Foto: Privatna arhiva/Ustupljena fotografija

Poznati glumac Džek Dimić (Jack Dimich) je nedavno završio gostujuću ulogu u trećoj sezoni serije "Lioness", koju je snimao ovog proleća u Teksasu zajedno sa čuvenim holivudskim kolegama Zoe Saldanom, Nikol Kidman, Morganom Frimenom i Tajlorom Šeridanom u glavnim ulogama.

Njegov lik (Džekov) se zove Aleksi Jurimov ("Alei Yurimov") i agent je FSB-a koji kasnije prelazi da radi za američku stranu nakon što je uhapšen.

Ovo je njegova 102. uloga od kada je diplomirao na Lee Strasberg Akademiji u Njujorku 2001. godine u klasi čuvenog profesora Majkla Margote (Michael Margotta) koji je svojevremeno bio profesionalni konsultant Dzeku Nikolsonu.

Foto: Nikola Tomić

Serija *Lioness* dolazi iz čuvene prooducentske kuce Paramount Pictures i jedna je od najgledanijih američkih serija sa preko 60 milliona gledalaca samo u Sjedinjenim Drzavama.

Serija je snimana u Teksasu, Los Anđelesu i Vasingtonu, a treća sezona premijerno ide 2. avgusta na Paramount platformi koja će, kako se navodi, biti dostupna i kod nas u regionu.

Jack Dimich ovu ulogu igra na ruskom i na engleskom jeziku, pošto je njegov lik u seriji 'Alexi Yurimov' Amerikanac ruskog porekla.

(Telegraf.rs)

Irska policija je saopštila da je muškarac u pedesetim godinama poginuo u nesreći na motociklu u Lukanu, na obodu irskog glavnog grada, oko 4.30 sati, prenosi AP.

Irski premijer Majkl Martin rekao je u objavi na platformi X da je "duboko ožalošćen zbog vesti o smrti Glena Hansarda", navodeći da je on bio "talentovani muzičar i glumac koji je dao značajan doprinos irskom kulturnom pejzažu tokom mnogih godina".

Hansard je kombinovao glumačku i muzičku karijeru a glumio je člana dablinskog soul benda u filmu "The Commitments" iz 1991. godine i osvojio je Oskara 2007. godine za pesmu "Spori pad" (Falling slowly) iz filma "Nekad" (Once), u kojem je glumio zajedno sa Marketom Irglovom.

Bio je dugogodišnji frontmen rok benda "The Frames", polovina rok dua "The swell season" i objavio je solo albume, uključujući "Didn’t he ramble", koji je bio nominovan za Gremi za najbolji folk album 2016. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Sve se desilo nakon preokreta. Dušan je bio taj koji je bio u prednosti, rezultat je bio 132:120.

Ali onda je briljirao Aleksandar i na kraju je slavio rezultatom 295:199. Joksimović će se u finalu sastati sa navedenim Draganom Brakovićem.

Milica Gaćin (voditeljka): Finalista dvestotog ciklusa je Aleksandar Joksimović. Pogledajte, on je osvojio 295 poena, a Dušan Krunić 199 poena. Čestitke Aleksandre. Prvo učešće u TV Slagalici i odmah finale. Kakav je osećaj?

Aleksandar Joksimović: Prezadovoljan, možda čak i iznad očekivanja.

Milica Gaćin: Je l' da?

Aleksandar Joksimović: Neopisivo. Fenomenalan osećaj. Protivnik, svaka čast. Ja sam drugu partiju odigrao drastično bolje nego prvu. Što se kaže, ubacio sam u višu brzinu. Ali, protivnik je fenomenalan i sve čestitke iskreno.

Milica Gaćin: Lepo s vaše strane. Pripremite se za finale. Biće sigurno uzbudljivo, ali sigurno veoma lepo.

Ako ste propustili partiju između Aleksandra Joksimovića i Dušana Krunića, pogledajte:

(Telegraf.rs)

Foto: Promo

Knjiga „Moć percepcije – Kad stvarnost izgubi bitku“ nije još jedno upozorenje na lažne vesti. To je knjiga o svetu u kojem istina više ne mora da bude zabranjena da bi bila poražena. Dovoljno je da bude sporija, tiša i manje privlačna od onoga što nam ekran svakodnevno prikazuje kao stvarnost.

Postoje knjige koje objašnjavaju vreme u kojem su napisane, a postoje i one koje ga sustignu pre nego što većina ljudi shvati šta se dogodilo. „Moć percepcije – Kad stvarnost izgubi bitku“ dr Orhana Dragaša spada među ove druge. Englesko izdanje objavio je britanski Chiselbury Publishing, italijansko ugledni Cacucci Editore, a srpsko Službeni glasnik. Knjiga je bila bestseler u Velikoj Britaniji i Italiji, isti uspeh ostvaruje i u Srbiji, dok je na turskom jeziku krajem avgusta objavljuje Destek, najveća turska izdavačka kuća. Takav izdavački put pokazuje da tema knjige nije vezana za jednu zemlju, jedan politički sistem ili jednu medijsku kulturu. Ona pogađa problem sa kojim se danas suočava svako društvo.

Predgovor je napisao lord Christopher Geidt, dugogodišnji savetnik i privatni sekretar kraljice Elizabete Druge. Geidt ocenjuje da se mnoge savremene knjige bave sukobom percepcije i stvarnosti, ali da se malo koja može meriti sa širinom Dragaševog pristupa, koji povezuje filozofiju, psihologiju, medije i digitalnu kulturu. Za njega je ovo izuzetan vodič za sve koji još veruju da istina ima značaj i koji ne pristaju da se odreknu prava na samostalno mišljenje.

Recenziju je napisao profesor Michael Goodman sa King’s College London, jedan od najpoznatijih britanskih stručnjaka za obaveštajne studije I medjunarodne poslove. On knjigu naziva izuzetno pravovremenom i važnom, ističući da Dragaš sa sigurnošću povezuje istinu, činjenice i percepciju sa savremenom politikom i društvom. Goodman je preporučuje budućim političarima, ljudima koji prate savremene događaje i svima koji odbijaju da prihvate da istina više nije važna.

Foto: Promo

Veliki brat više nije čovek

Gotovo svako zna osnovnu ideju Orvelove „1984“. Postoji vlast koja kontroliše jezik, menja prošlost, briše činjenice i građanima određuje šta smeju da smatraju stvarnim. Ministarstvo istine falsifikuje dokumente, Veliki brat nadzire svaki korak, a čovek na kraju mora da prihvati da su dva i dva pet ukoliko Partija tako zahteva.

Dragaš polazi od mnogo neprijatnije stvarnosti. U svetu o kojem on piše Veliki brat više nije ni potreban. Nije potrebno spaliti knjigu, ugasiti novine ili zabraniti činjenicu. Dovoljno je zatrpati je hiljadama privlačnijih slika, glasnijih tvrdnji i emotivnijih sadržaja. Istina može ostati formalno dostupna, a da praktično nestane iz života ljudi. Orvelov građanin zna da ga vlast primorava da prihvati laž. Današnji čovek često veruje da je potpuno slobodan dok mu izbor oblikuju algoritmi koje ne vidi, digitalne platforme čije kriterijume ne poznaje i sistemi koji iz svake njegove reakcije uče kako da ga još duže zadrže pred ekranom.

U „1984“ istina nestaje pod pritiskom države. U „Moći percepcije“ ona gubi zato što joj je oduzeta pažnja. Niko je nije proglasio zabranjenom, ali je učinjena nevidljivom, zamornom ili emocionalno beznačajnom. Ko određuje šta ćemo prvo videti, koliko puta ćemo to videti i uz kakvu emociju, u velikoj meri određuje i ono što ćemo smatrati stvarnim.

U Orvelovom svetu postoji Ministarstvo istine. U svetu o kojem piše Dragaš tu funkciju preuzimaju nevidljivi sistemi preporuka. Oni ne moraju da izbrišu činjenicu. Dovoljno je da je ne prikažu. Ne moraju da zabrane mišljenje. Dovoljno je da mu uskrate vidljivost. Ne moraju da ućutkaju čoveka. Dovoljno je da ga niko ne čuje. To je moć koja ne dolazi u uniformi, ne kuca na vrata i ne zahteva javnu poslušnost. Ona deluje kroz ekran koji sami otvaramo, sadržaj koji sami biramo i osećanje da smo do svakog zaključka došli potpuno slobodno.

Algoritam ne prati naše izbore. On ih oblikuje

Juval Noa Harari je u svojim knjigama objasnio kako su ljudi kroz istoriju stvarali velike zajednice zahvaljujući pričama u koje su kolektivno verovali, a zatim upozorio da bi podaci i algoritmi mogli da postanu nova osnova moći. On upozorava da sistemi, zahvaljujući podacima koje neprestano prikupljaju, sve preciznije predviđaju naše izbore. Dragaš ide korak dalje.

Njega ne zanima samo da li algoritam zna šta ćemo kupiti, gledati ili za koga ćemo glasati. Njega zanima šta se događa kada algoritam učestvuje u stvaranju onoga što ćemo smatrati istinitim. To više nije samo predviđanje ponašanja. To je uređivanje sveta koji čovek vidi.

U tome je „Moć percepcije“ knjiga naredne faze. Harari upozorava na vlast podataka, a Dragaš opisuje trenutak u kojem podaci postaju urednici našeg pogleda na svet. Telefon više nije samo uređaj preko kojeg primamo informacije. On je filter između čoveka i stvarnosti. Na njegovom ekranu neko drugi već je odredio redosled tema, važnost događaja, vidljivost ljudi i intenzitet emocije.

Zbog toga dve osobe mogu živeti u istom gradu, govoriti istim jezikom, gledati isti događaj i ipak imati potpuno različite slike onoga što se dogodilo. Jedna će dobiti snimke koji potvrđuju njen strah, druga sadržaje koji hrane njen bes. Obe će verovati da su same došle do zaključka i obe će imati „dokaze“ na ekranu.

Dragaš tu govori o raspadu zajedničkog oslonca u činjenicama. Društvo može da podnese razlike u mišljenju, interesima i ideologijama. Mnogo teže može da opstane kada ljudi više nemaju iste činjenice od kojih polaze. Tada rasprava prestaje da bude sukob stavova i postaje sudar dva sveta koji se međusobno više i ne priznaju.

To je korak dalje od Hararijevog upozorenja da će algoritmi poznavati naše želje. Dragaš pokazuje da algoritmi već učestvuju u njihovom stvaranju. Oni ne čekaju samo da vide šta želimo. Svakodnevno proveravaju kako reagujemo, a zatim nam vraćaju pažljivo izabranu verziju sveta koja će tu reakciju dodatno pojačati.

Laž kojoj sami otvaramo vrata

Velika snaga ove knjige nalazi se u tome što autor čitaoca ne ostavlja u udobnoj poziciji posmatrača. Lako je poverovati da su žrtve manipulacije uvek neki drugi ljudi, manje obrazovani, politički zaslepljeni ili tehnološki naivni. Dragaš ruši upravo tu iluziju.

Ljudski um ne traži stalno istinu. On traži smisao, sigurnost i potvrdu. Lakše prihvata ono što se uklapa u već postojeće mišljenje, brže reaguje na strah i bes nego na suvoparan podatak, a prvi utisak često pretvara u merilo za sve što dolazi kasnije. Digitalne platforme nisu izmislile te slabosti. One su ih pretvorile u precizno merljiv i izuzetno profitabilan sistem.

Svaki klik, zadržavanje pogleda, deljenje i impulsivna reakcija postaju podatak. Sistem zatim uči šta nas uznemirava, šta nam prija i šta potvrđuje sliku koju već imamo o sebi i svetu. Posle izvesnog vremena više ne dobijamo sadržaje koji bi proširili naše razumevanje, već one koji nas drže u istom raspoloženju i potvrđuju ono u šta već verujemo. Zato je naslov knjige precizan. Stvarnost ne gubi bitku zato što je nestala. Ona gubi zato što više nema automatsku prednost. Činjenica mora da se takmiči sa snimkom od nekoliko sekundi, naslovom napravljenim da izazove bes, fotografijom bez konteksta i čovekom koji govori samouvereno iako nema nikakav dokaz. U tom takmičenju istina često ulazi poslednja, dok emocija već odnese pobedu.

Savremena manipulacija najčešće pojačava ono što čovek već želi da veruje. Najuspešniji sistem pruža nam osećaj da smo do zaključka stigli sami i slobodno, dok je put do njega unapred pažljivo oblikovan. Dragaš time dolazi do jedne od najuznemirujućih tačaka knjige. Sloboda izbora može da ostane formalno netaknuta, dok je prostor u kojem biramo već oblikovan. Možemo kliknuti šta god želimo, ali je neko drugi prethodno odlučio između kojih sadržaja ćemo birati.

Nema povratka u svet pre algoritama

„Moć percepcije – kad stvarnost izgubi bitku“ ne idealizuje vreme pre digitalnih platformi i ne tvrdi da je nekada postojalo zlatno doba čiste istine. Mediji, vlast, novac i društveni autoritet oduvek su uticali na ono što ljudi vide i u šta veruju. Razlika je u brzini, obimu i preciznosti današnjih sistema.

Nikada ranije jedna platforma nije mogla u istom trenutku da testira milione verzija sadržaja, meri reakcije milijardi ljudi i svakome ponudi drugačije izdanje stvarnosti. Nikada ranije običan čovek nije istovremeno bio publika, proizvod, izvor podataka i dobrovoljni distributer sadržaja koji ga oblikuje.

Zato Dragaš ne svodi odgovor na savet da manje gledamo u telefon ili da pažljivije čitamo vesti. On traži promenu pravila po kojima informacije stižu do građana: da algoritmi ne ostanu nedodirljiva poslovna tajna, da mediji pokažu kako su došli do činjenica, da institucije obrazlažu svoje odluke, a da tehnološke kompanije odgovaraju za posledice načina na koji usmeravaju pažnju milijardi ljudi.

Istina, prema ovoj knjizi, ne može više da se brani samo autoritetom. Mora ponovo da zasluži poverenje. To podrazumeva dokaz, objašnjenje, mogućnost provere i spremnost na ispravku. U vremenu opšte sumnje nije dovoljno reći ljudima da veruju stručnjacima, medijima ili institucijama. Oni moraju da vide zbog čega je neka tvrdnja pouzdana i kako se do nje došlo.

Upravo zato „Moć percepcije“ nije pesimistična knjiga, iako opisuje uznemirujući svet. Dragaš ne tvrdi da je stvarnost zauvek izgubljena, već da više ne možemo očekivati da će se izboriti sama za sebe. Istina mora da bude odbranjena znanjem, odgovornošću i sposobnošću ljudi da prepoznaju trenutak u kojem emocija počinje da se predstavlja kao dokaz.

Ovo nije upozorenje za sutra

Veštačka inteligencija danas može da napravi fotografiju ili snimak događaja koji se nikada nije dogodio, glas čoveka koji nikada nije izgovorio određenu rečenicu i video koji će milioni ljudi prihvatiti pre nego što iko stigne da ga proveri. Političke kampanje sve preciznije ciljaju strahove pojedinih grupa, a društvene mreže nagrađuju sadržaj koji izaziva najjaču reakciju.

Zato percepcija danas odlučuje kako glasamo, kome verujemo, šta smatramo opasnim i kako donosimo odluke, od politike i bezbednosti do obrazovanja i porodičnih odnosa.

Orvel je opisao svet u kojem vlast naređuje čoveku šta mora da misli. Harari je upozorio na svet u kojem algoritmi sve snažnije utiču na naše izbore. Dragaš pokazuje da smo otišli još dalje: algoritam danas oblikuje ono što čovek prihvata kao sopstveno mišljenje. U tome je ova knjiga savremenija i, na određen način, uznemirujuća od svojih velikih prethodnika. Ona ne govori o dalekoj distopiji, budućem režimu ili tehnologiji koja tek dolazi. Govori o telefonu koji nam je sada u ruci, naslovu koji smo upravo otvorili, videu koji smo prosledili bez provere i besu koji smo možda osetili pre nego što smo razumeli šta se dogodilo.

„Moć percepcije – Kad stvarnost izgubi bitku“ zato nije knjiga samo za ljude koji se bave politikom, medijima ili tehnologijom. To je knjiga za svakoga ko želi da sačuva pravo na sopstveni sud u vremenu kada se za njegovu pažnju bore najmoćniji sistemi koje je čovek ikada napravio.

Njena najjača misao može se svesti na jednostavno upozorenje: Istina danas neće pobediti samo zato što je istina. Moraćemo da naučimo kako da je prepoznamo, vratimo joj vidljivost i razlikujemo ono što znamo od onoga što nam je samo dovoljno uverljivo prikazano.

Orvel je zamišljao svet u kojem je stvarnost zarobljena silom. Harari svet u kojem je predajemo podacima. Dragaš pokazuje da je najopasniji trenutak već stigao: stvarnost možemo izgubiti bez prinude, uvereni sve vreme da potpuno slobodno biramo.

Najveći poraz neće nastupiti kada laž postane ubedljivija od istine. Nastupiće onda kada čoveku postane svejedno šta je istina, sve dok mu se dopada ono što vidi. Tada više neće biti potreban ni cenzor, ni diktator, ni Ministarstvo istine. Dovoljni će biti ekran, nekoliko sekundi pažnje i algoritam koji zna naše slabosti bolje od nas samih. U tom trenutku stvarnost neće biti poražena spolja. Predaćemo je sami.

(Telegraf.rs/PR)

Konkurs je raspisan za tri mesta u grupi alt II, četiri mesta u grupi tenor I, dva mesta za baritone i dva mesta za basove.

Audicija će biti održana 28. avgusta od 14 časova u horskoj sali "Milan Bajšanski", na trećem spratu Narodnog pozorišta u Beogradu.

Provera kandidata obuhvatiće proveru opsega glasa, ritma i harmonskog sluha, čitanje s lista, izvođenje arije po izboru, kao i izvođenje unapred pripremljenog zadatog primera iz opersko-horske literature.

Kandidati prijave podnose direkciji Opere elektronskom poštom na adrese opera@narodnopozoriste.rs i gisaopera@gmail.com, uz biografiju i navođenje arije koju će izvesti na audiciji.

Kandidati mogu nastupiti sa svojim korepetitorom, dok će Narodno pozorište kandidatima koji ga nemaju obezbediti klavirskog saradnika. U tom slučaju potrebno je dostaviti klavirski izvod arije kojom će se predstaviti.

Materijal za zadatu kompoziciju biće dostupan kandidatima od 22. avgusta, kada će moći da ga preuzmu u direkciji Opere ili dobiju elektronskim putem.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem elektronske pošte gisaopera@gmail.com, kod organizatora hora Predraga Gligorića.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Radionica ReActing+ okuplja regionalne glumce i podstiče razmenu iskustava i stručno usavršavanje kroz rad sa ekspertima, donoseći praktične smernice za glumu ispred kamere, promotivne alate, proces kastinga, analizu scena i izradu profesionalnih „self-tape“ snimaka za međunarodno tržište. Radionicu vode Klodija Blant (Claudia Blunt), casting direktorka iz Ujedinjenog Kraljevstva, Maurilio Manjano (Maurilio Mangano), casting direktor iz Italije, i Sebastijan Kavaca (Sebastian Cavazza), glumac iz Slovenije, koji donose znanja zasnovana na sopstvenom profesionalnom iskustvu i savremenim metodama rada.

Poziv je namenjen profesionalnim glumcima i glumicama uzrasta između 20 i 45 godina iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Uslov je tečno znanje engleskog jezika, jer se radionica izvodi isključivo na engleskom. Biće odabrano 10 učesnika. Učešće je besplatno, a putni troškovi i smještaj (3 noći, od 26. do 29. avgusta 2026. godine) u potpunosti su pokriveni. Rok za prijave je 7. avgust 2026.

ReActing+ je nastavak već uspešnog koncepta programa ReActing as a Star, pokrenutog 2022. godine u saradnji s nacionalnim filmskim institucijama, koji se realizuje u produkciji Pari Pikule i Secret Arts Cinema u partnerskoj saradnji sa Slovenačkim filmskim centrom, te uz podršku Hrvatskog audiovizuelnog centra, Filmskog centra Srbije i Filmskog centra Crne Gore.

Za pet godina održavanja u programu je učestvovalo više od 70 glumaca i glumica iz Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije.

Međunarodnu relevantnost projekta potvrđuje dugogodišnja saradnja s vodećim svetskim udruženjima casting direktora: International Casting Directors Association (ICDA) i Casting Society (CSA).

Više informacija, kao i formu za prijave, možete da pronađete na https://fccg.me/pozivi-za-prijave/reacting-regional-acting-workshop-2026

(Telegraf.rs)

Kada čujete ime „Odiseja“, prva asocijacija nekima je verovatno dosadna lektira iz srednje škole ili, u ovom trenutku, najnoviji bioskopski hit. Ali, za istoričare i arheologe, ovo je priča o najvećem „hladnom slučaju“ u istoriji. Kristofer Nolan je u svom filmu akcenat stavio na psihologiju i preživljavanje, ali nauka ima još zanimljivije odgovore na pitanje šta se zapravo desilo pre 3.000 godina.

Prvo i najvažnije: Da li je Troja postojala?

Kratak odgovor je - da. Dugo se mislilo da je Troja nešto kao Atlantida, grad izmišljen da bi se ispričala dobra priča. Međutim, krajem 19. veka, Hajnrih Šliman (čovek koji je više bio avanturista nego pravi naučnik) odlučio je da doslovno prati Homerove opise iz „Ilijade“.

Kopao je na brdu Hisarlik u današnjoj Turskoj i - pogodio je. Našao je grad. Zapravo, našao je devet gradova sagrađenih jedan na drugom. Naučnici su kasnije utvrdili da sloj koji nazivaju „Troja VIIa“ pokazuje jasne znake rata: zidovi su srušeni, pronađeni su kosturi ljudi koji su poginuli u borbi i tragovi velikog požara. To se hronološki poklapa sa vremenom o kojem pišu antički pesnici. Dakle, rat se desio. Troja je pala.

Da li je Odisej bio stvarna ličnost?

Ovde stvari postaju malo komplikovanije. Ne postoji nijedan zapis na kamenu na kojem piše „Ovde je spavao Odisej“. Međutim, većina istoričara se slaže da lik Odiseja nije izmišljen iz ničega.

U to vreme, kraljevi malih grčkih ostrva bili su više kao lokalni plemići ili „gospodari rata“. Odisej je verovatno bio jedan od njih. On je u mitologiji ostao upamćen kao „lukav“ (onaj koji je smislio Trojanskog konja), što je u prevodu značilo da je bio inteligentniji od prosečnog vojnika tog doba. Ono što je zanimljivo jeste da su na Itaci (njegovom rodnom ostrvu) pronađeni ostaci palate koji se u milimetar poklapaju sa onim što je opisano u epu. Ako nije postojao baš taj jedan Odisej, postojao je neko veoma sličan njemu ko je vladao tim ostrvom.

Foto: Tanjug/AP/Melinda Sue Gordon/Universal Pictures

Kako objasniti čudovišta i magiju?

U Nolanovom filmu vidimo spektakularne i strašne scene, ali antički moreplovci su te „nemani“ videli kroz prizmu onoga što su poznavali. Danas nauka ima logična objašnjenja za „magiju“ iz Odiseje:

Kiklop (jednooki div): Arheolozi su na ostrvima Sredozemlja pronašli lobanje patuljastih slonova. Ako niste biolog i vidite takvu lobanju, rupa u sredini (gde je slonu surla) izgleda baš kao ogromna očna duplja. Tako je verovatno rođen mit o jednookim divovima.

Sirene: Mornari koji su mesecima na moru, iscrpljeni, gladni i pod uticajem sunčanice, lako su mogli da zvuk vetra u stenama ili pesmu morskih lavova protumače kao ljudski glas.

Scila i Haribda: To nisu bila čudovišta sa pipcima, već stvarni morski vrtlozi i opasne stene u moreuzu kod Sicilije. I danas su ti prolazi opasni za manje brodove ako kapetan nije oprezan.

Printskrin: Youtube/Universal Pictures

Trojanski konj - najveća prevara ili nešto drugo?

Svi znamo priču o drvenom konju u kojem su se sakrili vojnici. Ipak, istoričari su skeptični. Prvo, napraviti konja te veličine koji je stabilan i u koji može da stane četa vojnika, a da to niko ne primeti, tehnički je skoro nemoguće.

Verovatnije je da je „konj“ bio nadimak za opsadnu spravu (nešto kao ogroman ovan za razbijanje kapija) koja je bila prekrivena mokrim konjskim kožama da je branioci ne bi zapalili. Druga teorija je da je grad pogodio zemljotres (bog Posejdon, koji simbolizuje zemljotrese, ujedno je i bog konja), pa su Grci jednostavno ušli kroz pukotine u zidu, a priča se kasnije „ukrasila“.

Foto: Tanjug/AP/Melinda Sue Gordon/Universal Pictures

Zašto nas to i dalje zanima (i zašto Nolan snima film o tome)?

Nolan nije snimio film o grčkim bogovima, već o čoveku koji želi da se vrati kući dok mu se ceo svet protivi. To je ono što je „ljudsko“ u ovoj priči. „Odiseja“ je zapravo prvi psihološki triler u istoriji.

Istina o Odiseji nije u tome da li je on sreo vešticu koja pretvara ljude u svinje, već u tome da je on simbol svakog čoveka koji je ikada prošao kroz rat i pokušao da ponovo pronađe svoj normalan život. Činjenica da i danas, 3.000 godina kasnije, plaćamo bioskopsku kartu da čujemo tu priču, govori da se ljudska priroda nije nimalo promenila.

Dakle, dok gledate film, ne tražite istorijsku tačnost u svakom detalju. Bitno je to da je Troja zaista gorela, da su brodovi zaista tonuli, i da je jedan čovek, po imenu Odisej ili nekako drugačije, zaista proveo godine pokušavajući da se vrati onima koje voli. Sve ostalo je samo dobar holivudski (i antički) marketing.

(Telegraf.rs)

Predstavljanje publikacije i razgovor sa fotografima, foto-novinarima, urednicima i drugim medijskim profesionalcima održava se petak, 31. jula sa početkom u 12 časova, u Prostoru Miljenko Dereta, u Dobračinoj 55 u Beogradu.

Događaj se održava neposredno uoči početka primene odredaba člana 50 Akta Evropske unije o veštačkoj inteligenciji, koje od 2. avgusta 2026. uvode obaveze transparentnosti za sadržaje generisane ili izmenjene pomoću veštačke inteligencije.

U trenutku kada Evropska unija uspostavlja nova pravila označavanja i prepoznavanja sintetičkog sadržaja, postavlja se pitanje koliko je domaći medijski sistem spreman da jasno razlikuje fotografiju od generisanog vizuelnog prikaza i publici omogući da zna šta zapravo gleda.

Možemo li još uvek da verujemo fotografiji?

Fotografija je decenijama predstavljala jedan od najpouzdanijih dokaza u medijima. Danas se, međutim, više ne postavlja samo pitanje kako je fotografija snimljena, obrađena, potpisana i objavljena, već i da li je prikaz uopšte nastao fotografisanjem stvarnog prizora.

Publikacija donosi smernice za očuvanje integriteta i verodostojnosti novinske fotografije, jasno razlikovanje fotografije i promptografike, odgovornu tehničku obradu, zaštitu autorstva i profesionalnih prava fotografa, pravilno navođenje konteksta, kao i postupanje prilikom fotografisanja i objavljivanja osetljivih prizora.

Publikacija odgovara na pitanje koje publika sve češće postavlja dok gleda vesti: da li je slika pred njima autentična fotografija stvarnog događaja ili realističan sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije?

Smernice objašnjavaju kako prepoznati razliku, gde su granice dozvoljene obrade i zašto su tačan kontekst, jasno označavanje i poštovanje ljudi na fotografijama važni za naše poverenje u medije.

Na događaju će biti predstavljeni ključni nalazi i preporuke, nakon čega će uslediti razgovor o mogućnostima njihovog daljeg razvoja i primene na terenu i u redakcijama.

Događaj je namenjen fotografima, foto-novinarima, urednicima fotografije, novinarima i novinarkama, drugim medijskim radnicima, studentima, istraživačima i svima koji učestvuju u stvaranju, izboru i objavljivanju vizuelnog sadržaja.

Događaj se realizuju u okviru projekta „Fotografija bez veštačkih dodataka: Za medijsku pismenost i vizuelnu istinu u doba AI slika“. Projekat se realizuje u okviru programa „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert / Friedrich Ebert Stiftung. Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Beživotno telo Kavinskog, čija je čuvena numera izvedena na ceremoniji zatvaranja Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine, pronađeno je u njegovom domu u utorak, 28. jula, prenosi BFM.

Pokrenuta je istraga o uzrocima smrti, saopštilo je tužilaštvo, dodajući da ekipe koje su prve intervenisale nisu pronašle nikakve sumnjive elemente na licu mesta.

Kavinski, čije je pravo ime bilo Vensan Belorže, proslavio se početkom 2010-ih upravo pesmom "Nightcall", koju je napisao i producirao zajedno sa Gi-Manuelom de Omem-Kristom, jednim od dva člana benda Daft Punk, a po kojoj je postao poznat široj javnosti, uglavnom zahvaljujući korišćenju numere za film "Drive" sa Rajanom Goslingom.

Od svog prvog albuma objavljenog 2006. godine, "Teddy Boy", Vensan Belorže je stvorio svoj alter ego, Kavinskog, lik sa crvenim očima i plavom kožom koji je doživeo saobraćajnu nesreću za volanom "ferarija testarose" i ponovo se pojavio u obliku zombija kako bi komponovao elektronsku muziku.

Poreklom iz Sen-San-Denija, Kavinski se takođe pojavio u nekoliko filmova svog prijatelja Kentena Dipjea tokom 2000-ih.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Deset godina nakon njegovog odlaska, publika će imati priliku da čuje najveće hitove iz svih faza karijere – od WHAM! klasika do nezaboravnih solo pesama. Bend donosi autentičan zvuk, snažnu emociju i scenski doživljaj koji verno rekonstruiše duh originalnih nastupa.

Džordž Majkl je svoj poslednji koncert održao 2012. godine u Londonu, a tokom Symphonica turneje najbliže našem regionu nastupio je u Beču, Budimpešti i Pragu. Kako nikada nije svirao u gradovima bivše Jugoslavije, ova turneja predstavlja jedinstvenu priliku za publiku koja je njegov koncert tada propustila.

FREEDOM donosi večne hitove poput Freedom! ’90, Careless Whisper, Father Figure, Fastlove, One More Try, Jesus to a Child i mnoge druge — u čast umetniku koji je prodao više od 100 miliona albuma i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pop muzike.

Kupovina karata na mtsdvorana.rs i blagajni mts Dvorane.

(Telegraf.rs)

Tokom četiri festivalska dana publika je imala priliku da pogleda više od 30 dokumentarnih filmova iz Srbije i inostranstva, razgovara sa autorima i učestvuje u radionicama i pratećim programima posvećenim očuvanju prirode i održivom razvoju. Festival je i ove godine okupio mlade filmske stvaraoce, profesionalce i goste iz više zemalja, potvrdivši svoju međunarodnu prepoznatljivost.

Posebno mesto i ove godine zauzele su festivalske nagrade, izrađene od recikliranog aluminijuma dobijenog od iskorišćenih limenki, koje simbolično podsećaju da aluminijum može beskonačno da se reciklira bez gubitka kvaliteta i da svaka pravilno odložena limenka predstavlja vredan resurs. Nagrade nose nazive inspirisane prirodnim i kulturnim bogatstvom Stare planine i pirotskog kraja – Krivi vir, Temštica, Toplodolska reka, Pirotski ćilim i Pirotski kačkavalj – povezujući filmsku umetnost sa vrednostima održivosti i lokalnim nasleđem.

U studentskoj selekciji nagrada „Krivi vir“ za kameru pripala je Anandu Bansalu za film Stone Memory, nagrada „Temštica“ za najbolju montažu Willu Domingosu za film Butterfly, dok je nagradu za najbolju režiju osvojio David Gašo za film Everything Else. Specijalno priznanje (Special Mention) dodeljeno je filmu My Grandmother Is a Skydiver rediteljke Poline Piddubne, dok je Grand Prix šestog Festivala „Bistre reke“ osvojio film Not Ordained rediteljke Katjuše Peterke.

U profesionalnoj selekciji nagrada „Toplodolska reka“ za kameru pripala je Giuliju Rasiju za film Ź, nagrada „Pirotski ćilim“ za najbolju montažu Antoniju Paolettiju za film When I Came to Your Door, dok je nagradu „Pirotski kačkavalj“ za najbolju režiju osvojila Liliya Timirzyanova. Specijalna priznanja (Special Mention) dodeljena su filmu Recife Tem Um Coração reditelja Rodriga Sene, kao i ostvarenju Davide, Where Are You? autora Marka Pinnavaije i Cecilije Ricuto.

Veliku pažnju privukla je i saradnja festivala sa kompanijom Ball Corporation i međunarodnim programom „Svaka limenka se računa“, kroz koju je dodatno istaknuta važnost reciklaže i cirkularne ekonomije.

„Festival 'Bistre reke' pokazuje da umetnost može da inspiriše ljude da drugačije razmišljaju o prirodi i sopstvenoj ulozi u njenom očuvanju. Zato nam je zadovoljstvo što smo kroz program 'Svaka limenka se računa' podržali manifestaciju koja promoviše održivost i odgovorno upravljanje resursima. Posebno nas raduje što su festivalske nagrade izrađene od recikliranog aluminijuma, jer na simboličan način pokazuju da svaka pravilno odložena limenka može postati novi vredan proizvod i doprineti razvoju cirkularne ekonomije“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred programa „Svaka limenka se računa“.

„Festival 'Bistre reke' još jednom je pokazao da umetnost može biti snažan saveznik u podizanju svesti o zaštiti životne sredine. Kroz program 'Svaka limenka se računa' ponosni smo što smo podržali manifestaciju koja promoviše odgovorno korišćenje resursa, reciklažu i cirkularnu ekonomiju. Posebne nagrade izrađene od recikliranog aluminijuma simbolično potvrđuju da svaka limenka može dobiti novi život“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred projekta „Svaka limenka se računa“.

Organizatori su ocenili da je ovogodišnje izdanje bilo jedno od najuspešnijih do sada, kako po kvalitetu prikazanih filmova, tako i po odzivu publike i učesnika. Festival „Bistre reke“, koji su pokrenuli profesori i studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, nastavlja da kroz dokumentarni film podstiče dijalog o zaštiti prirode i održivom razvoju, potvrđujući da filmska umetnost može biti važan pokretač ekološke svesti i društvenih promena.

(Telegraf.rs)

Holand se trenutno nalazi usred intenzivne promocije svoja dva nova ostvarenja – filma "Odiseja" i najnovijeg nastavka o čoveku-pauku, "Spajdermen: Novi dan" ("Spider-Man: Brand New Day"), koji u bioskope stižu u razmaku od samo dve nedelje. Tokom gostovanja u emisiji "Good Morning America", on je zvanično potvrdio da će glumiti zvezdu „zlatnog doba“ Holivuda.

Fred Aster se smatra jednim od najvećih glumaca i najboljim plesačem u istoriji kinematografije, a slavu je stekao 1930-ih godinama hitovima kao što su Cilindar (Top Hat) i Holidej in (Holiday Inn). Novi film će režirati Pol King, poznat po ostvarenjima Pedington (Paddington) i Vonka (Wonka). Film je trenutno u fazi pretprodukcije, a Holand je u intervjuu detaljno opisao kako teku pripreme.

„Sledeći nam je Fred Aster, to je ono što planiramo da radimo. Čim završim sa ovim promotivnim turnejama, vraćam se direktno u plesni studio“, objasnio je Holand. „Nedavno sam imao prve probe i to me je istovremeno ispunilo uzbuđenjem, ali i apsolutnim užasom, jer imam toliko mnogo posla kako bih pokušao da učinim Freda ponosnim.“

Holandovo samopouzdanje delom potiče iz njegovih početaka, s obzirom na to da je karijeru počeo kao zvezda mjuzikla Bili Eliot (Billy Elliot) na londonskom Vest Endu. Govoreći o svojim ambicijama za plesne scene, insistirao je na tome da želi da sve uradi sam.

„Imam želju da uopšte ne koristim dublere“, rekao je on. „Želim da sam izvedem sav ples i da te plesne scene snimamo u jednom kadru – onako kako bi to on [Aster] radio.“

Dok se priprema za ulogu života, Holand uživa u ogromnom uspehu filma Odiseja, koji je zabeležio najveće otvaranje za jedan igrani film u 2026. godini. Film je, prema novim izveštajima, posebno toplo primljen kod grčke publike. Zanimljivost sa snimanja podelio je i njegov kolega iz filma, Trevis Skot, koji je otkrio da je na set dolazio već u 5 ujutru kako bi pratio rad reditelja Kristofera Nolana i učio kako funkcionišu IMAX kamere.

(Telegraf.rs/izvor: NME)

Voditeljka: Moram da ispričam gledaocima jedan detalj, mislim neću otkrivati gde i kako. Ja srećem Tanju u opštoj gužvi gde ne znamo ni jedna ni druga gde levo, gde desno, ko šta treba da radi i gde da ide. Ja čak i ne vidim i oni mi kažu „eno Tanja“. Tanja lepo sedi kao da se ništa ne dešava oko nje, milion ljudi, ne znate ko će, kad će i šta će, čita knjigu. Ja pitam „Tanja, šta je ovo?“, ona kaže „pojma nemam“.

Tanja Bošković: I nije ni važno. Znate, leto je vreme kad je vaše vreme. Da li čekam u redu ili... ako imam sadržaj koji me zanima, onda sve ostalo mogu da apstrahujem i to je najlepše od svega. Živela penzija.

Voditeljka: Tu ste mi, Tanja, vi znate da ste mi tu rečenicu izgovorili tada? „Živela penzija.“

Tanja Bošković: Da.

Voditeljka: Koliko je lepo i koliko su srećni ljudi koji dožive penziju.

