Trideset godina od objavljivanja, kultna pesma „Upalite za mnom sveće“ dobija novo ruho u Lordovoj obradi. Njegova interpretacija tako postaje lični susret sa stihovima koje je oduvek osećao kao poeziju, ali i kao uvod u priču muzičkog kabarea „A na nebu… kafana“, koji će biti održan 4. decembra u MTS Dvorani.

“Ceo život se bavim muzikom, a ne žanrovima. Kada je pesma izuzetna, nije važno kom žanru pripada. Ja nisam pevač narodne muzike. Dolazim iz nekog sasvim drugog senzibiliteta, ali vrlo dobro se sećam kako me je Dzej očarao svojim glasom i ovom pesmom još pre 30 godina. I eto, ta pesma me prati još od tada i poželeo sam da je na svoj način i kroz svoj doživljaj oblikujem. Nekako je ona za mene uvek bila poezija. Braja je sjajno napisao, još kao mlad i možda je i za njega bila dar sa neba. Sebi sam ispunio neku davnu želju i srce pevajući ovu pesmu onako kako je ja vidim. A to je valjda i suština i lekovitost muzike, da ispuni srce.” poručio je Lord.

A publici će srce svakako ispuniti muzički kabare „A na nebu… kafana“, koji će po prvi put diti održan na velikoj sceni MTS Dvorane 4. decembra. Lord i Gospoda donose veče pesama Tome, Džeja, Šabana, Tozovca, Kemala, Tošeta i drugih velikana, uz priče o muzici, ljubavi i boemima, humor i neočekivane muzičke spojeve.

U ovoj kafani publika nije samo gledalac, već gost za stolom, pozvan da se nasmeje, prepusti pesmama i sačuva uspomene na one kojih više nema. Ulaznice su dostupne na blagajni MTS Dvorane i preko platforme mtsdvorana.rs.

(Telegraf.rs)

Krajem devedesetih godina prošlog veka, MTV-jem je suvereno vladao lik zbunjenog belca koji očajnički pokušava da bude deo hip-hop kulture. Obeležio je jedno muzičko doba, a iza tog lika stajao je tada 18-godišnji Gaj Koen, mladi glumac koji je tek započinjao karijeru u Los Anđelesu.

Od skromne audicije do svetskog hita

„Bio sam glumac u Los Anđelesu tek oko šest meseci. U to vreme, u devedesetim, muzički spotovi su bili odličan način da steknete iskustvo jer nisu bili pod strogim sindikalnim ugovorima. Bila mi je to možda tek osma audicija u životu, a pretvorila se u jedan od najvećih muzičkih spotova svih vremena“, započinje priču Koen.

Kao veliki obožavalac grupe The Offspring, koji je njihov album Smash preslušavao na kaseti, doživeo je i prilično komičnu situaciju na samom setu. Naime, nije odmah prepoznao frontmena benda, Dekstera Holanda.

„Prvi put kad sam sreo Dekstera, nisam ga prepoznao jer nije imao pletenice, već kratku plavu kosu. Ćaskali smo na setu nekih desetak minuta, a onda sam ga pitao: 'Koja je tvoja uloga u ovom spotu?' On me samo pogledao i rekao: 'Brate, ja sam glavni pevač!' Od tog trenutka smo postali i ostali prijatelji“, priseća se Gaj uz osmeh.

Energija koja se retko viđa i eksplozija na MTV-ju

Snimanje spota donelo je ogromnu energiju za koju je cela ekipa odmah znala da će prerasti u nešto veliko.

„Ono čega se najviše sećam sa snimanja jeste koliko su svi bili uzbuđeni. Već posle nekoliko kadrova i scena bilo je jasno da stvaramo nešto ogromno“, priča Koen.

Uspeh je bio munjevit. Pesma i spot su postali zaštitni znak kultne MTV emisije Total Request Live (TRL):

„Kada sam video da je spot danima na vrhu liste TRL-a, emisije koju su tada svi pratili u Tajms Skveru, shvatio sam koliki je to zapravo hit.“

Na pitanje zašto je spot toliko rezonovao sa publikom širom planete, Koen ima jednostavno objašnjenje:

„Mislim da su ljudi u tom liku prepoznali nekoga iz svog okruženja – nekoga ko se previše trudi da se uklopi i glumi 'opasnog momka'. Ali taj lik nije zao niti je trpeo neku nepravdu; naprotiv, zabavljao se, bio prihvaćen na neki svoj način, pa su se svi smejali zajedno sa njim, a ne samo njemu.“

Život rok zvezde i nastup na Vudstoku '99

Nakon što je spot eksplodirao, članovi benda došli su na ideju da se Gaj pojavi na sceni tokom njihovih koncerata u Los Anđelesu. Reakcija publike bila je neverovatna, pa su ga pozvali da krene sa njima na svetsku turneju.

