gađala kamenjem. Gađala me je čime god je stigla. Pa sam razmislila da zapravo nije dovoljno doneti i uzvratiti samo hlebom, nego da to treba da bude nešto mnogo otmenije, a to je ovaj kolač koji se zove Provincijalkin kuglof“, rekla je Olivera na samom početku, poklanjajući domaćinu domaći kolač čiji se recept nalazi u samoj knjizi.

Na pitanje o inspiraciji i baladama koje joj je Đorđe posvećivao, Olivera je dala neočekivan i dubok odgovor, osvrćući se na pesmu „Moja draga veštica“.

„Često me pitaju za te divne, nežne balade koje je Đole pisao i koje je Đole posvećivao. Međutim, moram da kažem da je ona pesma 'Moja draga veštica' zapravo i ona posvećena, ne samo onaj prelepi refren, nego i strofe, iz razloga što ja jesam veštica. U onom starom smislu reči – žena koja malo oseća pre svih. A šta to znači? Bila sam veštica kada sam sanjala tačan san, sat i datum u mesecu kada ću u godini roditi našeg sina i kako će se on zvati“, otkrila je autorka.

Knjiga „Ukus uspomena“ nije samo zbirka recepata, već filozofija života. Olivera kroz tekst provlači misao da su čula ukusa i dodira nepogrešivi emotivni putokazi, naročito u digitalnom vremenu u kojem živimo.

„Egzistencijalizam se ne uči na fakultetu, već u kuhinji. Teorije egzistencijalizma se ne uče od Šopenhauera pa na dalje, nego se uče u kuhinji onda kada frižider baš ne obećava. A to se sve odnosi zapravo na onu vrlo potcenjenu umetnost koja se zove improvizacija“, objasnila je Olivera, dodajući da je za nju rodoljublje zapravo miris majčine kuhinje.

Nakon velikog uspeha romana „Planeta dvorište“, Olivera nastavlja da istražuje taj mikrokosmos koji je za nju bio prva predavaonica života. Prisetila se odlaska na studije u Novi Sad i trenutka kada ju je majka zadržala na vratima rekavši: „Sedi da sada kao dve odrasle osobe popijemo kafu“.

Taj prelazak iz detinjstva u svet odraslih, ali i očuvanje duha dvorišta, ostali su centralna tema njenog života. Ispričala je i anegdotu o njihovom dvorištu u Novom Sadu, koje je decenijama uređivano da bi bilo utočište za njihovu decu i unuke, dok su komšije i investitori u tome videli samo „parking mesta“ ili „stolove za baštu kafane“.

„To je samo stvar gledišta. Pa tako i u ovoj knjizi – vrhunsko delo nije ono koje je slepo pratilo pravila, već ono koje je uspelo da trijumfuje nad njegovim nedostatkom. I to je ono što može da nas povede da budemo i hrabri sa svojim nedostacima u želji da pobeđujemo životne neprilike“, naglasila je.

Iako je mediji često danas predstavljaju kao baku, Olivera ističe da je njena uloga mnogo kompleksnija i da se nikada ne predaje.

„Nećete me više predstavljati, ili ako baš i pokušate, odmah ću vam odgovoriti. Ja sam bila i devojka i supruga... ne prestaješ biti saborac kada jedna bitka utihne. Ali sa ponosom mogu da kažem: ja sam danas i baka Đorđa Balaševića, koji danas puni mesec dana“, zaključila je Olivera sa suzama u očima, misleći na svog unuka koji nosi dedino ime.

Knjiga „Ukus uspomena“ je, prema rečima Boška Jakovljevića, obavezno štivo za sve koji žele da se vrate pravim vrednostima i pronađu „skromno izobilje nade“ u sopstvenim sećanjima.

(Telegraf.rs/izvor: TV UNA, Emisiaj "Popodne")

Džejmi Li je u svojoj objavi napisala:

„Topli aloha mojoj starijoj sestri, Keli Li Kertis. Preminula je jutros. U svom domu. U prirodi. U miru. Bila je moja prva prijateljica i doživotna osoba od poverenja. Bila je zapanjujuće lepa i talentovana glumica. Vrhunski je igrala karte (igru 'Srca'), sakupljala je kornjače, volela je svoju porodicu, prirodu, muziku, kupovinu u seknd-hend prodavnicama, putovanja, Fejsbuk i Pokemon Go. Bila je ponosna na svoje dansko poreklo i mađarsko-jevrejske korene i bila je predani američki patriota.“

U nastavku dirljivog oproštaja, mlađa sestra je dodala:

„Pamtiće je po njenoj ljubavi i velikodušnosti, nepokolebljivim stavovima, beskrajnoj radoznalosti, jedinstvenom stilu i njenim prazničnim kiflicama sa bademom i šećerom u prahu koje je pravila za Božić, zbog kojih je i dobila nadimak Auntie Cookie (Tetka Kolačić). Keli je svaku poruku ili oproštaj uvek završavala mađarskim blagoslovom… Isten Veled, Bog je s tobom. Isten Veled mojoj sestri sunca i meseca, mojoj Tai. Videćemo se ponovo negde usput.“

Keli Kertis je tokom svoje karijere često sarađivala sa sestrom. Pojavila se pored Džejmi Li u čuvenoj komediji iz 1983. godine „Kolo sreće“ (Trading Places). Pored glumačkih uloga, radila je i kao asistentkinja svoje sestre na popularnim filmskim projektima kao što su „Šašavi petak“ (Freaky Friday), „Božić sa Krenkovima“ (Christmas With the Kranks) i „Opet ti“ (You Again).

Televizijska publika je najbolje pamti po ulozi poručnice Kerolin Plamer u prvoj sezoni akcione serije „Stražar“ (The Sentinel) produkcije UPN. Ostvarila je i zapažene epizodne uloge u serijama kao što su „Zvezdane staze: Duboki svemir 9“ (Star Trek: Deep Space Nine), „Pravednik“ (The Equalizer), „Hanter“ (Hunter), „Svilene čarape“ (Silk Stalkings), „LejtLajn“ (LateLine) i „Sutkinja Ejmi“ (Judging Amy).

Na filmskom platnu, Keli je igrala u komediji „Magični štapići“ (Magic Sticks) iz 1987. godine, kao i u televizijskom filmu „Dan zahvalnosti“ (Thanksgiving Day) iz 1990. godine, gde je glumila uz Meri Tajler Mur. Njeni ostali filmski krediti uključuju ostvarenja „Lažno hapšenje“ (False Arrest) i „Sekta“ (The Sect).

U kasnijem periodu života, Kertisova se okrenula režiji dokumentarnih filmova. Njen prvenac iz 2018. godine, „Marby Jets Are Go“, pratio je uspone i padove jednog srednjoškolskog atletskog tima iz Australije. Njen drugi dokumentarac, „Karling u Stenliju“ (Curling in Stanley) iz 2019. godine, zabeležio je prvi karling turnir na otvorenom pod nazivom „Sawtooth Outdoor Bonspiel“ u gradu Stenli, u državi Ajdaho.

Keli Kertis je rođena u Santa Moniki 1956. godine u jednoj od najpoznatijih holivudskih porodica. Bila je ćerka glumačkih legendi Tonija Kertisa i Dženet Li. Svoj debi na velikom platnu ostvarila je još kao dete, 1958. godine, u akciono-avanturističkom filmu „Vikinzi“ (The Vikings), u kojem su glavne uloge tumačili upravo njeni roditelji.

(Telegraf.rs/izvot: Variety)