Tanja Bošković: Tako je. To je najlepše od svega, znate. Vi možete da radite koliko hoćete, pogotovo kad ste zdravi. A ne morate. I onda imate energije, onda možete da primetite život. Imate vremena da obratite pažnju na detalje. Detalji zapravo nama, detalji nas čine bogatijim. Ja ne moram da žurim više nigde. Ne smeta mi ni 40 stepeni. Zato što ako neću da izađem, ja ću ostati u svojoj kući sa debelim zidovima gde neće doći do mene tih 40 stepeni. I ako siđem u prodavnicu mogu da sačekam u miru da svi pokupuju to i da odu, a da ja onda u miru se radujem... srela sam se s jagodama, na primer.

Voditeljka: A da vas pitam, Tanja, jel' se... jasno, život uči...

Tanja Bošković: Da.

Voditeljka: I to je iskustvo koje se stiče i sve ostalo. Ali koliko s tim morate da se rodite, a koliko to učite, gledate druge... Sad pitam vas zato što ste apsolutno pozvani da odgovorite na to.

Tanja Bošković: Jer vi ste suviše mladi da biste to razumeli. Znate, da, postoji sigurno nešto što je genetski, što sam ja nasledila od svojih roditelja. Strpljenje se uči. Uči se kroz veru, pre svega. Verujući u Gospoda Isusa Hrista, vi ne morate da brinete. To kad naučite, a ne dolazi se tako lako do te nauke, to kad naučite onda prvo prestanete da se sekirate oko gluposti. I smirite se. Smirite. Ne morate da stižete nigde. I šta znači na vreme? Kaže, na vreme. Da, predstava mora da počne u osam. Vi morate doći u sedam da biste se našminkali i tako dalje. To je ono što je na vreme. Al' kad su prestali ti limiti, mogu da spavam danju, noću, kad mi padne na pamet. Spavam kad mi se spava. Čitam kad mi se čita. Kuvam kad mi se kuva. To je prednost penzije, odnosno toga da prvo sebe ostavite na miru.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)

Predsednik grupe Maksim Sada ocenio je da je reč o "istorijskom sporazumu", kojim Kanal plus zadržava poziciju najvećeg finansijera francuskog filma, prenosi Figaro.

Sporazum omogućava kompaniji da svojim pretplatnicima i dalje nudi najveće francuske, evropske i međunarodne filmove već šest meseci nakon bioskopske premijere.

Kanal plus se već obavezao da će u francusku kinematografiju uložiti 160 miliona evra u 2026. i 170 miliona evra u 2027. godini, nakon 150 miliona evra uloženih 2025. godine.

Sporazum je postignut posle višemesečnih nesuglasica između grupe Kanal plus i filmske industrije, izazvanih raspravama o finansiranju filmova i promenama pravila koja uređuju rokove emitovanja filmova na televiziji i striming platformama.

Francuska kompanija mora da računa i na jaču konkurenciju nakon što je platforma Dizni plus (Disney+) dobila pravo da filmove prikazuje devet meseci posle bioskopske premijere, umesto dosadašnjih 17 meseci

(Telegraf.rs/Tanjug)

Aukciju će sledećeg meseca organizovati "Julien’s Auctions", aukcijska kuća specijalizovana za prodaju predmeta iz sveta muzike, filma i poznatih ličnosti.

Kolekcija uključuje retke modele nastale kroz više od dve decenije saradnje Eminema sa brendovima kao što su Nike, Jordan, Carhartt, Puma i Adidas, prenosi London Evening Standard.

Svaki par patika Eminem, čije je pravo ime Maršal Brjus Meters III, lično će potpisati, a mnogi modeli dolaze i sa originalnim kutijama, što dodatno povećava njihovu kolekcionarsku vrednost.

Među najvrednijim predmetima na aukciji nalazi se par Eminem x Nike Air Jordan 3 Slim Shady PE patika, čija se cena procenjuje između 25.000 i 35.000 dolara.

Tu su i modeli Eminem x Carhartt x Nike Air Jordan 4 i Eminem x Nike Air Jordan 4 Encore iz 2017. godine, koji bi mogli da dostignu cenu do 25.000 dolara.

Na aukciji će se naći i patike koje je reper nosio na sceni, uključujući Nike Air Max 90 Soundstorms, Nike Air Max 90 Japan SP Camos i Adidas Superstar 1.

Menadžer Eminema i predsednik izdavačke kuće "Shady Records", Pol Rozenberg, rekao je da je reper godinama izražavao svoj stil kroz obuću i da je tokom karijere sakupio veoma vrednu kolekciju.

"Ovo je prilika da neko poseduje deo njegove lične kolekcije, uključujući neke od najređih modela, dok istovremeno podržava cilj koji mu je veoma važan", rekao je Rozenberg.

"Fondacija Maršala Metersa" osnovana je 2002. godine i pomaže ugroženoj deci i mladima u Detroitu, Eminemovom rodnom gradu, kao i okolnim zajednicama.

Aukcija će biti održana uživo i putem interneta 25. avgusta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Kako se ističe, za nagradu, koja se dodeljuje 23. put, konkurišu najbolja dela za decu i mlade objavljena tokom prethodne godine u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji.

Među ovogodišnjim kandidatima su i knjige koje su već nagrađene najuglednijim nacionalnim književnim priznanjima, među kojima je i roman „Sto posto tuđa posla“, dobitnik Nagrade „Dušan Radović“ za 2025. godinu.

Selektorka za Srbiju dr Tijana Tropin izdvojila je roman o dečacima Danilu i Gruboru, koji istražuju trovanje mačaka u svom kraju, ali tokom potrage otkrivaju mnogo više od odgovora na jednu misteriju.Kako je navedeno, roman govori o prijateljstvu, odrastanju, porodičnim odnosima i odgovornosti prema drugima, podstičući mlade čitaoce da razmišljaju o tome gde prestaju „tuđa“, a počinju naša posla.

Dobitnik nagrade „Mali princ“ biće proglašen na završnoj večeri 23. Međunarodnog dečjeg festivala „Vezeni most“, koji će biti održan od 14. do 17. oktobra 2026. godine u Tuzli i drugim gradovima Tuzlanskog kantona.

Tri izdanja „Kreativnog centra“ do sada su osvojila nagradu „Mali princ“ - “Ovo je najstrašniji dan u mom životu“ Jasminke Petrović 2007. godine, „Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića 2015. i roman „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović 2016. godine, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf.rs)

Sve je počelo sa željom da se bude drugačiji. Dok su svi pevali o miru i ljubavi, Kuperov bend je zakoračio u mrak.

„Mi smo bili onaj bend za koji se smatralo da nikada, ali nikada neće imati hit singl. Bili smo ozloglašeni Alice Cooper bend, bili smo odmetnici. Sve ono što je svaki roditelj mrzeo kod nas - mi smo to bili. I znate šta? To je bilo veoma dobro za posao. Nismo to nužno planirali tako, prosto smo završili kao takvi.“

Preokret se dogodio jedne večeri dok su se vozili u automobilu. Radio je bio uključen, a onda je počela pesma koja će postati himna generacije - „I’m Eighteen“.

„Verujte mi, zaustavili smo auto. Nikada pre nismo čuli nijednu našu ploču na radiju. Sedeli smo, slušali i gledali jedni u druge, samo se smejući i govoreći: 'Kakvu su grešku ovi upravo napravili!' Onda sam je čuo dva sata kasnije, pa opet nakon dva sata... i tada shvatiš - to nije samo pesma, to je na top-listama. Sedite tamo između Rolling Stonesa i Simona & Garfunkela, i tu je vaša pesma. To je, u svetu biznisa, privuklo pažnju onih koji imaju novac. Najgora stvar koju ste mogli da uradite bendu kao što je naš bila je da nam date hit, jer ste tada morali da se nosite sa nama.“

Kuper je bio savremenik najvećih, ali je i svedok njihove propasti. Prisetio se ulaska u jednu prostoriju u kojoj su sedele tri najveće ikone tog vremena: Džim Morison, Džimi Hendriks i Dženis Džoplin.

„To je bio 'Mount Rushmore' roka. Svi su umrli u 27. godini. Bili su tri najuticajnije osobe u roku. Niko pre njih nije uradio ono što su oni uradili. Ali u to vreme, vladao je taj stav Džejmsa Dina: 'živi brzo, umri mlad i budi lep leš'. Niko nije razmišljao o tome šta će biti kad napuni tridesetu. Kad sam ja napunio 30, mislio sam: 'Gotov sam, propao sam'. Niko nije planirao budućnost.“

Dok su njegovi prijatelji odlazili jedan po jedan, Alis je polako tonuo u sopstveni pakao - alkoholizam.

„Postalo je tako da sam išao u bekstejdž, gledao u svoj kostim i počinjao da plačem. Znao sam šta moram da uradim svom telu da bih ušao u taj kostim i nastupio. To je bila čista depresija. Pio sam pivo sa momcima, misleći da je to normalno. Ali ja nisam mogao da stanem. To pivo je postalo konstantno. Više to nije bio alkohol, to je bila moja medicina. Nisam bio pijan, nisam bio ljut ni zao, bio sam onaj 'Din Martin tip' - uvek kul. Sve dok nisam počeo da povraćam krv.“

Foto: Tanjug/AP/Sebastian Elias Uth/Ritzau Scanpix

Kada je slava dostigla vrhunac, Kuper je bio fizički i psihički slomljen. Opisao je stravičan trenutak koji je bio njegova prelomna tačka.

„Bio sam budan jedno četiri ili pet dana. Nalazio sam se na samom vrhu Beverli Hilsa u svojoj ogromnoj vili. Imao sam lulu, ogroman kamen kokaina veličine loptice za softbol i pištolj. Sve haljine moje supruge bile su okačene po sobi, preko prozora, da niko ne bi mogao da pogleda unutra. Bilo je to vreme totalne paranoje od policije. I sedim tamo, potpuno sam, i kažem sebi: 'To je to. Otuđio sam svakoga od sebe. Imam drogu i imam pištolj'.“

U tom trenutku, otišao je u kupatilo i susreo se sa sobom u ogledalu.

„Pogledao sam se i, do dana današnjeg ne znam da li sam imao šminku na sebi, ali linije koje su išle niz moje lice nisu bile crna boja - bila je to krv. Verovatno sam halucinirao, ali u tom momentu sam bacio sav kokain niz WC šolju. Pozvao sam suprugu Šeril i rekao: 'Vratio sam se'. Ona mi je odgovorila: 'Nije to baš tako lako'. Rekla je da moramo na hrišćansko savetovanje. Trebalo joj je pet godina da zaista poveruje da se neću vratiti kokainu. Ali razumeo sam je. Za zavisnika, droga postaje kiseonik. Prodaćete sve u kući da biste je imali. To je zavisnost iznad svake zavisnosti.“

Njegov oporavak nije bio rezultat samo snage volje, već, kako kaže, božanske intervencije.

„Lekari su mi rekli da imam mesec dana života ako nastavim. Kada sam konačno stao, nakon dva dana sam se osećao sjajno. Ali doktori su rekli: 'Ti si klasičan alkoholičar, nemoguće je da ne padneš barem tri ili četiri puta'. Ja sam im rekao: 'Vi ne razumete. Bog mi je to oduzeo'. To je razlika između 'izlečenog' i 'isceljenog'. Ljudi kažu da sam izlečen, a ja kažem da sam isceljen. Bog je prosto uklonio tu želju iz mene. To je bilo čisto čudo.“

Foto: Tanjug/AP/Sebastian Elias Uth/Ritzau Scanpix

Nakon povratka veri, mnogi su verovali da će to biti kraj Alisa Kupera. On tvrdi da je Bog imao drugačiji plan.

„Hrist mi nije rekao: 'Sada kada si hrišćanin, ne smeš više da budeš u bendu'. Rekao mi je: 'Idi, budi u bendu, budi Alis Kuper, ali prati Mene'. Moj šou je oduvek bila borba dobra protiv zla. Alis igra negativca. I šta se dešava sa negativcem? Na kraju mu odseku glavu giljotinom. Ali onda, on se vraća na scenu u belom odelu, sa belim cilindrom, dok padaju baloni. On je otkupljen. On je spasen. To je jednostavna poruka koja dopire do ljudi.“

Čak i njegovi najmračniji albumi, poput „Brutal Planet“ i „Dragontown“, imaju duboku duhovnu podlogu.

„Hrišćanska deca su slušala te albume i shvatila - ovo je hrišćanski album. Govori o tome koliko je ovaj svet brutalan bez Boga, i da je 'Dragon Town' (Zmajev grad) mesto gde završavaš ako ne napraviš pravi izbor. Imate samo jednu šansu. U mojim pesmama poput 'Hey Stoopid' ili 'Salvation' uvek postoji taj stih koji pokazuje na Hrista. Dobijam mejlove od ljudi koji kažu: 'Ta pesma mi je spasila život, okrenuo sam se Hristu zbog nje'. I ja se zapitam - ta pesma? Ali Bog radi na čudne načine.“

Foto: Tanjug/AP/Sebastian Elias Uth/Ritzau Scanpix

Za kraj, Kuper je poslao snažnu poruku svima koji sreću traže u slavi i novcu.

„Mladi danas žele da budu bogati i slavni. Ja sam bio i jedno i drugo. I kažem vam - ako nemate Gospoda u svom životu, uvek ćete pokušavati da popunite tu rupu u duši nečim drugim. Biće to droga, Ferrariji, vile, slava... ali nikada nećete uspeti. Svaki čovek se rodi sa tom potrebom da se ponovo poveže sa Bogom, čak i ako to poriče. Ljudi ne žele da se predaju jer žele da budu sopstveni bogovi, žele kontrolu. Ali ispunjenje dolazi tek kada se predate.“

Njegov savet je jednostavan:

„Kada čujete to kucanje na vratima svog srca, otvorite. Isus je rekao: 'Lopov dolazi da ukrade i uništi, a Ja sam došao da imate život u izobilju'. To je test sa samo jednim tačnim odgovorom. Bog vam ne nameće izbor, ali vam kaže: 'Izaberi život'. Ja sam ga izabrao, i Bog je iskoristio sav moj pakao da bih danas mogao da pomognem drugima. To je iskupljenje.“

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Praise on TBN)

Dušan je bio taj koji je pred "Asocijacije" bio u minimalnoj prednosti. A onda se desio preokret. Aleksandar je pokazao znanje i spretnost, pri čemu je rešio prvu asocijaciju i poveo.

Međutim, to nije bio kraj. Dušan je bio impresivan i logički rešio drugu asocijaciju. Krunić je dobio dovoljan broj poena da bi rešio prvi susret polufinala u svoju korist. Rezultat je bio 132:120 za Dušana.

Nakon partije, voditeljka Milica Gacin i polufinalisti su sumirali utiske.

Milica Gacin (voditeljka): Vrlo uzbudljiva partija je ovako završena. Dušan Krunić je osvojio 132 poena, a Aleksandar Joksimović 120. Mislim da vam je bilo teško večeras, je l’ da? Nije bio baš lak protivnik.

Dušan Krunić (plavi takmičar): Pa, ne da je bilo teško nego ništa manje nisam ni očekivao od polufinala naravno. Aleksandar je sjajan tako da, rekao sam, svaki poen je važan. Mene bole ove nule, gledaću da to popravim u narednoj emisiji tako da igramo se.

Milica Gacin: Igra nerava je bil u poslednjoj asocijaciji zaista. Uz svaki korak koji je mogao da se dogodi, nešto drugačije, ali dobro.

Dušan Krunić: Trenutak. Kako klikne.

Milica Gacin: Baš tako, da. Aleksandre, je l’ i vi delite ovo mišljenje?

Aleksandar Joksimović (crveni takmičar): Apsolutno. Apsolutno neizvesno do samog kraja. Za gledaoce verovatno zanimljivo, ali za takmičare mali stres.

Milica Gacin: Da. Ali dobro, evo svi smo videli kako je izgledala ova partija i naravno vidimo rezultat koji je stvarno mala razlika tako da sutra uveče ispočetka.

Aleksandar Joksimović: Boriću se, pa šta bude.

Milica Gacin: Dobro. Evo ovako ćemo završiti večerašnju partiju i naravno sutra gledamo drugi susret Aleksandra i Dušana nakon kog ćemo znati ko će od njih dvojice biti finalista ovog 200. ciklusa TV Slagalice. Ovo je najbolja pozivnica da budete sa nama i sutra, a ja vam želim svako dobro.

Danas je revanš i znaćemo ko od njih dvojice ide u finale 200. ciklusa "TV Slagalice".

Pogledajte kako je to izgledalo:

(Telegraf.rs)

Nastala prema istoimenom romanu u stihovima Aleksandra Puškina, opera „Evgenije Onjegin” već više od jednog veka osvaja publiku širom sveta. Čajkovski ju je nazvao „lirskim scenama”, stvarajući intimnu priču o ljubavi, propuštenim prilikama, sazrevanju i kajanju - teme koje i danas podjednako snažno odjekuju kod gledalaca.

U središtu priče je Tatjana, mlada devojka čija iskrena ljubav prema Evgeniju Onjeginu ostaje neuzvraćena. Njeno čuveno ljubavno pismo, Onjeginovo odbijanje, kobni dvoboj i ponovni susret godinama kasnije čine okosnicu jedne od najpotresnijih ljubavnih priča svetske književnosti i opere - priče o ljubavi koja dolazi prekasno da bi promenila sudbinu.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu/Ustupljena fotografija

Ovim naslovom Sava Centar nastavlja da gradi program koji publici donosi najznačajnija ostvarenja domaće i svetske izvođačke umetnosti, potvrđujući poziciju najvećeg kulturnog centra u regionu.

Budite deo gala otvaranja nove sezone Plave dvorane, ulaznice su u prodaji na Tickets | Evgenije Onjegin i na svim Ticket Vision prodajnim mestima, po cenama već od 1500 RSD.

(Telegraf.rs)

Izložba, priređena povodom obeležavanja Vidovdana, prikazuje uspostavljanje tog datuma kao državnog praznika 1889. godine, njegovu povezanost sa kultom Svetog kneza Lazara i kosovskim zavetom, kao i način obeležavanja praznika do 1945. godine, kada je uklonjen iz kalendara državnih praznika.

Postavka kroz autentičnu građu i multimedijalne sadržaje predstavlja okolnosti u kojima je Kraljevina Srbija počela da obeležava Vidovdan kao državni praznik, povodom 500 godina od Kosovske bitke, kao i značaj tog datuma u kulturi sećanja na poginule za otadžbinu.

Među eksponatima se izdvajaju spomenice, medalje, plakati, likovna dela, kao i nacrt profesora Mihaila Valtrovića za Orden Svetog kneza Lazara, koji je izgubljen tokom Drugog svetskog rata.

Orden je ustanovljen 1889. godine povodom miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića i kasnije je predstavljao jedno od najznačajnijih odlikovanja srpskih i jugoslovenskih monarha.

Posetiocima su dostupni i dodatni digitalni sadržaji putem interaktivnih ekrana osetljivih na dodir, kao i animacije inspirisane delima iz zbirke Muzeja, posvećene Kosovskoj bici i ceremoniji miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiča.

Izložba je obogaćena materijalom Državnog audiovizuelnog arhiva Srbije - Jugoslovenske kinoteke, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Srbije i Narodne biblioteke Srbije.

Autor koncepcije izložbe je muzejski savetnik Vladimir Merenik, koautori su Slađana Bojković, Katarina Mitrović i Izabela Martinov Tomović, dok su dizajn postavke osmislile Izabela Martinov Tomović i Iva Jotić Lubura.

U centralnoj sali Istorijskog muzeja Srbije postavljena je izložba "Vidovdan - državni praznik", dok je u ostatku izložbenog prostora predstavljena postavka „Čekajući stalnu postavku”, navedeno je u saopštenju.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Festival evropskog filma Brežice svoju atraktivnost duguje spajanju vrhunskog evropskog filma sa lokalnim okruženjem u kome se susreću barokna raskoš, umetnost uživanja u vrhunskim vinima, te lokacije koje su već decenijama atraktivne kako domaćim, tako i svetskim filmskim stvaraocima. Kroz ovo jedinstvo umetnosti i istančanog hedonizma festival gradi svoj prepoznatljiv identitet.

Aleš Pavlin, osnivač i programski direktor festivala, povodom trećeg izdanja manifestacije je istakao: „Dobar filmski festival pre svega ima dušu i srce. Tako smo osmislili i Festival evropskog filma i upravo to želimo svake godine da prenesemo publici, koja nam uzvraća svojom podrškom. Naravno, važni su i vrhunski filmovi i gosti. Ove godine u Brežicama ćemo ugostiti značajno veći broj međunarodnih stvaralaca nego do sada, predstavićemo deset večernjih filmova, tri slovenačke premijere i dve slovenačke festivalske premijere. Posebno smo ponosni što ćemo prikazati i dobitnika ovogodišnje Zlatne palme u Kanu. Verujemo da Brežice postaju mesto zbog kojeg vredi doputovati po najbolji evropski film.”

Ovogodišnji program donosi vanserijski izbor filmova vodećih autora iz Evrope, među kojima su novi film Pedra Almodovara „Gorki Božić“, „Fjord“ Kristijana Munđijua – ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu – „Milost“ Paola Sorentina, „Dva tužioca“ Sergeja Loznice, „Novi talas“ Ričarda Linklejtera i „Franc“ Agnješke Holand, kao i nekoliko slovenskih festivalskih premijera i filmova koji su osvojili nagrade na vodećim svetskim festivalima.

Filmovi će se takmičiti za nagrade Zlatno oko, a pobednike će odabrati međunarodni žiri sastavljen od istaknutih imena: hrvatske filmske zvezde Leone Paraminski, slovenačkog reditelja Marka Naberšnika i kiparskog reditelja i umetničkog direktora festivala Cyprus Film Days, Petrosa Haralambusa. Novost ovogodišnjeg festivala je i nagrada za izuzetan doprinos evropskom filmu; organizatori će prvog dobitnika objaviti sredinom avgusta.

Na Festivalu evropskog filma Brežice slovenačka kinematografija će se predstaviti kratkim igranim filmom „Dobrodošli kući“ Filipa Jembriha Jandrasa, u kome se protagonistkinja Vera zajedno sa svojim sinom Janom vraća u rodno Zagorje, ruralni kraj u Hrvatskoj, odakle je pre deset godina pobegla u Sloveniju; kao i dugometražnim filmom „Braća sa igrališta: početak“, sportskom dramom o generaciji slovenačkih odbojkaša koja je iz gotovo potpunog anonimusa izrasla u jednu od najcenjenijih reprezentacija na svetu.

Još od osamdesetih godina prošlog veka, Brežice privlače pažnju renomiranih svetskih filmskih autora. Brežički dvorac poslužio je kao lokacija za snimanje filma „Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi“, u kojem su nastupili budući oskarovci Geri Oldman i Tim Rot. U dvorcu Mokrice britanski pop duo Pet Shop Boys realizovao je spot za svoj hit „Heart“, uz pojavljivanje Sira Ijana Mekelena, dok je impresivni ambijent Viteške sale inspirisao i Džekija Čena, koji je tu, kao i na njenom modelu, snimao scene za film „Božji oklop“ (1986). Dinamične akcione sekvence beležene su i na starom gvozdenom mostu preko Save i Krke. Takođe, deo televizijske serije „Vetrovi rata“, sa Robertom Mičamom u glavnoj ulozi, sniman je u Brežicama i njihovoj okolini – a sličnih primera ima još mnogo.

Festival organizuju Opština Brežice, Posavski muzej Brežice i Zavod za preduzetništvo, turizam i omladinu Brežica, a održavanje manifestacije sufinansira i Filmski centar Slovenije.

Program festivala dostupan je na zvaničnoj internet stranici: www.fef.si

(Telegraf.rs)

Radnik Nacionalne zdravstvene službe (NHS) Džaj Halaj (25) i student politike Mandi-Malakaj Rozenfeld (23), zalepili su poster preko staklenog poklopca Pikasove slike „Majčinstvo“ iz 1901. godine tokom akcije koja se dogodila 9. oktobra 2024. godine.

Na snimcima koje je na društvenim mrežama podelila aktivistička grupa „Youth Demand“ (Zahtev mladih), vidi se kako radnici obezbeđenja bezuspešno pokušavaju da odvuku par od slike dok oni otkrivaju fotografiju palestinske majke. Nakon toga su prosuli boju na bazi vode po drvenom podu, skandirajući „Živela Palestina“ (Free Palestine) dok su ih izvodili iz galerije.

Na drugom snimku čuje se kako demonstranti viču:

„Ujedinjeno Kraljevstvo je saučesnik u genocidu, [u Palestini] žene se porađaju bez ikakve medicinske pomoći. 87 odsto javnosti podržava embargo na oružje [Izraelu]. Potrebna nam je demokratska revolucija.“

Grupa „Youth Demand“, koja je ogranak organizacije „Just Stop Oil“, predstavlja ekološku i političku aktivističku grupu koja zahteva od britanske vlade da obustavi svu trgovinu sa Izraelom i sprovodi nenasilne proteste širom zemlje. Među njihovim ranijim akcijama izdvajaju se postavljanje lažnih vreća za tela ispred kuće Dejvida Lamija dok je bio ministar spoljnih poslova, kao i izazivanje višemilionskih zastoja širom Londona u aprilu prošle godine.

Halaj i Rozenfeld su negirali krivicu, ali ih je porota Krunskog suda u Sautvarku proglasila krivim nakon više od devet sati većanja. Sudija Dejvid Tomlinson pustio je par na slobodu uz kauciju do izricanja presude, koja je zakazana za septembar.

Tokom suđenja, Majkl Vili, šef obezbeđenja i objekata u Nacionalnoj galeriji, rekao je porotnicima da ne bi bilo nikakvih troškova da boja nije prosuta po podu. On je izjavio:

„Boja je bila na mermernim lajsnama, stubićima, konopcima i prodirala je u utičnice.“

Na pitanje tužioca Tobija Menhajera o tome koliko je šteta bila ozbiljna, Vili je odgovorio:

„Samo fleke u godovima mermera i na spojevima; morali smo sve da zamenimo. Može se pretpostaviti da se [boja] mogla dovoljno očistiti da se galerija ponovo otvori.“

Upitan da li je bilo „očiglednog slučaja trajne štete“, rekao je:

„Ne, ne u tom trenutku.“

Iako je cela akcija sanacije procenjena na ukupno 8.000 funti, samo 271,59 funti je pripisano direktnom čišćenju. Braniteljka Džaja Halaja, Kejti Mekfaden, tvrdila je da je bila u pitanju „estetska odluka“ kako bi Nacionalna galerija nastavila da „izgleda otmeno“.

Porota je čula da su četiri radnika bila plaćena 120 funti po satu te večeri kako bi „vratili pod u prvobitno stanje kao rezultat procesa čišćenja koji je galerija preduzela“. Vili je objasnio da su radovi bili neophodni kako bi se osiguralo da galerija bude „reprezentativna za posetioce sledećeg jutra“. To je uključivalo brušenje poda i nanošenje novog premaza, jer bi u suprotnom ostale „fleke“ od čišćenja.

Nacionalna galerija je takođe prijavila trošak od 250,28 funti za „troškove reagovanja“, što se odnosi na vreme potrebno da se galerija ponovo otvori. Međutim, braniteljka Rozenfelda, Lora O’Brajen, istakla je da bi galerija, sa toliko posetilaca svakog dana, morala biti spremna na takve incidente, dodajući: „Takve stvari se dešavaju u Nacionalnoj galeriji.“

Vili je na to odgovorio:

„Ne na taj način, ali dešavaju se prosipanja, ona manja.“

Džaj Halaj iz Barneta (severni London) i Mandi-Malakaj Rozenfeld iz Tauer Hamletsa, uprkos poricanju, osuđeni su za nanošenje štete imovini.

(Telegraf.rs/izvor: Daily Mal)

Nastao kao autorski projekat studenata Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, fakulteta sa kog su i započele studentske blokade, „Komšija“ predstavlja jedan od prvih igranih filmova koji se direktno bavi studentskim protestima i policijskim nasiljem, donoseći filmsko svedočanstvo o događajima koji su obeležili prethodnih godinu i po dana u Srbiji.

Film „Komšija“ govori o trenutku kada politički sukob prestaje da bude apstraktan i ulazi u svakodnevni život. Dok je Beograd uzdrman studentskim protestima i sve dubljim društvenim podelama, u središtu priče nalazi se policajac Ivan, čovek koji svoju ideologiju nikada nije dovodio u pitanje. Tokom intervencije na protestu, u masi demonstranata prepoznaje mladića koji mu uzvraća pogled. Sledećeg dana, nakon besane noći provedene u stanu koji deli samo sa psom, Ivan u liftu ponovo sreće isto poznato lice, kada najzad shvata da ono pripada njegovom komšiji, Marku.

Reditelj Dan Grabnar ističe da je film nastao iz neposrednog iskustva studenata Fakulteta dramskih umetnosti tokom protesta u Srbiji. „U junu 2025, na vrhuncu studentskih protesta u Srbiji, zajedno sa kolegama sa FDU - fakulteta koji je prvi ušao u blokade i pokrenuo talas protesta, čekao sam ispred policijske stanice da iz pritvora puste nekoliko naših kolega koje su bez pravnog osnova nasilno uhapsili na travnjaku ispred fakulteta. Ispred nas se postrojio kordon žandarmerije u punoj borbenoj opremi, postavljen tu da nas zastraši. Iza maski i vizira momaka koji su po godinama praktično bili naši vršnjaci, nije se mogao razaznati nikakav izraz. Tamo gde su bile oči zjapile su dve bezizražajne praznine. Tada sam prestao da se pitam šta policajci misle i osećaju dok pendrecima tuku ljude i počeo da se pitam da li uopšte išta misle i osećaju,” objašnjava Grabnar u svojoj rediteljskoj eksplikaciji.

„Za ekipu koja je radila na ovom filmu ovo nije bila samo fikcija, već svakodnevica koju smo živeli. Strah i bes zbog policijskog nasilja podstakli su nas da otvorimo prozor svetu u Srbiju u vreme protesta i autokratije. Smatram da kao filmski autor danas ne smem da snimam bajke, već da dokumentujem represiju kako bi je video ceo svet“, kaže Grabnar.

Umesto da ponudi jednostavne odgovore ili podelu na heroje i negativce, „Komšija“ istražuje moralne dileme pojedinca koji postaje svestan da je deo represivnog sistema, postavljajući univerzalno pitanje koliko čoveka ostaje u nama kada smo suočeni sa naređenjima, odgovornošću i sopstvenom savešću. “Film postavlja pitanje da li u nama ima dovoljno čoveka da stanemo na pravu stranu,” istakao je reditelj filma.

Film „Komšija“ nastao je u produkciji Jelene Ilić, Jane Gvero, Vuka Markovića i Jovana Semija Pjevića. Scenario potpisuje Filip Rutić, direktor fotografije je Miroslav Ilić, montažerka Irina Tatić, a dizajner zvuka Nebojša Radovanović.

Glavne uloge tumače Milan Marić, Arsenije Arsić, Boško Puletić i Nenad Gvozdenović.

Dan Grabnar rođen je 2002. godine u Sloveniji, a studira filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov prvi zapaženiji rad predstavlja studentski kratkometražni dokumentarni film „Batrovci“, koji prati živote vozača kamiona na graničnom prelazu, a koji je premijerno prikazan na festivalu Bistre reke. Njegovi filmovi uspešno su prikazivani na festivalima u regionu i Evropi. Dokumentarni film „Eho“ osvojio je specijalno priznanje na festivalu In The Palace u Bugarskoj, dok je igrani film „Avgust“ premijerno prikazan na Kustendorfu, gde je započeo uspešan festivalski život, osvojivši, između ostalog, Nagradu publike na festivalu Tabor New Frame u Hrvatskoj i nagradu za najbolji scenario na festivalu Early Bird u Bugarskoj.

Svetska premijera na Sarajevo Film Festivalu predstavlja prvo međunarodno predstavljanje filma i još jednu potvrdu da autori nove generacije sa Fakulteta dramskih umetnosti svojim radovima hrabro otvaraju pitanja koja oblikuju srpsko savremeno društvo i ostavljaju trag u regionalnoj kinematografiji.

(Telegraf.rs)

Selaković je rekao da je Olivera Katarina bila "jedna od poslednjih istinskih veličina srpske, jugoslovenske, evropske i svetske umetnosti", istakavši da njen umetnički opus ostaje trajna vrednost nacionalne kulture.

"Olivera Katarina nije bila samo glumica i pevačica, ona je bila fenomen, simbol jedne ere, žena koja je svojim talentom i lepotom odavno prevazišla granice Balkana, pokorivši svojim darom svetske metropole poput Pariza i Njujorka. Ostaje upamćena kao najoriginalnija glumačka i muzička diva našeg podneblja, čija je biografija podjednako fascinantna kao i uloge koje je tumačila", ocenio je Selaković.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Ministar je podsetio da je umetnica svetsku slavu stekla ulogom Lenče u filmu "Skupljači perja" Aleksandra Petrovića iz 1967. godine, kao i da je za ulogu u filmu "Goja" nagrađena na festivalima u Moskvi i Veneciji.

Govoreći o njenoj muzičkoj karijeri, Selaković je istakao da je italijanska televizija RAI proglasila Oliveru Katarinu za najlepšti glas Mediterana, kao i da je u pariskoj Olimpiji održala 72 uzastopna koncerta pred najznačajnijim svetskim umetnicima.

Podsetio je i da je umetnica tokom karijere objavila knjigu poezije "Beli badnjaci", kao i autobiografiju "Aristokratsko stopalo", u kojoj je pisala o svom životu, uspesima i teškim periodima kroz koje je prolazila.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Selaković je ocenio da Oliveri Katarini sredina nije oprostila izuzetan talenat i međunarodni uspeh, podsetivši da je nakon odlaska na Kanski festival povodom filma "Vojnik" dobila otkaz u Narodnom pozorištu, nakon čega su njenu karijeru obeležili i veliki uspesi i osporavanja.

"Dodeljivanjem nacionalnog priznanja 2013. godine država je makar delimično ispravila višedecenijsku nepravdu i ukazala dužno poštovanje vanrednom talentu i umetničkom opusu kakav je izuzetno redak", rekao je Selaković.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Komemoraciji je prisustvovao i potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Opelo za Oliveru Katarinu biće služeno danas u 12 časova u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu, dok će sahrana početi u 12.30 časova u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Olivera Katarina, rođena kao Olivera Petrović 1940. godine u Beogradu, bila je jedna od najznačajnijih glumica i pevačica nekadašnje Jugoslavije.

Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Najveću međunarodnu slavu stekla je ulogom u filmu "Skupljači perja", a tokom višedecenijske karijere ostvarila je brojne uloge u domaćim i stranim filmovima i održala koncerte širom sveta.

Dobitnica je "Zlatnog pečata" Jugoslovenske kinoteke i Nušićeve nagrade za životno delo.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U subotu, 25. jula, održana je svečana ceremonija u bruklinskom naselju Bedford-Stajvesant, tokom koje je deo Patnam avenije (Putnam Avenue) zvanično preimenovan u „O-Di-Bi Džouns vej“ (ODB Jones Way). Ovaj događaj bio je prilika da se na jednom mestu okupe reperovi najbliži prijatelji, porodica, članovi lokalne zajednice, ali i visoki gradski zvaničnici, među kojima je bio i član gradskog veća Njujorka, Či Ose (Chi Ossé). Nova ulična tabla svečano je otkrivena na samom uglu Frenklin avenije (Franklin Avenue) i Patnam avenije.

Izbor lokacije za ovaj čin nije bio slučajan. Najstariji brat Ol’ Drti Bastarda, Ramzi Džouns (Ramsey Jones), objasnio je emotivnu povezanost porodice sa ovim mestom:

„Znak je postavljen u istom bloku u kojem naša baka i dalje živi“, istakao je on.

Pored porodične istorije, ovaj blok je već godinama kultna tačka za ljubitelje hip-hopa, jer se na njemu nalazi čuveni mural koji prikazuje omot reperovog prvog solo albuma iz 1995. godine, Return To The 36 Chambers: The Dirty Version.

Ol’ Drti Bastard, čije je pravo ime bilo Rasel Tajron Džouns (Russell Tyrone Jones), rođen je u Bruklinu 1968. godine. Početkom devedesetih, bio je jedna od ključnih figura u formiranju legendarne grupe Wu-Tang Clan. Njegov neponovljivi stil prvi put je šire predstavljen javnosti na njihovom antologijskom debi albumu iz 1993. godine, Enter The Wu-Tang (36 Chambers).

Nakon uspeha sa grupom, započeo je izuzetno uspešnu solo karijeru albumom Return To The 36 Chambers, sa kojeg su se izdvojili hitovi poput „Brooklyn Zoo“ i „Shimmy Shimmy Ya“. Takođe, ostao je upamćen po saradnji sa Marajom Keri (Mariah Carey) na remiksu njene pesme „Fantasy“, što je bio jedan od ključnih momenata spajanja hip-hopa i pop muzike.

Nažalost, reper je preminuo u novembru 2004. godine usled slučajnog predoziranja, samo dva dana pre svog 36. rođendana.

Imenovanje ulice predstavlja nastavak odavanja počasti ovom umetniku. Naime, Gradsko veće Njujorka je 2023. godine donelo odluku da se 15. novembar – reperov rođendan – proglasi za „Dan Ol’ Drti Bastarda“ (Ol’ Dirty Bastard Day), kao priznanje za njegov ogroman uticaj na generacije hip-hop izvođača.

U međuvremenu, preostali članovi Wu-Tang Clana su nedavno završili britanski i evropski deo svoje oproštajne turneje pod nazivom The Final Chamber. Koncerti su, pored proslave njihove muzike, bili posvećeni i sećanju na ODB-a i druge preminule važne ličnosti iz istorije ove grupe.