„Imao sam 18 godina i ne mogu da verujem da su me roditelji pustili da idem! Nikada pre toga nisam putovao sam. Ipak, članovi benda The Offspring su me prihvatili kao člana porodice. Vozio sam se njihovim autobusom, spavao u istim hotelima, leteo Deksterovim avionom... Četiri meseca sam živeo kao prava rok zvezda, a moj jedini zadatak je bio da izađem na binu na oko minut i zaplešem“, navodi Koen.

Kruna te turneje bio je nastup pred stotinama hiljada ljudi na čuvenom festivalu Vudstok 1999. godine (Woodstock '99). Saradnja sa bendom, kako kaže, traje i danas – povremeno se i dalje pojavljuje kao specijalni gost na velikim festivalskim nastupima, fotografiše se sa fanovima i deli autograme.

„Fascinantno mi je kada na koncertima vidim decu, njihove roditelje, pa čak i deke i bake kako zajedno skaču. Videti kako ta pesma spaja generacije je neverovatan osećaj.“

„Da li sam privatno takav?“

Za kraj, Koen je odgovorio na pitanje koje mu najčešće postavljaju: da li se i privatno ponaša i oblači kao njegov alter-ego iz spota?

„Odgovor je – ne! Ne oblačim se ovako u svakodnevnom životu. Volim hip-hop, volim da se šalim i blesav sam tip, ali ovaj lik nije stvarni ja. Ipak, neizmerno sam uživao igrajući ga, a i danas mi izmami osmeh na lice kada vidim koliko ljudima i dalje znači“, zaključio je Koen.

(Telegraf.rs)

Film prati profesionalnu karijeru Aleksandra Antonijevića, nekadašnjeg prvaka Nacionalnog baleta Kanade, koji se nakon više od dve decenije međunarodne karijere vraća u rodni Novi Sad kako bi postavio novu verziju baleta „Žizela” na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Posebnu dimenziju njegovoj priči daje činjenica da, uprkos izuzetnoj svetskoj karijeri, nikada nije nastupao na sceni svog rodnog grada. Film je snimljen u Srpskom narodnom pozorištu, i u njemu učestvuje ansambl novosadskog Baleta, ali i Marijanela Nunjez i Patricio Reve, baletske zvezde koje su briljirale na premijeri ove predstave, u martu ove godine.

Foto: Privatha arhiva/Ustupljena fotografija

Festival dokumentarnog filma u Materi, koji se ove godine održava od 7. do 15. novembra, okuplja i ovoga puta brojna istaknuta imena svetske i italijanske kinematografije, među kojima su laureati najviših filmskih priznanja, uključujući dobitnike nagrada Američke filmske akademije – Oskar ili Kanske palme.

(Telegraf.rs

Satnica

18:00 Ulaz

19:00 Temperance

19:50 Exit Eden

21:05 Kamelot

„Ljubitelji simfonijskog metala, bili biste ludi da ovaj album ne vrtite na repeat. To je Kamelot kakav poznajemo, samo još žešći“, piše Beth Morait za Ever Metal, koji je albumu „Dark Asylum“ dao 10/10. „Kamelot na ‘Dark Asylumu’ prigrljuje svoju teatralnu stranu i donosi melodije, sviračko umeće i atmosferu […] Mračno, dramatično, melodično i neodoljivo“, piše Fireworks Magazine, koji ga je proglasio albumom nedelje i ocenio sa 9/10. Više nego dovoljno razloga da se u nedelju vidimo u Hangaru!

Exit Eden je simfonijska metal supergrupa osnovana 2017. godine, koja spaja metal i prepoznatljive pop melodije u moćan, pomalo filmski zvuk. Bend čine tri istaknute vokalistkinje, Clémentine Delauney (Visions of Atlantis), Anna Brunner (League of Distortion) i Marina La Torraca (Battle Beast), koje kroz koncept moderne „femme fatale“ ističu snagu i samostalnost. Debitantski album „Rhapsodies in Black“ privukao je pažnju međunarodne publike, a na drugom albumu „Femmes Fatales“ obradama su pridružile i autorske pesme, među kojima je singl „Run!“ s Markom Hietalom, bivšim članom Nightwisha. Biće im to prvi nastup u Srbiji.

Temperance je italijanski bend koji od osnivanja 2013. godine spaja simfonijski i melodični metal. Prepoznatljiv zvuk izgradili su na smenjivanju ženskih i muških vokala i upečatljivim refrenima. Kroz osam studijskih albuma etablirali su se na evropskoj simfonijskoj metal sceni, posebno među ljubiteljima bendova kao što su Nightwish i Within Temptation. U Hangaru će predstaviti „Arcani“, svoj osmi studijski album, koji je Napalm Records objavio 16. oktobra.

Hengtajm organizuje nastup ovih bendova i u petak, 13. novembra, u zagrebačkom klubu Boogaloo na Svetski dan sympho metala!

(Telegraf.rs)

Serija je snimljena u inovativnom formatu prilagođenom gledanju na pametnim telefonima, bez potrebe za okretanjem ekrana (9:16).

Radnja prati studentkinju medicine Nikolinu, koja se zaljubljuje u Stojana, košarkaša kome do ostvarenja sna o igranju u NBA ligi nedostaje još samo jedan ugovor.

Međutim, ono što nijedno od njih ne zna jeste da se njihova prva zajednička noć snima iz susedne sobe i da je cena tih snimaka već određena.

Pretpremijernoj projekciji prisustvovali su brojni gosti, koji su imali priliku da među prvima pogledaju svih 40 epizoda serije i upoznaju se sa novim formatom televizijskog sadržaja.

Serija je snimljena na srpskom jeziku, uz titlove na devet jezika, a dostupna je i u sinhronizovanim verzijama, kako bi gledaoci mogli da je prate na svom jeziku.

Platforma Shooshka, predstavljena kao prva balkanska platforma posvećena mikroformatu, donosi kratke epizode i zaokružene priče kreirane za gledanje na mobilnim telefonima.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Prvoj projekciji filma u Cankarjevom domu prisustvovaće reditelj Predrag Ličina, producent Đorđe Vranješ, i deo glumačke ekipe: Hristina Popović, Gordan Kičić i Rade Šerbedžija.

Radnja filma Virus patološke dobrote odvija se u Zagrebu 1983. godine. Usred snežne noći, u stan Zorke Vasiljević upada goli muškarac koji tvrdi da je stigao iz budućnosti, tačnije iz 2031. godine, kako bi sprečio pandemiju Virusa patološke dobrote koja preti čovečanstvu. Zorka veruje da je reč o prevarantu, ali njegova predviđanja tokom večeri počinju da se ostvaruju…

Reč je o prvoj regionalnoj satiričnoj SF crnoj komediji o putovanju kroz vreme, koja parodira pojave u našoj sadašnjosti, događaje iz bliže prošlosti i svet budućnosti u kome bi dobrota mogla da bude najopasniji virus.

Scenario filma napisao je reditelj Predrag Ličina prema sopstvenoj istoimenoj priči iz zbirke Bljuzga u sumrak (Jesenski i Turk, 2022).

Glumačku ekipu predvode Hristina Popović (Zorka Vasiljević) i Nikola Đuričko (Luka Radivojević), a čine je i Gordan Kičić (Zigi Vasiljević), Tihana Lazović Trifunović (policajka Sutjeska), Goran Bogdan (policajac Bogdan) i Rade Šerbedžija (Slobodan Novak).

Producent filma je Đorđe Vranješ, koproducentkinja je Vanja Sremac, a pridruženi producent Aleš Pavlin. Film je nastao u produkciji Stiglitz Productions (Srbija) i Terminal 3 (Hrvatska). Direktori fotografije Virusa patološke dobrote su Saša Petković i Dragan Radetić, montažerka Vanja Kovačević, dizajneri zvuka Igor Suzić i Zoran Maksimović, a kompozitori su Jura Ferina i Pavao Miholjević.

Scenografiju potpisuje Dušan Radoičić, kostimografiju Selena Orb, maskerka je Aleksandra Pavelkić Janković, supervizor vizuelnih efekata David Gatarić, a kolorista Goran Todorić.

Film je sufinansiran sredstvima Filmskog centra Srbije (FCS) i Hrvatskog audiovizualnog centra (HAVC). Sponzor filma je Atlantic Štark – Smoki. Film je finansijski podržao i Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade RH – Srpsko narodno vijeće.

Nakon prve projekcije zakazane za 13. novembar u 16.30 časova u Linhartovoj dvorani Cankarjevog doma u Ljubljani, naredne festivalske projekcije biće održane 14. novembra u 21 čas u bioskopu Bežigrad u Ljubljani i 19. novembra u 20 časova u bioskopu Maribox u Mariboru.

Svetska premijera filma održana je na 32. Sarajevo Film Festivalu, dok je američku premijeru imao na Serbian Film Festivalu u Vašingtonu. U novembru će film biti predstavljen i publici 36. Filmskog festivala u Kotbusu u Nemačkoj, u okviru selekcije „Hits: Outperforming Hollywood“.

Bioskopska distribucija ove srpsko-hrvatske koprodukcije očekuje se u februaru 2027. godine u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Film je snimljen u Pančevu tokom tri nedelje.