(Telegraf.rs/izvor: NME)

„Mnogi ljudi su mi pisali, ljubazno se raspitujući o mom ćutanju, pitajući me kako sam i šta radim. Istina je da učim kako da živim sa Parkinsonovom bolešću“, izjavila je Sajmonova. Dodala je da joj je bilo potrebno vreme da razume dijagnozu, navikne se na nju i odluči koliko o tome želi javno da govori.

Opisujući prirodu svoje bolesti, Karli je istakla njenu nepredvidivost: „Parkinsonova bolest je za svakoga drugačija i može biti nepredvidiva. Nekim danima sam toliko umorna da uopšte ne mogu da pokrenem dan. Drugim danima mi daje malo više prostora da se krećem, razmišljam, radim i osećam se kao ja.“

Njena dijagnoza usledila je nakon što se njena pokretljivost pogoršavala čak i posle operacija zamene kolena i jednog kuka. „Na kraju je bilo perioda kada nisam mogla da hodam bez značajne pomoći“, napisala je dobitnica Gremija. „Moja porodica i ja smo znali da se dešava nešto više. Nakon detaljnih pregleda na Mejo (Mayo) klinici, dijagnostikovana mi je Parkinsonova bolest.“

Beri Menilou, Karli Sajmon, Klajv Dejvis Foto: Tanjug/AP/John Salangsang/Invision/AP

Pored fizičkih poteškoća, Karli je otvoreno govorila i o mentalnim izazovima poput anksioznosti, depresije, iscrpljenosti i apatije. „To je bilo najteže objasniti“, rekla je. „To nije samo tuga ili lenjost. To je kao da je onaj deo mozga koji šalje pozivnice za učestvovanje u životu privremeno zaturio listu gostiju.“

Kao da ovi izazovi nisu bili dovoljni, pevačica je otkrila da se tokom lečenja Parkinsonove bolesti suočila i sa karcinomom bazalnih ćelija (oblik raka kože). Iako je operacija bila uspešna i rak je uklonjen, zahvat je uticao na njen izgled, što ju je učinilo nesigurnom. „Uvek sam bila kritičnija prema svom izgledu nego što iko može da zamisli (pogledajte samo ironiju toga što sam napisala pesmu 'You’re So Vain'), a ovo je mom unutrašnjem kritičaru dalo mnogo novog materijala“, priznala je iskreno.

Iako se nije pojavljivala u javnosti od 2018. godine, Karli Sajmon poručuje obožavaocima da nije prestala da živi niti da radi. Zapravo, napisala je novi album pod nazivom „Comes in Waves“, što je njeno prvo celovito studijsko izdanje od 2008. godine, a izlazak je zakazan za 14. avgust.

„Rad na muzici dao je oblik danima koji ga nisu uvek imali. To mi je dalo mesto na koje mogu da odem, a da ne moram da napustim sobu. Podsetilo me je da bolest može da vam promeni život, a da pritom ne postane ceo vaš život“, napisala je ona. Na kraju, naglasila je da bolest ne vidi kao blagoslov: „Ne smatram Parkinsonovu bolest darom ili blagoslovom. Ona nije ni jedno ni drugo. Teška je, frustrirajuća i ponekad zastrašujuća. Još uvek učim kako da živim sa njom i kako da je prihvatim, a da ne osećam da sam se odrekla nečeg suštinskog.“

Svoju izjavu Karli je zaključila rečima koje ulivaju nadu: „Ovih dana se krećem sporije, oslanjam se na druge više nego ranije i naučila sam da prihvatim da će svaki dan izgledati drugačije. Ali ja sam i dalje veoma prisutna.“

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Ovo priznanje može delovati šokantno za obožavaoce, s obzirom na to da su filmovi bili kulturološki fenomen i da su na bioskopskim blagajnama širom sveta zaradili neverovatnih 2,9 milijardi dolara u periodu između 2001. i 2003. godine.

„Nisam bio spreman za taj nivo vidljivosti i pristupa“, izjavio je Astin za publikaciju. „I postojao je raskorak između pažnje koju sam dobijao i toga koliko smo novca imali. To nije bilo mnogo novca! Zapravo, morao sam da prodam kuću jer sam ispregovarao tako mali iznos za trilogiju.“

Astin je naglasio da je danas „finansijski veoma situiran“, ali da to nije bio slučaj dok je „Gospodar prstenova“ dominirao bioskopskim listama. Piter Džekson i tim koji je stajao iza trilogije su, kao što je poznato, snimali sva tri filma odjednom. To je značilo da glumci nisu imali priliku da ponovo pregovaraju o svojim platama na osnovu uspeha svakog pojedinačnog nastavka.

Astinov kolega iz filma, Elajdža Vud, koji je tumačio lik Froda, prošle godine je za Biznis Insajder (Business Insider) objasnio istu situaciju:
„Pošto nismo snimali jedan film pa onda ponovo pregovarali o ugovoru za sledeći, to nije bio onaj tip unosnog scenarija zbog kojeg biste mogli mirno da spavate do kraja života.“

Vud je primetio da je produkcijska kuća Nju Lajn Sinema (New Line Cinema) preuzela „pravi rizik“ snimajući sva tri filma istovremeno. Kako bi se smanjio finansijski rizik, glumačkoj postavi su ponuđene plate koje „nisu bile ogromne“. Ipak, Vud je dodao: „Prednost toga bila je što smo se takođe prijavili za nešto što će zauvek biti deo naših života.“

Šon Astin je ranije otkrio da je zarađivao oko „75.000 dolara po filmu“, što znači da je njegova ukupna plata za celu trilogiju iznosila oko 250.000 dolara. Poređenja radi, kolega Orlando Blum (koji je igrao Legolasa) izjavio je 2019. godine u Šou Hauarda Sterna (The Howard Stern Show) da je za celu trilogiju plaćen svega 175.000 dolara.

Franšiza „Gospodar prstenova“ se trenutno priprema za povratak na velika platna sa projektom „Potraga za Golumom“ (The Hunt for Gollum), koji režira Endi Serkis, kao i sa novim filmom na kojem kao koscenarista radi Stiven Kolber. Još uvek nije potvrđeno da li će Astin reprizirati svoju ulogu u ovim projektima, ali je jasno stavio do znanja da će se, ukoliko do toga dođe, boriti za bolju platu. Na pitanje Gardijana da li će tražiti više novca, kratko i jasno je odgovorio: „Tako je, dođavola“.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

U proteklih sedam dana, na sceni Kulturnog centra „Mija Aleksić“ izvedeno je sedam predstava različitog žanra, od kojih je šest bilo u takmičarskom delu. Takmičile su se trupe iz Kule, Inđije, Jagodine, Škofja Loke, Velike Plane i Beograda za nagradu od 150.000 dinara.

Vladimir Putnik, priznati reditelj i teatrolog, ocenio je sve predstave. On je posebno pohvalio Marinu Marder za ulogu u predstavi “Let iznad kukavičjeg gnezda”, naglašavajući njenu sposobnost da lik izgradi kroz kontraste cinizma i histerije.

Miјa Marјanović i Aleksandar Petrović Vavić iz Velike Plane takođe su dobili pohvale za emotivnu interpretaciju u predstavi „Mala“.

Aleksandar Radoјković je nagrađen za najboljeg mladog glumca u ulozi MekMarfija u istoj predstavi, dok je Dragica Јotanović proglašena najboljom glumicom za ulogu sestre Aloјziјe u predstavi „Sumnja“.

Mateј Čuјovič iz Škofja Loke osvojio je titulu najboljeg glumca za ulogu u predstavi “Božić u domu Kupielovih”. Njegova izvedba obeležena je toplinom i verodostojnošću.

Žiri u senci, sastavljen od pozorišnih poštovalaca, izabrao je dramu „Mala“ kao najbolju predstavu.

U čast pobednika, izvedena je monodrama “Gvozdenov grob” koju je režirao i izveo Branko Knežević.

Posebno priznanje, plaketa “Dragoljub Draško Obrenović”, posthumno je dodeljena Radoјku Јoksiću za njegov doprinos pozorištu i filmu. Plaketu je preuzela njegova unuka Anja Јoksić, koja je emotivno govorila o njegovom nasleđu.

Realizaciju susreta pomogle su brojne kompanije i institucije, uključujući „Metalac“ AD i opštinu Gornji Milanovac.

Za više detalja pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs/izvor: kcgm.org.rs)

Sa albumom "Kroz oči Vondera" (Through the Eyes of Wonder), ovaj 76-godišnji umetnik vratio se u studio, više od 20 godina nakon poslednjeg albuma objavljenog 2005. godine.

Kako navodi Figaro, ovaj R&B umetnik, nema nameru da se povuče sa scene, a novi album sadržaće četiri pesme na kojima je radio tokom perioda stvaranja albuma "Songs in the Key of Life" iz 1976. godine, njegovog najprodavanijeg albuma koji je u Sjedinjenim Američkim Državama stekao dijamantski status, a čija se 50. godišnjica obeležava 28. septembra.

Fank umetnik je vest o objavljivanju novog albuma publici saopštio tokom nastupa na jednom događaju u Los Anđelesu 18. jula.

Njegov prethodni studijski album, "Vreme za ljubav" (A Time to Love), objavljen je 2005. godine za njegovu dugogodišnju izdavačku kuću Motaun.

Slep od rođenja, Stivi Vonder nastavlja svoj put nakon više od pedeset godina u muzičkoj industriji.

"Možda je Bog za mene imao u planu veću budućnost od one koja bi me ograničila na ulogu slepog čoveka", rekao je on jednom prilikom.

Njegove reči potvrđuje i 25 osvojenih nagrada Gremi, Oskar iz 1984. godine za pesmu "I just call to say I love you", kao i više od 100 miliona prodatih albuma.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Adaptacija Homerovog antičkog grčkog klasika u režiji Kristofera Nolana nedavno je stigla u bioskope i pokazala se kao ogroman hit, kako kod kritičara, tako i na blagajnama, postavši najveći igrani film godine do sada.

Radnja filma prikazuje priču o Odiseju, grčkom kralju Itake, i njegovom višegodišnjem putovanju kući nakon Trojanskog rata.

Sada je otkriveno da je došlo do naglog skoka u pretraživanju termina „učenje grčkog“ (learn Greek), prema podacima Gugl trendsa (preko platforme Prepli i lista The Times), sa porastom od 550 odsto u toku jednog meseca i 6.000 mesečnih pretraga.

Stručnjaci navode da je ovo verovatno posledica interesovanja publike da se poveže sa mitologijom, pejzažima i istorijom novog filma.

„Homerova 'Odiseja' je sastavljena na starogrčkom jeziku, koji se značajno razlikuje od jezika koji se danas govori u Grčkoj“, izjavila je stručnjakinja za jezičke trendove u Prepliju, Madlin Enos.

„Starogrčki nudi priliku za bliži susret sa Homerovim originalnim tekstom i širim klasičnim svetom, dok moderni grčki može pomoći ljudima da se povežu sa savremenom grčkom kulturom i komuniciraju sa današnjim govornicima.“

Enos je dodala: „Bez obzira na to da li je neko radoznao u vezi sa Homerovim jezikom ili grčkim koji se govori danas, ta početna iskra može dovesti do dubljeg razumevanja lingvističkog i kulturnog nasleđa Grčke.“

„Odiseja“ je dodatno podstakla obnovljeno interesovanje za Homerov originalni tekst, uz porast prodaje od 70 odsto ove godine u poređenju sa 2025. godinom, sa 40.000 prodatih primeraka – od kojih je 5.000 kupljeno u nedelji pre izlaska filma.

U međuvremenu, grčki posetioci bioskopa su intervjuisani nakon gledanja „Odiseje“, a izveštaj lista The New York Times sa premijerne večeri u Atini pokazuje veoma pozitivan prijem filma.

(Telegraf.rs/izvor: NME)

Tokom tri festivalska dana, publika, pre svega mladi ljudi željni dobre muzike, novih iskustava i zajedničkog provoda, ispunila je sva tri festivalska prostora. Sve do kasno u noć, Knežev arsenal bio je mesto susreta različitih muzičkih ukusa, kreativnosti i pozitivne energije.

Na tri bine, MAIN Stage, MILINA Stage i BANGER Stage, smenjivali su se neki od najznačajnijih izvođača regionalne scene. Publika je tokom festivala uživala u nastupima grupa Buč Kesidi, Bad Copy, Nipplepeople, Bigru i Paja Kratak, Stereo Banana, Vizelj, Kosmos Trip, Estray, Smola i brojnih DJ izvođača, koji su svake večeri donosili potpuno drugačiju energiju i učinili da festival ostane upamćen po sjajnim koncertima i odličnoj atmosferi.

Poseban pečat festivalu i ove godine dao je jedinstveni ambijent Kneževog arsenala. Nekadašnji industrijski kompleks pretvoren je u živopisnu festivalsku zonu u kojoj su se muzika, umetnost i istorijsko nasleđe spojili u autentično iskustvo koje iz godine u godinu privlači sve veći broj posetilaca.

Pored bogatog muzičkog programa, VIBE Festival je ponudio i raznovrsne sadržaje za druženje i odmor, umetničke instalacije, festivalske aktivacije, gastro zonu i brojne interaktivne sadržaje koji su upotpunili iskustvo svih posetilaca.

Foto: VIBE promo/Ustupljena fotografija

U saradnji sa Galerijom Aleksić, ovogodišnji VIBE Festival predstavio je i segment savremene umetnosti kroz instalaciju "Syncopation" umetnice Nikoline Nikolić. Monumentalna metalna skulptura visoka gotovo tri metra istražuje odnos forme, pokreta, svetlosti i zvuka, pretvarajući prostor festivala u mesto susreta muzike i savremene vizuelne umetnosti. Instalacija je dodatno obogatila festivalski prostor, potvrđujući VIBE kao platformu koja spaja različite umetničke discipline i podstiče dijalog između savremene umetnosti i publike.

Veliki broj mladih ljudi, odlična atmosfera na svim binama i energija koja je tokom tri dana ispunila Kragujevac još jednom su pokazali da VIBE nije samo muzički festival, već mesto susreta generacije koja voli muziku, kreativnost i zajedništvo.

Trinaesti VIBE Festival je završen, ali uspomene na tri dana vrhunske muzike, novih prijateljstava i nezaboravne atmosfere ostaju da žive do narednog leta.

(Telegraf.rs)

„Cascade“ je album posvećen introspekciji, tišini i emotivnim nijansama svakodnevice - kolekcija muzičkih refleksija nastalih pod uticajem različitih mesta, susreta i iskustava koje je umetnik prikupljao tokom prethodnih godina.

„Ovo je moj prvi album koji izlazi u saradnji sa izdavačkom kućom Mascom i osećaj je istovremeno uzbudljiv i pomalo nestvaran. Veoma sam zahvalan izdavačkoj kući na poverenju u moju muziku i podršci ovom izdanju. Takva vrsta podrške znači više nego što reči mogu da izraze“, izjavio je Alex Solely povodom objavljivanja albuma.

Dobitnik srebrne medalje na Global Music Awards, Alex Solely svoj umetnički izraz opisuje kao „Essential Minimalism“ - pristup muzici zasnovan na promišljenoj jednostavnosti, gde svaki ton ima svoje značenje i prostor za emociju.

Album „Cascade“ nastao je kao međunarodni muzički projekat. Snimljen je u ZUH Studio u Kazahstanu, dok su miks i mastering realizovani u Ocean Sound Recordings u Norveškoj. Proces stvaranja albuma postao je svojevrsno putovanje preko granica, pri čemu je svaka etapa dodala novi sloj njegovom zvuku.

„Poput kaskade, svaka kompozicija preliva se u sledeću, noseći fragmente iskustava koja nastavljaju da odjekuju dugo nakon što su se dogodila“, opisuje Alex svoj novi album.

U vremenu ubrzanog ritma i konstantne buke, „Cascade“ donosi prostor za zastajanje, unutrašnji mir i refleksiju. Kroz nežne teksture klavira, emotivne tonove violine i violončela, kao i suptilne elemente savremenog zvučnog dizajna, album gradi atmosferu u kojoj muzika postaje mesto za lični doživljaj i sopstvena sećanja.

„Cascade“ prati uspeh prethodno objavljenog singla „Last Night“, kompozicije koja predstavlja nežan dijalog klavira, violine i violončela i uvod u atmosferu novog albuma.

„Zamislite tihe kasne sate kada svet konačno utihne i sve deluje moguće. Ova muzika je poput tajne podeljene među prijateljima - nežna melodija koja razume upravo ono što osećate“, rekao je Alex Solely povodom pesme „Last Night“.

Album „Cascade“ dostupan je na svim digitalnim platformama, kao i u fizičkom izdanju - na transparentnom sivom vinilu, koji je dostupan putem online prodavnice mascom.rs i u prodavnicama MASCOM STORE (Terazije, Ušće, Čumić).

Alex Solely „Cascade“ - Out now: https://lnk.to/alex_solely-cascade

Last Night, Alex Solely:

(Telegraf.rs)

Kada je 1971. godine mladi i perspektivni reditelj BBC-ja, Timoti Džon Bajford, odlučio da spakuje kofere i zameni rodni Solsberi u Viltširu beogradskim asfaltom, niko nije mogao da pretpostavi da će taj trenutak postati jedan od najvažnijih datuma u istoriji jugoslovenske televizije. Došao je zbog ljubavi prema jednoj ženi, a ostao zbog neraskidive veze sa decom i kulturom zemlje koja ga je prihvatila kao svog, iako mu je birokratija decenijama okretala leđa.

Bajford je svoju karijeru započeo u kolevci svetske televizije, radeći na čuvenom BBC-jevom programu "Blue Peter". Već tada je bilo jasno da je reč o vanserijskom talentu - njegov prvi dokumentarni film, „I Want to Be a Showjumper“, doneo mu je 1970. godine prestižnu BAFTA nagradu. Ipak, umesto da gradi karijeru u Londonu, Bajford bira Jugoslaviju.

Printskrin: Youtube/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal

Dolaskom u TV Beograd, a kasnije i TV Sarajevo, Bajford donosi novi senzibilitet, britansku preciznost prožetu lokalnim duhom. Njegove serije poput „Nevena“, „Babino unuče“ i „Poletarca“ bile  su ujedno i emisije za decu i lekcije iz estetike, humora i ljudskosti. „Poletarac“ je 1980. godine osvojio Grand Prix na festivalu u Minhenu, potvrđujući da Bajfordov talenat ne poznaje granice.

Njegova ljubav prema životu nije bila rezervisana samo za televizijski studio. Tokom osamdesetih godina prošlog veka, Bajford je postao strastveni borac za očuvanje prirode. Njegovom zaslugom, Banjička šuma u Beogradu danas je zaštićeno prirodno dobro. Fasciniran brojnošću slavuja i drugih ptica koje su u njoj gnezdile, neumorno je lobirao da se ovaj prostor sačuva od urbanizacije.

Kao znak zahvalnosti, ova zelena oaza je 2015. godine zvanično ponela ime - Bajfordova šuma. Danas, dok šetate tim stazama, čujete cvrkut ptica za koje se jedan Englez borio srčanije od mnogih starosedelaca.

Iako je decenijama edukovao i zabavljao decu širom Jugoslavije, Bajfordov put do zasluženog mira bio je trnovit. Zbog komplikovanih zakona o državljanstvu, tek je 2004. godine, uz intervenciju tadašnjeg predsednika, dobio srpsko državljanstvo. To mu je donelo pravo na pasoš, ali ne i na sigurnu starost.

Javnost u Srbiji bila je zgrožena 2011. godine kada je odjeknula vest da je Bajfordu odbijen zahtev za nacionalnu penziju. Čovek koji je stvorio „Nedeljni zabavnik“ i „Tragom ptice Dodo“ našao se u situaciji da se bori sa birokratijom dok mu je zdravlje bivalo sve krhkije. Tek nakon ogromnog pritiska javnosti, peticija na društvenim mrežama i medijskih napisa, nepravda je ispravljena. Bajford se vratio u RTS kao konsultant, a kasnije je konačno dobio nacionalno priznanje.

Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara 2011. godine. Godine 2013. je dobio Nagradu Stefan Prvovenčani, koje dodeljuju Raške duhovne svečanosti. Čak i kada mu je 2005. godine dijagnostikovana teška bolest, nije odustajao od rada.

Timoti Džon Bajford preminuo je 5. maja 2014. godine u Beogradu, gradu koji je voleo više od svega. Njegov odlazak bio je tiha vest u svetu odraslih, ali ogroman gubitak za svet detinjstva. Kremiran je na Novom groblju, ostavljajući iza sebe generacije koje su naučile da „neven“ nije samo cvet, već i prozor u jedan lepši, maštovitiji svet.

Danas, deceniju nakon njegove smrti, Bajfordovo ime ostaje sinonim za kvalitet koji se ne zaboravlja. Važio je za arhitektu naših najlepših uspomena, čovek koji nam je pokazao da se i u "običnoj" šumi može naći magija, ako znate kako da slušate slavuje.

(Telegraf.rs

Publiku je protekle večeri zagrejao bend Black Sonic Pearls, internacionalni alternativni rok sastav koji je nastao 2020, ali su do sada svirali sa velikim imenima poput benda Breaking Benjamin i gitariste Slasha.

Bend je inspirisan grandž scenom Sijetla koja je deedesetih doživela pravi bum i ušla u mejnstrim, ali i alternativnim metalom dvehljaditih godina.

Tokom 2022. i 2023. godine bend je najveći deo vremena proveo nastupajući na nekim od najvećih metal festivala, među kojima su Masters of Rock, Rock Castle, Metalheads Meeting, Midalidare Rock i Dubai Metal Fest, deleći binu sa izvođačima kao što su Judas Priest, Ville Valo, Scorpions i Pantera.

U martu 2024. godine Black Sonic Pearls pridružio se legendarnom gitaristi Slashu na azijskom delu njegove turneje The River Is Rising.

Već od prvih taktova doneli su dobru energiju i privukli pažnju publike, a njihov pevač Arsenij Borodin nagrađen je ovacijama publike nakon što je prisutne pozdravio na čistom srpskom.

Bend je sve vreme komunicirao sa publikom, a ona ga je, iako nestrpljiva da čuje zvezde večeri, propisno ispoštovala i pružila povratnu reakciju.

Nakon što je bend Black Sonic Pearls sišao sa bine, izlazak zvezda večeri, benda Godsmack, najavljen je pesmom "For those about to rock (we salute you)" benda AC/DC, a Godsmack su, tačni kao sat, na binu izašli u 21 sat koncert otvorivši pesmom "War and peace", na koju su nadovezali "Speak" i "Straight out of line".

Nakon odsviranih "Awake" i "You and I", kao i zaglušujuće glasnih ovacija publike, frontmen benda Sili Erna obratio se publici po prvi put. Već njegovo prvo obraćanje ukazalo je na to da će bend i u nastavku koncerta da ima fantastičnu komunikaciju sa publikom.

- Dobro veče, Srbijo! Kako ste? Konačno vas upoznajemo. Hvala što ste ovoliko dugo čekali na nas. Godsmack je konačno ovde da napravi žurku sa vama. Da li imate dovoljno energije da održite tempo sa nama večeras? Do sada mi se sviđa ono što vidim i čujem, ali znate da postoji caka. Sećam se kad sam ja bio mlad i kada sam išao na koncerte, to je bilo osamdesetih, mator sam. Sećam se kako su izgledali rok koncerti i to nije bilo na ovom nivou. Sećam se da su jaki muškarci, vi što idete u teretanu, trenirate svaki dan i izgledate dobro, jaki ste... Večeras ćemo svima vama zgodnim momcima da zadamo zadatak jer Godsmack želi da zna gde su sve dame Srbije večeras! Gospodo, vidite, tu su, samo su nekada malo manje od nas, pa im treba pomoć. Pozivam sve prave muškarce Srbije da podignu dame, ne zanima me da li je u pitanju vaša devojka, najbolja drugarica, žena... Iskoristite te mišiće i podignite devojke na ramena, tako da Godsmack može da vidi kako večeras izgledaju žene Srbije! - uzviknuo je Erna, dok je ženski deo publike polako počeo da se pojavljuje iznad ostatka.

- Evo ih dame Beograda! Šta ima, dame? Da li želite da se zabavite sa Godsmack? Ovu pesmu ćemo da posvetimo svim damama Srbije i zahvaljujemo se što ste nas pozvali u vašu zemlju. Gospodo, budit ejaki, držite ih, a imamo nešto posebno za vas kasnije. Ova ide svim devojkama. Da li ste spremni?! - dodao je, a bend je potom odsvirao "Something Different".

Foto: Jelena Ostojić

Odmah nakon nje, Edna se vratio razgovoru sa publikom.

- Hvala vam puno, ovo će biti zabavna publika, vi ste zabavni! Putujemo širom sveta non-stop i shvatili smo da ove godine slavimo 31. godišnjicu benda. Iako je to neverovatno za nas, kako nam je trebalo 31 godina da dođemo u Srbiju? Recite mi, šta se ovde dešava? Ali 1995. godine, ovaj zgodni gospodin, moj basista Robi Merel i ja smo osnovali ovaj bend 1995. godine i nismo imali pojma da ćemo 30 godina kasnije i dalje da sviramo. Bilo je to pravo putovanje tokom godina, pamtimo dobra vremena, loša vremena, nešto između, ali i dalje smo ovde i rokamo i sada smo u Beogradu i veoma sam srećan što sam ovde sa svima vama. Prelepi ste, zaslužujete i počastvovani smo što smo na ovom bini. Ovog čoveka znam od ranih devedesetih i on je jedan od najlegendarnijih bubnjara rokenrola i jedno od mojih omiljenih ljudskih bića. Molim vas javite se gospodinu Majku Mendžiniju! - rekao je Edna, pozvavši publiku da pozdravi legendarnog bubnjara benda Dream Teather, koji je sa bendom Godsmack na ovoj turneji.

On je takođe predstavo i gitaristu benda Sema Koltona, ističući da je jedan od najboljih gitarista svih vremena i dodavši: "Sem, u Srbiji smo! Šta ćemo da radimo?"

- Sviraćemo, eto šta ćemo da radimo. Poneo sam veoma poseu gitaru. Nemate pojma šta je ovo. Ova gitara, koliko god da je sr*nje, izlepljena je izolir trakom, slomljena je, ali ovu gitaru sam kupio 1995. i ovo je bila moja prva gitara. Gitarista koji je svirao s nama nije imao gitaru i ja sam kupio ovo sr*nje za 80 dolara. Svi vi klinci koji mislite da ćete da kupite gitaru od 1.000 dolara na gitaru... 80 dolara i napisala je ceo prvi Godsmack album, ova gitara ovde! Već je nosim, ona radi, možda bismo trebali da se vratimo kroz vreme skroz u 1998. godinu kada je naš prvi album objavljen. Da li Srbija želi da čuje stari Godsmack? Hajdemo, Srbijo! - rekao je Edna, ispraćem ovacimaja oduševljene publike koja je po prvim taktovima već znala da je sledeća pesma koju će da čuju "Keep Away".

Foto: Jelena Ostojić

Na nju se nadovezala "When legends rise", sa osmog Godsmack studijskog albuma "Bulletproof", koji je objavljen 2018. godine i bend je uveo u vode hard roka, a koju je publika horski pevala, a dok je energija bila na vrhuncu, publika je imala priliku da čuje i "Cryin' like a bitch!!" i "Voodoo".

Posebno interesantan momenat koncerta bio je kada je otkriven i drugi set bubnjeva, te su Majk Mendžini i Sili Erna svirali bubnjeve u duetu, rotirajući se u krug. Enda je iskoristio priliku da, osim umeća sviranja bubnjeva pokaže i nekoliko trikova sa bacanjem i hvatanjem palice. Bio je to momenat u kom su se i bend i publika izuzetno zabavljali. Tokom bubnjarskog medlija su, između ostalog, zasvirali i "Walk this way" koja je kolaboracija američke hip-hop grupe RUN DMC i benda Aerosmith, kao i "Ender Sandman" benda Metallica, ali i "Batalla de los tambores".

- Želim sve da vas čujem tokom ove pesme, nemojte da se za**bavate! - rekao je Edna, a publika je dobila priliku da u Luci Beograd čuje i "Whatever".

Bila je to poslednja pesma glavnog dela koncerta, a čim se bend povukao sa bine usledili su pozivi da se vrate.

U mraku bine, na nju je iznesen klavir, za koji je Edna seo po povratku na binu. On je tom prilikom imao prilično emotivno obraćanje publici.

- Nakon svega što smo večeras ideli, dokle god postojimo kao bend, vraćaćemo se ovde - rekao je, ispraćen ovacijama oduševljene publike.

- Kada sam napisao ovu pesmu 2018. godine, prolazio sam kroz mnogo toga. Izgubili smo mnogo ljudi zbog depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja i drugih mentalnih bolesti. Ova pesma je nastala jer ljudi nogo puta nisu osećali da su savršeni, osećali su se ružnim i shvatio sam da treba da naučimo da prihvatimo sebe takve kakvi smo. Biti nesavršen je savršeno. Sve stvari koje su nam se dogodile as uče da budemo ono što smo danas. Te traume zovem ožiljcima i one su naše ratne rane koje stičemo tokom života. Pričajte svoje priče, inspirišite druge da pričaju svoje. Budite nesavršeni. To vas čini savršenim - dodao je.

Istakao je da je naredna pesma o prihvatanju i razumevanju toga ko smo i bivanju u redu sa tim, a onda je na glaviru odsvirao pesmu "Under your scars", dok ga je ostatak benda pratio.

On se, tokom izvođenja pesme, ponovo obratio publici.

- Ovo je savršena prilika da se setimo ljudi koje smo voleli i koje smo izgubili i svih muzičara čije su pesme bile saundtrek našuh života - Krisa Kornela, Čestera Beningtona, Ejmi Vajnhaus, Dajmbega Darela, Ozija Osborna, Edija Van Hejlena. Lista se nastavlja, ima ih previše, ali shvatate poentu. Večeras u Beogradu šaljemo im energiju gore, da ih podsetimo na to koliko su nam važni i da svi ovde mašemo rokenrol zastavom za njih. Ne trebaju nam fensi svetla, samo vaši glasovi i vi pokažite svoj fensi lajtšou, Srbijo, za one koje volite i one koje ste izgubili - rekao je, nakon e+čega je bina utonula u potpunu tamu, a publika je noć obasjala svetlima.

Foto: Jelena Ostojić

Bis se nastavio sklanjanjem klavira i vraćanja gitare u ruke frontmena benda . On je pozvao publiku da se zabavi uz pesmu Bitlsa "Come Together".

- Moramo da kažemo doviđenja do narednog puta - otpevao je Edna u melodiji pesme "Stairway o heaven" benda Led Zeppelin, a potom dodao: "Hoćete li još jednu pesmu? Imamo ih dve!".

Publika je tako uživala i u "Bulletproof", a uzbuđenje je raslo znajući šta ih čeka kao poslednja pesma koncerta.

Edna je pozvao publiku da kaže da li postoji još neka pesma koju šele da čuje, a publika je, jednoglasno, odgovarala sa "I stand alone", te je bend izveo najveći hit svoje karijere i tako koncert završio erupcijom energije.

- Hvala Srbijo, videćemo se opet vrlo uskoro! - pozdravio se Edna sa prisutnom publikom, nakon čega su se članovi benda pozdravili za onima u prvim redovima, mahnuli onima u poslednjim i poklonili se publici, time zvanično označivši kraj koncerta.

Godsmack je koncetom u Beogradu pokazao da su i dalje sila, da zvuče fantastično i posle više od 30 godina.

Ostaje nada da ovo, ako je bio prvi, nije poslednji put da srpska publika ima priliku da čuje Godsmack.

(Telegraf.rs)

Zvezda „Igre prestola“ i „Gospodara prstenova“, kao i najnovije serije “Robin Hud” čija se druga sezona upravo snima u Srbiji, imao je samo reči hvale za Srbiju.

Osim što je imao imao pohvale za srpske glumce, pohvalio je ambijent na jednoj planini u našoj zemlji, gde se odvijalo snimanje prve sezone.

"Saradnja sa srpskim glumcima i filmskom ekipom bila je zaista izvanredno iskustvo.

Glumci su izuzetno talentovani, a statisti i celokupna ekipa su pokazali visok nivo profesionalizma i posvećenosti.Srpska filmska ekipa je veoma stručna, iskusna i vrhunski obučena. Svi odlično poznaju svoj posao, zbog čega je rad na setu izuzetno efikasan, ali i prijatan. Zaista je zadovoljstvo svakog dana dolaziti na ovakav filmski set i raditi sa ljudima koji su toliko profesionalni i posvećeni svom poslu.

Iako nisam u svakoj sceni, svaki dolazak na set i svaki obilazak novih lokacija za mene predstavlja pravo zadovoljstvo.

Uživam u radu sa ekipom i u upoznavanju Srbije.Posebno me je oduševila priroda na Rudniku – to je zaista jedno od najlepših mesta na kojima smo snimali."

Foto: RINA

(Telegraf.rs)

Opus meksičkog glumca, reditelja i producenta obuhvata film, televiziju i pozorište, osvajajući publiku širom sveta. Podjednako uverljiv pred kamerom i iza nje, Dijego Luna izgradio je prepoznatljiv autorski put, obeležen društvenim angažmanom i trajnom posvećenošću snažnijoj vidljivosti latinoameričkih i hispanskih glasova na međunarodnoj filmskoj sceni.

Na 32. Sarajevo Film Festivalu biće prikazan i njegov novi rediteljski film „Pepeo“ (Ashes), premijerno prikazan na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu. Luna će održati i masterklas, na kojem će svoja iskustva i razmišljanja o savremenoj umetnosti podeliti s mladim talentima, filmskim profesionalcima i festivalskom publikom.

„Pre četvrt veka osvojio je naša srca nezaboravnom ulogom u filmu 'I tvoju mamu takođe'. Tada smo se nadali, a sada znamo da je pred nama umetnik koji ne prestaje da istražuje i iznenađuje, krećući se od visokobudžetnih holivudskih spektakla do intimističkih životnih priča koje nam otkrivaju bogatstvo latinoameričke kulture. Dijego Luna je svojim izuzetnim umetničkim opusom ostavio snažan trag u savremenoj kinematografiji i zbog toga nam je čast da mu uručimo Počasno Srce Sarajeva“, izjavio je Jovan Marjanović, direktor Sarajevo Film Festivala.

„Već godinama želim da dođem u Sarajevo. Toliko kolega je s oduševljenjem govorilo o Festivalu i svojim iskustvima. Velika mi je čast što je moj rad prepoznat ovim priznanjem i izuzetno se radujem što ću film 'Pepeo' predstaviti publici. Vidimo se uskoro!“, izjavio je Luna.

Međunarodni iskorak Dijego Luna ostvario je ulogom u filmu Alfonsa Kuarona „I tvoju mamu takođe“ (2001), koja ga je predstavila kao jedno od najupečatljivijih lica savremenog meksičkog filma. Taj uspeh otvorio mu je put ka nizu međunarodnih koprodukcija i saradnji širom Meksika, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Engleske i Nemačke, gde je radio s rediteljima kao što su Stiven Spilberg, David Trueba, Gas Van Sant, Harmoni Korin i Agustin Dijaz Janes.

Kao glavni glumac i jedan od producenata Dizni plus serije „Andor“ (2022), Luna je ostvario izuzetan uspeh te je za obe sezone osvojio po dve nominacije za nagrade Zlatni globus i Critics’ Choice u kategoriji najboljeg glumca. Serija je naišla na izuzetno pozitivne reakcije kritike, osvojivši osam nominacija za nagradu Emi za prvu sezonu i četrnaest za drugu sezonu 2025. godine, uključujući i nominaciju u kategoriji izvanredne dramske serije. Zajedno s ostatkom producentskog tima, Luna je 2023. i 2026. bio nominovan za prestižnu nagradu Norman Felton za najbolju epizodnu dramsku seriju koju dodeljuje Udruženje producenata Amerike (PGA).

Godine 2025. glumio je uz Dženifer Lopez i Tonatiuha u filmu „Poljubac žene pauka“ Bila Kondona. Za ulogu u Huluovoj seriji „La Máquina“ (2024), gde je bio producent, ali i glumac uz Gaela Garsiju Bernala, nominovan je za Zlatni globus u kategoriji najboljeg sporednog glumca.

Pre toga zapažene uloge ostvario je u Netfliksovoj seriji „Narkos: Meksiko“ (2018), za koju je nominovan za nagradu Critics' Choice, kao i u filmu „Rogue One: Priča iz Ratova zvezda“ (2016), kojim je dodatno postao prepoznatljiv publici engleskog govornog područja. Televizijska emisija „Pan y Circo“ (2020), koju je producirao i vodio, osvojila je dva dnevna Emija: za izuzetnu televizijsku ličnost u dnevnom programu na španskom jeziku i za najbolji zabavni program na španskom jeziku.

Kao reditelj, Luna je debitovao dokumentarnim filmom „J.C. Chávez“ (2007). Njegov prvi igrani film, „Abel“ (2010), osvojio je nagradu Horizontes Latinos na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu, kao i nagradu Meksičke filmske akademije za najbolji scenario, čiji je koautor. Takođe je režirao film „Mr. Pig“ (2016), premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sandens.

Nedavno je glumio u Netfliksovom filmu „Meksiko 86“, na kojem je ujedno bio i jedan od producenata. Uskoro ćemo ga gledati u trileru „Eleven Days“ i u Diznijevoj igranoj adaptaciji animiranog klasika „Zlatokosa i razbojnik“.

Pored svog kreativnog rada, Luna je snažno posvećen inicijativama društvenog uticaja. Godine 2005. suosnovao je Ambulante, putujući festival dokumentarnog filma pokrenut s ciljem podsticanja kulturne razmene. Festival je osnovao zajedno s Garsijom Bernalom, Pablom Kruzom, Elenom Fortes i organizacijom El Día Después, nevladinom organizacijom sa sedištem u Meksiko Sitiju koja povezuje građane s dugogodišnjim organizacijama radi jačanja građanskog angažmana i pokretanja društvenih promena.

Sarajevo Film Festival biće održan od 14. do 21. avgusta 2026. godine.