Ljubljanski međunarodni filmski festival (LIFFe) jedan je od najznačajnijih filmskih događaja u Sloveniji, koji od 1990. godine publici predstavlja izbor savremene svetske kinematografije, uključujući nagrađivana ostvarenja sa vodećih međunarodnih festivala, kao i filmove novih evropskih autora. Festival organizuje Cankarjev dom, a njegov program obuhvata takmičarske i revijalne selekcije, retrospektive i prateće programe. Posebnu pažnju posvećuje promociji mladih filmskih stvaralaca i približavanju savremenih filmskih tendencija slovenačkoj publici.

Ovo je drugi dugometražni film Predraga Ličine, koji i ovoga puta krasi njegov prepoznatljiv scenaristički i rediteljski satirični rukopis sa elementima naučne fantastike, poznat iz nagrađivanog dugometražnog prvenca Poslednji Srbin u Hrvatskoj i kratkometražnog filma Teleport Zovko.

(Telegraf.rs)

Njih četvoro doguralo je do samw završnice, gde su branili svotu od 375.000 dinara.

Imali su odličnu kapitalnu prednost, budući da su napravili 18 koraka.

Imali su rivala za respekt, Tragača Aleksu Stefanovića.

Međutim, sjajni Piroćanac nije uspeo da ih stigne, te su srednjoškloci uspeli zajedno da osvoje tih 375.000 dinara.

Aplaudirao im je Tragač Alwksa, a reči hvale za njih imao je i voditelj Slobodan Šarenac.

(Telegraf.rs)

Pre nego što je postao jedna od najvećih holivudskih zvezda, Silvester Stalone bio je nepoznati glumac bez novca, značajnijih uloga i gotovo ikakvih izgleda za uspeh. Njegova neverovatna životna priča, koja je prethodila nastanku jednog od najvoljenijih filmova svih vremena, sada dobija svoje mesto na velikom platnu u ostvarenju Ja sam Roki (I Play Rocky), u režiji oskarovca Pitera Farelija, autora nagrađivanog filma „Zelena knjiga“.

U glavnoj ulozi je Entoni Ipolito, koji tumači mladog Silvestera Stalonea, dok Ana Sofija Rob igra njegovu prvu suprugu Sašu Čak, a Met Dilon Staloneovog oca Frenka Starijeg.

Film donosi priču o upornosti, ambiciji i veri u sebe, ali i otkriva niz gotovo neverovatnih okolnosti pod kojima je 1976. godine nastao „Roki“, ostvarenje koje je osvojilo tri Oskara, uključujući nagradu za najbolji film, i zauvek promenilo istoriju kinematografije.

Odbio 360.000 dolara jer je želeo da igra Rokija

Početkom sedamdesetih godina Stalone je živeo u njujorškoj četvrti Hell's Kitchen, pokušavajući da pronađe svoje mesto u filmskoj industriji. Dobijao je tek sporadične, uglavnom beznačajne uloge, a u jednom periodu bio je i beskućnik, spavajući na železničkoj stanici sa svojim psom.

Suočen sa neprestanim odbijanjima, odlučio je da sam napiše scenario i stvori ulogu za sebe. Tako je nastao „Roki“, priča o anonimnom bokseru koji dobija životnu priliku da se suprotstavi svetskom šampionu Apolu Kridu.

Međutim, kada su producenti Irvin Vinkler i Robert Čartof odlučili da otkupe scenario, pojavio se novi problem. Filmski studio United Artists želeo je poznatog glumca u glavnoj ulozi, a jedan od favorita bio je tada popularni Rajan O'Nil.

Stalone nije pristajao na takav kompromis. Iako je njegova supruga bila trudna, a njih dvoje živeli u teškoj finansijskoj situaciji, odbijao je sve veće novčane ponude da se odrekne uloge. U jednom trenutku odbio je čak 360.000 dolara, sumu koja je mogla potpuno da promeni njegov život.

„Jedna od stvari koje najviše volim u ovoj priči jeste trenutak kada Stalone kaže producentima i studiju: “Neću odustati od ove uloge ni za milion, ni za deset miliona dolara, jer postoje stvari u životu koje nisu pitanje novca.” Danas se sve vrti oko novca. A ovde imamo čoveka koji kaže: “Nije me briga za novac, ja ovo moram da uradim.” Nisu mogli da ga kupe. Ideja da su svi spremni na kompromise, a da Stalone nije bio, postajala mi je sve važnija tokom rada na filmu“, ističe reditelj Piter Fareli.

Stalone je na kraju uspeo da se izbori za glavnu ulogu, ali pod izuzetno strogim uslovima. Film nije smeo da prekorači budžet ni za jedan dolar, niti da kasni sa snimanjem makar jedan dan. U suprotnom, bio bi zamenjen.