Prethodni dobitnici Počasnog Srca Sarajeva su: Asgar Farhadi (2026), Emili Votson (2026), Vilem Dafo (2025), Stelan Skarsgard (2025), Rej Vinston (2025), Paolo Sorentino (2025), Meg Rajan (2024), Aleksandar Pejn (2024), Džon Turturo (2024), Filip Bober (2024), Kristof Papušek (2024), Mark Kazins (2023), Lin Remzi (2023), Čarli Kaufman (2023), Džesi Ajzenberg (2022), Ruben Estlund (2022), Sergej Loznica (2022), Pol Džozef Šreder (2022), Vim Venders (2021), Mišel Franko (2020), Mads Mikelsen (2020), Tim Rot (2019), Izabel Iper (2019), Alehandro Gonzales Injaritu (2019), Pavel Pavlikovski (2019), Nijaz Hastor (2018), Nuri Bilge Džejlan (2018), Oliver Stoun (2017), Džon Kliz (2017), Volfgang Amadeus Brilhart (2016), Stiven Frirs (2016), Robert De Niro (nagrada za životno delo, 2016), Benisio Del Toro (2015), Atom Egojan (2015), Anjes B. (2014), Danis Tanović (2014), Gael Garsija Bernal (2014), Bela Tar (2013), Roberto Ola (2013), Branko Lustig (2012), Emil Tedeški (2011), Džafar Panahi (2011), Andželina Džoli (2011), Diter Koslik (2010), Manfred Šmit (2009), Ket Vilijers (2008), Stiv Bušemi (2007), Majk Li (2006), Gavrilo Grahovac (2006) i Marko Miler (2005).

(Telegraf.rs)

Pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu, a u organizaciji Centra beogradskih festivala (CEBEF), 33. BELEF obećava večeri za pamćenje pod otvorenim nebom i u dvoranama jednog od najlepših zdanja u gradu.

„FMU na BELEF-u“: Susret sa budućim zvezdama (Ulaz slobodan)

Poseban segment festivala pod nazivom „FMU na BELEF-u“ posvećen je promociji najtalentovanijih mladih umetnika sa Fakulteta muzičke umetnosti. Ovi koncerti počinju u 18.00 časova, a ulaz za sve posetioce je besplatan.

1. Ljubica Zdravkovska (klavir) – Sreda, 29. jul u 18h

Čast da otvori ovaj ciklus pripala je pijanistkinji Ljubici Zdravkovskoj. Trenutno na studijama u klasi prof. dr Ljiljane Vukelje, Ljubica je već sada ime koje se izgovara sa poštovanjem na međunarodnim takmičenjima – od Banja Luke i Skoplja, preko Beča, do Italije. Njeni nastupi u prestižnoj Ehrbaar sali u Beču svedoče o njenom daru. Na BELEF-u će nas provesti kroz emotivne svetove Šumana i Ravela, donoseći prefinjenost i virtuoznost na klavirskim dirkama.

2. Nina Rakočević (violina) – Nedelja, 2. avgust u 18h

Jedna od najmlađih studentkinja u istoriji FMU-a i učenica profesora Roberta Lakatoša, Nina Rakočević, predstaviće se beogradskoj publici nakon niza neverovatnih uspeha u 2025. godini. Sa više od 40 prvih nagrada, uključujući trijumf na takmičenju „Jenő Hubay“ u Mađarskoj, Nina važi za jednu od najperspektivnijih violinistkinja sveta. Na programu su dela Pulanka, Vijenjavskog, Jsajea i de Sarasatea, koja će na najbolji način prikazati njenu „blistavu tehničku sigurnost“ i „izražajnu dubinu“.

3. Olivera Gočanin (sopran) – Sreda, 12. avgust u 18h

Kraj ciklusa mladih talenata obeležiće glas Olivere Gočanin. Ova umetnica, koja je već debitovala na velikim scenama poput Srpskog narodnog pozorišta kao Suzana u „Figarovoj ženidbi“, donosi spoj muzičkog obrazovanja i filološke preciznosti (studije italijanskog jezika). Njen nastup u Sloveniji na Pehlivanian Opera Academy ostavio je snažan utisak, a publika u Konaku imaće priliku da čuje zašto je dobitnica prestižnih nagrada poput „Cantofest“ i „Rossi Fest“.

Centralni događaji festivala: Vrhunski solisti i evergreen klasika

Za ljubitelje zrelog umetničkog izraza i vokalnih bravura, BELEF predstavlja dva ekskluzivna koncerta za koja se ulaznice mogu nabaviti po simboličnoj ceni od 500 dinara.

Veče majstora: Miodrag D. Jovanović i Darinka Paunović

Sreda, 5. avgust u 20.30h

Scenu Konaka kneginje Ljubice zauzeće doajen operske scene, bas-bariton Miodrag D. Jovanović, uz klavirsku pratnju renomirane Darinke Paunović.

Miodrag D. Jovanović je umetnik čija karijera traje više od tri decenije, sa preko 40 uloga ostvarenih na scenama od SAD-a do Rusije i Italije. Njegov glas je decenijama stub Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

Darinka Paunović, pijanistkinja školovana u Moskvi kod čuvenog Evgenija Timakina, nosilac je Oktobarske nagrade grada Beograda. Njena saradnja sa najvećim imenima naše muzičke scene i stotine koncerata širom sveta garantuju vrhunski umetnički nivo.

Na programu će se naći remek-dela Bramsa, Šopena, Musorgskog, Mokranjca i Ravela, pružajući slušaocima putovanje kroz različite epohe i nacionalne škole.

Veče španskih i napolitanskih pesama: Kristina Ašković i Tea Dimitrijević

Četvrtak, 13. avgust u 20.30h

Velika završnica muzičkog programa 33. BELEF-a biće u znaku mediteranskog temperamenta i emocija. Sopran Kristina Ašković, polufinalistkinja prestižnog takmičenja „Marija Kalas“, udružiće snage sa redovnim profesorom FMU, pijanistkinjom Teom Dimitrijević.

Kristina Ašković donosi svežinu i bogatu međunarodnu koncertnu praksu.

Tea Dimitrijević je umetnica svestranog profila – pijanistkinja, čembalistkinja i dugogodišnja urednica Radio Beograda, koja je delila scenu sa zvezdama kao što su Monserat Kabalje i Hoze Kareras.

Publika će moći da uživa u „biserima“ solo pesme španske klasike, ali i u neprolaznim hitovima kao što su O sole mio, Core ngrato, Caruso, Besame mucho i Granada. Biće to veče emocija koje spajaju klasiku i evergreen, idealno za zatvaranje letnjeg ciklusa u Konaku.

Informacije o ulaznicama i organizaciji

Ulaznice za koncerte 5. i 13. avgusta dostupne su na svim prodajnim mestima Ticket Vision-a, kao i putem sajta tickets.rs.

Kompletan program 33. BELEF-a, koji pored muzičkog dela obuhvata i druge umetničke forme, dostupan je na zvaničnom sajtu belef.rs, kao i na društvenim mrežama Facebook i Instagram.

Organizator (CEBEF) zadržava pravo izmene programa usled nepredviđenih okolnosti. Pozivamo sve Beograđane i goste prestonice da iskoriste ove tople avgustovske večeri i prepuste se vrhunskoj muzici u senci istorijskih zidina Konaka kneginje Ljubice.

(Telegraf.rs)

Serija, iz koje je naknadno izmontiran istoimeni film sa dodatnim materijalom, snimljena je 1976. godine i afirmisala brojne mlade glumce, od kojih su mnogi upravo kroz nju ostvarili prve zapažene uloge. Među njima je bio i Petar Božović, sa kojim je ekipa emisije „Šarenica” imala priliku da razgovara i priseti se dana u kojima je nastajala jedna od omiljenih serija.

„Tada mi se desio najsrećniji trenutak u životu. Rodio mi se sin. I ja sam svaki dan, kada se završi snimanje, sedao u kola i išao pravac za Beograd da vidim ženu i dete. Srodio sam se sa tom sredinom”, prisetio se glumac Petar Božović, koji i danas sa osmehom pamti ljude koje je upoznao u Ivanjici - od vlasnika kafane u kojoj se okupljala ekipa i direktora kulturnog centra do glumaca i članova filmske ekipe. „Svi građani su normalno učestvovali u našem snimanju, nisu prilazili da se slikaju. Snimanje se odvijalo u njihovom gradu i oni su bili deo tog procesa. Bili smo kao jedna porodica, stvarno. Ekipa je bila sjajna. Snimalo se kao da se družilo. Tako je kad se snima u mestu kao što je Ivanjica, koja je prelepa”.

Ipak, iako se punog srca prisetio dana snimanja ovog ostvarenja, priznao je i da je tužan jer veliki deo glumačke ekipe više nije među živima. „Sećam se kako je govorio Ljuba Tadić šetajući Novim grobljem i gledajući ona slavna imena: 'Jao kakva podela, Bog te video' (smeh), e pa ta podela je bila u seriji 'Više od igre', a svi su bili debitanti”, zaključio je Božović.

Printskrin: RTS

Glumac je u seriji i filmu tumačio lik Danila Živića, a u emisiji „Šarenica” osvrnuo se na poruke koje serija nosi.

„To su sve nezaboravni trenuci, a najveći je onaj gde se kroz lik Pavla Vuisića, u stvari, označava otpor našeg naroda. Ili scena u kojoj veteran Prvog svetskog rata Zoki sabljom kreće na neprijatelja”, kazao je glumac, a potom se prisetio i kolege Slobodana Đurića, koji je neposredno posle snimanja poginuo. „Bila je ta scena koju smo snimili kada odlazi Bobiša i viče iz voza: 'Kume, zdravo, zbogom'. Tako je bilo i u životu. Šta ćete... Nekada su gubici dobri da vidite kakva je sadašnjost. A ona je daleko od onoga vremena”.

U režiji Zdravka Šotre, a po scenariju Slobodana Stojanovića i produkciji Televizije Beograd, nastala je kultna serija „Više od igre", smeštena u izmišljenu varošicu Gradinu, koja kroz sudbine njenih stanovnika prati društvene i političke promene u Srbiji između 1931. i 1941. godine.

Sve epizode serije „Više od igre” dostupne su na Jutjub kanalu RTS TV serije.

(Telegraf.rs)

Sa visine od 110 metara, niz Avalski toranj spustio se devetnaestogodišnji alpinista Ršum Marinković, verno dočaravši prepoznatljive pokrete i akrobacije Spajdermena. Ono što nije bilo režirano bila je reakcija publike – prolaznici su spontano zastajali, okupljali se ispod tornja, a posebno oduševljenje izazvao je među najmlađima, koji su ga dočekali ovacijama, aplauzima i uzvicima podrške, pretvorivši ovaj trenutak u pravi mali spektakl.

Kao završni deo ove jedinstvene filmske aktivacije, Avalski toranj je po zalasku sunca zasijao u prepoznatljivim crvenim i plavim bojama inspirisanim Spajdermenom, simbolično obojivši beogradski horizont u čast dolaska novog filmskog spektakla.

Ova nesvakidašnja aktivacija predstavlja uvod u jedan od najiščekivanijih filmskih naslova godine i još jednom pokazuje da filmska magija može da izađe iz bioskopske sale i postane deo stvarnog sveta.

U filmu „Spajdermen: Novi dan“, Tom Holand se vraća ulozi Pitera Parkera, koji nakon događaja koji su zauvek promenili njegov život pokušava da pronađe ravnotežu između svakodnevice i odgovornosti superheroja. Kada se suoči sa novom pretnjom većom od svih prethodnih, biće primoran da donese odluke koje će ga definisati više nego ikada do sada.

Film će publika u Srbiji moći da pogleda pretpremijerno od 29. jula u premium bioskopskim formatima, dok redovna bioskopska distribucija širom Srbije počinje 30. jula.

(Telegraf.rs)

Foto: Udruženje filmskih glumaca Srbije

Pod sloganom „Više od igre“ od 29. avgusta do 3. septembra 2026. održaće se Niški filmski festival, na obostranu radost glumaca i publike, potvrđeno je u UFGS.

Nakon jednogodišnje pauze nastavlja se tradicija najznačajnijeg festivala posvećenog glumačkim ostvarenjima domaćeg igranog filma, a ove godine Festival će biti samostalno organizovan od strane Udruženja filmskih glumaca Srbije (UFGS).

Prošlogodišnji jubilarni festival nije održan, tako da ovogodišnja selekcija obuhvata najznačajnija i najuspešnija domaća filmska ostvarenja iz prethodne dve godine. Samim tim biće prikazan veliki broj filmova u okviru glavnog takmičarskog programa, sa svetskim i domaćim premijerama, programom van konkurencije, kao i drugim pratećim sadržajima koji podrazumevaju panele, izložbe i masterklasove. Tradicionalno, ovaj susret glumaca, autora i publike, biće i u znaku dodele najznačanijih priznanja, i nagrade za životno delo „Pavle Vujisić“.

Tokom šest festivalskih dana još jednom će se potvrditi status Festivala u Nišu kao jedinstvenog događaja koji već šest decenija slavi domaći film i glumačku umetnost, i ujedno obogaćuje kulturni život grada.

(Telegraf.rs)

Za muziku i tekst zaslužan je Milanov prijatelj i kolega muzičar Vladan Keljević, dok aranžman potpisuje Aleksandar Aca Sofronijević, čiji je prepoznatljiv autorski pečat ovoj kompoziciji doneo posebnu snagu, emociju i festivalsko priznanje. Pesma "Ti si moje more" donosi priču o ljubavi koja ostaje sigurna luka uprkos svim životnim olujama. Spoj snažne interpretacije Milana Bujakovića, mediteranskog zvuka i vrhunske produkcije učinio je da ova numera bude jedna od najupečatljivijih na ovogodišnjem izdanju festivala.

Nakon zapaženog nastupa u Tivtu, pesma je dobila i svoje video izdanje. Spot, snimljen u prelepom mediteranskom ambijentu, verno prati emociju koju nosi sama kompozicija i dodatno dočarava njenu atmosferu.

Nagrada za najbolji aranžman predstavlja još jednu potvrdu da kvalitetna muzika i iskrena emocija uvek pronađu put do publike. Milan Bujaković ovim uspehom nastavlja da gradi svoj prepoznatljiv muzički izraz, a nema sumnje da će "Ti si moje more" pronaći mesto kako na radijskim talasima, tako i u srcima publike širom regiona.

(Telegraf.rs/PR)

Odi je postao prepoznatljivo ime širom zemlje tokom 1970-ih godina kao član luckastog televizijskog komičarskog trija "The Goodies" (Gudiji). Nakon toga, fokus je prebacio na svoju veliku ljubav prema divljim životinjama, postavši jedan od prvobitnih domaćina BBC-jeve emisije "Springwatch" (Springvoč), kao i autor brojnih drugih programa posvećenih posmatranju ptica.

U zvaničnom saopštenju, Dejvid Foster je izjavio:

"Sa dubokom tugom objavljujem smrt Bila Odija, najomiljenijeg posmatrača ptica u zemlji. Bil je bio višestruko talentovana poznata ličnost – voditelj emisija o divljim životinjama, emiter, komičar, pisac, tekstopisac, muzičar i zaštitnik prirode. Ipak, on nikada nije cenio slavu. Umesto toga, podsticao nas je da poštujemo i štitimo životnu sredinu."

Foster je naglasio da nas je Odi "naučio čudima" prirode:

"Protestovao je, lobirao i vodio kampanje za nju. On je predvodio put, a ljudi svih uzrasta i porekla su se odazvali njegovom pozivu. Takav ogroman doprinos očuvanju prirode nikada neće biti zaboravljen.

Kao Bilov agent, iz prve ruke sam svedočio njegovoj inteligenciji i duhovitosti. Bio mi je prijatelj i bila mi je čast i privilegija da ga predstavljam toliko godina. Užasno će mi nedostajati."

Agent je na kraju dodao:

"Moje misli i ljubav su sa Bilovom suprugom Lorom i njegovim ćerkama Boni, Kejt i Rouzi, koje su zamolile da ih niko ne kontaktira u ovom tužnom trenutku. Molim vas da poštujete njihove želje."

(Telegraf.rs/izvor: BBC)

Tokom festivalskih večeri publika je imala priliku da pogleda raznovrstan repertoar namenjen deci školskog uzrasta i njihovim porodicama, od dramskih i muzičko-scenskih do interaktivnih i baletskih formi. Odlične reakcije roditelja i dece pokazale su da je program ispunio osnovnu nameru organizatora, da najmlađima približi pozorište kao prostor igre, učenja, radoznalosti i zajedničkog doživljaja.

Na festivalu je učestvovalo više od 50 glumaca, baletskih umetnika i izvođača, koji su tokom deset dana stvarali atmosferu u kojoj su deca mogla da se susretnu sa bajkama, muzikom, humorom, plesom, prijateljstvom i važnim životnim vrednostima. Posebnu vrednost maratonu dala je činjenica da je ulaz na sve programe bio besplatan, čime je kvalitetan kulturni sadržaj bio dostupan velikom broju porodica.

Na zatvaranju publici su se obratili profesor dr Aleksandar Kavčić i glumac Tihomir Stanić, koji vodi pozorište Teatrijum. „Nakon velikog interesovanja publike u Beogradu, stigli su nam upiti i iz drugih gradova da Dečji pozorišni maraton organizujemo i van prestonice. Fondacija će se potruditi da naredne godine festival organizuje i u drugim gradovima, kako bi što više dece imalo priliku da doživi pozorište na ovaj način.“ rekao je profesor Kavčić.

Festival je svečano zatvoren nakon predstave „Četiri godišnja doba“, a završnica je upotpunjena koncertom porodične grupe „French Stew“, koja je dodatno obogatila poslednje festivalsko veče i okupila publiku u vedroj, porodičnoj atmosferi.

Četvrti Dečji pozorišni maraton pokazao je da postoji velika potreba za sadržajima koji deci približavaju umetnost, razvijaju maštu i neguju ljubav prema znanju. Ako je ovaj festival bar kod jednog deteta probudio ljubav prema pozorištu, mašti i znanju, onda je ispunio svoju misiju.

(Telegraf.rs)

Serija od osam epizoda prati novog regruta Džona Stjuarta (Aron Pjer) i legendarnog Lanternsa Hala Džordana (Kajl Čendler), dvojicu međugalaktičkih policajaca koji se nađu uvučeni u mračnu misteriju na Zemlji dok istražuju ubistvo u srcu Amerike.

U glavnim ulogama su Kajl Čendler, Aron Pjer, Keli Makdonald, Garet Dilehant, Purna Džaganatan, Lora Lini, Džejson Riter, Ulrih Tomsen, Nejtan Filion, Dž. Alfons Nikolson i Džasmin Sefas Džouns.

Pilot epizodu serije „Fenjeri“ zajedno su napisali Kris Mandi, Dejmon Lindelof i Tom King, koji su ujedno i sukreatori serije. Kris Mandi je i šouraner. Prve dve epizode režira Džejms Hoz, dok su reditelji i Stiven Vilijams, Gita Vasant Patel i Alik Saharov. Izvršni producenti su Kris Mandi, Dejmon Lindelof, Džejms Gan, Piter Safran, Tom King, Ron Šmit i Džejms Hoz. Serija je zasnovana na DC stripovima o likovima iz „Grin Lanterna“.

(Telegraf.rs)

Karajlić je rekao Tanjugu da je svoj prvi, nedavno objavljeni samostalni album nazvao "Pijani brod", zato što odražava atmosferu pesama, a služi i kako zamena za pojam Nojev brod, koji je prečesto korišćen u umetnosti.

Od kako se rodio, Karajlić je slušao priče da svet ide u katastrofu i da je samo pitanje vremena kada će krenuti Treći svetski rat, pa mu je odatle ideja Nojeve barke u pesmi "Sipaj, ne pitaj", "oko koje lete dronovi ali svi su dobro raspoloženi".

"Naše je iskustvo da si u najtežim trenucima - a imali smo priliku da prolazimo kroz ratove i promene sistema - najopušteniji i najraskalašaniji. Kreneš da se veseliš, siguran si da gore od ovog nema. Pesmu u stvari peva Noje", rekao je Karajlić.

Na albumu je i "Ave Serbia", u kojoj su korišteni i stihovi Jovana Dučića, a Karajlić je ocenio da je to "najlepša rodoljubiva pesma ikad napisana, a da pri tom riječ Srbija nije nikad ni spomenuta".

Karajlić se prisetio kako je pesma nastala tokom NATO bombardovanja 1999. godine, jer je imao potrebu da napravi nešto patriotski.

Karajlić je dodao da nije neki veliki nacionalsta već "patriota zbog nepravde" pošto je 19 zemalja bombardovalu jednu malu zemlju.

Pesma "Ibar voda" je "metafora naše istorije, paralelno divote i Golgote", a Karajlić je kroz nju pokušao da ispriča celokupnu našu istoriju od Avrama do 1999. godine.

"Poenta je da je Bog, koliko god da je bio izdašan prema nama, davši nam najlepši komad zemlje u kojoj niko ne može da umre od gladi, kao kompenzaciju dao da nam i vojske da jašu kraj Ibarske magistrale, od pamtiveka do danas", ocenio je muzičar.

Kada je buknuo rat u Jugoslaviji, Karajlić je shvatio da nam je rat jednako imanentan kao mir, jer je video "sa kojom je lakoćom naš čovek uzeo oružje u ruke", a imali su pune frižidere.

"Mi smo jedini u istoriji ljudskog roda imali frižider, struju, vodu, dovoljno prostora, izuzetno jaku popularnu kuturu i govorimo isti jezik. To je znak da nam na neki način odgovara - ajde da malo zakuvamo", rekao je Karajlić.

Karajlić je ocenio da je nakon crkvenog raskola 1054. godine i dolaska potom islama područje Balkana, a naročito Bosna i Hercegovina i Sarajevo, "teritorija gde svako čuva svoju veru, koja je mnogo važnija od frižidera".

Ocenivši da je bila strateška greška što su stranke u BiH 1992. godine koje su htele da odbrane mir mislile da je bitno da ima svega, Karajlić je dodao da je "duh mnogo jači od tela i pokreće sve".

"Imali smo prilike da vidimo fenomen zapadnog sveta koji za sebe tvrdi da je najracionalniji u istoriji ljudskog roda. Ta racionalnost je pala istog momenta kada je krenula ruska operacija u Ukrajini. Odjednom vidite koliko mrze Ruse", rekao je Karajlić.

Prema njegovim rečima, na albumu pesma "Nedelja kad je otiš'o Hase 2" govori o zapadnom licemerju, kolonizaciji i jednoj vrsti dekadencije.

Karajlić je primetio da se danas javne ličnosti u svetu politički angažuju, a to im je samo trend i sredstvo biznisa.

Kao primer, Karajlić je naveo američku pevačicu Tejlor Svift koja napada predsednika Donalda Trampa, "a u njenim tekstovima su uglavnom devojčice kojima miriše koža", dok uticajni angažovani kantautor Bob Dilan danas "ne govori ništa, nema tu vrstu političke aktivnosti".

Karajlić je podsetio da su na prvim demokratskim izborima 1990. godine u Bosni i Hercegovini ličnosti iz popularne kulture kao što su Goran Bregović i Emir Kusturica podržali listu Saveza reformskih snaga jugoslovenskog premijera Ante Markovića, "i osvojili su 7,2 posto glasova, maks".

"Angažman javnih ličnosti iz sveta popularne kulture nema veliki uticaj, to je jasno kao dan", zaključio je Karajlić.

Komentarišući eliminacionu utakmicu Svetskog prvenstva u fudbalu na kojoj je reprezentacija Sjedinjenih Država izgubila od Belgije, Karajlić je ocenio da se to, između ostalog, desilo jer je Tramp tražio da se ukine crveni karton jednom američkom igraču.

"Pobedila je Belgija zato što ti time poremetiš sistem. Onaj Amerikanac koji je izašao da trči zna da je to pogrešno. Američka reprezentacija više nije u tom meču imala koheziju, jer su znali da je protiv pravila", ocenio je muzičar.

Prema njegovim rečima, "čovek koji će vam fenomen oko poništavanja crvenog kartona i vezu sa moralnim i emotivnim nabojem sa kojim ulaziš u meč najlepše opisati zove se Novak Đoković".

Karajlić je rekao da fudbal danas pokazuje rezultat migracija u poslednjih sto godina, a nekadašnji švedski reperezentativac poreklom iz BiH Zlatan Ibrahimović je najlepši primer.

Karajlić je dodao da je Ibrahimović Šveđanin koji sa ponosom predstavlja popularnu kulturu svoje prapostojbine i pušta muziku Nade Topčagić.

"To je znak da nisi zaboravio odakle si stigao. Imate fenomen reprezentacija da nemate nijednog igrača koji je rođen, recimo, u Maroku. BiH ima jednog ili dvojicu, a treći je iz Šapca. To je blizu", našalio se muzičar.

Karajlić se prisetio kako je na poziv Fudbalskog saveza sa Borom Đorđevićem snimio "Pobedničku pesmu" podrške reprezentaciji pred Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine.

"Kako smo čuli u studiju, ja se okrenem Bori i kažem: 'Je l' tebe ovde nešto guši? Nismo ni ti ni ja neko ko nekog hvali'. Kaže Bora: 'Da znaš da imaš pravo. Ajmo napraviti još jednu gubitničku verziju'. Koja je prorekla istoriju srpskog i jugoslovenskog fudbala narednih 30 godina", rekao je Karajlić.

Karajlić je rekao da bi prihvatio da snima novu "Top listu nadrealista", kultnu humorističku emisiju televizije Sarajevo iz osamdesetih godina, ali morala bi imati drugu formu, da bude brže i eksplozivnije".

Karajlić je otkrio da je "u procesu" nova knjiga "o periodu koji je nama ostao u teškom sećanju devedesetima, ali iza sebe nosi silne ljudske drame".

"Biće zanimljiva potpuno nova forma pisanja koju sam patentirao. Čitaće se brže nego normalan roman", rekao je Karajlić.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Goce Todorovski bio je jedan od najznačajnijih i najomiljenijih makedonskih pozorišnih, televizijskih i filmskih glumaca. Njegovo ime će više od pet decenija biti sinonim za vrhunsku komediju, besprekornu scensku dikciju, izvanrednu transformaciju i glumca koji je uspevao istovremeno da nasmeje i gane gledaoce. Iako se najčešće povezuje sa komičnim ulogama, njegov glumački opus obuhvata širok spektar dramskih, tragikomičnih i karakternih likova, zbog čega se ubraja među doajene makedonskog glumišta.

Rani život i obrazovanje

Goce Todorovski je rođen 30. aprila 1951. godine u Kičevu. Detinjstvo je proveo u periodu kada su makedonsko pozorište i televizija doživljavali značajan uspon, a upravo se ljubav prema sceni kod njega razvila još u najranijem dobu.

Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Skoplju, gde se kasnije upisao na Višu muzičku školu, na odseku za glumu. Diplomirao je 1976. godine, u generaciji koja će kasnije ostaviti značajan trag u makedonskoj pozorišnoj umetnosti.

Počeci glumačke karijere

Još kao student pokazao je izuzetan talenat. Pre zvaničnog zaposlenja, honorarno je nastupao u nekoliko predstava Dramskog teatra u Skoplju, gde su odmah primetili njegov prirodni komičarski temperament, scensku disciplinu i sposobnost da sa minimalnim sredstvima stvori upečatljiv lik.

Godine 1978. postaje redovni član ansambla Dramskog teatra - institucije u kojoj će izgraditi svoju najveću i najznačajniju glumačku karijeru.

Dramski teatar - njegova matična scena

Tokom više od četiri decenije rada u Dramskom teatru, Goce Todorovski je ostvario 43 scenske uloge u predstavama iz domaće i svetske dramske literature.

Iako ga javnost najčešće prepoznaje po komičnim likovima, njegove kolege i teatrolozi naglašavaju da je iza te lakoće stajala izvanredna glumačka tehnika. Bio je glumac koji je umeo:

da stvori složen karakter u samo nekoliko rečenica;

da koristi preciznu mimiku i govor;

da improvizuje bez narušavanja dramske strukture;

da bude podjednako ubedljiv i u ozbiljnoj dramskoj ulozi.

Njegovi nastupi odlikovali su se prirodnošću, inteligentnim humorom i izuzetnim osećajem za ritam, što ga je činilo jednim od najprepoznatljivijih komičara u makedonskom pozorištu.

Najpoznatije pozorišne uloge

Među ulogama po kojima ostaje upamćen su:

Pantagruel - „Panurgij“

Lel Male - „Jadigar“

Ringo - „Čija si“

Ćorle - „Kumovi“

Glumac - „Let u mestu“

Ove predstave su godinama bile deo najgledanijeg repertoara, a mnoge su izvedene stotinama puta. Jedan od prvih velikih uspeha doživeo je ulogom Candea u „Solunskim patrdijama“, za koju je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu.

Goce se prisećao tog perioda:

„Solunski patrdii je igrana 21 godinu. Počeo sam kao mlad sa Sabinom Ajrulom, igrali smo dečka i devojku. Ostareli smo i opet smo igrali zaljubljene Candea i Fatime. Premijera je bila 1979. godine, a sledeće su mi dodelili nagradu za najbolju mušku ulogu. Iako Cande nije bio glavni lik, po veličini teksta bio je negde peti po redu mislim, ja sam zajedno sa Vančom uspeo da ulogu napravim glavnom i da se predstava pamti po Candeu.“

Televizija i film

Pored pozorišta, Goce Todorovski je postao jedno od najprepoznatljivijih lica Makedonske televizije kroz serije, drame, humorističko-satirične emisije, novogodišnje programe i dečije emisije.

Iako je život posvetio pozorištu, ostavio je dubok trag u kinematografiji u filmovima kao što su: „Srećna Nova ’49“, „Vikend mrtvaca“, „Vreme, život“, „Agencija usamljenih srca“, „Bitoljske lakrdije“ i čuvene „Makedonske narodne priče“.

Poseban pečat ostavio je u kultnom filmu „Srećna nova ’49“, koji je bio jugoslovenski kandidat za Oskara 1987. godine.

Goce je o ovom filmu govorio:

„Srećna nova je snimljen 198... i neke, već se ne sećam tačno. Ja sam već bio poznat kao Goce Todorovski - glumac. Ja sam bio prvi drug glavnog lika, Svetozara Cvetkovića, bio sam jedan od tabača u bandi, bio sam najniži, a žilav. Specijalnost mi je bila da udaram glavom.“

Replike poput „Izvini Pigi, moralno beše“ i „Istok nas je otpisao, Zapad nas ne zapisuje“ ostale su u svakodnevnom govoru generacija.

O snimanju čuvene scene, Goce je rekao:

„Izvini Pigi, moralno beše, ja ceo krvav, iskršen od batina, morao sam da mu izvadim metke iz pištolja. Kakva scena je to bila, kada se snimalo bila je hladna zima, ja ceo raskrvavljen, još uvek pamtim ukus veštačke krvi, kao isitnjena cigla, mene su bacali, dole je bila napravljena jedna barica, ja mokar, napolju hladno, pa i Pigija su isprebijali...“

Takođe je podelio i jednu anegdotu sa seta:

„Dok smo snimali u jednoj pustari, pored napuštenog rudnika, scenu sa razmenom penicilina, Svetozar - glavni lik je radio sklekove, a ja sam mu tobože brojao. Istovremeno sam urinirao pored jednog drveta. Došao je jedan pas i režiser je odlučio da mu baci hranu kako bi se pas tuda vrteo. Ali, dok sam ja mokrio, pas je prošao gde nije trebalo i odmah otišao kod Pigija, koji je radio sklekove, i prošao mu ispod brade kod usta. Umazao ga je urinom. A u to vreme nije bilo onih američkih sistema da pritisneš i da teče urin, nego sam pre snimanja pio kiselu vodu i sokove da bih imao punu bešiku... ha, ha, ha.“

U filmu „Vikend mrtvaca“ (1988) ostao je upamćen kao Kirca moler:

„’Vikend mrtvaca’ je posebna priča, to je jedna od najkultnijih i najgledanijih predstava, pa potom i film. Ja sam zajedno sa Čoretom - Blagojem Čorevskim, glumio molere. Ta scena je trebalo da traje 12 minuta, ali smo je našom izvedbom napravili da traje pola sata. Čak su nam dopisali scenu u drugom delu filma samo da bismo se pojavili ponovo.“

Stil, priznanja i nasleđe

Kritika ga je opisivala kao glumca koji nikada ne preteruje, gradi humor kroz karakter, ima savršenu dikciju i redak osećaj za tajming. Bio je podjednako voljen od strane pozorišne, televizijske i dečije publike.

Dobitnik je brojnih priznanja, a kruna njegove karijere bila je Nagrada za životno delo na Makedonskom pozorišnom festivalu „Vojdan Černodrinski“.

Goce Todorovski ostaje u makedonskoj kulturnoj istoriji kao jedan od onih koji su obeležili razvoj savremenog glumišta. Njegovo delo će nastaviti da živi kroz nezaboravne likove koje je stvorio, ostajući inspiracija budućim generacijama.

Iskreno saučešće porodici, prijateljima i kolegama.

Počivaj u miru, legendo.

(Telegraf.rs/izvor. kurik.mk)

Za razliku od tradicionalnih statičnih postavki, ovaj projekat donosi dinamičan koncept koji se menja iz dana u dan. Izložba će tokom deset dana trajanja kontinuirano rasti, dopunjavajući se novim radovima savremenih autora koji će biti birani putem kustoske selekcije, shodno raspoloživom prostoru.

„Ovo je prvi put da naša galerija organizuje ovakav format izložbe. Želimo da publici pružimo priliku da pri svakoj poseti doživi potpuno drugačiji ambijent i stekne uvid u nove perspektive koje donose različiti autori”, navode organizatori.

Posebnost projekta ogleda se i u tome što otvoreni poziv za umetnike ostaje aktivan i tokom trajanja same izložbe, čime se podstiče interakcija unutar umetničke zajednice i pruža šansa novim autorima da postanu deo postavke u realnom vremenu.

Izložba će biti otvorena za javnost od 28. jula do 6. avgusta 2026. godine. Organizatori pozivaju sve ljubitelje umetnosti da se pridruže otvaranju i postanu svedoci stvaranja „žive” umetničke arhive u srcu Beograda.

(Telegraf.rs)

Zbog čega pravo pitanje nije čitaju li deca i dalje, mnogo veće jeste sledeće: kako kod deteta naviknutog na brze nadražaje probuditi interesovanje za priču i pažnju koja će trajati?

Ispostavlja se da odgovor zapravo uopšte nije obeshrabrujući. Deca nisu prestala da vole knjige, samo ta ljubav više ne može da se podrazumeva. Potrebno ju je graditi od najranijeg uzrasta, povezivati sa dečjim interesovanjima i održavati kako dete raste.

Ljubav prema knjizi počinje pre čitanja

Dete ne mora da poznaje slova da bi razvilo odnos prema knjizi. On počinje dok sluša glas roditelja, posmatra ilustracije, pokazuje životinje, otvara prozorčiće i pokušava samo da okrene stranicu.

Savremene knjige za najmlađe odavno nisu samo tekst na papiru. One imaju prozorčiće, slagalice, mekane elemente i velike ilustracije koje dete pozivaju da dodiruje, istražuje i učestvuje.

Dobar početak mogu biti naslovi Moja prva knjiga sa prozorčićima: Životinje i Moja prva knjiga sa prozorčićima: Vozila, taktilna knjiga Torbice mekanice: Maca, kao i izdanja Slikovnica slagalica: Domaće životinje i Slikovnica slagalica: Mladunci. Prva znanja o prirodi mališani mogu da otkrivaju i kroz knjigu Moja prva slikovna enciklopedija: Životinje iz savane.

Knjiga tako najpre postaje predmet igre, a igra prvi korak ka kasnijem čitanju.

Foto: Vulkan izdavaštvo/Ustupljena fotografija

Kada dete ne želi samo da sluša

Kako raste, dete više ne želi samo da posmatra. Želi da crta, boji, bira, rešava zadatke i samostalno menja sadržaj stranice.

Zbog čega knjige sa aktivnostima mogu biti odličan most između igre i samostalnog čitanja. Naslovi Crtaj, oboj, zalepi – 1.000 slatkih nalepnica spajaju bojenje, zadatke i nalepnice, dok Kreirajte scene šablonima i ukrasite nalepnicama: Princeze podstiče dete da samo osmišljava prizore.

Tu su i Knjiga sa aktivnostima: Životinje, 50 igara za raspust i Knjiga puna zabave za putovanja, idealne za raspuste, duža putovanja i trenutke kada se najčešće čuje čuveno: „Dosadno mi je.“

Za razliku od ekrana, ovde dete ne upija gotov sadržaj. Ono mora nešto da pronađe, dopuni, oboji ili zamisli.

Foto: Vulkan izdavaštvo/Ustupljena fotografija

Od pitanja „zašto?“ do samostalnog otkrivanja sveta

U jednom trenutku počinje faza beskrajnih pitanja. Kako radi ljudsko telo? Gde žive određene životinje? Čemu služe različite mašine?

Knjiga tada dobija novu ulogu: postaje mesto na kojem dete može samostalno da traži odgovore.

Hajde da zavirimo u: Ljudsko telo vodi mališane kroz ljudski organizam, dok Slikovna enciklopedija: Šuma otkriva svet biljaka i životinja. Zabavni zadaci i činjenice: Životinje i Mali radoznalci: Superkviz povezuju znanje sa igrom, a Razmrdajte vijuge: Mašine namenjena je ljubiteljima tehnike i vozila.

Čitanje, dakle, ne mora uvek da počne pričom. Jedno dete će knjigu zavoleti zbog životinja, drugo zbog automobila, mode, crtanja ili neobičnih činjenica. Važno je pronaći prvi ulaz ka svetu knjiga.

Foto: Vulkan izdavaštvo/Ustupljena fotografija

Knjiga raste zajedno sa detetom

Kada se navika listanja i istraživanja jednom uspostavi, ona se može održavati knjigama koje prate nova interesovanja.