„Roki“ je snimljen za svega 28 dana, sa budžetom od približno milion dolara, a ostvario je zaradu veću od 117 miliona dolara. Bio je nominovan za deset Oskara, osvojio tri, a Stalone je postao prvi umetnik posle Orsona Velsa i „Građanina Kejna“ nominovan i za najboljeg glumca i za originalni scenario za isti film.

Od audicije u bakinom podrumu do uloge holivudske legende

Posebnu pažnju privlači Entoni Ipolito, mladi glumac koji je već imao iskustvo igranja velike filmske ličnosti, igrao je mladog Al Paćina u seriji „The Offer“, posvećenoj nastanku „Kuma“.

Zanimljivo je da je Ipolito počeo da se priprema za ulogu Rokija mnogo pre nego što je znao da će film „Ja sam Roki“ uopšte biti snimljen.

„Čuo sam Stalonea kako u jednom intervjuu govori da bi voleo da snimi film o tome kako je nastao Roki. Pomislio sam da bih možda mogao da mu pošaljem snimak na kojem glumim Rokija. Znao sam da su šanse veoma male. Ipak sam u podrumu bakine kuće na Long Ajlendu snimio audiciju. Kupio sam veliku boksersku vreću i okačio je, prijatelj me je snimao, dok je moj rođak u uglu držao lampu“, priseća se Ipolito.

Foto: Tanjug/AP/Claire Folger/Amazon MGM Studios

Za potrebe filma glumac se ugojio više od 18 kilograma, trenirao boks i detaljno proučavao Staloneove rane uloge, njegov hod, pokrete, način govora i karakterističan smisao za humor.

Konačnu potvrdu da je pravi izbor dobio je od samog Stalonea, koji je pogledao njegov audicioni snimak i producentima poručio da neće pronaći boljeg glumca.

„Ljudi su veoma emotivno vezani za lik Rokija. Stalone je sebe potpuno uneo u taj lik, toliko svog života i svoje životne filozofije da je pokušaj da sve to prenesem na ekran za mene predstavljalo ogromnu odgovornost. Sve je počelo kao nešto veoma malo, crno-beli snimak koji sam napravio u bakinom podrumu, a da nisam ni znao da će ovaj film biti snimljen. A onda sam se našao na setu, okružen sa 250 ljudi koji su radili na njegovom nastanku. Svi su bili inspirisani i duboko povezani sa originalnim filmom. Snimanje ovog ostvarenja bilo je zaista posebno“, kaže Ipolito.

Žena koja je verovala u Stalonea kada niko drugi nije

Važan deo filma posvećen je odnosu Stalonea i njegove tadašnje supruge Saše Čak, koju tumači Ana Sofija Rob.

Saša nije bila samo njegova emotivna podrška. Ona je prekucavala scenario koji je Stalone pisao rukom, verovala u njegovu viziju i bila uz njega tokom najtežih trenutaka. Kasnije je fotografisala i snimanje originalnog „Rokija“, ostavljajući dragoceno svedočanstvo o nastanku filma.

„Ova priča ne bi bila moguća bez Sašine vere u partnera i njene vizije. Ljudima je potrebna ta čvrsta podrška nekoga ko će im reći: “Zaboravi šta svi govore – ja verujem u tebe.” Zamislite samo, Saša je bila trudna, nisu imali novca, a ona je i dalje verovala u njegovu viziju i potpuno stala iza njega. Za to su potrebni strast i bezrezervna vera u drugu osobu. Suština je u odnosima među ljudima. Bilo je veoma uzbudljivo oživeti takvu vrstu nade“, ističe Ana Sofija Rob.

Pripremajući se za ulogu, glumica je naučila da koristi fotoaparat Minolta, isti model kojim je Saša fotografisala snimanje „Rokija“ 1976. godine. Tokom rada na novom filmu i sama je fotografisala rekonstrukcije kultnih scena.

Zanimljivosti koje otkrivaju koliko je nastanak „Rokija“ bio neverovatan

Jedan od najfascinantnijih detalja jeste da je Stalone napisao scenario za svega tri i po dana. Dok je radio na njemu, gotovo neprekidno je slušao muziku grupa Buffalo Springfield, Hall & Oates i Procol Harum. Piter Fareli je upravo te pesme uključio u novi film, kako bi što autentičnije dočarao atmosferu u kojoj je scenario nastajao.

Malo je poznato i da su producenti originalnog „Rokija“ založili svoje kuće kako bi obezbedili novac za snimanje pojedinih scena, među kojima je i čuveni susret Rokija i Adrijane na klizalištu.