Za kreativce su tu Urbani stil i Manga: Obojite likove u chibi i kawaii stilu, dok Barbie: Put oko sveta spaja poznatu junakinju sa upoznavanjem različitih zemalja i kultura. Svetlucava zabava: Magična stvorenja otvara prostor za maštu i fantastične svetove.

Kada dete postane spremno za dužu priču, mogu ga sačekati i prvi književni klasici, poput romana En sa ostrva. Tada knjiga prestaje da bude samo zajednička aktivnost i postaje detetov lični prostor mašte.

Deca i dalje čitaju ali kada pronađu svoju knjigu

Deca nisu prestala da vole knjige. Potrebno je samo ponuditi im naslove koji odgovaraju njihovom uzrastu, interesovanjima i načinu na koji otkrivaju svet.

Na aktuelnoj akciji Vulkan izdavaštva nalaze se knjige za različite faze odrastanja: od taktilnih slikovnica i knjiga sa prozorčićima, preko izdanja sa nalepnicama, kvizovima i kreativnim zadacima, do enciklopedija i prvih književnih klasika.

Ekran privlači pažnju na nekoliko sekundi. Dobra knjiga uči dete da pažnju zadrži.

(Telegraf.rs)

Ovo ostvarenje biće prvi film koji Baron Koen potpisuje kao reditelj, a premijera je zakazana za 23. oktobar pod distribucijom studija Amazon MGM. Iako su detalji zapleta i dalje strogo čuvana tajna, izveštaji navode da je projekat sniman u potpunoj tajnosti i da će se u njemu popularni lik vratiti svom čuvenom formatu "čoveka sa ulice" i izvođenju provokativnih podvala.

Baron Koen je vest objavio juče (22. jula) u kostimu svog lika, napisavši:

"Konačno su snimili dokumentarac o meni. I nije to ono sranje o pingvinima, ovaj ima bar duplo više životinjskog seksa. Ali Dži: Ko sam ja? Stiže vam 23. oktobra, šta god to značilo."

Ova potvrda dolazi manje od dve nedelje nakon što je Baron Koen oživeo lik Ali Džija na finalu muškog singla na Vimbldonu, 12. jula. Na Centralnom terenu pojavio se noseći svoje prepoznatljive naočare sa žutim staklima, kapicu i zlatni nakit, uz gornji deo trenerke sa brendom Vimbldona.

U snimku sa turnira, Ali Dži je opisao tenis kao "s*anje verziju ping-ponga", pre nego što se počeo šaliti kako gledaocima prodaje "biljne lekove".

Lik Ali Džija, koji predstavlja satiru prisvojene ulične kulture, prvi put je predstavljen 1998. godine u emisiji The 11 O’Clock Show na kanalu Čenel 4. Baron Koen je tada stekao slavu radeći intervjue pune slenga sa nesvesnim javnim ličnostima.

Popularnost lika dovela je do emisije Da Ali Dži šou početkom 2000-ih, dugometražnog filma Ali Dži u parlamentu (Ali G Indahouse) iz 2002. godine, kao i pojavljivanja u spotu za pesmu "Music" pop zvezde Madone.

Komičar je nakon toga postigao ogroman međunarodni uspeh sa još dva lika iz istog komičnog univerzuma - Boratom i Brunom. Prvi film o Boratu zaradio je više od 260 miliona dolara širom sveta, dok je nastavak, Borat Subsequent Moviefilm, takođe snimljen u tajnosti i objavljen u oktobru 2020. godine. Taj nastavak je osvojio dve nominacije za Oskara, uključujući nominaciju za najbolju sporednu žensku ulogu (Marija Bakalova) i najbolji adaptirani scenario za Barona Koena i njegove saradnike.

Saša Baron Koen kao Borat / Foto: Tanjug/AP/Amazon Studios

On se liku Ali Džija vraćao sporadično tokom godina, uključujući projekat Ali G: Rezurection iz 2014. godine, kao i razna gostovanja u američkim tok-šou emisijama i na dodelama nagrada.

Ranije ove godine, Koen je takođe tumačio glavnu ulogu u fantazijskoj komediji Ladies First, gde igra muškog šovinistu koji se iznenada nađe u društvu u kojem žene drže svu moć. Trejler za taj film podelio je mišljenja publike na mrežama, a jedan korisnik je opisao koncept kao "Borat, ali u fazonu feminizma".

(Telegraf.rs/izvor: NME)

U intervjuu za list The i, Dženis je govorila o teretu slave sa kojim se Ejmi suočavala. Izjavila je:

„Bila je žrtva sopstvenog uspeha. Ona to nije želela, ali ju je slava jednostavno pratila. Umela je da kaže: ’Ko, ja?’“

Dženis je takođe iznela svoje mišljenje o tome zašto je Ejmi bila podložna zavisnosti, povezujući to sa manjkom samopouzdanja:

„Nije imala samopouzdanja. Otuda alkohol. Mislim da je isto sa mnogim, mnogim zavisnicima od alkohola. Alkohol otklanja bol. A to je užasna stvar kod zavisnosti.“

Govoreći o samoj prirodi bolesti, dodala je:

„Jednom kada ste zavisni, zavisni ste. Jedini šef je zavisnost. Ljudi kažu: ’O, ne, samo prestani da radiš to i to’. Oni ne razumeju. Ne možete da prestanete jer vam telo govori da mu je to potrebno.“

O svom dugogodišnjem bolu i tugovanju, Dženis je kratko rekla:

„Samo nastavljam dalje jer je to ono što radim. Nastavljam sa životom. Živim ga.“

Porodica Vajnhaus je u nedelju, 19. jula, učestvovala u posebnom događaju na pijaci u Kamdenu (Camden Market). Bio je to besplatan koncert kojim je proslavljen Ejmin život, ali i rad Fondacije Ejmi Vajnhaus, koja već 15 godina pruža podršku mladim ženama koje se oporavljaju od zavisnosti od droge i alkohola.

Takođe, podseća se da je Ejmi 2020. godine dobila svoju zvezdu na Kamdenovoj „Muzičkoj stazi slavnih“ (Music Walk Of Fame).

Zvanični nalog njenog pokojnog saradnika Tonija Beneta  podelio je danas snimak njihovog dueta „Body And Soul“. Uz snimak je stajala poruka:

„Sećamo se Ejmi Vajnhaus, koju smo izgubili pre 15 godina na današnji dan“, uz raniju Benetovu ocenu: „Bila je velika poput Ele ili Bili“ (misleći na Elu Ficdžerald i Bili Holidej).

Muzičar Pit Doerti osvrnuo se na ovogodišnji biografski film „Back To Black“, za koji smatra da su ga kritičari nepravedno ocenili. Pohvalio je glumu Marise Abele i istakao da je film dobro prikazao odnos Ejmi i Blejka Fildera-Sivila kao njihovu zajedničku borbu protiv sveta.
Doerti je rekao:

„Mislim da bi se Ejmi dopao. To je u osnovi bila ljubavna priča, zar ne? Nije se toliko radilo o njenom ocu, a svi stalno pričaju o njenom ocu. Radilo se o njoj i Blejku i o tome kada su se zaljubili.“

Takođe, članovi benda The Rolling Stones podelili su svoja sećanja na prijateljstvo sa pevačicom, uoči objavljivanja obrade njene pesme „You Know I’m No Good“ na njihovom novom albumu „Foreign Tongues“.

Roni Vud  se prisetio kako je pokušavao da joj pomogne tokom njenih kriza sa alkoholom:

„Ona bi rekla: ’O, Roni, šta da radim?’. Ja bih joj rekao: ’Vidi, svi znaju da imaš vodku u flašici za vodu. Saberi se i izađi na binu’.“

(Telegraf.rs/izvor: NME)

"To je koncert na kojem ćemo svirati veliki broj balada i akustičnih pesama sporijeg tempa koje vrlo retko izvodimo na nastupima tokom godine. Ambijent Botaničke bašte je kao stvoren za ovakve nastupe", kratko najavljuje Vranjković nastavak već dobro utemeljene tradicije.

U tom specifičnom ambijentu, uz drugačije postavljeno ozvučenje nego inače, Nikola Vranjković i njegov bend u Botaničkoj bašti iz godine u godinu fanovima priređuju jedinstven ugođaj. Uz njega, na sceni će biti bubnjar Vladan Božilović, basista Miroslav Uzarević, te gitaristi Danilo Nikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.

Vranjković je više od jedne decenije bio kultna autorska ličnost beogradskog benda Block Out, sa kojim je snimio četiri studijska albuma. Debitantsko solo izdanje "Za ovde ili za poneti" objavio je 2001. godine, a posle raspada matičnog benda napravio je izuzetno uspešnu samostalnu karijeru. Publiku u Botaničkoj bašti 5. septembra očekuje presek celog njegovog bogatog stvaralaštva, ali na jedinstven način.

Ulaznice za koncert Nikole Vranjkovića možete kupiti online ili na prodajnim mestima Tickets.rs po promotivnoj ceni od 2.100 dinara, dok će od 2. avgusta cena iznositi 2.500 dinara.

(Telegraf.rs)

Srbi su počeli da se doseljavaju u San Dijego nakon Drugog svetskog rata i čine jaku, živu i aktivnu zajednicu.

Predsednica Upravnog odbora Srpskog kulturnog centra u San Dijegu Dijana Perić rekla je za Tanjug da se srpski jezik čuje u porodicama, ali da je centar želeo da znanje jezika podigne na viši nivo.

"Pohađanjem naše škole deca mogu da steknu sertifikat, kao što se ovde uče ostali strani jezici, poput engleskog, nemačkog, španskog. Tamo mogu dobiti sertifikat za srpski jezik, da poznaju nivo, na primer, B1, C1 i tako dalje ili ako žele da se vrate ovde da studiraju, imaće mogućnosti jer će znati srpski", rekla je Perićeva.

Ona je navela da školu pohađaju i deca iz mešovitih brakova, kojih je sve više, te da je organizovana i onlajn nastava za supružnike, mame i tate koji nisu srpskog porekla.

"Njih zovemo snaje i zetovi, to nam je grupa koja uči srpski jezik. Ima dosta dece iz mešovitih brakova i uvek govorimo da je najbitnije da se oba jezika govore u kući kako bi deca što brže usvojila srpski", kazala je Perićeva.

U okviru Centra organizuju se brojne zanimljive aktivnosti, uključujući školu srpskog jezika, dramski klub i klub "Nikola Tesla".

Prema njenim rečima, Nikola Tesla klub je osmišljen da na srpskom i na engleskom, kroz eksperimente, deca iz američkih škola zajedno uče o našim naučnicima, što spaja našu decu sa tim drugarima.

Perićeva je navela da je centar od osnivanja organizvao razne manifestacije, poput takmičenja za maskote.

"Birali smo maskotu škole, tako da su deca crtala i izabrali smo da nam orao Dositej bude maskota škole, sada smo prepoznatljivi po tome", dodala je ona.

Srpski kulturni centar je neprofitna organizacija, osnovana u junu 2019. godine, posvećena očuvanju i promociji srpskog jezika, kulture i tradicije.

Osnovni cilj centra je da zajednici u San Dijegu omogući pristup nastavi srpskog jezika i programima kulturnog obogaćivanja, razvija saradnju sa drugim kulturnim centrima i organizacijama kako bi podsticali razvoj kulturne raznolikosti.

Pored toga, organizuju se i različiti kulturni događaji posvećeni književnosti, umetnosti, istoriji, muzici, filmu i pozorištu.

Za one koji ne žive u San Dijegu, omogućeno i pohađanje onlajn nastave putem platforme Zoom.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Imajući u vidu to da Nikola u svojoj kvizaškoj karijeri već ima pobedu u Poteri, kada je zajedno sa svojim timom osvojio 1.800.000 dinara pobedivši Milicu, već na početku njegovog nastupa bilo je jasno da je ozbiljan takmičar u pitanju.

Iako je ovog puta u prvoj igri „kiksnuo“ na trećem pitanju, u odsudnom trenutku pokazao je smirenost i hrabrost, odlučivši se za borbu protiv svih Tragača. Da je odluka bila prava, dokaz je i krajnji rezultat – Nikolina pobeda bez greške i sa četrnaest sekundi preostalih na njegovom satu. Tragačima nije ostalo ništa drugo, osim da ustanu i pozdrave ga gromoglasnim aplauzom. Kao što to obično čini nakon pobede takmičara, Memedović ga je upitao na šta planira da potroši osvojeni novac.

„Na nešto glupo sigurno,“ našalio se Nikola i dodao „prvo ću da častim prijatelja Nemanju iz moje pab kviz ekipe, koji mi je bio najveća podrška.“

Foto: Adrenalin produkcija/Ustupljena fotografija

Nešto manje sreće i koncentracije imali su ostali takmičari, dobro poznati ljubiteljima Potere – Veljko Kotlaja, Marija Vinčić Radivojević i Stojan Apostolovski. Nekoliko lapsusa omelo je svo troje u pohodu na pobedničko postolje, ali ih to nije demoralisalo, već su svi sa osmehom najavili svoje ponovno učešće u kvizu.

(Telegraf.rs)

Francuske vlasti su 2006. godine presrele kamion koji je prevozio nekoliko umetničkih dela blizu švajcarske granice, među kojima su bili Šagalova gravura, koja je nastala 1924. godine, i crtež koji je 1959. godine napravio vajar i slikar Osip Zadkin, prenosi Swissinfor.

Dva umetnička dela su zaplenjena jer nisu imala potrebne dozvole za napuštanje francuske teritorije a tom prilikom su uhapšene i dve osobe koje su se nalazile u kamionu koji ih je prevozio, koje su novčano kažnjene.

Nakon zaplene dva dela su zaboravljena a zbog složenosti administrativnih procedura ostala su napuštena na policama skladišta skoro 20 godina.

Carina je sada formalizovala donaciju Šagalove gravure muzeju u Bezansonu, gde će biti izložena javnosti od septembra.

Vrednost dela iznosi nekoliko hiljada evra, i to je prvo delo Marka Šagala koje je uvršteno u muzejske kolekcije.

Gravura objedinjuje nekoliko elemenata koji su tipični za francusko-ruskog umetnika - čoveka koji balansira na violini, pile koje visi naopačke, životinju koja podseća na kozu koja izgleda kao da svira instrument i, među detaljima, malu Davidovu zvezdu.

"Šagalov stil je odmah prepoznatljiv, sa ovim svetom nalik snovima koji je duboko odvojen od stvarnosti", kazao je je kustos muzeja Bezanson, Mael Vandevale koji je takođe pomogao u potvrdi autentičnosti dela.

Drugo delo zaplenjeno 2006. godine takođe je našlo novi dom, a crtež Osipa Zadkina koji prikazuje čoveka koji svira gitaru poklonjen je Muzeju Zadkin u Parizu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

“Cela priča o Robin Hudu je o ljudima koji su bili ugnjetavani i koji pokušavaju da dobiju bolji život za sebe i da se izbore protiv nekih lordova i barona“, rekao je Bin za Tanjug u multimedijalnom prostoru Ložionica, gde je obišao izložbu “Robin Hud u Srbiji“.

Govoreći o drugoj sezoni serije, koja se trenutno snima u Srbiji, Bin je rekao da ona donosi nove i kompleksne likove, među kojima su princ Džon, princ Ričard i kralj Henri, koga tumači Džejms Pjurfoj.

“On je divan glumac i igra prilično ključnu ulogu. On je prilično zao i brutalan kralj“, ocenio je Bin.

On je dodao da nova sezona dalje razvija priču, koja je delom ukorenjena u istoriji, a delom je, kako je rekao, “opuštena“, uz mnogo zabave i po malo edukacije.

Bin je istakao da je veoma zadovoljan saradnjom sa srpskim glumcima i filmskom ekipom.

“Srpski glumci i glumice koji su mi bili partneri su fantastični. I svi statisti, kao i srpska ekipa, veoma su upućeni i vešti i veoma dobri u svom poslu. Uvek je lepo raditi na setovima na kojima vlada takva kultura“, rekao je on.

Bin je danas posetio izložbu “Robin Hud u Srbiji“, koja je publici predstavila originalne kostime, rekvizite, oružje i scenografske elemente iz serije, koja je u celosti snimana u Srbiji.

“Odlična je izložba i zaista dotiče celokupan osećaj i atmosferu onoga što pokušavamo da predstavimo publici”, ocenio je glumac.

Stručnom vođenju kroz postavku prisustvovali su i brojni članovi glumačke i autorske ekipe serije, među kojima su kreator, izvršni producent, scenarista i reditelj Džonatan Ingliš, koje je ugostila direktorka Ložionice Ana Ilić.

Bin u seriji tumači Šerifa od Notingema, jednog od ključnih likova, dok u glumačkoj postavi igraju i Džek Paten kao Robin Hud, Tamara Radovanović, Jelena Gavrilović, Matija Gredić, Mihajlo Lazić i Pol Leonard Marej.

Bin je jedan od najpoznatijih britanskih filmskih i televizijskih glumaca, a svetsku slavu stekao je ulogama Boromira u trilogiji „Gospodar prstenova“ i Neda Starka u seriji „Igra prestola“, kao i u filmovima „Troja“ i serijalu „Šarp“.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Rasel je preminuo iznenada u sredu u svom domu u predgrađu San Dijega, potvrdila je američkim medijima njegova supruga Anja, koja ga je zatekla bez svesti i pozvala hitnu pomoć, ali lekari nisu uspeli da ga reanimiraju.

Bio je poznat kao reditelj koji je koristio revolucionarne vizuelne efekte u svojim ostvarenjima. Poznat je po filmovima "Strava u Ulici brestova 3: Ratnici snova", "Maska" sa Džimom Kerijem, "Brisač" iz 1996. godine sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnoj ulozi, "Blagoslovi ovo dete" iz 2000. godine sa Kim Bejsinger, kao i "Kralj škorpiona" iz 2002. u kojem je Dvejn Džonson ostvario svoju prvu značajnu ulogu.

Rasel je napisao scenario za horor-triler "Snoviđenje" 1984. sa Denisom Kvejdom nakon čega je debitovao kao reditelj filmom studija Nju lajn sinema "Strava u Ulici brestova 3: Ratnici snova” 1987. Taj film je udahnuo novi život serijalu o Frediju Krugeru, ostvarivši na bioskopskim blagajnama zaradu od 44,8 miliona dolara, gotovo jednaku ukupnoj zaradi prva dva dela. Zajedno sa svojim čestim saradnikom Frenkom Darabontom, režirao je i napisao scenario za rimejk horor filma "Blob", a potom je usledio film "Maska" 1994, u kojem Džim Keri tumači lik nestaška koji pronalazi drevnu masku i bori se protiv kriminala.

Taj film, snimljen sa budžetom od 18 miliona dolara, ostvario je zaradu od 351,6 miliona dolara i doneo nominaciju za Oskara za najbolje vizuelne efekte.

(Telegraf.rs)

Foto: Luka Bošković i Stefan Stojanov/Ustupljena fotofrafija

Sara Jo predstavlja novi singl „Dublje“, nastao u saradnji sa Slobodanom Veljkovićem Cobyjem. Pored izvođenja, Sara se potpisuje i kao autor muzike i teksta pesme, čime nastavlja da gradi autorski identitet koji je poslednjih godina sve izraženiji u njenom radu. Podsetimo, prošle godine je sama režirala spot za pesmu „Pokvariš mi san“, potvrdivši da aktivno učestvuje u oblikovanju svih segmenata svog umetničkog izraza.

Kod novog singla akcenat je stavljen na muziku, tekst i vizuelni identitet projekta. Izlazak pesme prati i editorijal, čiji su autori fotografski duo Luka Bošković i Stefan Stojanov, dok stajling potpisuje Vladislava Joldžić.

Vizuelna estetika projekta oslanja se na savremenu interpretaciju mermaid motiva - pravac koji je Sara diskretno najavila na ovogodišnjem Vogue Adria partyju, pojavivši se u beloj wet look haljini. Novi singl taj vizuelni koncept razvija dalje, povezujući modu, fotografiju i muziku u jedinstvenu celinu.

„Dublje“ je od danas dostupan na svim digitalnim platformama - https://shorturl.at/gJxkx

Pogledajte singl:

(Telegraf.rs)

Album je zvanično objavljen 24. jula u izdanju Atlantic/Warner Music (Mascom), predstavljajući novo kreativno poglavlje jedne od najuticajnijih autorki savremene pop scene. Album „Music, Fashion, Film“ donosi spoj muzike, mode i vizuelne kulture, potvrđujući status Charli xcx kao umetnice koja konstantno pomera granice savremenog pop izraza.

Beogradsko preslušavanje u MASCOMSTORE Čumić okupilo je ljubitelje njenog rada, koji su među prvima u regionu imali priliku da čuju kompletno novo izdanje i upoznaju se sa novim pravcem kojim Charli nastavlja svoj umetnički razvoj.

Album „Music, Fashion, Film“ predstavlja zaokret nakon globalnog uspeha prethodnog izdanja „Brat“, a Charli XCX je u intervjuu za magazin Rolling Stone govorila o kreativnom procesu koji je prethodio novom albumu. „Bila sam zaista, zaista spremna da se povučem, napravim pauzu i prestanem da stvaram muziku. Osećala sam se kreativno iscrpljeno i nisam imala inspiraciju da pišem novu muziku. A onda je iznenada stigla inspiracija“, rekla je Charli.

Novi album donosi 11 pesama: „Rock Music“, „SS26“, „Card Declined“, „Camera“, „2007“, „I'm Afraid“, „Yeah“, „Wink Wink“, „Persona“, „Magic Metal Montana“ i „No One Lasts Forever“.

Posebnu pažnju javnosti privukao je omot albuma, koji simbolično povezuje tri oblasti iz samog naslova izdanja. Na fotografiji se pojavljuju tri legendarna imena - John Cale kao predstavnik muzike, Marc Jacobs kao ikona mode i Martin Scorsese kao simbol filmske umetnosti. Jedan od najzapaženijih trenutaka kampanje za album je i spot za pesmu „Camera“, u kojem se pojavljuje legendarni francuski glumac Vincent Cassel. Na albumu se nalazi i saradnja sa čuvenim kanadskim filmskim rediteljem i scenaristom Davidom Kronenbergom, koji učestvuje u završnoj numeri „No One Lasts Forever“.

Kritika je već prepoznala novi umetnički pravac Charli xcx - The Guardian album opisuje kao „meta-remek-delo o nestabilnosti identiteta“, ističući da umetnica uspešno pravi zaokret nakon ere albuma „Brat“, istražujući gitarom obojen zvuk bez gubitka sopstvenog prepoznatljivog izraza.

Charli xcx će album „Music, Fashion, Film“ predstaviti i kroz veliku turneju, koja uključuje nastupe na festivalima Lollapalooza, Outside Lands, Reading i Leeds, kao i koncerte u velikim dvoranama poput Barclays Centera u Bruklinu i Kia Foruma u Los Anđelesu.

„Želim da živim svoj život upravo onako kako ja želim, jer nemam mogućnost da ga ponovim“, izjavila je Charli, objašnjavajući svoj trenutni kreativni pristup.

Charli xcx - jedna je od najznačajnijih umetnica današnjice. Krećući se između eksperimentalnog i mejnstrim popa, izgradila je karijeru zasnovanu na stalnom pomeranju granica, inovativnim saradnjama i jedinstvenom vizuelnom identitetu. Dobitnica je brojnih priznanja, uključujući BRIT i Grammy nagrade, čime je učvrstila poziciju jednog od najvažnijih glasova savremene pop kulture.

Njena popularnost raste i u Srbiji, gde njena izdanja beleže više od 60 miliona strimova, dok je album „Brat“ postao jedno od najzapaženijih pop izdanja poslednjih godina.

Album „Music, Fashion, Film“ dostupan je na mascom.rs, kao i u fizičkom izdanju u MASCOMSTORE prodavnicama ploča (Terazije, Ušće, Čumić).

(Telegraf.rs)

Foto: Promo/Ustupljena fotografija

U susret velikom i dugo očekivanom koncertu kultnog rock sastava JETHRO TULL, koji će biti održan 11. septembra 2026. godine u Sava centru, na beogradskom Dorćol Platzu u petak, 7. avgusta, biće održana tematska tribina pod nazivom „ Jethro Tull - više od rocka”. Početak je u 18 časova. Ulaz je besplatan za sve posetioce uz pokazivanje ulaznice, koju možete preuzeti na Hangtime sajtu.

O uticaju Iana Andersona i njegove družine na regionalnu i svetsku muzičku scenu, kao i o njihovom bogatom nasleđu, govoriće izuzetni poznavaoci rock kulture i veliki ljubitelji Jethro Tulla:

Peca Popović, legendarni rock novinar, publicista i hroničar muzičke istorije ovih prostora, čovek je koji je iz prvih redova svedočio nastanku domaće i svetske rock scene. Njegove anegdote i duboko poznavanje muzičkih prilika pružiće dragocen uvid u zlatno doba rock'n'rolla.

Aca Seltik, harizmatični frontmen grupe Orthodox Celts i strastveni muzički entuzijasta, svoj autorski rad godinama gradi na spoju irske tradicije i folk-rock korena. Kao veliki poštovalac prog-folk zvuka, govoriće o tome kako je spoj progresivnog rocka i tradicionalnih instrumenata oblikovao njegov sopstveni muzički put.

Goran Skrobonja, priznati književnik, prevodilac i antologičar, poznat je po tome što u svojim delima majstorski spaja pop kulturu, fantastiku i rock estetiku. Njegov književni i kritički osvrt otkriće poetsku i konceptualnu dimenziju stihova Iana Andersona.

Tokom tribine biće otvoren niz zanimljivih tema i pitanja: Kako je izgledao i šta je značio legendarni koncert grupe JETHRO TULL u Beogradu 1975. godine, kakav je trag ostavio na tadašnju jugoslovensku rock scenu? Na koji način je Ian Anderson uspeo da spoji flautu, englesku folklornu tradiciju i žestoki hard rock i tako stvori jedinstven muzički pravac? Koliko su albumi poput "Aqualung" i "Thick as a Brick" prevazišli klasične okvire rock muzike i postavili nove standarde kada je reč o društvenoj kritici? Zašto JETHRO TULL i posle više od pet decenija podjednako privlači i starije rock sladokusce i nove generacije? I šta publika može da očekuje od predstojećeg spektakla u Sava centru?

Dođite na vreme i zagrejte se sa nama za septembarski spektakl. Vidimo se u petak od 18 časova na Dorćol Platzu!

FB event koncerta: https://www.facebook.com/events/1619525879063156/

Ulaznice: https://tickets.hangtimeagency.com/event-detail-hr/69a55ee8b50f02e3d5f18642/

(Telegraf.rs)

Kada čujete prve taktove pesme „Siđi do reke“ ili melanholični uvod u „Izgleda da mi smo sami“, figurativno osećate miris beogradskih pločnika, vlagu rečnih obala i duh jednog vremena koje je, uprkos svemu, bilo prožeto dubokom estetikom i romantikom. Petnaest godina nakon što je Milan Delčić Delča (1960-2011) izgubio bitku sa teškom bolešću, njegovo prisustvo u etru i dalje je jednako snažno kao i u danima kada je predvodio grupu U škripcu.

Od „Prola“ do Novog talasa

Rođen u Pirotu 1960. godine, a odrastao u Kruševcu i Beogradu, Delča je bio tipičan izdanak beogradske škole koja je spajala visoku kulturu sa uličnim senzibilitetom. Njegovi počeci krajem sedamdesetih, kroz grupe neobičnih imena poput „Prolog za veliki haos“ i „Furije furiozno furaju“, bili su uvod u ono što će postati jedan od najvažnijih bendova jugoslovenskog novog talasa - U škripcu.

Dok su drugi bendovi tog vremena insistirali na buntu ili društvenoj kritici, Delča je u muziku uneo rafiniranu emociju, art-pop senzibilitet i neverovatnu harizmu. Albumi „Godine ljubavi“ i „O je“ bili su, pre svega, zvučni zapisi urbanog Beograda koji je tih osamdesetih pulsirao životom. Njegov glas, specifične boje i interpretacije, postao je zaštitni znak pesama koje se i danas, decenijama kasnije, smatraju kanonom domaće pop-rok muzike.

Umetnik sa diplomom dramaturga

Ono što je Delču izdvajalo od klasičnih rokera bila je njegova svestranost. Kao diplomirani dramaturg Fakulteta dramskih umetnosti, on je na scenu gledao kao na teatar. Njegove drame, poput „Hari ne putuje vozom“ ili „Radmilo Gnusni i Radmila Pogana“, svedoče o oštrom intelektu i smislu za apsurd.

Televizijska publika ga pamti po kultnim projektima. Kao scenarista serije „Dome, slatki dome“ i voditelj na Art kanalu, Delča je kreirao prostore za alternativnu kulturu u vremenima koja umetnosti nisu bila naklonjena. Njegov noćni program „Kabinet doktora Mrmora“ bio je ostrvo inteligencije i duhovitosti u moru kiča koji je pretio da preplavi medijski prostor devedesetih.

Borba u tišini i „Manhattan from Brooklyn“

Ono što je najviše fasciniralo kod Milana Delčića bila je njegova dostojanstvenost. Sedam godina se tiho i bez medijske pompe borio sa leukemijom. U toj borbi, Delča je stvarao.

Samo godinu dana pre smrti, imao je izložbu fotografija „Manhattan from Brooklyn“. Te mutne, kišne slike Njujorka viđene kroz prozor, u kojima svetla velegrada postaju apstraktne mrlje, bile su metafora njegovog unutrašnjeg sveta - uvek u pokretu, uvek u potrazi za lepotom čak i u najtežim trenucima.

Nasleđe: Pesme koje ne stare

Danas, petnaest godina kasnije, Delča nije samo ime na spomen-ploči u Mileševskoj ulici. On je u svakoj proslavi Nove godine uz pesmu „Nove godine“, u svakom drhtaju prve ljubavi uz „Budimo zajedno“ i u svakom trenutku tišine uz „Krenuo sam davno, ne sećam se gde“.

Njegova smrt u 50. godini bila je prerani odlazak jednog od poslednjih „beogradskih šmekera“ - onih koji su znali da se prava pobuna krije u osmehu, lepom vaspitanju i dobroj pesmi. Iako fizički odsutan, Delča nas i dalje podseća da, uprkos tome što „izgleda da mi smo sami“, muzika i umetnost ostaju najsigurniji mostovi koji nas spajaju.

Delča, hvala na svakom stihu koji nam je pomogao da ostanemo ljudi.

(Telegraf.rs)

Kada su davnih sedamdesetih u Puli krenuli sa radom, retko ko je mogao da pretpostavi da će njihove pesme, prepoznatljive po žestokim rifovima i vizionarskim tekstovima, postati obavezna lektira za sve generacije na ovim prostorima. Pola veka kasnije, te pesme zvuče jednako aktuelno i moćno.

Koncert na Tašu biće prilika da se na jednom mestu, pod otvorenim nebom, prođe kroz kompletnu istoriju benda. Publika će uživo čuti horske himne bez kojih nijedna rok svirka ne može da prođe - od „Paklenih vozača” i „Pomorac sam majko”, preko emotivnih „Žuti kišobran” i „Treba imat dušu”, pa sve do kultne „Djevojka broj 8”.

Ekipa predvođena Brunom Langerom donosi na Tašmajdan onu istu, sirovu energiju koja ih drži na vrhu već pedeset godina. Ovoj velikoj rokenrol proslavi na sceni će se pridružiti i sjajna ekipa prijatelja i specijalnih gostiju, koji će zajedno sa bendom podeliti energiju ovog istorijskog trenutka.

Organizatori najavljuju koncertnu produkciju koja priliči ovako velikom jubileju, ali ono što je najvažnije - biće to pre svega vrhunska svirka i proslava muzike koja je preživela sve testove vremena.

Ulaznice za ovaj rokenrol spektakl od danas se mogu kupiti putem sajta efinity.rs, eFinity aplikacije, na blagajnama Beogradske arene, Doma omladine Beograda, Sava Centra i na preko 1.000 Mojkiosk lokacija širom Srbije.

S obzirom na to da je reč o jednom od najvažnijih koncerata ove sezone i jubileju koji se viđa jednom u životu, obezbedite svoje mesto na stadionu Tašmajdan na vreme.

(Telegraf.rs/PR)

Foto: Promo

Predstave, koncerti, naučni eksperimenti, mađioničarski trikovi, druženje sa životinjama, kreativne radionice i sportske avanture očekuju najmlađe posetioce krajem avgusta u Beogradu.

"Brunch u parku", novi boutique festival koji će 29. i 30. avgusta oživeti Donji grad Kalemegdana, pored bogatog muzičkog programa donosi i posebno osmišljenu "My Family" zonu – prostor namenjen deci i porodicama, u kojem će najmlađi posetioci tokom oba festivalska dana, od 12 do 17 časova, moći da uživaju u brojnim predstavama, radionicama, edukativnim sadržajima, sportskim aktivnostima i druženju sa životinjama.

Ideja "My Family" zone jeste da roditeljima omogući da zajedno sa decom provedu kvalitetan dan u prirodi, uz sadržaje koji podjednako zabavljaju, podstiču kreativnost i bude radoznalost. Tokom oba festivalska dana mališane očekuje raznovrstan program na bini, ali i niz interaktivnih aktivnosti koje će Donji grad Kalemegdana pretvoriti u veliku porodičnu igraonicu na otvorenom.

Prvog festivalskog dana program na bini otvara javni čas Baletskog studija "Princeza", nakon čega sledi omiljeni četvoronožni junak Koki retriver u akciji, koji će pokazati svoje najbolje trikove i kroz zabavnu demonstraciju upoznati posetioce sa osnovama dresure pasa, otkrivajući trikove za koje mnogi nisu ni znali da ih njihovi ljubimci mogu savladati. Mališani će potom uživati u energičnom koncertu benda "Nenormalni", koji izvodi rock'n'roll za decu, dok će "Brodvej centar" kroz scenski performans "Stranice u pokretu" spojiti glumu, pokret i maštu. Završnicu programa na bini obeležiće Škola za rock i pop muziku "Master Blaster", koja će najpre održati koncert, a potom i interaktivnu muzičku radionicu namenjenu deci.

Drugog festivalskog dana mališane očekuje podjednako uzbudljiv sadržaj – od javnog časa Baletskog studija "Princeza", preko atraktivnog Magic Show-a sa životinjama, do interaktivnog naučnog programa Milana Popovića "Eksplodirajuća otkrića", koji će kroz zabavne eksperimente približiti svet nauke najmlađima. Na bini će i u nedelju biti održani koncert i radionica Škole za rock i pop muziku "Master Blaster", pa će deca i tog dana imati priliku da se oprobaju u svetu muzike uz iskusne mentore.

Foto: Promo

Pored scenskog programa, oba dana posetioce očekuje i veliki broj aktivnosti van bine. Najmlađi će moći da se oprobaju na sportskom poligonu "Survajzveri", pod vođstvom Maše Kuprešanin i Lea Cvetkovića, učestvuju u radionicama drame i pokreta, upoznaju fascinantan svet gmizavaca kroz radionicu "Javnog akvarijuma i tropikarijuma", uživaju u face painting-u, prisustvuju demonstracijama slobodnog leta ptica "Sokolarstva Rapkić" i fotografišu se sa njima, dok će ljubitelji pasa imati priliku da se druže sa čuvenim Kokijem, zlatnim retriverom, i njegovim dresiranim prijateljima uz edukaciju profesionalnog dresera Nemanje Vanovića, ali i da učestvuju u "Farmit" radionicama sađenja cveća i oslikavanja. Drugog festivalskog dana program će dodatno obogatiti radionica Brodvej centra, kao i javni čas istezanja sa Tamarom Vulović, profesionalnim trenerom pilatesa.

Pored ovih zanimljivih sadržaja, u "My Family" zoni mališani će zajedno sa roditeljima i prijateljima moći da uživaju i u slatkom brunch-u. Za najslađe posetioce Brunch u parku pripremio je poseban slatki kutak, gde će deca i roditelji moći da uživaju u poslasticama poput čuvenih beogradskih knedli, svežem voću sa čokoladom, vaflima, kao i u sladoledu premium kvaliteta.

Interesovanje publike za prvo izdanje festivala iz dana u dan raste, a gotovo trećina raspoloživih ulaznica već je prodata. Ulaznice su i dalje u prodaji putem platforme Tickets.rs i na svim Ticket Vision prodajnim mestima. Aktuelne cene ulaznica važe do 1. avgusta, kada će doći do promene cenovnika, pa organizatori pozivaju sve koji planiraju da posete Brunch u parku da svoje ulaznice obezbede na vreme po trenutno važećim cenama.

Ulaz za decu do 14 godina je besplatan uz prisustvo roditelja ili staratelja, a u prodaji su i “dnevne ulaznice” koje omogućavaju povoljniji ulazak na festival svim posetiocima koji na festivalski prostor uđu između 12 i 15 časova.

Više informacija o programu i svim festivalskim sadržajima dostupno je na zvaničnom Instagram profilu @brunch_u_parku i na sajtu www.brunchuparku.com.

(Telegraf.rs/PR)

Foto: Vulkan izdavaštvo/Ustupljena fotografija

U knjizi Okruženi narcisima, Tomas Erikson, autor međunarodnog bestselera Okruženi idiotima, donosi praktičan vodič za prepoznavanje narcisoidnog ponašanja i očuvanje sopstvenog mira u odnosima koji nas iscrpljuju.

Da li poznajete osobu koja stalno traži pažnju, teško priznaje grešku, želi da kontroliše situaciju i uvek ima potrebu da bude u pravu? U knjizi Okruženi narcisima, švedski autor Tomas Erikson bavi se upravo takvim obrascima ponašanja koji se pojavljuju: u porodici, na poslu, u prijateljstvima, partnerskim odnosima, ali i u svakodnevnoj komunikaciji.

Praktičan vodič za odnose koji nas iscrpljuju

Okruženi narcisima nije knjiga koja čitaoca poziva da drugima olako lepi etikete, osnovna premisa knjige jeste da bolje razume ponašanja osoba koje iscrpljuju, zbunjuju ili nas olako uvlače u osećaj krivice. Erikson objašnjava šta pokreće narcisoidne osobe, zašto im je pažnja toliko važna i kako se postaviti kada tuđa potreba za kontrolom počne da narušava naš mir.

Koristeći prepoznatljiv sistem četiri boje, poznat iz knjiga Okruženi idiotima, Okruženi psihopatama i Okruženi lošim šefovima, autor nudi jednostavne i primenljive alate za svakodnevne situacije: kako postaviti granice, kako prepoznati manipulaciju, kada ne ulaziti u raspravu i kako sačuvati samopouzdanje u odnosima koji nas troše.

Zašto čitaoci vole serijal Okruženi?

Popularnost Tomasa Eriksona počiva na tome što složene teme iz oblasti komunikacije i ponašanja prevodi na razumljiv, direktan i životan jezik. Njegov serijal Okruženi prodat je u milionima primeraka i preveden na veliki broj jezika, a čitaoci ga vole jer im pomaže da lakše razumeju ljude sa kojima žive, rade i svakodnevno komuniciraju.

U vremenu društvenih mreža, samopromocije i stalne potrebe za pažnjom, Okruženi narcisima posebno je aktuelna knjiga. Popularna psihologija tretira je kao korisnu mapu za prepoznavanje toksičnih obrazaca i vraćanje fokusa na ono najvažnije: sopstveni mir, jasne granice i odnose u kojima ne moramo uporno da se branimo.

(Telegraf.rs)

Јavnosti su po prvi put prikazane ekskluzivne fotografiјe ledenih bregova i glečera, izolovanih inuitskih naselja, kulturnih i prirodnih bogatstava Grenlanda koјe јe zabeležio Lazić tokom јednomesečnog putovanja naјvećim ostrvom na planeti.

Tu su i fotografiјe haskiјa i sanki, foki, kitova i belih medveda, fudbalskih terena pokraј koјih plove ledeni bregovi, fјordova tek oslobođenih pritiska višemileniјumskog ledenog pokrivača. Zahvaljuјući priјateljstvu sa danskim naučnicima koјi proučavaјu Arktik, Lazić јe imao pristup udaljenim glečerima i fotografisao iz neposredne blizine zaleđenu grenlandsku ploču, čiјa dubina doseže i do nekoliko kilometara.

Posetioci na otvaranju su imali prilike da vide originalna umetnička dela - rezbarena inuitska čudovišta na kostima narvala, kitova i foki, kao i originalno krzno mlade foke, deo grenlandske zbirke Muzeјa knjige i putovanja.

Uz otvaranje izložbe Lazić јe održao predavanje o putovanjima i kulturama koјe јe upoznavao širom planete koјe јe izazvalo veliko interesovanje u Golubcu.

”Pored priča o ledenim prostranstvima Grenlanda, Vikor јe prisutne poveo na pravo malo putovanje oko sveta, deleći neverovatne dogodovštine, anegdote i neobične situaciјe sa svoјih mnogobroјnih ekspediciјa. Njegova energiјa, strast prema istraživanju nepoznatog i nepresušna ljubav prema knjigama ostavile su snažan utisak na sve prisutne”, kaže organizator izložbe i upravnik biblioteke Milen Bogoјević.

Foto: Narodna biblioteka Golubac/Ustupljena fotografija

Izložba јe organizovana u okviru 18. Saјma Dunava, manifestaciјe Zmaјevo selo, јubilarnog desetogodišnjeg skupa koјi čuva priče i legendi o postoјanju zmaјeva u Golupcu. Postoјi legenda da se šaran koјi proslavi dvestoti rođendan pretvara se u zmaјa. Kroz interaktivne programe ožive stare priče, legende i narodna predanja.

”Priče iz celog sveta, pa i o grenlandskim čudovištima, ove godine su značaјno obogatile naš program. Lazića smo izabrali za promo lice Narodne biblioteke Golubac za vreme Saјma Dunava i time smo privukli veliki broј zainteresovanih a obezbedili i vidljivost ustanove u svetu”, izјavio јe Bogoјević.

”Biblioteka Golubac јe јedna od naјboljih instituciјa kulture u Srbiјi, čiјi rad nepravedno niјe dovoljno poznat širom zemlje. Nadam se da će se to ubrzo promeniti, a meni јa čast i zadovoljstvo da tome mogu da doprinesem”, kaže Lazić i ističe da јe u okviru biblioteke otvoren ogranak Muzeјa knjige i putovanja i Muzeјa srpske književnosti Udruženja Adligat sa prikazanim predmetima iz 11 Adligatovih legata velikana srpske kulture, uključuјući lične predmete i knjige iz biblioteka Pavla Vuisića, Miodraga Pavlovića, Miodraga Zečevića i drugih.

Ekskluzivne fotografiјe u golubačkoј biblioteci izazvale su i pažnju van Srbiјe, pa su galeriјe iz Rusiјe, Velike Britaniјe, Slovačke i Egipta zainteresovane za preuzimanje ove izložbe.

Izložba će biti otvorena u golubačkoј biblioteci do 10. avgusta.

O autoru

Viktor Lazić (1985), književnik i advokat, autor Lagune i RTS-a, prevodilac sa licencom turističkog vodiča, filatelista i numizmatičar, proveo јe petnaest godina na putovanjima obilazeći stotinu zemalja na šest kontinenata – od džungli Indoneziјe, divljina Amazoniјe, vulkanskih kratera Afrike do metropola Amerike.

Autor јe devet knjiga, među koјima se izdvaјaјu: Dobre duše Sudana, Keniјa: Damari divljine, dve knjige o putovanjima svetom ladom nivom – Velika avantura, štampana u 20.000 primeraka, i Na vratima istoka, a knjiga U srcu Sumatre nalazi se u izbornoј lektiri beogradskih srednjih škola.

Obјavio јe više od hiljadu autorskih tekstova u različitim mediјima i napisao putopise o šezdeset zemalja.

Lazić јe osnivač i počasni predsednik Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, direktor Muzeјa knjige i putovanja i Muzeјa srpske književnosti u okviru ovog udruženja. Deveta јe generaciјa upornih posvećenika kulturi u svoјoј porodici, u koјoј se već 250 godina čuva i neguјe pisana reč. Lazić na putovanjima sakuplja knjige i predmete za muzeјe Adligata. Zahvaljuјući njegovom angažovanju spaseno јe više od milion knjiga i formirano јe više od stotinu legata značaјnih ličnosti u Udruženju Adligat. Za donaciјe knjiga drugim instituciјama i formiranje biblioteka u kovid bolnicama pripala mu јe državna nagrada Dobročinitelj.

Održao јe više od šezdeset predavanja o kulturnoј diplomatiјi, međunarodnim odnosima, putovanjima i Srbiјi u dvadeset država. Autor јe trideset i dve izložbe. Dobitnik јe nagrade Đurin šešir, nagrade Rodoljub Nićiforović i Zlatne medalje Aleksandar Dubček Udruženja slovačkih velikana za razvoј međunarodnih odnosa i unapređenje kulture.

Član јe Udruženja književnika Srbiјe, Udruženja turističkih vodiča Srbiјe i Udruženja novinara Srbiјe.

Dela su mu prevođena na engleski, nemački, francuski, ruski, indonežanski, poljski i makedonski јezik.

(Telegraf.rs)

Ristić je na vodećem mestu teatra Atelje 212 zamenio dramaturškinju Gordanu Goncić.

Prethodno, Skupština grada Beograda imenovala je 16. septembra dramturškinju Gordanu Goncić za novog vršioca dužnosti direktora teatra Atelje 212.

Ljubiša Ristić završio je Akademiju dramskih umetnosti u Beogradu.

Najdugovečnija predstava u istoriji srpskog pozorišta je "Buba u uhu", čuvena komedija Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića.

Premijera je izvedena 7. juna 1971. godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Završila je svoj vek 2014. godine nakon punih 44 godine izvođenja.

Grupa jugoslovenskih pozorišnih umetnika:Nada Kokotović, koreograf i reditelj iz Zagreba, Rade Šerbedžija, glumac iz Zagreba, Dušan Jovanović, dramski pisac i reditelj iz Ljubljane i Ljubiša Ristić, reditelj iz Beograda, osnovali su u jesen 1977. godine pozorišnu trupu KPGT, Kazalište, Pozorište, Gledališče, Teatar.

Odlukom Skupštine Grada Beograda 11. marta 2021. godine, osnovana je nova ustanova kulture Pozorište KPGT.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Foto: Bistre reke/Promo/Ustupljena fotografija

Šesto izdanje Međunarodnog festivala studentskog dokumentarnog filma „Bistre reke“, održano od 16. do 19. jula u Temskoj, uspešno je završeno, potvrdivši još jednom svoj značaj kao jedinstvena manifestacija koja povezuje dokumentarni film, mlade autore i zaštitu životne sredine.

Tokom četiri festivalska dana publika je imala priliku da pogleda više od 30 dokumentarnih filmova iz Srbije i inostranstva, razgovara sa autorima i učestvuje u radionicama i pratećim programima posvećenim očuvanju prirode i održivom razvoju. Festival je i ove godine okupio mlade filmske stvaraoce, profesionalce i goste iz više zemalja, potvrdivši svoju međunarodnu prepoznatljivost.

Posebno mesto i ove godine zauzele su festivalske nagrade, izrađene od recikliranog aluminijuma dobijenog od iskorišćenih limenki, koje simbolično podsećaju da aluminijum može beskonačno da se reciklira bez gubitka kvaliteta i da svaka pravilno odložena limenka predstavlja vredan resurs. Nagrade nose nazive inspirisane prirodnim i kulturnim bogatstvom Stare planine i pirotskog kraja – Krivi vir, Temštica, Toplodolska reka, Pirotski ćilim i Pirotski kačkavalj – povezujući filmsku umetnost sa vrednostima održivosti i lokalnim nasleđem.

U studentskoj selekciji nagrada „Krivi vir“ za kameru pripala je Anandu Bansalu za film Stone Memory, nagrada „Temštica“ za najbolju montažu Willu Domingosu za film Butterfly, dok je nagradu za najbolju režiju osvojio David Gašo za film Everything Else. Specijalno priznanje (Special Mention) dodeljeno je filmu My Grandmother Is a Skydiver rediteljke Poline Piddubne, dok je Grand Prix šestog Festivala „Bistre reke“ osvojio film Not Ordained rediteljke Katjuše Peterke.

U profesionalnoj selekciji nagrada „Toplodolska reka“ za kameru pripala je Giuliju Rasiju za film Ź, nagrada „Pirotski ćilim“ za najbolju montažu Antoniju Paolettiju za film When I Came to Your Door, dok je nagradu „Pirotski kačkavalj“ za najbolju režiju osvojila Liliya Timirzyanova. Specijalna priznanja (Special Mention) dodeljena su filmu Recife Tem Um Coração reditelja Rodriga Sene, kao i ostvarenju Davide, Where Are You? autora Marka Pinnavaije i Cecilije Ricuto.

Veliku pažnju privukla je i saradnja festivala sa kompanijom Ball Corporation i međunarodnim programom „Svaka limenka se računa“, kroz koju je dodatno istaknuta važnost reciklaže i cirkularne ekonomije.

„Festival 'Bistre reke' pokazuje da umetnost može da inspiriše ljude da drugačije razmišljaju o prirodi i sopstvenoj ulozi u njenom očuvanju. Zato nam je zadovoljstvo što smo kroz program 'Svaka limenka se računa' podržali manifestaciju koja promoviše održivost i odgovorno upravljanje resursima. Posebno nas raduje što su festivalske nagrade izrađene od recikliranog aluminijuma, jer na simboličan način pokazuju da svaka pravilno odložena limenka može postati novi vredan proizvod i doprineti razvoju cirkularne ekonomije“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred programa „Svaka limenka se računa“.

„Festival 'Bistre reke' još jednom je pokazao da umetnost može biti snažan saveznik u podizanju svesti o zaštiti životne sredine. Kroz program 'Svaka limenka se računa' ponosni smo što smo podržali manifestaciju koja promoviše odgovorno korišćenje resursa, reciklažu i cirkularnu ekonomiju. Posebne nagrade izrađene od recikliranog aluminijuma simbolično potvrđuju da svaka limenka može dobiti novi život“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred projekta „Svaka limenka se računa“.

Organizatori su ocenili da je ovogodišnje izdanje bilo jedno od najuspešnijih do sada, kako po kvalitetu prikazanih filmova, tako i po odzivu publike i učesnika. Festival „Bistre reke“, koji su pokrenuli profesori i studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, nastavlja da kroz dokumentarni film podstiče dijalog o zaštiti prirode i održivom razvoju, potvrđujući da filmska umetnost može biti važan pokretač ekološke svesti i društvenih promena.

(Telegraf.rs)

Foto: Privatna arhiva/Ustupljena fotografija

Dok sunce polako zalazi nad grobljem "Lake View" u Sijetlu, tišinu narušava samo tihi žamor posetilaca koji pristižu iz svih krajeva sveta. Povod je poseban - godišnjica smrti čoveka koji je postao sinonim za borilačke veštine i most između Istoka i Zapada. Naime, 20. jula, navršila se još jedna godina od preranog odlaska neponovljivog Brusa Lija (Bruce Lee).

Dan na groblju bio je posebno emotivan. Kako svedoče posetioci, veliki broj Kineza, ali i poštovalaca svih nacionalnosti, okupio se oko dva prepoznatljiva spomenika koji stoje jedan pored drugog. Cveće, poruke i mirisni štapići ispunili su prostor ispred crvenog granita pod kojim počiva Brus i crnog kamena njegovog sina, Brendona Lija.

Prizor dva groba, jedan pored drugog, izaziva posebnu setu. Brus Li je preminuo 20. jula 1973. godine na vrhuncu slave, u 32. godini života, ostavivši iza sebe filozofiju "Džet Kun Doa" (Jeet Kune Do) koja i danas inspiriše milione. Sudbina je htela da mu se sin, Brendon, pridruži prerano. Brendon je nastradao 1993. godine na snimanju filma "Vrana" (The Crow) u svojoj 28. godini.

Na slikama sa lica mesta vidi se dirljiv detalj - mala uokvirena fotografija mladog Brusa koji u naručju drži malog Brendona, postavljena uz bukete suncokreta i žutih ruža. To je podsetnik da, uprkos njihovom statusu ikona pop kulture, ovde počivaju otac i sin čije su životne priče prekinute u punom zamahu.

Foto: Privatna arhiva/Ustupljena fotografija

Na Brendonovom grobu uklesan je citat koji na ovaj dan zvuči posebno snažno:"Zato što ne znamo kada ćemo umreti, mislimo o životu kao o neiscrpnom izvoru... A ipak, sve se dešava samo određeni broj puta..."

Ove reči, kao i otvorena knjiga na Brusovom grobu sa simbolom Jin-Janga, podsećaju posetioce na prolaznost, ali i na besmrtnost dela koja su ostavili za sobom.

Prisustvo velikog broja posetilaca iz Kine potvrđuje status koji Brus Li uživa u domovini svojih predaka. Za mnoge on nije bio samo filmska zvezda, već simbol ponosa i snage. Činjenica da groblje u Sijetlu decenijama ostaje mesto hodočašća govori o tome da njegova filozofija o samousavršavanju i "bivanju poput vode" (Be water, my friend) ne poznaje granice ni vreme.

Dok se cveće gomila na mermernim pločama, poruka je jasna: Brus i Brendon Li su možda otišli fizički, ali njihova energija i nasleđe nastavljaju da žive kroz svaku generaciju koja ovde dođe da im oda počast.

(Telegraf.rs)

Emotivnim nastupom i numerom koja je odmah privukla veliku pažnju, pevačica je najavila novo poglavlje svoje karijere, ali i album na kojem uveliko radi.

Povratak na veliku scenu za Milenu ima i posebnu simboliku. Pre tačno dvadeset godina upravo joj je festivalski nastup doneo jednu od najvećih pobeda u karijeri – sa pesmom „Dal' ona zna" osvojila je prvo mesto u kategoriji Nove zvijezde na festivalu Sunčane skale u Herceg Novom, a pesma je ubrzo postala veliki hit. Dve decenije kasnije, publici se predstavlja kao zrelija umetnica, ali sa istom ljubavlju prema muzici.

„Ova faza mog života bila je izrazito intenzivna, i fizički i emotivno. Sve ono što sam kao žena željela, ostvarila sam. Zahvaljujem se Bogu svakog dana na svemu što mi je podario. Muzika je bila i ostaće moja ljubav. Koliko god sam u pojedinim trenucima pomislila da je to neuzvraćena ljubav, dešavale su se stvari koje su me vraćale na put pjevanja", kaže Milena.

Kako ističe, odluka da se vrati muzici nije bila nimalo slučajna, već prirodan nastavak životnog puta.

„Odvažila sam se da nastavim svoju muzičku priču pored svih privatnih obaveza. Drago mi je što sam bila dio festivala 'Biser Jadrana'. Čestitam organizatorima na upornosti i istrajnosti, jer sam sigurna da danas treba izdvojiti mnogo napora da se jedan pop festival napravi, a kamoli održi. Osjećaj da se ponovo takmičim, poslije 20 godina od pjesme 'Dal' ona zna', koja je osvojila festival, postala hit i opstala, zaista je izvanredan."

Nova pesma „Nedeljom" upravo je ono što je želela da donese publici u ovom trenutku svog života. Kako kaže, osvojila ju je iskrenošću i emocijom.

„Pjesmu sam odabrala prije svega zbog teksta, koji mi se učinio kao jedna neispričana priča otpjevana na jednostavan, melodičan i iskren način. Moj muzički ukus ostao je isti, ali način na koji danas biram pjesme drugačiji je, jer iskustvo oblikuje čovjeka i utiče na njegove izbore."

Veliku životnu promenu donelo joj je majčinstvo. Danas je majka Nikše i Sare, dok će njene bliznakinje Ana i Sofija uskoro proslaviti prvi rođendan. Upravo taj period, kaže, promenio ju je i kao čoveka i kao umetnicu.

„U jednom trenutku svog života pomislila sam da više ništa ne moram da uradim, jer sam životni vrhunac dostigla kada sam rodila Sofiju i Anu. To je blagoslov. Zahvaljujući djeci donijela sam životne odluke koje možda ranije ne bih. Postala sam jednostavnija, brža i mnogo bolje organizovana. Prioritet su mi djeca, ali ne želim da zapostavim svoj lični napredak. Zato sam srećna i ponosna što sam poslije svega nastavila da se bavim svojim poslom i učenjem. Djeca su moj pokretač i moj eliksir."

Da je spremna za povratak publici nagovestili su i nedavni nastupi na koncertu Rikija Martina u Crnoj Gori, kao i na otvaranju Filmskog festivala Ravno Selo u Srbiji, koje opisuje kao važne trenutke na svom novom umetničkom putu.

„Privilegija je pjevati na bini na kojoj nastupa svjetska zvijezda poput Rikija Martina. Zahvalna sam na svakoj prilici koju dobijem, a ovo je bio trenutak i da ohrabrim sebe. Energija publike dala mi je dodatnu motivaciju za povratak. Počašćena sam i pozivom da pjevam na otvaranju Filmskog festivala Ravno Selo. Upravo je ta manifestacija u meni probudila želju da se ohrabrim za neke nove početke koji se tiču umjetnosti."

Iako su prošle godine od njenih najvećih hitova, publika i danas sa istim emocijama sluša pesme poput „Luče" i „Indijana", na šta Milena gleda sa posebnom zahvalnošću.

„Kada sam otpjevala te pjesme, imala sam osjećaj da se dešava nešto veliko. Danas sam svjesna da su upravo one promijenile moj život. Nevjerovatno je kakvu snagu nose sa sobom. To je ta nevidljiva sila koju posjeduje muzika."

Povratak Milene Vučić neće se završiti festivalskim nastupom u Tivtu. Pevačica je već u studiju i radi na novom albumu, za koji kaže da će biti njen najličniji do sada.

„Biram pjesme, pjevam, preslušavam, radim... To je proces koji zahtijeva mnogo strpljenja i rada. Vjerujem da intuicija može biti presudna, zato slušam osjećaj i puštam da se stvari dese."

Iako je prošlogodišnji duet sa Peđom Jovanovićem „Budi sa moje strane" osvojio publiku, novi album, otkriva, doneće drugačiji koncept.

„Vjerujem da će se ta pjesma dugo slušati. To je bio poseban spoj. Međutim, ovaj album će na neki način biti samo moj i trenutno ne vidim nove duete. Naravno, nikad se ne zna."

Na kraju, Milena ističe da publika može da očekuje poznatu emociju, ali jednu novu, zreliju umetnicu.

„Nova Milena je zrelija, sa više samopouzdanja, ali mnogo manje pretenciozna. Sve više sam skromna i svjesna da mnoge stvari ne zavise samo od nas. Vjerujem da je snaga žene u njenoj nježnosti i zahvalnosti i potrudiću se da upravo to prenesem kroz muziku koju izvodim."

(Telegraf.rs)

Foto: Promo

Ljubitelji svetskog rok zvuka 29. avgusta na Ušću imaće priliku da čuju muzičku ekipu koja je sa Markom Noflerom osvajala najveće svetske stadione i učestvovala u prodaji više od 120 miliona albuma.

U organizaciji kompanije SKYMUSIC, u Beograd stiže "DSL Dire Straits Legacy" - sastav koji čine originalni članovi ove kultne grupe.

Na domaću scenu izlaze muzičari koji su direktno gradili prepoznatljivi zvučni pečat engleske rok atrakcije. Publiku očekuje susret sa klavijaturistom Alanom Klarkom, članom Rokenrol kuće slavnih sa više od decenije staža u bendu, saksofonistom Melom Kolinsom, kao i gitaristom Filom Palmerom i perkusionistom Denijem Kamingsom, dvojcem poznatim po radu na čuvenom izdanju "On Every Street". Mesto frontmena i vodeće gitare povereno je Marku Kavilju, izvođaču za kog svetska kritika ističe da sa fantastičnom tačnošću prenosi Noflerovu tehniku i emociju.

Nakon izuzetno uspešne svetske turneje tokom koje ih je videlo preko 150.000 fanova, bend u Beograd donosi repertoar sastavljen od nekih od najvećih pesama u istoriji rok muzike. Publiku na Ušću očekuju uživo izvođenja kultnih numera poput "Sultans of Swing", "Money for Nothing", "Brothers in Arms", "Romeo and Juliet" i "Walk of Life".

Zvanična prodaja ulaznica počela je danas, a ulaznice se mogu kupiti putem sajta efinity.rs, preko besplatne eFinity aplikacije, kao i na svim zvaničnim eFinity prodajnim mestima.

(Telegraf.rs/PR)

Za specijalne goste odabrali su grupu Black Sonic Pearls, koja kombinuje grandž zvuk devedesetih sa modernim alternativnim metalom. BSP su nastupali kao specijalni gosti Breaking Benjaminu i Slashu, a poseban kuriozitet je saradnja sa Slešovim basistom Todom Kernsom, koji je komponovao i pevao na njihovom najnovijem singlu:

Godsmack, pak, u Beograd donose zanimljivu set listu, sa hitovima kao što su „I Stand Alone“, „Straight Out Of Line“ i „Awake“.

Planirana satnica je sledeća:

19:00 – Ulaz
20:00 – Black Sonic Pearls
21:00 – Godsmack

Ulaznice možete nabaviti na svim prodajnim mestima Ticket Visiona kao i online https://tickets.rs/event/godsmack_24282 i https://rs.fridayticket.com/en/belgrade/godsmack-48247.html

Ulaznice se NEĆE prodavati na samom koncertu.

(Telegraf.rs)

Ovoga puta Piter Parker ulazi u potpuno novo poglavlje svog života. Nakon događaja koji su zauvek promenili njegov svet, pokušava da pronađe ravnotežu između običnog života i odgovornosti superheroja. Međutim, kada se pojavi nova pretnja koja prevazilazi sve dosadašnje izazove, Spajdermen će morati da dokaže da pravi heroji ne nastaju zahvaljujući svojim moćima, već odlukama koje donose.

U glavnim ulogama vraćaju se Tom Holand kao Piter Parker / Spajdermen, Zendaja kao MJ i Džejkob Batalon kao Ned, dok se glumačkoj ekipi pridružuju i Sejdi Sink, Džon Berntal, Tramel Tilman, Majkl Mando i Mark Rafalo. Režiju potpisuje Destin Danijel Kreton, reditelj poznat po vizuelno impresivnim akcionim spektaklima.

Međutim, „Spajdermen: Novi dan“ nije samo novi Marvelov blokbaster – on ispisuje istoriju filmske tehnologije. Reč je o prvom filmu ikada snimljenom za ScreenX, revolucionarni bioskopski format koji proširuje sliku na bočne strane sale i stvara impresivno panoramsko iskustvo od 270 stepeni. Za razliku od dosadašnjih ScreenX izdanja, dodatni kadrovi nisu naknadno izrađivani, već su snimani direktno na setu tokom produkcije, posebno za ovu tehnologiju.

Ovaj film nije samo bioskopska projekcija – to je potpuno novo iskustvo. Gledaoci neće biti samo posmatrači, već će se naći usred njujorških nebodera, adrenalinskih potera i spektakularnih akcionih scena koje ih okružuju sa svih strana.

Upravo zato „Spajdermen: Novi dan“ uz partnera filma Smokice - novi hrskavi flips, predstavlja novu eru bioskopske zabave i događaj koji će obeležiti ovo leto.

„Spajdermen: Novi dan“ u bioskopima širom Srbije od 30. jula, uz pretpremijerne projekcije 29. jula.

(Telegraf.rs)

Prvi trejler za film "EBENEZER – BOŽIĆNA PRIČA" donosi pogled na svet usamljenog i ogorčenog Ebenezera Skrudža, čoveka čiji će život zauvek promeniti susret sa duhovima prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

U naslovnoj ulozi je Džoni Dep, dok film režira Ti Vest, poznat po svom prepoznatljivom autorskom pristupu i atmosferi koja briše granice između bajke, drame i misterije.

Pored Depa, u impresivnoj glumačkoj ekipi nalaze se Rupert Grint, Andrea Rajzboro, Sem Klaflin, Dejzi Ridli, Artur Konti, Eli Bamber, Henri Lojd-Hjuz i Čarli Marfi, uz Tramela Tilmena i legendarnog Ijana Mekelena.

"EBENEZER – BOŽIĆNA PRIČA" donosi svežu verziju bezvremene priče o iskupljenju, kajanju i drugoj šansi, u spektakularnoj filmskoj adaptaciji koja će publiku povesti na nezaboravno putovanje kroz prošlost, sadašnjost i budućnost.

Film stiže u naše bioskope 12. novembra.

Pogledajte trejler:

(Telegraf.rs)

Zagrebački sastav predvođen Šomijem i Đimijem održaće koncert u Zappa Bazi u petak, 4. septembra 2026. godine, donoseći veče ispunjeno bezvremenskim hitovima, nostalgijom i energijom koja ih i danas čini jednim od najtraženijih koncertnih bendova u regionu.

Ulaznice su dostupne putem Hangtime sajta po ceni od 2.000 dinara u okviru early bird kontingenta. Nakon njegove rasprodaje pretprodajna cena iznosiće 2.400 dinara, dok će na dan koncerta, ukoliko ih ostane, koštati 2.700 dinara. Fizičke ulaznice uskoro će biti dostupne u Katakombe Baru i Zappa Baru.

NEKI TO VOLE VRUĆE nakon odigranih bezbroj partija stonog tenisa osnovali su 1985. godine u Zagrebu prijatelji iz detinjstva Silvestar Dragoje - Šomi i Miroslav Stanić - Đimi. Već debitantskim albumom osvojili su publiku širom tadašnje Jugoslavije zahvaljujući hitovima "California", "Medu moj i šećeru" i "Reci da", koji su gotovo preko noći postali radijski favoriti. Njihov spoj modernog popa, gitarskog zvuka i vrhunske produkcije izdvojio ih je od većine tadašnje scene, a mnogi su ih opisivali kao domaći odgovor na zapadni pop sa rokerskim stavom. Drugi album "Jeans generacija" dodatno ih je lansirao u sam vrh popularnosti, uz pesme "Jeans generacija" i "Teška vremena", koje su obeležile drugu polovinu osamdesetih. Tokom karijere objavili su sedam studijskih albuma, jedan koncertni album i nekoliko kompilacija, ostavljajući iza sebe niz pesama koje su postale nezaobilazan deo regionalne pop kulture. Sarađivali su sa brojnim istaknutim autorima, među kojima su Alka Vuica, Zlatan Stipišić Gibonni i producent Duško Mandić, koji je značajno oblikovao njihov prepoznatljiv zvuk. Nakon uspešne prve decenije rada članovi benda nakratko su krenuli svojim putem, ali su se sredinom dvehiljaditih ponovo okupili i nastavili koncertnu priču. Povratak na scenu poklopio se sa novim talasom interesovanja za muziku osamdesetih, pa su njihove pesme otkrile i mlađe generacije. Danas nastupaju pred publikom svih uzrasta, potvrđujući da su njihovi hitovi odavno nadrasli vreme u kojem su nastali. Koncerti benda poznati su po odličnoj atmosferi, zajedničkom pevanju publike i neiscrpnoj energiji Šomija i Đimija. Bez obzira da li ste uz njihove pesme odrastali ili ih tek poslednjih godina otkrili, predstojeći beogradski koncert biće retka prilika da ih ponovo doživite uživo. Posle više od trideset godina, NEKI TO VOLE VRUĆE konačno se vraćaju u Beograd! Greota je propustiti.

FB:https://www.facebook.com/nekitovolevruceofficialpage/

YT:https://www.youtube.com/watch?v=oHOQR-rFZJA

IG:https://www.instagram.com/nekitovolevruce/

SP:https://open.spotify.com/artist/2ycG44aFmMRrpJAo23hIyz

Fb event: https://www.facebook.com/events/1833521671364458/

Ulaznice: https://karte.hangtimeagency.com/event-detail/6a5d56ac09682caa54bb7afe/

(Telegraf.rs)

Nekadašnji smrtni neprijatelji sada moraju da učine ono što je donedavno delovalo nemoguće - da ostave prošlost iza sebe i pokušaju da zajedno izgrade prvu zajednicu na Menhetnu koja bi mogla da opstane još od početka apokalipse. Međutim, mir u Mrtvom gradu nikada ne traje dugo. Kada Menhetn ponovo počne da tone u haos, stare rane se otvaraju, nova savezništva nastaju, a borba za moć primorava Megi i Nigana da se zapitaju: da li su nešto naučili iz sopstvene prošlosti ili će njihove stare odluke konačno uništiti i njih i čitav grad?

Od neprijatelja do saveznika - ali po kojoj ceni?

Kada se originalna serija The Walking Dead završila 2022. godine, činilo se da je priča jednog od najpoznatijih televizijskih univerzuma stigla do kraja. Međutim, Dead City je pokazao da među ruševinama ovog sveta postoji još mnogo mračnih priča koje treba ispričati.

Smešten u izolovani, razoreni Menhetn, ovaj spin-off prati jedan od najsloženijih i najnapetijih odnosa iz čitavog univerzuma The Walking Dead. Megi i Nigan nisu zaboravili ono što se između njih dogodilo – niti je oproštaj jednostavan. Ipak, okolnosti ih iznova primoravaju da se oslone jedno na drugo.

U prve dve sezone, Megi i njen nekadašnji neprijatelj Nigan udružili su snage kako bi spasli njenog otetog sina Heršela (Hershel). Misija je završena uspešno, ali njihov sukob nije. Dok je Menhetn postajao bojno polje rivalskih grupa preživelih, njihovi putevi ponovo su se ukrstili – ovoga puta na suprotnim stranama borbe za kontrolu nad gradom.

Do kraja druge sezone, oboje su se ponovo našli na prekretnici. Nigan je bio primoran da se vrati ulozi nemilosrdnog vođe od koje je pokušavao da pobegne, dok se Megi suočila sa bolnom činjenicom da njena prošlost i dalje određuje njene izbore.

Borba je privremeno utihnula, ali rat nije završen.

Budućnost Menhetna ostala je neizvesna, a njegova krhka ravnoteža može se srušiti u svakom trenutku. Zato pitanje treće sezone više nije samo ko će preživeti, već i da li se u svetu koji je ostao u ruševinama uopšte može izgraditi nešto vredno spasavanja.

U trećoj sezoni ulozi su veći nego ikada

Treća sezona donosi novu prekretnicu u odnosu Megi i Nigana. Prvi put njihov zajednički cilj nije bekstvo, osveta ili spasavanje jedne osobe, već pokušaj da stvore budućnost.

Ali u svetu The Walking Dead svaka nada ima cenu.

Dok grad ponovo tone u haos, pojavljuju se novi centri moći, sklapaju se neočekivana savezništva, a stari sukobi prete da unište ono što Megi i Nigan pokušavaju da izgrade. Ovoga puta ulog više nije samo njihov život – u pitanju je budućnost čitavog Menhetna.

Pored Loren Koen (Lauren Cohan) i Džefrija Dina Morgana (Jeffrey Dean Morgan), u trećoj sezoni igraju i Džimi Simpson (Jimmi Simpson), Raul Kastiljo (Raúl Castillo), Ejmi Garsija (Aimee Garcia), Logan Kim (Logan Kim) i Majkl Emeri (Michael Emery).

Serija The Walking Dead: Dead City premijerno je prikazana 2023. godine kao prvi spin-off univerzuma The Walking Dead potpuno posvećen priči Megi i Nigana. Kreirao ju je Eli Žorne (Eli Jorné), nekadašnji scenarista i producent originalne serije, koji je imao ključnu kreativnu ulogu u oblikovanju prve dve sezone. Od treće sezone ulogu šouranera preuzima Set Hofman (Seth Hoffman), čime počinje novo poglavlje ove priče.

Izvršni producenti serije The Walking Dead: Dead City su Skot M. Gimpl (Scott M. Gimple), direktor za sadržaj univerzuma The Walking Dead, šouraner Set Hofman (Seth Hoffman), Loren Koen (Lauren Cohan), Džefri Din Morgan (Jeffrey Dean Morgan), Brajan Bokrat (Brian Bockrath) i Kolin Volš (Colin Walsh).

(Telegraf.rs)

Danas, taj nastup dobija novu dimenziju, jer su ovi umetnici postali deo zvučne podloge (soundtrack-a) koja prati priču o mitskom junaku Odiseju, piše top-channel.tv, Sokol Marsi, direktor Nacionalnog ansambla narodnih pesama i igara, ističe da je čuveni kompozitor Ludvig Goranson (Ludwig Göransson) prepoznao snagu ovih zvukova i integrisao ih u svoju kompoziciju. Marsi naglašava da se albanski autentični instrumenti ne čuju samo u pozadini, već dominiraju određenim deonicama:

„Kompozitor ih je spojio kako bi dočarao atmosferu tog vremena, morske vetrove ili duhovno naricanje. Veoma su uočljivi, gotovo kao solistički instrumenti u filmskoj muzici, i Albanac ili bilo koji umetnik odmah prepoznaje da su to naši zvuci“, rekao je Sokol Marsi.

Posebno važno mesto u muzičkoj matrici filma zauzima polifono pevanje južne Albanije. Reč je o tradiciji koja se smatra jednom od najstarijih na čitavom Balkanu. Njena kompleksnost ogleda se u specifičnim ulogama pevača – od onoga koji započinje pesmu (marrësi), preko onih koji „bacaju“ i „vraćaju“ melodiju (hedhësi i kthyesi), pa sve do neprekidnog pratećeg glasa (iso) koji drži harmoniju. Objašnjavajući suštinu ovog pevanja, Marsi kaže:

„Jer polifonija je prenos iz duše. Polifonija u svojim počecima nije imala jezik, pevala se u drevnim obredima, u radostima i u žalostima. O kakvoj god temi da se radi, kakve god reči da joj dodaš, ona ostaje autentična, odmah se prepoznaje.“

Međutim, prisustvo albanskog melosa u filmu koji se bavi grčkom mitologijom izazvalo je određene polemike na društvenim mrežama. Neki korisnici su doveli u pitanje da li je albanski folklor adekvatan izbor za ekranizaciju antičkog grčkog mita. Sokol Marsi se osvrnuo i na ovaj diskurs, dajući stručno objašnjenje koje se oslanja na istorijski kontekst i univerzalnost umetnosti:

"Govorimo o periodu u kojem nije bilo granica, bilo da je reč o razmenama, narativima ili seobama naroda u to vreme, pastira i njihovih stada. Oni su sa sobom nosili svoje tradicionalne elemente. Studije su potvrdile [drevnost] Gramši frula, izopolifonije i dvojnica. Kompozitori je želeo da postigne simbiozu vremena i muzike.“

Kako se navodi, ovaj uspeh predstavlja veliki ponos za Albaniju, jer dokazuje da su drevni instrumenti i načini pevanja, uprkos protoku vekova, zadržali svoju autentičnost i snagu koja može da komunicira sa savremenom svetskom publikom kroz najveće ekrane Holivuda.

(Telegraf.rs/izvor: top-channel.tv)

"Dobri ljudi" su "intimno i potresno" svedočanstvo o tragediji u Kočanima, a očekuju i ga festivalske projekcije širom regiona, kao i na jesen planirana prikazivanja na filmskim festivalima u Torinu i Njujorku, navedeno je u saopštenju.

"Film kroz ispovesti preživelih, porodica žrtava i heroja koji su spasavali živote govori o boli,met solidarnosti, ljudskosti i snazi zajednice u trenucima nezamislive tragedije", istaknuto je u saopštenju.

Kako je navedeno, Mančevski se umesto klasičnog dokumentarnog pristupa odlučio za minimalističku formu u kojoj gotovo u potpunosti prepušta prostor ljudskim pričama.

"Bez dramatizacije i senzacionalizma, kamera postaje nemi svedok iskrenih ispovesti koje prevazilaze lokalni kontekst i otvaraju univerzalna pitanja dobra i zla, života i smrti, kao i ljudske potrebe da se pomogne drugome", naveli su producenti.