Još jedna zanimljivost odnosi se na jednu od najemotivnijih scena originalnog filma, u kojoj Roki, nakon razgovora sa trenerom Mikijem, udara rukom o okvir vrata. Scena je nastala gotovo spontano. Stalone je tokom snimanja shvatio da joj nedostaje emocionalni vrhunac, povukao se na pet minuta i vratio sa novim rešenjem. Taj trenutak, koji nije postojao u originalnom scenariju, postao je jedan od najupečatljivijih u filmu.

„Ja sam Roki“ otkriva kako je nastala i čuvena scena Rokijevog trčanja uz stepenice Muzeja umetnosti u Filadelfiji, koja je postala simbol istrajnosti i pobede. Prilikom snimanja originala korišćen je jedan od prvih Steadicam sistema, revolucionarne tehnologije koja je omogućavala stabilno snimanje u pokretu. Za potrebe novog filma ekipa je dobila originalni uređaj od njegovog tvorca Gareta Brauna.

Foto: Tanjug/AP/Claire Folger/Amazon MGM Studios

Posebnu autentičnost filmu daje i činjenica da je Silvester Stalone lično podržao njegov nastanak. Iako nije učestvovao u produkciji, pročitao je scenario, sastao se sa rediteljem i podelio brojne detalje iz svog života koji su pomogli da priča bude što vernije preneta na ekran.

Priča o čoveku koji nije prihvatio „ne“ kao odgovor

Iako je u središtu filma nastanak jednog od najpoznatijih sportskih ostvarenja svih vremena, „Ja sam Roki“ mnogo je više od priče o boksu i Holivudu. To je priča o čoveku koji je odbio da se odrekne sopstvene vizije, čak i kada je cena takve odluke delovala previsoko.

Baš kao i njegov filmski junak, Silvester Stalone morao je da se bori protiv gotovo nemogućih izgleda. Njegova najveća pobeda nije bila u ringu, već u odluci da veruje u sebe onda kada gotovo niko drugi nije.

Film „I Play Rocky“ režirao je Piter Fareli, prema scenariju Pitera Gembla, a pored Entonija Ipolita, Ane Sofije Rob i Meta Dilona, u glumačkoj ekipi su Tobi Kebel, Pi Džej Bern, Džej Duplas, Stefan Džejms i Trejsi Lets.

Premijera filma biće održana u Concept Cinema by Cinestar u Ada Mall-u, 12. novembra.

Film će od istog dana biti dostupan u bioskopima širom Srbije u distribuciji BLITZ filma.

(Telegraf.rs)

Foto: Promo

Legendarni bend, osnovan 1980. godine, nastupiće 24. juna u Kragujevcu, u okviru 17. izdanja Arsenal Festa.

Nakon što je najavljeno da će jedna od najvećih svetskih filmskih zvezda, oskarovac Rasel Krou, sa svojim bendom "The Gentlemen Barbers" nastupiti na Arsenal Festu 2027, stiže još jedno veliko ime koje će obradovati ljubitelje pank zvuka. Kultni britanski pank bend Anti-Nowhere League dolazi u Kragujevac, gde će 24. juna nastupiti na 17. festivalskom izdanju u Kneževom arsenalu!

Osnovan 1980. godine, Anti-Nowhere League jedan je od prepoznatljivih predstavnika britanskog pank pokreta, bend koji je od samih početaka gradio reputaciju na sirovoj energiji, provokativnim tekstovima i stavu koji nikada nije pristajao na kompromise. Njihova muzika i danas nosi onu autentičnu pankersku buntovnost koja ne zavisi od trendova, a njihovi koncerti ostaju verni ideji zbog koje je pank i nastao - slobodi izražavanja, glasnom stavu i odbijanju da se uklope u nametnuta pravila.

Već debitantskim albumom "We Are… The League", objavljenim 1981. godine, bend je zauzeo prvo mesto nezavisne britanske top-liste, a pesme poput "Streets of London", "I Hate People" i "Woman" postale su deo njegovog prepoznatljivog repertoara. Posebno mesto u istoriji benda zauzima "So What", pesma koja zbog tadašnjih zakonskih ograničenja u vezi sa opscenim sadržajem nije mogla da bude uvrštena na prvo izdanje albuma, ali je vremenom postala jedan od njegovih najvećih zaštitnih znakova.

Zanimljivo je da Anti-Nowhere League ima i posebnu vezu sa ovim prostorima. Bend je 1983. godine objavio koncertni album "Live in Yugoslavia", koji je, prema rečima članova grupe, naišao na izuzetno dobar prijem među tadašnjom jugoslovenskom publikom. Upravo taj period označio je i važan trenutak u širenju punk rock-a na ovim prostorima, a album je ostao zabeležen kao deo njihove bogate koncertne istorije.