Reditelj filma "Pre kiše", koji je osvojio Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu, je istakao da su filmski autori obučeni da manipulišu filmskim materijalom, ali da se odlučio da ovog puta treba da se povuče "pred rečima dobrih ljudi".

"Ovo je njihov film. Mi smo bili tu samo da pružimo podršku i omogućimo da njihove misli, iskustva i emocije ostanu zabeleženi za svet i buduće generacije", rekao je Mančevski.

Kako je navedeno, "Dobri ljudi" su jedan od dva filma koja je Mančevski snimio paralelno, a drugi je igrani film "Sestra, brat i shahta“, koji je trenutno u postprodukciji.

"Dobri ljudi" su uvršteni u Takmičarski program - dugometražni dokumentarni film Sarajevo film festivala, koji će biti održan od 14. do 21. avgusta.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Mask je ranije izneo veoma teške kritike na račun reditelja, rekavši da je „Kris Nolan izgubio svoj integritet”. Ova reakcija usledila je nakon odluke Nolana da ulogu Jelene Trojanske poveri glumici Lupiti Njongo, koja je crnkinja, što je uz ostale oštre objave podgrejalo debatu na mreži.

Sada Mask ide korak dalje sa novim tvrdnjama. Prikazao je insert iz filma koji je kreirao njegov AI model Grok i izjavio: „Pre nego što se ova godina završi, Grok Imagine će napraviti dugometražni film o Odiseji koji je istorijski tačan i veran Homerovoj umetnosti.” Iako je već bilo pokušaja da se napravi film o Odiseji pomoću veštačke inteligencije, ti projekti su privukli pažnju uglavnom zbog svog (lošeg) kvaliteta.

Pored AI tehnologije, Mask je pokazao interesovanje i za tradicionalnu filmsku produkciju. Odgovorio je na objavu jednog korisnika koji mu je predložio da reditelju Melu Gibsonu da 100 miliona dolara kako bi snimio „istorijski tačnu” verziju Odiseje. Mask je na to kratko i jasno odgovorio: „Ulazim u to” (I’m down). Kritičari su odmah podsetili da Gibson baš i nije poznat po istorijskoj preciznosti u svojim filmovima, navodeći primere kao što su Hrabro srce (Braveheart), Apokalipto (Apocalypto), Patriota (The Patriot) i Stradanje Isusovo (The Passion of the Christ).

Postavlja se pitanje da li će se išta od ovoga zaista ostvariti. Iako Mask često daje velika obećanja koja ne ispuni, nekada ostane dosledan svojoj reči, kao u slučaju finansijske podrške glumici Džini Karano nakon što je dobila otkaz u seriji Mandalorijan (The Mandalorian) zbog objava na društvenim mrežama.

Što se tiče kvaliteta AI filma, trenutna tehnologija (kao što se može videti u dostupnim klipovima) još uvek nije na nivou koji bi mogao da parira ozbiljnoj produkciji. S druge strane, Mel Gibson je verovatno previše zauzet radom na nastavcima filma o Hristu – dvodelnom projektu Vaskrsenje Hristovo (Resurrection of the Christ), koji se očekuje 2027. i 2028. godine. Njegov poslednji film, Flajt risk (Flight Risk) iz 2025. godine, prošao je veoma loše kod kritičara sa ocenom od samo 28% na sajtu Roten tomejtous (Rotten Tomatoes).

Dok se ove polemike vode, Odiseja nastavlja da „gazi” konkurenciju u bioskopima. Ipak, očekuje se da će njena dominacija trajati još nedelju ili dve, dok ne stigne film Spajdermen: Potpuno novi dan (Spider-Man: Brand New Day). Sudeći po pretprodaji karata i ogromnom interesovanju, novi Spajdermen bi mogao postati najuspešniji film godine, pokazujući da publika nije umorna od superheroja kada je u pitanju pravi lik. Ipak, za ljubitelje grčke mitologije, Nolanova verzija će verovatno ostati jedina prava Odiseja koju ćemo videti na velikom platnu u skorije vreme.

(Telegraf.rs/izvor: Forbes)

Odobrena sredstva u iznosu od 60 miliona dinara namenjena su za nastavak obnove stare kuhinje i izgradnju novih objekata u okviru manastirskog kompleksa, navodi se u saopštenju Vlade.

Ovim zaključkom Vlada nastavlja da pruža podršku očuvanju kulturnog, duhovnog i istorijskog nasleđa Srbije, kao i unapređenju uslova za funkcionisanje jednog od najznačajnijih srpskih manastira.

Predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut razgovarao je u januaru sa monahinjama manastira Žiča, o obnovi manastira i formiranju posebnog savetodavnog tela pod pokroviteljstvom predsednika Vlade, u čijem bi radu uzela učešće resorna ministarstva.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Arsić piše "kako se odvajkada pričalo uz ognjište, u vodenicama, pećinama, na prelu ili kakvoj zabitoj isposnici", anjegovi junaci su "jednostavni, obični ljudi, čudesnog udesa i neobične sudbine", navela je Laguna.

Govoreći o ideji za zbirku, Arsić se prisetio da ga je zateklo nevreme davno jedne večeri prilikom posete manastiru Praskvica iznad Svetog Stefana, gde je prihvatio poziv na konak.

Arsić je "tada prvi put i čuo priču o jednorukom ruskom plemiću Jegoru Stroganovu i njegovoj nesrećnoj kćeri Jekatarini".

"Razmišljao sam o čudnim putevima Gospodnjim, ponajviše o tome koliko se još ovakvih i sličnih priča krije u ovim našim balkanskim gudurama, u zabitim selima, kraj planinskih koliba i stočarskih bačija", rekao je Arsić.

Laguna je ocenila da se radi o "čudesnoj zbirci, koja nas sve vreme vodi rubom koji razdvaja stvarnost i folklornu fantastiku".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Postoje pesme koje su više od melodije. Postoje kompozicije koje u svojim taktovima čuvaju čitavu istoriju jednog naroda, njegove uspone, padove, stradanja i vaskrsnuća. Na čitavom Balkanu, ali i daleko van njegovih granica, ne postoji numera koja izaziva tako snažne emocije kao čuveni „Marš na Drinu“. Danas, više od sto godina nakon nastanka, ona i dalje budi ponos i sećanje na vreme kada je jedan mali seljački narod stao pred moćnu imperiju.

Pobednički taktovi sa Cera

Priča o „Maršu na Drinu“ počinje u vihoru Prvog svetskog rata. Komponovao ga je Stanislav Binički u Valjevu 1914. godine. Povod je bio veličanstven – prva pobeda srpske vojske, ali i prva saveznička pobeda u celom Velikom ratu, izvojevana na planini Cer.

Binički, tadašnji kapelnik kraljeve garde, posvetio je ovu numeru komandantu Milivoju Stojanoviću Brki, vođi čuvenog Drugog pešadijskog puka, poznatijeg kao „Gvozdeni puk“. Stojanović je herojski poginuo u Kolubarskoj bici, a marš je postao večni spomenik njegovoj hrabrosti. Veliki pisac Branko Ćopić kasnije je govorio da u toj melodiji čuje „topot srpske konjice koja napreduje prema Drini“ i onaj sablasno-veličanstveni zvuk vađenja sablji.

Andrićev prkos i svetska slava

Nakon Drugog svetskog rata, dolaskom komunista na vlast, sudbina pesme se dramatično menja. „Marš na Drinu“ biva prećutno zabranjen kao nacionalistička i dekadentna numera. Javno izvođenje moglo je dovesti čak i do zatvorske kazne. Ipak, pesma je doživela svoje neočekivano vaskrsnuće zahvaljujući našem jedinom nobelovcu, Ivi Andriću.

Kada je 1961. godine kretao u Stokholm da primi Nobelovu nagradu, Andrić je u svom prtljagu poneo staru, izgrebanu ploču sa ovom numerom. Insistirao je da mu nagrada za roman „Na Drini ćuprija“ bude uručena uz taktove upravo ove pesme. Šveđanima se melodija toliko dopala da se vest o njoj proširila svetom poput požara.

Ubrzo nakon toga, „Marš na Drinu“ postaje svetski hit. Izvodili su ga britanski bend The Shadows, belgijski The Jokers, švedski The Spotnicks, pa čak i italijanska pevačica Franca Siciliano. Poseban kuriozitet je verzija čuvene američke pevačice Peti Pejdž iz 1964. godine, pod nazivom „Little Soldier Boy“, gde je ime „Drina“ postalo ime za drvenu figuricu vojnika.

Stihovi koji su dali glas maršu

Decenijama je marš bio isključivo instrumentalno delo. Tek početkom šezdesetih godina prošlog veka, novinar i pesnik Miloje Popović napisao je stihove koji se danas neraskidivo vezuju za ovu muziku. Prvi ih je izveo hor kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda, udahnuvši pesmi novu snagu.

„U boj krenite junaci svi...“ – ovi reči postale su deo kolektivne svesti. Popularnost pesme dodatno je učvrstio kultni film Žike Mitrovića iz 1964. godine, koji je kroz sudbinu jedne artiljerijske baterije na Ceru prikazao svu tragiku i veličinu srpskog vojnika.

Himna koja to (zamalo) nije postala

Zanimljivo je da je tokom devedesetih godina, kada se birala nova himna Srbije, „Marš na Drinu“ bio u najužem izboru. Iako je narodna podrška bila ogromna, sudbina je htela da zvanična himna postane „Bože pravde“. Ipak, za mnoge Srbe, upravo je ovaj marš nezvanična himna koja najbolje oslikava moralnu snagu naroda koji je, našavši se u ratnom vrtlogu, ostvario pobede nad daleko nadmoćnijim neprijateljem.

Danas, „Marš na Drinu“ više nije samo vojna koračnica. To je svedočanstvo o vremenu časti, o komandantima koji su ginuli sa svojim vojnicima i o pesmi koja je bila jača od zabrana i zaborava.

Tekst pesme "Marš na Drinu"

U boј krenite јunaci svi
Krente i ne žalʼte život svoј
Cer nek vidi stroј, Cer nek čuјe boј
A reka Drina,
Slavu, hrabrost i јunačku ruku srpskog sina.

Poј, poј, Drino vodo hladna ti
Pamti, pričaј kad su padali
Pamti hrabri stroј koјi јe pun ognja, sile, snage,
proterao tuđina sa reke naše drage.

Poј, poј, Drino, pričaј rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao јe stroј, voјevô se boј
Kraј hladne vode
Krv јe tekla
Krv se lila Drinom zbog slobode.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Tragom istorije)

Njegova priča nije nastala u velikim studijima i uz podršku razvijene muzičke scene. Naprotiv. U sredini u kojoj je odrastao gotovo da nije bilo nikoga ko se bavio rep muzikom. Ipak, ljubav prema hip-hopu javila se još u dečačkim danima.

Prvi ulazak u studio

– Rep sam zavoleo spontano sa 13 godina. Već sa 14 nosio sam široke pantalone, a godinu kasnije počeo da pišem prve rime. To je bio period od 2001. do 2003. godine. Kod nas tada nije postojala rep scena, nije bilo studija, ljudi koji bi se bavili tom muzikom, niti nekoga od koga bih mogao da učim. Ostala je samo velika želja – priča Geto.

Ta želja dugo je čekala svoju priliku. Tek 2014. godine uspeo je prvi put da uđe u studio i snimi svoju prvu pesmu "Sunjalica", čime je započeo ozbiljnije bavljenje muzikom.

Nedugo zatim upoznaje bitmejkere Milana Đerišića Đeru i Vironea, sa kojima započinje saradnju i pravi prve ozbiljne korake na domaćoj hip-hop sceni.

Foto: Privatna arhiva

Prvi album, simbolično nazvan "Borba", objavljen je 2017. godine. Na njemu se nalazi deset pesama i jedan spot, a kompletan materijal sniman je u studiju ekipe Sick Touch na Novom Beogradu. Za miks i mastering bio je zadužen producent Jan Zoo, dok je zanimljivo da je Geto ceo album izneo potpuno sam, bez gostovanja drugih repera.

Usledio je drugi album "Iz enklave", kojim je još snažnije pokazao odakle dolazi i šta želi da poruči. Album donosi devet pesama, četiri spota i zvuk modernog trepa, uz jednu drill numeru. Na projektu su gostovali reperi Gliša i Kuri, takođe iz enklave, dok je kompletnu produkciju radio Gliša.

Nema odustajanja

Iako tehnički problemi nisu dozvolili da zvuk bude onakav kakav je priželjkivao, Geto nije želeo da odustane.

– Virus je oštetio projekte i kvalitet zvuka nije bio ni približno onome što smo napravili. Ali spotovi su već bili snimljeni i nisam želeo da pesme ostanu zaključane. Važno mi je bilo da ljudi čuju priču – kaže on.

Foto: Privatna arhiva

Sada pred publiku izlazi sa trećim albumom "Forrest Gump", za koji kaže da predstavlja njegov najzreliji rad do sada.

– Promenio sam način repovanja, unapredio flow i pronašao novi izraz. Mislim da je ovo moj najbolji album.

Ipak, ono po čemu se Geto izdvaja nije samo muzika, već poruka koju nosi. Njegove pesme ne govore samo o ličnim iskustvima, već i o svakodnevici života na Kosovu i Metohiji, o opstanku, veri i identitetu.

– Najveća inspiracija mi je sredina iz koje dolazim. Kosovo i Metohija, ta porobljena teritorija, sa svim uslovima u kojima živimo, dala mi je motivaciju da kroz pisanje rima izrazim sebe. Moj identitet su selo, borba, vera, Bog, inat i ljubav prema otadžbini.

Foto: Privatna arhiva

Za njega rep nije prolazni trend niti potraga za slavom. To je način da sačuva uspomene, prenese emocije i ostavi trag o vremenu i mestu iz kojeg potiče. Zato njegove pesme nisu samo muzika – one predstavljaju svedočanstvo jednog života, jedne sredine i jednog naroda koji, uprkos svim izazovima, nastavlja da stvara, peva i veruje.

(Telegraf.rs)

"Bez telefona, kreditnih kartica i interneta, ali i bez avionskog prevoza, pet parova kreće u uzbudljivu trku sa jednog kraja sveta na drugi. „Trka oko sveta“ će testirati pet timova i fizički i
emocionalno, gurajući ih do njihovih granica izdržljivosti.

Prijavljuju se parovi koji su u nekoj vrsti odnosa - porodica, prijatelji ili emotivni partneri, a pravila su sledeća: ne smeju da lete avionom, a na raspolaganju imaju samo gotovinu u vrednosti
jednosmerne avionske karte do konačnog odredišta. Tim novcem moraju da pokriju prevoz, hranu i smeštaj, dok usput mogu da rade različite poslove kako bi dodatno zaradili.

Foto: RTS/Promo/Ustupljena fotografija

Ruta je podeljena na kontrolne tačke, a par koji stigne poslednji na pojedinim etapama može biti eliminisan iz takmičenja. Parove prate produkcijska i medicinska ekipa, dok oni uz mapu i GPS traže najbrži i najpametniji put do cilja. Par koji prvi stigne na konačno odredište osvaja nagradu od 20.000 evra.

Pozivamo parove da se do 01. septembra prijave i sa svojom osobom obiđu svet od Afrike do Arktika, upoznaju različite kulture, takmiče sa drugim parovima i potencijalno osvoje novčanu nagradu.

Detalje pronađite na sajtu RTS-a", navodi se u saopštenju RTS-a.

(Telegraf.rs)

Kada kuća iz snova postane mesto iz kog nema izlaza

Mladenci Triša i Itan tragaju za svojom idealnom kućom kada stižu na imanje koje je nekada pripadalo doktorki Adrijen Hejl, poznatoj psihoterapeutkinji koja je četiri godine ranije nestala bez traga. Međutim, snažna zimska oluja zarobljava ih unutra i njihova poseta ubrzo dobija sasvim drugačiji tok. Odsečeni od sveta, u kući punoj nepoznatih tragova, Triša slučajno otkriva tajnu prostoriju sa audio-zapisima razgovora doktorke Hejl i njenih pacijenata.

Dok preslušava kasetu za kasetom, pred njom se otvara sve mračnija pozadina nestanka slavne psihoterapeutkinje. Svaki novi snimak donosi deo slagalice, ali i novo pitanje: ko je govorio istinu, ko je lagao i šta se zaista dogodilo u ovoj kući?

Zašto čitaoci vole Fridu Makfaden?

Popularnost Fríde Makfaden počiva na jednostavnoj, ali vrlo efektnoj formuli: ona piše trilere koji odmah uvlače u priču, brzo se čitaju i gotovo do poslednje stranice čuvaju najvažnije odgovore. Nikada ne laži posebno će se dopasti čitaocima koji vole psihološke misterije, atmosferu izolovane kuće, tajne iz prošlosti i zaplete u kojima se istina otkriva sloj po sloj.

Ono što ovaj roman izdvaja jeste spoj klaustrofobične atmosfere, terapijskih zapisa i pitanja poverenja: kako prema drugima, tako i prema sopstvenom osećaju za istinu. Nikada ne laži je pravi izbor za sve koji vole napete, pitke i mudro osmišljene trilere do poslednje stranice.

(Telegraf.rs)

Za sve ljubitelje čvrstog zvuka i neprolaznih hitova, ovo je vest godine. Umesto klasičnih tribute sastava, na binu na Ušću izlaze ljudi koji su sa Markom Knopflerom godinama punili stadione širom planete i prodali više od 120 miliona albuma.

Članovi originalne postave na jednoj bini

Beogradska publika imaće priliku da uživo vidi i čuje ključne muzičare koji su stvarali prepoznatljivi zvuk engleske grupe. Među njima su čuveni klavijaturista Alan Klark, član Rokenrol kuće slavnih koji je u grupi proveo više od decenije, gitarista Fil Palmer i perkusionista Deni Kamings, poznati po radu na kultnom albumu "On Every Street", kao i legendarni saksofonista Mel Kolins.

Na čelu ovog vrhunskog sastava je pevač i gitarista Mark Kaviljo, muzičar za koga publika i kritika širom sveta tvrde da Knopflerov prepoznatljivi stil i zvuke gitare prenosi sa neverovatnom preciznošću.

Hitovi uz koje su odrasle generacije

Pod otvorenim nebom na Ušću odjekivaće bezvremenske pesme koje su obeležile istoriju rok muzike: "Sultans of Swing", "Money for Nothing", "Brothers in Arms", "Romeo and Juliet", "Walk of Life" i mnoge druge. Nakon velike svetske turneje na kojoj ih je videlo više od 150.000 ljudi, bend stiže u Beograd spreman da napravi noć za pamćenje.

Ulaznice u prodaji već od sutra!

Interesovanje za ovaj spektakl je ogromno, a zvanična prodaja ulaznica počinje SUTRA u 11 časova. Svoje ulaznice možete nabaviti putem sajta efinity.rs, besplatne eFinity aplikacije, kao i na svim eFinity prodajnim mestima.

(Telegraf.rs)

Novi album „Music, Fashion, Film“, koji izlazi 24. jula u izdanju Atlantic/Warner Music (Mascom), predstavlja jedno od najiščekivanijih pop izdanja godine i novi kreativni iskorak umetnice koja već godinama pomera granice savremene pop kulture, povezujući muziku, modu i film.

Posebnu pažnju javnosti privukao je omot albuma, na kojem se pojavljuju tri legendarna imena koja simbolizuju oblasti iz samog naslova izdanja – John Cale, jedan od osnivača grupe The Velvet Underground, čuveni modni dizajner Marc Jacobs i proslavljeni filmski reditelj Martin Scorsese. Fotografiju potpisuje Aidan Zamiri, autor koji je režirao i spot za singl „Rock Music“.

U upravo objavljenom spotu za pesmu „Camera“ pojavljuje se legendarni francuski glumac Vincent Cassel.

Charli xcx je objavila i listu pesama novog albuma, na kojem će se naći i saradnja sa legendarnim kanadskim filmskim rediteljem i scenaristom Davidom Kronenbergom. Pesma „No One Lasts Forever“, na kojoj Kronenberg učestvuje, biće završna numera albuma. Povodom ove saradnje, umetnica je objavila i fotografiju iz muzičkog studija u Torontu, gde su zajedno radili na pesmi.

Na albumu će se naći ukupno 11 numera: „Rock Music“, „SS26“, „Card Declined“, „Camera“, „2007“, „I'm Afraid“, „Yeah“, „Wink Wink“, „Persona“, „Magic Metal Montana“ i „No One Lasts Forever“. Album ukupno traje oko 30 minuta.

Charli xcx jedna je od najuticajnijih umetnica današnjice. Krećući se između eksperimentalnog i mejnstrim popa, izgradila je karijeru obeleženu stalnim pomeranjem granica, saradnjama i jedinstvenim umetničkim izrazom koji je snažno uticao na zvuk i vizuelni jezik savremene pop kulture. Za svoj rad osvojila je brojna priznanja, uključujući više BRIT i Grammy nagrada, čime je učvrstila status jednog od najvažnijih kreativnih glasova savremene pop scene.

Pored muzike, Charli xcx postala je prepoznatljivo ime u svetu mode i savremene vizuelne kulture, a svoj kreativni rad proširila je i na film. Kao glumica, scenaristkinja, producentkinja i autorka filmske muzike sarađivala je sa rediteljima kao što su Takashi Miike, Gregg Araki i Cathy Yan.

Njena popularnost raste i u Srbiji, gde njena izdanja beleže više od 60 miliona strimova, dok je album „Brat“ postao jedno od najzapaženijih pop izdanja poslednjih godina.

Album će zvanično biti objavljen 24. jula, a dostupan je i dalje u pretprodaji putem sajta mascom.rs, a od 24. jula biće dostupan i u MASCOMSTORE prodavnicama ploča (Terazije, Ušće, Čumić).

Charli xcx - Camera (Official Video):

(Telegraf.rs)

U četiri takmičarske selekcije – dugometražnog igranog, dugometražnog i kratkog dokumentarnog, igranog kratkog i studentskog kratkog filma – 21 film će zabilježiti svjetsku, šest međunarodnu, jedan evropsku, 23 filma regionalnu premijeru, dok će film izvan konkurencije zabilježiti bh. premijeru.

Ove godine selekcioni tim pod vodstvom Izete Građević, kreativne direktorice Sarajevo Film Festivala, pogledao je 1215 filmova: 210 dugometražnih igranih, 305 dokumentarnih i 700 kratkih igranih i studentskih kratkih filmova.

„U vrijeme kad su filmovi dostupniji nego ikada, vrijednost filmskog festivala nije u tome što filmove čini dostupnima, nego što ih vraća u javni život. To zahtijeva dugoročno ulaganje u publiku. Tokom više od tri decenije Sarajevo Film Festival izgradio je povjerenje publike koja je spremna prepustiti se filmu koji možda sama nikad ne bi odabrala. To je publika koja u kino ne dolazi po potvrdu vlastitog ukusa, nego zbog uzbuđenja otkrivanja drugačijeg pogleda na svijet. Upravo za takvu publiku birali smo ovogodišnje programe. Selekcija potvrđuje vitalnost i raznolikost savremene kinematografije Jugoistočne Evrope. Odabrani filmovi govore različitim filmskim glasovima. Zajedničko im je traganje za drugačijim pogledom na stvarnost“, izjavila je Građević.

(Telegraf.rs)

Posebno je izdvojio scenu u kojoj se Odisejevi ljudi suočavaju sa džinovskim Lestrigoncima, objasnivši kako je korišćena tehnika prinudne perspektive.

„Kada smo radili te stvari sa perspektivom i Lestrigoncima... tamo su bili kaskaderi koji su svi bili visoki preko dva metra, a onda su angažovali kaskadere koji su bili niži od metar i po. Moja dublerka bila je žena, kaskaderka koja je imala najbolje ruke koje sam ikada video. Kada je ušla u šator za ketering, to je bio prvi put da sam je sreo. Prišao sam joj, zagrlio je i zahvalio joj se na sav trud koji je uložila“, ispričao je Dejmon.

Glumac je pojasnio da je njeno prisustvo bilo ključno za vizuelni dojam veličine neprijatelja: „U onim kadrovima gde vidite džinove kako se nadvijaju nada mnom — to je zapravo ona. Skoro 100% ruku u filmu su moje, ali čovek mora da oda priznanje tamo gde je ono zasluženo.“

Osim o saradnji sa kaskaderima, Dejmon je ranije u podkastu „Nju hajts“ (New Heights) govorio i o rigoroznom režimu kojem se podvrgao kako bi smršao na 75 kilograma (167 funti) i postigao definisan izgled.

„Bio sam u zaista dobroj formi. Izgubio sam mnogo kilograma“, rekao je Dejmon. „[Nolan] je želeo da budem mršav, ali snažan. Zbog jedne druge stvari koju sam radio sa svojim lekarom, prestao sam da jedem gluten. Inače sam imao između 84 i 90 kilograma, a ceo ovaj film sam snimio sa 75 kilograma. Nisam bio tako lagan još od srednje škole. Dakle, bilo je to mnogo treninga i veoma stroga dijeta.“

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Foto: Nemanja Arsić, Na krilima Dunava/Ustupljena fotografija

Bogato kulturno veče i svečano otvaranje tradicionalne umetničke smotre 28. Likovne koloniјe GO Grocka, u okviru 58. manifestaciјe „Gročanske svečanosti“, biće upriličeno na letnjoј sceni čuvene Rančićeve kuće u ponedeljak, 27. јula 2026. godine sa početkom u 19.30 časova.

U galeriјi Rančićeve kuće biće predstavljena izložba slika „Čuvari tradiciјe“, koјa publici donosi radove umetnika prethodnog, 27. saziva Likovne koloniјe, i potom, na letnjoј sceni, nastupiće kantautor Igor Božanić sa programom „Sevdah Noir Session” – muzičkim putovanjem kroz sevdalinke, banjalučke gradske pesme i autorske kompoziciјe, u okviru 12. Muzičke bašte Centra za kulturu Grocka.

Tradicionalna umetnička smotra 28. Likovna koloniјa GO Grocka i Letnji muzički program 12. „Muzička bašta“ Centra za kulturu Grocka u 2026. godini podržani su od strane Grada Beograda – Sekretariјata za kulturu.

LIKOVNA KOLONIЈAOPŠTINE GROCKA traјe u periodu od 25. do 30. јula 2026. godine i otvorena јe za posetioce. Predstavlja važno umetničko susretanje, beleži dugu tradiciјu i sabira značaјna imena domaće umetnosti, koјa su u varoši kraј Dunava sa vekovnim traјanjem ostavila značaјan likovni trag autora iz Srbiјe i regiona. Kada јe reč o čuvanju tradiciјe, ova umetnička smotra likovnog karaktera, obasјana suncem gročanskog leta i plavetnilom reke, okuplja umetnike u kontinuitetu od 1998. godine. Likovna koloniјa u Grockoј јe osnovana na predlog istaknute ličnosti srpske kulture, istoričara umetnosti i akademika dr Deјana Medakovića. Koncept okupljanja, i prvih godina i danas, učesnicima nudi prostor za umetničku saradnju i razmenu, ali i priliku da borave i rade u osobenom gročanskom kraјu nastalom duž važnih antičkih i vizantiјskih puteva, bremenitom kulturno-istoriјskim sloјevima i izvanrednom baštinom. Važna odlika smotre јeste i sloboda umetničkog izraza, čiјa su obeležјa neminovno utisci iz Grocke - navodi Zorica Atić, selektor koloniјe, dipl. istoričar umetnosti - viši kustos. Učesnici 28. Likovne koloniјe GO Grocka su:

Svetlana Јevtić, dipl. slikar (Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts, Pariz, Francuska), Kraljevo

Mika Lovre Milović, dipl. slikar zidnog slikarstva (FPU), Beograd (Grocka)

Sofiјa Rakidžić, doktorand, master konzervator i restaurator (FPU), Beograd

Mia Ugrenović, doktorand, master akademske studiјe keramike (FPU), Beograd

Danica Traјković, umetnički fotograf, Beograd (Grocka)

Ivana Blečić Stefanović, dipl. slikar-konzervator (FLU), Beograd (Grocka)

Јelena Pešić, dipl. vaјar (FLU Firenca, Italiјa), Beograd (Grocka)

Milan Ranković, dipl. industriјski dizaјner (FPU), Smederevo

Nemanja Arsić, dipl. slikar (FLU), Smederevo

Gošće koloniјe su Anamariјa Vartabediјan, dr umetnosti i slikarstva (FLU), Beograd, i Teodora Nikolić, doktorand, master likovni umetnik-slikar (FLU), Beograd

MUZIČKA BAŠTA i KONCERT IGORA BOŽANIĆA: „Sevdah Noir“ – tako banjalučki muzičar opisuјe svoј aktuelni album „Žega“, obјavljen za beogradsku izdavačku kuću Pop Depression. „Žega“ јe misteriozno putovanje na koјem Božanić spaјa sevdalinke, banjalučke gradske pesme i autorske kompoziciјe. Ovo muzičko izdanje јedan јe od zapaženiјih regionalnih world music albuma, koјi beleži sјaјne uspehe na evropskim i svetskim muzičkim top-listama. Uz pratnju Pavla i Srđana Popova, publika u Grockoј će imati priliku da čuјe Igorov sevdah uživo. Igor Božanić јe kantautor iz Banjaluke čiјi јe јedinstveni vokalni izraz prepoznat širom regiona. Muzički put započeo јe 2017. godine kroz EP izdanja na engleskom јeziku, a već 2019. postaјe finalista prestižne nagrade „Milan Mladenović“.Zakoračivši u novi umetnički pravac inspirisan tradicionalnim melodiјama Balkana, 2021. godine obјavljuјe album „Runo“, nakon čega sa braćom Popov kreira naјnoviјe studiјsko izdanje „Žega“ (2025) koјim uspešno definiše svoј prepoznatljivi „sevdah noir“ žanr.

Manifestaciјa „Muzička bašta“ Centra za kulturu Grocka u 2026. godini beleži svoјu dvanaestu sezonu. U periodu od јuna do oktobra meseca na letnjoј sceni Rančićeve kuće u Grockoј predstavlja gostuјuće sastave iz zemlje i regiona. Muzički program ustanove obuhvata multikulturalni pristup i muziku različitih žanrova, sa akcentom na autorskom i autentičnom izrazu koјi јe naјmanje zastupljen u јavnom i mediјskom prostoru.

Izložba slika „Čuvari tradiciјe“ saziva 27. Likovne koloniјe Gradske opštine Grocka u galeriјi Rančićeve kuće predstaviće radove učesnika prošlogodišnje likovne smotre.

Izlažu: Milica Matović, diplomirani slikar, Grocka-Beograd, Јelena Јocić, doktor grafičke umetnosti, Beograd, Јelena Vukaјlović, master likovni umetnik, Smederevo, Јasna Јelić Obradović, doktor primenjene umetnosti i dizaјna, Aranđelovac, Gordana Kapunac, magistar zidnog slikarstva, Beograd, Vladimir Јočić, doktor umetnosti slikarstva, Obrenovac, Miljan Јotić, master likovni umetnik, Pirot, Nemanja Arsić, diplomirani slikar, Smederevo, Danica Veselinović (gošća likovne koloniјe), master likovni umetnik, Loznica.

Galeriјski prostor Centra za kulturu Grocka nalazi se u originalnom ambiјentu Rančićeve kuće, varoške kuće s početka 19. veka. Obјekat uživa zaštitu nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kao spomenik kulture/narodnog neimarstva od velikog značaјa za Republiku Srbiјu.

Izložba traјe do 10. septembra 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Zlatnu medalju osvojio je portret Grofica Batori, srebrnu portret Marija Magdalena, dok je bronzana medalja pripala fotografiji Zorka.

Ovo je drugi put da Surovi osvaja zlatnu medalju u Portugalu. Početkom godine, na međunarodnom fotografskom takmičenju CULTURE SHOT, nagrađen je najvišim priznanjem – FIAP Gold Medal – za fotografiju „Srpska ratnica“, u konkurenciji 3.030 fotografija autora iz 46 zemalja.

Uspešan niz nastavljen je i ovih dana, kada je fotografija „Srpska ratnica“ osvojila još jednu zlatnu medalju na međunarodnom foto-salonu Tour Circuit 2026, održanom u Kuli.

Govoreći o novim uspesima, Surovi ističe da ga posebno raduje što međunarodni žiriji, pored već nagrađivanog ciklusa „Srpske ratnice“, sve više prepoznaju i njegove fotografije inspirisane hrišćanskom ikonografijom.

„Raduje me što su ove godine, pored već proslavljenih fotografija iz ciklusa Srpske ratnice, koje su postale svojevrstan zaštitni znak mog stvaralaštva, nagrađeni i radovi posvećeni mojim hrišćanskim heroinama i ličnostima poput Marije Magdalene, Svete Tereze i Svetog arhangela Gavrila. Priznanja stižu iz različitih delova sveta – od Brazila, Portugala i Češke, pa sve do Kine.

Kada danas pogledam svoje fotografije, i meni deluju gotovo nestvarno. Najzanimljivije mi je što sam uspeo da svoje muze, alhemijom stvaralaštva, prevedem iz sveta snova u stvarnost. Posvećenost kreativnom radu u Kulturnom centru Kisač, profesionalizam, energija i istrajnost doneli su rezultate koji su prevazišli moja očekivanja. Želeo sam da svetu predstavim Kisač, svoje malo mesto, a danas kroz svoju umetnost predstavljam Srbiju na međunarodnoj sceni.

Posebno me raduje što mogu da saopštim još jednu lepu vest – ove godine izlažem u Kini, na foto-karnevalu u Šuangjangu, koji se nalazi u gradu Taidžou, u provinciji Džedžang. Reč je o području koje je poznato po međunarodnim festivalima fotografije i bogatoj kulturnoj tradiciji. Upravo sam ovde prošle godine osvojio zlatnu medalju. Taidžou je poznat po nepreglednim poljima lotosa i autentičnoj kineskoj kulturi, što ga čini jednim od najlepših mesta za fotografske susrete. Posebno me raduje što su za ovu izložbu odabrane fotografije iz mojih ciklusa „Corona“ i „Svet Surovog: Mira Brtka““, rekao je Surovi.

Srpskog umetnika tokom jeseni očekuju još dva značajna međunarodna predstavljanja u Kini. U septembru će biti otvorene dve samostalne izložbe – u Pekingu, glavnom gradu Narodne Republike Kine, i u provinciji Junan – u okviru programa kulturne saradnje i razmene između Srbije i Kine.

U Kunmingu, glavnom gradu provincije Junan, Pavel Surovi održaće masterklas iz umetničke fotografije i realizovati fotografisanje tradicionalnih kineskih narodnih nošnji na profesionalnim kineskim modelima. Boravak u Kini biće zaokružen izložbom „Tron“, kao i predstavljanjem fotografija nastalih tokom njegovog umetničkog rada i boravka u toj zemlji, čime će kineskoj publici biti predstavljen spoj srpske savremene umetničke fotografije i kulturnog nasleđa dve zemlje.

(Telegraf.rs)

Na panelu su predstavljeni rezultati studije u okviru laboratorije „Žene na filmu” (Le Lab Femmes de cinéma), istraživačkog centra i platforme za analizu koja kroz posebne inicijative radi na promovisanju rodne ravnopravnosti i veće zastupljenosti žena u evropskoj kinematografiji. Ova platforma je važan prostor za delovanje, komunikaciju i podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti u široj javnosti i među donosiocima odluka i profesionalcima iz filmske industrije. Članovi mreže festivala MIOB doprineli su realizaciji studije predstavljene na Paliću.

Fabijen Silvester je izložila rezultate studije i zaključila: „Napredak je i dalje toliko spor da se, ovim tempom, ravnopravnost neće ostvariti sve dok se ne rode naši praunuci. Čak ni u zemljama u kojima se smatra da je rodna ravnopravnost najviše zastupljena, udeo žena među filmskim autorima ne prelazi 36 odsto. Zbog toga ne možemo biti zadovoljni. Povrh svega, suočavamo se sa neizvesnom međunarodnom klimom i tihim, ali sve prisutnijim talasom nazadovanja koji se širi gotovo svuda. Dakle, slika rodne ravnopravnosti u Evropi danas nije nimalo ohrabrujuća. Borba koju zajedno vodimo za veći broj žena iza kamere duga je i često veoma frustrirajuća, ali nam se čini potrebnijom nego ikada.”

Julija Sinkevič je, između ostalog, govorila i iz perspektive selektorke takmičarskog programa Paralele i sudari na Festivalu evropskog filma Palić: „Na osnovu ovogodišnjeg iskustva sa selekcijom moram da kažem da sam veoma razočarana, jer u programu imam svega jedan i po film koji su režirale žene. Naravno, među producentima ima žena, ali ja uvek pažljivo tražim filmove rediteljki i zaista nastojim da postignem ravnotežu u programu. Međutim, pošto je ovaj program pre svega posvećen filmovima iz Istočne Evrope, pokazalo se da je u protekloj sezoni – odnosno u poslednje dve ili tri godine – bilo manje filmova koje su režirale žene. Zbog toga, nažalost, nije bilo mnogo mogućnosti da ih uvrstim u program. To znači da nešto očigledno ne funkcioniše kako treba u tim zemljama. Verovatno u Istočnoj Evropi, ali i u Evropi uopšte, što smo mogli da vidimo i iz podataka. Iako postoje različiti programi, mere, inicijative i nevladine organizacije koje promovišu priče žena rediteljki i njihov put do filmskog platna, i dalje vidim da to nije dovoljno.”

(Telegraf.rs)

U ovom ostvarenju, glavni junak Joahim neočekivano biva primljen na prestižnu školu glume u Minhenu i useljava se u vilu svojih bake i deke, Inge i Hermana. Između bizarnih izazova u školi glume i ekscentričnih rituala svojih domaćina – koji se uglavnom odvijaju uz alkohol – Joahim pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, ne znajući kakvu ulogu u njemu zapravo igra.

Kroz ovogodišnje 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić, nastavlja se višegodišnja saradnja Gorkog Lista i Festivala evropskog filma. Kao odani prijatelj Festivala evropskog filma Palić već više od 20 godina, Gorki List upotpunjuje atmosferu i festivalski ambijent, ali i podstiče na razmišljanje i na reakciju gledaoce, i poziva ih da otvorenih čula prate svet oko sebe!