Nakon privremenog razlaza krajem osamdesetih, bend se ponovo okupio 1991. godine, i to u velikoj meri zahvaljujući grupi Metallica, koja je obradila njihovu pesmu "So What", a potom pozvala frontmena Animala da im se pridruži na sceni tokom nastupa na Vembliju. Usledile su nove turneje, albumi i nastupi na nekim od najznačajnijih svetskih festivala posvećenih pank i alternativnoj muzici, među kojima su Download i Rebellion. Tokom karijere delili su koncertnu pozornicu i sa imenima kao što su Motorhead i Rancid, potvrđujući status benda koji je ostao relevantan kroz različite generacije pank i rok publike.

Nastup britanskih pank legendi 24. juna biće definitivno još jedan razlog da ljubitelji tvrđeg zvuka narednog leta budu u Kragujevcu, na festivalu koji i u svom 17. izdanju nastavlja da spaja različite muzičke generacije i žanrove.

Arsenal Fest 2027. biće održan od 24. do 26. juna u prostoru Kneževog arsenala u Kragujevcu, a karte se mogu pronaći u prodaji na svim Ticket Vision prodajnim mestima i online putem platforme Tickets.rs. Publika može da bira između regular i VIP dnevnih ulaznica, dok su u prodaji i kompleti za sva tri festivalska dana. Cena regular dnevne ulaznice iznosiće 3.500 dinara, dok je regular komplet za sva tri dana festivala 6.000 dinara. Za one koji žele VIP festivalsko iskustvo, dnevna VIP ulaznica košta 8.000 dinara, dok je cena VIP kompleta za sva tri festivalska dana 20.000 dinara.

Za više informacija posetite sajt.

(Telegraf.rs/PR)

Prema toj priči, nakon što je Stefanovski virtuozno odsvirao kultni instrumental „Ulazak u harem”, Točak je navodno uzeo gitaru, odsvirao istu temu od kraja ka početku i poručio: „E, ovo je "Izlazak iz harema", to nauči za sledeći put”.

Gostujući u emisiji „TV lica... kao sav normalan svet”, gitarista grupe Smak stavio je tačku na ovu anegdotu, objasnivši šta stoji u pozadini mita:

"To odmah da kažem da nije tačno. To jeste neka urbana legenda, ali zasnovana na potpuno nekom detalju koji blage veze nema ni sa Vlatkom, ni sa 'Ulaskom u harem'. Naime, ja imam kompoziciju koja se zove 'Blizanci'. I sad, napravio sam tako da sviramo od početka do kraja, pa posle... nastavak kompozicije od kraja do početka. I ne znam, verovatno igra gluvih telefona je napravila ovu legendu koja, kad se ispriča nekoliko puta, postaje istina. Ne, nije to tačno. Vlatko i ja smo naravno dobri drugari ovako, svirali smo nekoliko puta zajedno, ali to se nije desilo. Neka ostane i dalje legenda”, kroz osmeh je objasnio Točak.

(Telegraf.rs/izvor: RTS, Emisija „TV lica... kao sav normalan svet”)

Koncerti za bebe ušli su u svoju devetu sezonu, a najslađa publika do sada je pokazala da bezrezervno uživa u muzici Betovena, Čajkovskog, Štrausa i Bramsa. Iz sezone u sezonu, Beogradska filharmonija za svoje najmlađe slušaoce priprema novi repertoar, a ovog puta orkestar izvodi dela Volfganga Amadeusa Mocarta – jednog od najvećih čuda od deteta u istoriji muzike.

Tokom tridesetominutnog programa, bebe uzrasta od nula do dve godine upoznaju se sa nekim od najpoznatijih Mocartovih melodija, među kojima su čuvena uvertira iz opere „Figarova ženidba“, „Mala noćna muzika“ i „Divertimento“.

Od 2018. godine, koncerti za bebe predstavljaju jedinstvenu priliku za prvi susret sa klasičnom muzikom. Bebe su smeštene u neposrednoj blizini orkestra, odakle muziku mogu da doživljavaju slobodno i neposredno. Tokom sezone 2026/27, Beogradska filharmonija priređuje još dva ciklusa koncerata za bebe. Naredni susreti sa orkestrom zakazani su od 26. do 29. aprila i od 14. do 18. juna 2027. godine, a ulaznice ulaze u prodaju uvek nedelju dana uoči početka koncerata.

(Telegraf.rs)

Prvi put u istoriji kviza ceo tim činiće srednjoškolci! Aleksa Ranđelović iz Devete beogradske gimnazije, Darja Kanjevac iz Savremene gimnazije, Srđa Radaković iz Desete beogradske gimnazije i Trifun Marinković iz srednje muzičke škole Vatroslav Lisinski pokazaće koliko znanja staje u jednu srednjoškolsku ekipu.