Gorki List nagradom publike za najbolji film publika preuzima aktivnu ulogu i iz svog ugla sagledava dela filmske umetnosti predstavljena na Festivalu. Na taj način uvaženo je, pored mišljenja stručnog žirija, i mišljenje najbrojnijeg „žirija“, odnosno onih zahvaljujući čijoj lojalnosti i posvećenosti filmu Festival traje svih ovih godina.

Uvažavajući činjenicu da se izbor najboljeg filma po mišljenju publike često zasniva na drugačijim kriterijumima od kriterijuma stručnog žirija, Festival evropskog filma i Gorki List ovom nagradom pozvali su posetioce festivala da nakon projekcija glasaju za najbolji film iz bogatog filmskog opusa evropske kinematografije, koji su prikazivani na ovogodišnjoj 33. po redu filmskoj smotri. Gorki List nagrada publike, ove godine 11. put zaredom, nepogrešivo je očitala puls publike, a film koji je imenovan kao laureat dobija posebno dizajniranu statuu.

Prethodni laureati ove nagrade bili su: 2016. godine mađarski film „Ubica čistog srca“ reditelja Atile Tila, 2017. godine film „O telu i duši“ rediteljke Ildiko Enjedi, 2018. godine belgijsko-holandska koprodukcija „Devojka“ reditelja Lukasa Donta, 2019. godine film „Jadnici“ francuskog reditelja Lađa Lija, 2020. godine „Ime naroda“ Darka Bajića, 2021. godine „Nečista krv – Greh predaka“ Milutina Petrovića, 2022. godine film „Blizu“ Lukasa Donta, 2023. godine „Stari hrast“ Kena Louča, 2024. godine „78 dana“ Emilije Gašić i „100 litara pivskog zlata“ Temua Nikija prošle godine.

(Telegraf.rs)

Radoš Bajić, glumac, reditelj i scenarista, laureat ovogodišnje nagrade „Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca, povodom ovogodišnjeg priznanja je rekao: „Vest da sam dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka” je adekvatna onom osećanju koje sam imao kada su me obavestili da sam dobio nagradu „Pavle Vuisić” za životno delo. U svom profesionalnom veku, koji traje 50 godina, dobio sam veliki broj nagrada, ali postoje nagrade koje definišu taj profesionalni rezultat. Među te nagrade spada i nagrada „Aleksandar Lifka” kao veoma značajna i želim da se najsrdačnije zahvalim festivalu na dodeli te nagrade. Nadam se da sam je dostojan. Festival evropskog filma Palić je uspeo da se izbori za autonomnost i sačuva ono zbog čega festivali i treba da postoje – da bude posvećen stvaralaštvu, autorima, sineastima, producentima i svim onim ljudima koji vole film. I pre svega publici, koja dolazi da se sretne sa ljudima čije stvaralaštvo prati. Tu vrstu atmosfere osećam i danas ovde.”

Penelope Cilika, glumica iz filma „Elenina promena”, prikazanog u Glavnom takmičarskom programu, o svojoj ulozi je rekla: „Za mene je bilo veoma zanimljivo da istražim kako neko može iskreno želeti da pomogne drugome, a istovremeno biti iskren i kada to obećanje ne ispuni, kada izneveri drugu osobu. To mi je bilo veoma intrigantno. Bilo mi je zanimljivo da gradim Jotin lik i pratim njen put – od otvorenosti, preko izdaje, do promene na kraju.“

Jelena Bajić Jočić, rediteljka filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa”, istakla je zadovoljstvo zbog toga što će film biti premijerno prikazan baš na Festivalu evropskog filma Palić i pred domaćom publikom.

„Važno je reći da je film inspirisan istinitim događajima. Mi pratimo borbu jednog malog čovjeka Stanoja Reljića, njegovu borbu da sačuva ognjište, slobodu, čast i dostojanstvo. Postavljamo pitanja: da li je moguće u današnje vreme snagom istrajnosti i prkosa izboriti slobodu, koliko vredi ljudski život uopšte i kako jedan častan i čestit čovek može opstati u ovom savremenom društvu punom licemerja. Smatramo da je ova tema vrlo važna.“

Glumica Miona Marković je o filmu rekla: „Ovo je jedan divan, potresan film, koji u sebi nosi i optimizam. Moj utisak je da mi, kao pojedinci i kao društvo, biramo da zaboravimo da pogledamo ljude kao što je Stanoje Reljić, jer je ta priča jako teška i ne znamo kako da se nosimo s tim problemom. Nemamo adekvatno rešenje. Mislim da ovaj film daje nadu da postoje rešenja i za takve sudbine. Jako sam ponosna što sam deo ovog filma.“

Radoš Bajić je o svom učešću u stvaranju filma rekao: „Jedan novinar me je pitao kako sam uspeo da napravim distancu kao neko ko režira, da budem samo glumac. Na to sam odgovorio da sam napravio distancu tako što sam morao da slušam moju ćerku. Moram da vam kažem, to je bilo dragoceno za ovaj projekat. Da sam ja režirao ovaj film, što je primarno bilo planirano, on ne bi bio tako dobar. Napravili smo jedan čestit, pošten i autentičan film, u čijem središtu je sudbina ljudi. To je dramska priča sa snažnom emocijom koja opominje.“

Šimon Holi, reditelj filma „Chica Checa”, prikazanog u takmičarskom programu „Paralele i sudari“, osvrnuo se na naziv filma, naglasivši da je u pitanju višeslojno značenje. „To je umetničko ime glavnog junaka, ali „Čika Čeka” takođe znači „češka devojka”. To su mnogi likovi u filmu – ne samo sin, već i majka. Na neki način, svi su „češke devojke”. Ta češka žena je hrabra, ne plaši se da bude drugačija i posebna, i poseduje unutrašnju snagu koju ne pokazuje otvoreno, ali je ima.”

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

(Telegraf.rs)

Glavnu ulogu tumači zvezda serije „Outer Banks“, Džonatan Dejvis, koji će igrati titularnu ulogu u ovom projektu. Juniverzal opisuje film kao „definitivnu biografiju umetnika, mogula i ikone gangsta repa“. Režiju potpisuje Krejg Bruer, najpoznatiji po ostvarenjima „Song Sung Blue“ i „Hustle & Flow“. Film će u velikoj meri koristiti muziku iz Snupovog bogatog kataloga, uključujući hitove kao što su „Drop it Like It’s Hot“, „Gin and Juice“, „What’s My Name“ i „Nuthin’ but a ‘G’ Thang“.

Iako detalji radnje još uvek nisu zvanično potvrđeni, nije poznato da li će se film baviti celokupnom Snupovom karijerom (poput filmova o Majklu Džeksonu ili grupi Kvin) ili će se fokusirati na određeno poglavlje (poput najavljenog filma o Brusiju Springstinu). Snup Dog je tokom decenija zadržao status jedne od najprepoznatljivijih ličnosti kao reper, pevač, tekstopisac, glumac, producent, di-džej i preduzetnik sa investicijama u tehnologiju, kanabis i prehrambenu industriju. Njegov uspon počeo je 1992. godine saradnjom sa Dr Dreom na singlu „Deep Cover“, a potom i na Dreovom kultnom albumu „The Chronic“.

Ovo je prvi projekat u okviru ugovora koji Juniverzal ima sa produkcijskom kućom Det Rou Pikčers (Death Row Pictures), koja je u Snupovom vlasništvu. Producent filma je Brajan Grejzer ispred kuće Imedžin Entertejnment (Imagine Entertainment), poznat po radu na filmu „8 milja“. Uz njega, producenti su i sam Snup Dog i predsednica kompanije Det Rou Pikčers, Sara Ramaker.

Projekat je prvi put najavljen 2022. godine, a Snup je nedavno na CinemaCon-u potvrdio da se početak snimanja očekuje ovog leta.

Prilikom najave projekta, Dona Lengli, direktorka Juniverzala, izjavila je:

„Život i nasleđe Snupa Doga čine ga jednom od najuzbudljivijih i najuticajnijih ikona popularne kulture. Sastali smo se sa Snupom ubrzo nakon što je preuzeo Det Rou Rekords i imali smo priliku da čujemo njegovu priču iz njegovih sopstvenih usta. Počašćeni smo što možemo da kreiramo trajni dokument o ovom jedinstvenom umetniku.“

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Stoun je tokom jednoipočasovnog nastupa osvojila beogradsku publiku svojom neposrednošću i moćnim glasom u svom osobenom spoju soula, arenbija, fanka i bluza.

Vrativši se u Srbiju deset godina posle nastupa na festivalu Nišvil, Stoun je na turneji "Less Is More" isporučila upečatljiva izvođenja brojnih hitova svoje karijere kao što su "You Had Me", "Super Duper Love", "Fell in Love with a Boy", "Right to Be Wrong" i druge...

Publika je, nakon trostrukog bisa, ovacijama ispratila Stoun sa scene.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Vest o njegovoj smrti zvanično je potvrdila njegova supruga, Džozi Preston (Josie Preston), u izjavi za poznati holivudski magazin „Varajeti“ (Variety).

Iako ga mnogi pamte isključivo po glumi, Preston je svoju karijeru započeo u muzičkim vodama pod imenom Džek Dejvis (Jack Davis). Krajem pedesetih godina prošlog veka bio je prava zvezda u Velikoj Britaniji, gde je uspeo da plasira tri hita na listu „Top 40“. Put ga je potom odveo u Australiju, gde je nastavio da nastupa kao pevač u noćnim klubovima i svestrani zabavljač.

Foto: IFA Film / United Archives / Profimedia

Njegov talenat za komunikaciju sa publikom donosi mu uspeh u ulozi voditelja popularne emisije „In Melburn tonajt“ (In Melbourne Tonight). To je bio samo uvod u njegovu bogatu glumačku karijeru u Australiji, tokom koje je snimio čak 42 epizode serije „Homisajd“. Pored toga, publika ga je gledala u stalnoj ulozi u sapunici „Belbird“ (Bellbird), kao i u serijama poput „Dikson of Dok Grin“ (Dixon of Dock Green), „Tandara“ (Tandarra), „Čoper skvad“ (Chopper Squad) i „Kop šop“ (Cop Shop).

Prestonov debi na velikom platnu desio se 1969. godine u filmu „Stouni“ (Stoney), gde je igrao uz Barbaru Buše (Barbara Bouchet) i Ričarda Džekela (Richard Jaeckel). Svetsku slavu, međutim, donosi mu saradnja sa rediteljem Džordžom Milerom (George Miller) u drugom delu sage o Pobesnelom Maksu, koji se danas smatra jednim od najboljih akcionih filmova svih vremena.

Nakon toga, Preston je tumačio naslovnu ulogu u naučnofantastičnom filmu „Metalstorm: Uništavanje Džereda-Sina“ (Metalstorm: The Destruction of Jared-Syn). U seriji "Hot Pursuit" igrao je lika po imenu Alek Šo (Alec Shaw) u osam epizoda, deleći kadar sa glumcima kao što su Keri Kin (Kerrie Keane), Erik Pirpoint (Eric Pierpoint) i Dina Meril (Dina Merrill).

Tokom osamdesetih i devedesetih godina, Majk Preston je postao prepoznatljivo lice sa malih ekrana kroz gostujuće uloge u više od deset popularnih američkih serija. Među njima su: "Ellen", "Scarecrow and Mrs. King", "Shadow Chasers", "Outlaws", "Superboy", "Alien Nation", Dark Justice", Highlander", "Steel", Law & Order".

Svoju poslednju ulogu ostvario je 2002. godine, kada je pozajmio glas u video-igri pod nazivom „The Getaway".

Majk Preston ostavio je neizbrisiv trag u svetu zabave, a iza sebe je ostavio suprugu Džozi i dve ćerke.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Votson se pridružuje bogatoj plejadi filmskih autorki i autora koji su predsedavali žirijem Sarajevo Film Festivala u prethodnim izdanjima: Majk Li (2004), Miki Manojlović (2005), Jasmila Žbanić (2006), Džeremi Ajrons (2007), Nuri Bilge Džejlan (2008), Mirjana Karanović (2009), Kristi Puju (2010), Ari Folman (2011), Kornel Mundruco (2012), Danis Tanović (2013), Bela Tar (2014), Kalin Peter Necer (2015), Elija Sulejman (2016), Mišel Franko (2017), Asgar Farhadi (2018), Ruben Estlund (2019), Mišel Azanavisijus (2020), Jasna Đuričić (2021), Sebastijan Majze (2022), Mia Vašikovska (2023), Pol Šreder (2024) i Sergej Loznica (2025).

Žiri će dodeliti nagrade Srce Sarajeva u Takmičarskom programu – igrani film.

Dobitnici će biti objavljeni u petak, 21. avgusta na ceremoniji dodele nagrada.

Predsednica žirija

Emili VotsonGlumica, Ujedinjeno Kraljevstvo

Dva puta nominovana za nagradu Oskar, Emili Votson nesumnjivo spada u svetski glumački vrh, što je dodatno potvrđeno 2015. godine kada je odlikovana Redom Britanskog Carstva u rangu oficirke (OBE) za svoj doprinos dramskoj umetnosti.

Gledaoci su je nedavno mogli videti u liku Meri Šekspir u adaptaciji nagrađivanog istorijskog romana Megi O’Farel „Hamnet“ koju je režirala Kloi Žao.

Među njenim značajnim filmskim ostvarenjima su: „Lomeći talase“ Larsa fon Trira (Evropska filmska nagrada za najbolju glumicu, nominacija za nagradu Oskar u kategoriji najbolje glumice), „Hilari i Džeki“ (nominacija za nagradu Oskar u kategoriji najbolje glumice), „Božja stvorenja“ uz Pola Meskala, „Te sitnice“ uz Kilijana Marfija, za koji je na Berlinalu nagrađena prestižnim Srebrnim medvedom za najbolju sporednu ulogu, Netfliksova drama „Stiv“, fantastični ep „Legenda o Očiju“, Bi-Bi-Si-jeva produkcija „Kralj Lir“ u režiji Ričarda Era, kao i „Na plaži Čezil“, „Gosford Park“, „Pijani od ljubavi“, „Crveni zmaj“, „Put rata“, „Kradljivica knjiga“, „Svedočanstvo mladosti“, „Everest“, višestruko nagrađivana drama „Teorija svega“, „Moli Mun“, „Ana Karenjina“, „Bel“, „Neke devojke“, „Cemetery Junction“, „Gospođica Poter“, „Vodni konj“, „Mrtva nevesta“, „Anđelin prah“, „Bokser“ i „Metroland“.

Imala je i glavnu ulogu uz Oliviju Vilijams i Marka Stronga u HBO Maks televizijskoj seriji „Dina: Proročanstvo“, čije je snimanje druge sezone upravo završeno.

Emili Votson takođe ima bogatu pozorišnu karijeru, uključujući brojne produkcije sa Rojal Šekspir kompani. Godine 2002. dobila je izuzetne kritike za glavne uloge u predstavama „Ujak Vanja“ i „Bogojavljenska noć“ u teatru Donmar Verhaus. Obe predstave igrale su se istovremeno, a režirao ih je Sem Mendes.

Prošle godine Votson je primila prestižnu nagradu Ričard Haris na dodeli Nagrada britanskog nezavisnog filma (BIFA), čime je odato priznanje njenom izuzetnom doprinosu britanskom filmu. Ostala priznanja uključuju počasnu nagradu Žozef Plato na Filmskom festivalu u Gentu (2024), nagradu za životno delo na Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu (2015) i BAFTA nagradu za najbolju glumicu (2011) za ulogu u filmu „Posrednica“.

Pored toga, Emili Votson bila je nominovana 2019. godine sa HBO/Skaj mini-serijom „Černobil“ za nagrade Emi i Zlatni globus.

Igor BezinovićReditelj, Hrvatska

Igor Bezinović je hrvatski reditelj rođen 1983. godine u Rijeci. Diplomirao je filmsku režiju na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu, kao i filozofiju, sociologiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu.

Njegov film „Fiume e morte!“ (2025) osvojio je brojne nagrade, uključujući Evropsku filmsku nagradu za najbolji dokumentarni film, kao i AFA nagrade (Adriatic Film & TV Awards) za najbolji film, režiju i scenario.

Takođe, autor je dokumentarnih filmova „Blokada“ (2012) i „Veruda – Film o Bojanu“ (2015) za koje je dobio nagrade Oktavijan za najbolji hrvatski dokumentarni film. Njegov debitantski dugometražni igrani film „Kratki izlet“ (2017) premijerno je prikazan u Roterdamu, a osvojio je Veliku zlatnu arenu za najbolji film na Pulskom filmskom festivalu.

Snimio je brojne kratke filmove prikazane na međunarodnim filmskim festivalima, među kojima su Roterdam, DOK Lajpcig, IDFF Jihlava, CPH:DOX, Kurcfiltage Vintertur, Bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana, Venecijansko bijenale arhitekture, Muzej pokretne slike i Gvanahuato.

Sara KlimoskaGlumica, Severna Makedonija

Sara Klimoska je glumica iz Severne Makedonije. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju, od kada gradi zapaženu karijeru na domaćim i međunarodnim filmskim i televizijskim projektima.

Najnoviju glavnu ulogu ostvarila je u filmu „Zbogom, Kopakabano“ koji je režirao Milčo Mančevski, a čija je premijera najavljena za 2026. godinu. Reč je o njenoj trećoj saradnji sa nagrađivanim rediteljem, nakon filmova „Vrba“ i „Kajmak“.

Među njenim zapaženijim filmskim naslovima izdvajaju se i „Nećeš biti sama“ Gorana Stolevskog, premijerno prikazan na Sandensu, „Domaćinstvo za početnike“, predstavljen na Filmskom festivalu u Veneciji, „Preeskponirano“ rediteljke Eleonore Veninove, te „Bauk“ Gorana Radovanovića. Na međunarodnoj sceni ostvarila je uloge i u filmovima „Niko“ rediteljke Eline Gering, „Porodične tajne“ Malika Vitala te „Odgovor“ Džejsona Lestera.

Učestvovala je u programima Talents Sarajevo Sarajevo Film Festivala i Berlinale Talents. Godine 2022. bila je nominovana za nagradu Srce Sarajeva za ulogu u televizijskoj seriji „Močvara“. Godinu ranije dobila je nagradu European Shooting Star zahvaljujući izvedbi u filmu „Lena i Vladimir“ reditelja Igora Aleksova.

Pored glume, Klimoska se sve više posvećuje i režiji te pisanju scenarija. Trenutno razvija svoj drugi kratkometražni film „Chained“.

Matejs Vauter KnolDirektor Evropske filmske akademije, Holandija

Matejs Vauter Knol cenjeni je filmski producent, predavač, urednik i novinar iz Holandije. Od 2021. obavlja dužnost direktora Evropske filmske akademije. Odgovoran je za izvršno upravljanje Akademijom, njenu viziju te celokupno programsko oblikovanje sadašnjih i budućih aktivnosti, uključujući razvoj brenda i publike, razmenu znanja, projekte filmske baštine te godišnju dodelu Evropskih filmskih nagrada.

Pre nego što je magistrirao savremenu istoriju na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji i Kraljevskom holandskom institutu u Rimu u Italiji, radio je kao urednik časopisa i novinar. Od 2001. godine delovao je u Amsterdamu kao kreativni producent i pridruženi producent na 30 nagrađivanih dokumentarnih filmova, sarađujući sa istaknutim rediteljima kao što su Hedi Honigman, Marija Avgusta Ramos i Mani Kaul. Za ARTE je koproducirao digitalno izdanje 40 restauriranih dela holandskog dokumentariste Johana van der Kekena, nagrađeno priznanjem Prix Cahiers du Cinéma 2006. godine. Nakon kraćeg angažmana na IDFA-i (2007–2008), 12 godina je bio deo vodećeg tima Berlinala, najpre kao vođa programa Berlinale Talentsa (2008–2014), a potom kao direktor European Film Marketa (2014–2020).

Tokom karijere pokrenuo je nekoliko novih edukativnih i industrijskih platformi. Zagovara veću raznolikost, jednakost i inkluzivnost, te uvodi modele podrške tim ciljevima u sklopu Berlinala i Evropske filmske akademije. Predaje i mentorisao je na različitim filmskim školama. Takođe, moderira i učestvuje kao govornik na međunarodnim događajima filmske industrije, te je bio član žirija na festivalima u Buenos Ajresu, Jerusalimu, Istanbulu i Lokarnu.

Atina Rahel CangariRediteljka, scenaristkinja i producentkinja, Grčka

Atina Rahel Cangari smatra se jednom od ključnih pokretačica grčkog novog talasa. Njeni žanrovski hibridni filmovi istražuju odnose moći i žudnje u kontekstu roda, klase i drugosti.

„The Slow Business of Going“ (2001), njen dugometražni diplomski film, osvojio je niz međunarodnih nagrada za najbolji film i najbolju režiju, a danas se nalazi u stalnoj filmskoj zbirci njujorške MoMA-e.

Njen drugi dugometražni film „Atenberg“ (2010) premijerno je prikazan u glavnom takmičarskom programu Filmskog festivala u Veneciji, gde je osvojio glumačku nagradu Coppa Volpi i nagradu za režiju Lina Mangijakapre. Nakon toga, snimila je film „Chevalier“ (2015) koji je ovenčan nagradom za najbolji film na BFI London Film Festivalu, te je bio nominovan u kategoriji najboljeg stranog filma za nagradu Independent Spirit. Oba filma bila su grčki kandidati za nagradu Oskar u kategoriji najboljeg međunarodnog filma.

Njena kratkometražna drama „Kapsula“, gotički „sunshine noir“ film i video-instalacija, bila je deo izložbe Documenta 13.

Pod okriljem svoje atinske producentske kuće HAOS FILM producirala je niz nagrađivanih filmova, među kojima su „Kinetta“ i „Alpi“ Jorgosa Lantimosa te „Digger“ Jorgisa Grigorakisa, a bila je i koproducentkinja filma „Pre ponoći“ Ričarda Linklejtera.

Članica Udruženja reditelja Amerike (DGA) i američke Akademije filmskih umetnosti i nauka (AMPAS), Cangari je bila članica žirija u Kanu, Berlinu, Lokarnu, Sandensu, Torontu, Melburnu i drugim festivalima. Predsedavala je žirijem u Veneciji, Geteborgu i na BFI Londonu.

Bila je umetnička direktorka laboratorije Oxbelly Screenwriting & Directing Laba, a trenutno je mentorka za režiju na Torino Film Labu. Predavala je film na Harvardu, Univerzitetu Teksas u Ostinu, institutu Le Frenoa, u Film Fabrici Bele Tara, te trenutno na California Arts Instituteu.

Njen poslednji dugometražni film „Harvest“, neovestern sa Kejlebom Landrijem Džounsom i Harijem Melingom u glavnim ulogama, premijerno je prikazan u takmičarskom programu u Veneciji 2024. godine.

32. Sarajevo Film Festival održaće se od 14. do 21. avgusta 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Žiri takmičarskog programa „Paralele i sudari“ dodelio je specijalno priznanje filmu „Mlečni zubi“ Mihaja Minkana, dok je za najbolji film u ovoj selekciji proglašeno ostvarenje „Reci mi šta osećaš“ Lukaša Rondude.

Mihaj Minkan se prisutnima obratio putem video-poruke: „Moj film je od samog početka zamišljen kao intimna priča – o zbunjenosti, suočavanju sa traumatičnim vremenima u samoći. To je priča o tome kako nam je uskraćen glas kojim bismo progovorili protiv zločina koje vidimo oko sebe. Nažalost, mislim da svi možemo da vidimo da danas ponovo živimo u takvim vremenima. Živimo u vremenu za koje smo verovali da je odavno prošlo i ostalo zakopano u prošlosti. Zato se nadam da možemo da budemo zajedno, da budemo snažni i da ujedinjeni progovorimo protiv cinizma današnjice i potpunog zanemarivanja vrednosti tuđih života, čemu svi danas svedočimo.“

Lukaš Ronduda se takođe javio putem video-snimka u kojem je rekao: „Trenutno radim u Muzeju savremene umetnosti, koji se pojavljuje i u samom filmu. Ovde postavljam izložbu Patrika Rožickog, koji je bio inspiracija za glavnog junaka filma. Hvala vam mnogo na ovoj nagradi. Zaista je neverovatna i iskreno sam zahvalan.“

Nagradu FIPRESCI za najbolji film Glavnog takmičarskog programa dobio je film „Kao kod kuće“ reditelja Gabora Holtaija.

Nagradu su primili glumci iz filma Aron Molnar i Rozi Lovaš.

„Snimanje ovog filma bilo je naš čin otpora — ne kroz parole, već kroz pripovedanje, kroz verovanje da slobodan film i slobodna misao uvek zaslužuju da budu branjeni. Ne znamo da li filmovi mogu da promene istoriju, ali mogu da pomognu da ideja slobode ostane živa. Možda smo, na svoj mali način, tome dali doprinos“, istakla je Rozi Lovaš.

Žiri Glavnog takmičarskog programa dodelio je specijalno priznanje za originalnost nemačkom filmu „Nesrećna majka“ rediteljke Suzane Hajnrih.

Priznanje je u ime ekipe filma primio glavni glumac Teo Kolaruso, koji se zahvalio na gostoprimstvu tokom nekoliko dana koje je proveo na Paliću.

Specijalno priznanje dodeljeno je i filmu „Elenina promena“ Stefanosa Civopulosa.

Nagradu je primila glumica iz filma Penelope Cilika: „Hvala za ovo prelepo iskustvo. Ovaj festival je veoma poseban. Veoma sam zahvalna i srećna što sam provela nekoliko dana ovde i nadam se da ću se vratiti.“

Nagrada Palićki toranj za najbolju režiju dodeljena je Simonu Ferhevenu za film „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“.

Simon Ferheven obratio se putem video-poruke rečima: „Velika mi je čast što sam na vašem festivalu dobio nagradu za najbolju režiju. Poznajem neke od laureata koji su ovu nagradu osvojili prethodnih godina. Znam kakve filmove prikazujete i zaista cenim vašu posvećenost evropskom filmu. Moj film je veoma ličan. Govori o gubitku ljudi koji su vam bliski, o gubitku snova, o gubitku trenutaka u životu koja se nikada više ne vraćaju. To je, zapravo, priča o životnom ciklusu, o tome koliko on često ume da bude bolan i kako moramo da ga prihvatimo hrabro, sa humorom i ljubavlju. Imam utisak da ste i vi moj film prihvatili sa mnogo ljubavi.“

Dobitnik Zlatnog tornja za najbolji film u Glavnom takmičarskom programu festivala je ostvarenje „Nino u raju“ reditelja Lorana Mikelija.

Reditelj Loran Mikeli i glumac Oskar Hegstrem obratili su se prisutnima putem video-poruke.

„Ovo je prva nagrada koju je film dobio, tako da je ovo za mene veoma dirljiv trenutak. Hvala vam od srca. Ovo mi mnogo znači, jer je verovatno najveći strah svakog reditelja da ono što pokušava da kaže i podeli sa publikom neće biti shvaćeno. Zato je osećaj da vas je neko zaista razumeo nešto predivno. Hvala vam na tome“, izjavio je Mikeli.

Gorki List nagrada publike 33. Festivala evropskog filma Palić dodeljena je filmu „Ah, ta praznina, ta strašna praznina“, koji je prikazan u okviru Glavnog takmičarskog programa.

Katarina Krstajić, PR menadžerka kompanije Gorki List, ovom prilikom je navela: „Ponosni smo što je Gorki List više od 20 godina partner Festivala evropskog filma Palić. Pored duge tradicije, povezuje nas posvećenost autentičnim pričama i vrednostima koje traju. Verujemo u snagu umetnosti da inspiriše i ostavlja neizbrisiv trag i zato podrška filmskim stvaraocima za Gorki List predstavlja ulaganje u budućnost kulture. Ove godine po deseti put dodeljujemo Gorki List nagradu publike, priznanje koje nosi posebnu težinu jer dolazi upravo od gledalaca zbog kojih film i postoji. Ona predstavlja potvrdu da je ovaj film ostavio snažan utisak i da je publika u njemu pronašla deo sebe. Neka ova nagrada bude motivacija celokupnoj ekipi da nastavi da stvara autentične priče kojima će osvajati svet.“

Nagradu „Aleksandar Lifka“ u kategoriji domaćih stvaralaca, reditelju, glumcu i scenaristi Radošu Bajiću, uručio je direktor festivala Radoslav Zelenović.

„Radoš Bajić pripada krugu autora koji su tokom više od pet decenija ostavili prepoznatljiv trag u srpskoj kinematografiji. Glumačku karijeru započeo je sarađujući s rediteljima različitih poetika, od Žike Živojina Pavlovića u filmu Put za Katangu, do Hajrudina Krvavca, Veljka Bulajića, Živka Nikolića i drugih istaknutih autora. Kao glumac ostvario je više od stotinu uloga, a kasnije i kao scenarista, reditelj i producent izgradio prepoznatljiv autorski opus. Njegovi filmovi i televizijske serije svedoče o istrajnosti u negovanju domaćeg filmskog izraza i o trajnoj posvećenosti nacionalnoj kinematografiji“, naveo je Radoslav Zelenović.

Radoš Bajić se zahvalio Savetu Festivala evropskog filma Palić na dodeli ovog velikog profesionalnog priznanja: „Samim uvidom u to ko je do sada dobio ovu nagradu, ostaje mi da verujem da sam dostojan ovog priznanja. U mojoj profesionalnoj riznici satisfakcije za 50 godina rada na filmu, ova nagrada će imati poseban značaj.“

Radoš Bajić naglasio je da je publika najvažniji deo svake filmske svetkovine, te pohvalio Festival evropskog filma Palić na tome što je sačuvao svoju autonomnost i ekskluzivnost, da bude posvećen autorima i filmskoj umetnosti.

Pre projekcije filma „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ publici se poklonila ekipa filma predvođena rediteljkom Jelenom Bajić Jočić.

Ovogodišnje, 33. izdanje Festivala evropskog filma Palić održano je od 18. do 22. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival je održan na više lokacija, među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću, kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Na ovogodišnjem izdanju, u predfestivalskom i festivalskom programu publika je mogla da pogleda preko 130 filmova.

Festival evropskog filma Palić tradicionalno podržavaju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Grad Subotica, Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, kao i mnogobrojni prijatelji i medijski partneri.

Sponzor – prijatelj Festivala evropskog filma Palić više od 20 godina je Gorki List, kao nezaobilazan deo naše umetničke scenografije, ali i partner koji podstiče angažovanje publike da istražuje doživljaje prezentovanih filmskih ostvarenja kroz Gorki List nagradu publike.

(Telegraf.rs)

Foto: Promo/Ustupljena fotografija

Dugometražni igrani film „Sadim svoju ruku u vrt“, u režiji Borisa Hadžije iz Srbije i Hode Taheri iz Irana, imaće svetsku premijeru u takmičarskom programu Giornate degli Autori, koji se održava u okviru 83. Međunarodnog filmskog festivala u Veneciji.

„Sadim svoju ruku u vrt“ prati Hodu i Borisa, koji odlučuju da se venčaju i tom prilikom okupe svoje porodice u Sremskim Karlovcima. Dok čekaju dolazak prvog deteta, Hoda i Boris počinju da preispituju ideju porodice ne kao nešto dato i stabilno, već kao odnos koji se neprestano iznova gradi, pregovara i menja pod pritiskom distance, granica i društveno-istorijskih prilika.

Glavne uloge tumače sami autori, zajedno sa članovima svojih porodica – Brankom Hadžijom, Igorom Hadžijom, Jahandoht Taheri i Hosnom Taheri. Film je sniman na lokacijama u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Beogradu i Berlinu.

Film je nastao kao koprodukcija DFFB-a, produkcijske kuće Cruising iz Nemačke, Naked iz Srbije i Mala Production iz SAD-a. Producenti filma su Maximilian Feldkamp, Čarna Vučinić, Ena Bajraktarević, Hoda Taheri i Boris Hadžija, koproducent je Tyler Hill. Realizaciju filma podržao je fond Kreativna Evropa – MEDIA.

Scenario i režiju potpisuju Boris Hadžija i Hoda Taheri, direktor fotografije je Vytautas Katkus, snimatelj i dizajner zvuka Luka Barajević, scenograf Michael Schindlmaier, kostimografkinja Anna-Maria Scharf, dok montažu potpisuje Boris Hadžija.

Program Giornate degli Autori je u prethodnim godinama ugostio srpske filmove „Oaza“ Ivana Ikića (2020) i „Mogućnost raja“ Mladena Kovačevića (2024).

83. Venecijanska „Mostra“ biće održana od 2. do 12. septembra 2026. godine. Domaća premijera filma „Sadim svoju ruku u vrt” biće održana na Festivalu autorskog filma (FAF).

(Telegraf.rs)

Kada se na ekranu pojavi Srećko Šljivić, pedantni i večito zabrinuti šef kazina, gledaoci znaju da sledi vrhunska komedija situacije. Njegov odnos sa Aranđelom Golubovićem (kojeg je tumačio legendarni Bata Živojinović) ostaje jedan od upečatljivijih segmenata serije Siniše Pavića. Bole Stošić je u lik Šljivića utkao onu specifičnu beogradsku gospoštinu pomešanu sa komičnim autoritetom, čineći ga likom kojeg publika voli uprkos njegovoj strogoći prema omiljenom dedi Aranđelu.

Put koji je počeo u senci rata

Božidar Stošić rođen je 21. jula 1937. godine u Skoplju, ali je vihor Drugog svetskog rata njegovu porodicu rano odveo put Niške Banje, a potom, 1945. godine, u Beograd. Glavni grad postao je njegova pozornica, ali i sudbina. Zanimljivo je da svet glume nije bio njegov prvi izbor - nakon Treće beogradske gimnazije, Bole je upisao Medicinski fakultet. Ipak, "virus" pozorišta, kojim se zarazio u dramskoj sekciji kod Slobodana Aligrudića i u omladinskom pozorištu "Lola Ribar", bio je jači. Medicina je izgubila studenta, ali je srpsko glumište dobilo dragulj.

Majstor scene i „pozorišni stub”

Karijeru je započeo davne 1960. godine kao čistač cipela u filmu „Cveće i baloni”. Od tog trenutka, više od pet decenija, Stošić je bio neizostavni deo naših života. Iako ga najšira publika pamti po televizijskim ulogama u serijama „Hiljadu zašto?”, „Pozorište u kući”, „Srećni ljudi” i „Porodično blago”, njegove kolege su ga znale kao vrhunskog profesionalca na daskama koje život znače.

Bio je jedan od stubova Pozorišta „Boško Buha” i Beogradskog dramskog pozorišta (BDP), gde je dočekao i penziju. Međutim, njegova strast prema teatru nije poznavala starosnu granicu. Kao jedan od osnivača Pozorišta na Terazijama, Bole je ugradio sebe u temelje ovog teatra. Gledali smo ga u klasicima poput „Dunda Maroja” i „Bala lopova”, a mlađe generacije su ga obožavale u mjuziklu „Neki to vole vruće”. Svoju poslednju ulogu ostvario je upravo tamo gde se najbolje osećao - na sceni, u „Fantomu iz Opere” 2017. godine, samo godinu dana pre odlaska u večnost.

Srećko Šljivić - Više od običnog šefa

U „Srećnim ljudima”, Stošić igra čoveka koji pokušava da održi red u haotičnom svetu kazina devedesetih. Njegov Srećko Šljivić nije bio samo „šef iz serije”, već i personifikacija onog sloja ljudi koji se trude da ostanu dostojanstveni u nedovoljno dostojanstvenim vremenima. Dijalozi između njega i Bate Živojinovića i danas se prepričavaju, a njegova sposobnost da mimikom i kratkom pauzom u govoru izazove smeh, dokaz je glumačke zrelosti.

Bio je glumac koji nije jurio naslovne strane, ali je dobio ono najvažnije - trajanje. Dobitnik nagrade „Miodrag Đukić” i uvaženi član žirija Filmskih susreta u Nišu, Stošić je do poslednjeg dana bio posvećen unapređenju kulture, služeći kao predsednik Upravnog odbora Pozorišta na Terazijama.

Odlazak i večni osmeh

Kada je 13. decembra 2018. godine stigla vest da je Bole Stošić preminuo, kulturna javnost ostala je u tišini. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana, pored onih koji su, poput njega, činili ovo društvo boljim i duhovitijim.

Danas, dok RTS ponovo emituje zgode i nezgode porodice Golubović, povratak Boleta Stošića na male ekrane nije samo čin nostalgije. To je podsećanje na vreme kada su glumci bili moralni i umetnički autoriteti, i kada se kvalitet merio trajanjem, a ne skandalima. Srećko Šljivić nas ponovo gleda sa ekrana, podsećajući nas na osmeh Boleta Stošića - osmeh koji, baš kao i njegove uloge, nikada neće izbledeti.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Božidar Stošić)

Reči Bekima Fehmijua o Zoranu Radmiloviću prenosimo u celosti.

"Veče. Sedim u bifeu Ateljea 212. Ušao je kolega Zoran Radmilović, gladeći svoje guste brkove. Naslonio se na zid, šarmantno isturio stomak i počeo da ga gladi zadovoljno puštajući zvuke podrigivanja: ,,Oh, oh, oh. Zoro, daj mi jednu dobru kafu”.

,,Jesi li se toliko najeo baklava?”, dobacio mu je drugi kolega.

,,Jesam, mamu vam j…. nacionalističku.”

Te večeri saznajem da je Zoran Radmilović, u znak protesta, svakog dana i večeri, posećivao porazbijane poslastičarnice u Beogradu čiji su vlasnici bili Albanci. Nije bio ješan, ali bi popio neku bozu ili kafu i ohrabrivao ih.

Zoran Radmilović je bio Čovek.”, napisao je Bekim Fehmiu u svojoj knjizi "Blistavo i strašno".

(Telegraf.rs/izvor: buka.com/knjiga Bekima Fehmiua "Blistavo i strašno")