Ovoga puta nema ocena ni kontrolnog, ali ih preko puta čeka Tragač spreman za ozbiljno ispitivanje. Da li će najmlađi tim „Potere“ održati lekciju iz znanja saznajte u ponedeljak, 9. novembra, od 21 čas na RTS 1.

Pogledajte najavu:

(Telegraf.rs)

Stefanovskom će se na pozornici pridružiti prijatelji muzičari, a njihovi zajednički nastupi dodatno će obogatiti jedinstvenu atmosferu tog ekskluzivnog akustičnog koncerta.

Poznat po jedinstvenom spoju rocka, jazza, etna i klasične muzike, Stefanovski će izvesti pesme koje su obeležile njegov izuzetan opus – od bezvremenskih kompozicija iz razdoblja kultnog sastava Leb i Sol do najpoznatijih trenutaka svoje bogate samostalne karijere. Koncert će doneti poseban, akustični doživljaj njegovih kompozicija, u kojem će do izražaja doći virtuoznost, emocija i prepoznatljiva muzička ličnost ovoh vrhunskog umetnika.

Podsećamo da je Vlatko Stefanovski (1957.) profesionalnu karijeru započeo još u gimnaziji, a svetsku prepoznatljivost stekao je kao osnivač i gitarista legendarnog sastava Leb i Sol, s kojim je snimio trinaest albuma i nastupao na najvažnijim koncertnim pozornicama. Nakon toga izgradio je impresivnu samostalnu karijeru, tokom koje je objavio brojne albume, komponovao muziku za film, pozorište i balet te ostvario saradnje s nizom uglednih domaćih i međunarodnih muzičara. U svojoj bogatoj karijeri nastupao je uz gudačke ansamble, jazz orkestre, simfonijske orkestre i kamerne ansamble širom sveta, ostajući uvek veran vlastitom prepoznatljivom muzičkom jeziku i neprestanoj želji za istraživanjem novih zvukova.

Koncert "Acoustic Night" 21.decembra pružiće publici priliku da doživi Vlatka Stefanovskog u intimnijem koncertnom okruženju, u kojem svaka nota, improvizacija i melodija dolaze do punog izražaja. Uz posebne goste koji će mu se pridružiti na pozornici, biće to veče posvećena vrhunskoj muzici, prijateljstvu i bezvremenskim kompozicijama koje već decenijama osvajaju publiku.

Karte za koncert Stefanovski "Acoustic Night" možete nabaviti u tickets sistemu.

(Telegraf.rs)

"Ramajana" u dva dela govori o jednoj od najvažnijih legendi hinduističke religije, a režiser je Niteš Tivari, dok taj film već upoređuju sa "Odisejom" angloameričkog reditelja Kristofera Nolana, preneo je danas BBC.

U "Ramajani" je, kako se navodi, korišćena veštačka inteligencija za sinhronizaciju na 40 jezika.

Ep "Ramajana", na osnovu kojeg je snimljen film, pripisuje se sanskritskom pesniku Valmikiju, a govori o potrazi princa Rame, koji kreće da spase svoju ženu Situ iz kandži demonskog kralja Ravane, u pratnji svog brata Lakšmana i boga majmuna Hanumana.

Ovaj ep, nastao u petom veku pre nove ere, reinterpretiran je širom Južne i Jugoistočne Azije tokom vekova.

Rama je do danas jedan od najomiljenijih heroja hindusa koji ga poštuju kao reinkarnaciju boga Višne.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ristovski je na svom Instagram profilu naveo da je za svoje "uspešno životno delo u oblasti pozorišta i filma" u nedelju dobio medalju koja nosi ime rusko-američkog glumca i pedagoga, nećaka čuvenog pisca Antona Pavloviča Čehova.

"Bilo je to za mene veoma emotivno veče u kome su svi članovi žirija govorili o mom umetničkom radu. Zahvaljujem se direktoru festivala Sergeju Zajcevu, svim članovima žirija, organizaciji i divnoj publici koji su me dočekali kao svoga. Rusija ceni umetnike", napisao je Ristovski.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Posle četvrt veka u kojem njen glas obeležava zvuk Elementala, sastava koji uživa posebnu naklonost beogradske publike, Remi otvara novo autorsko poglavlje. Na albumu „Gola” umesto oštrog reperskog izraza u prvi plan dolazi pevanje neposredno, iskreno i bez zaklona. To je poziv u svet snova, izgubljenih ljubavi, odrastanja i ranjivosti, ali i unutrašnje snage koja nas pokreće da nastavimo dalje.

„Ideja albuma je ponuditi utjehu i biti izvorom snage, za žene i muškarce, i verbalizirati stvari o kojima razmišljamo, ali se bojimo izgovoriti naglas.” poručuje Remi.

Prvi zapisi za album nastali su još 2020. godine, a pesme su rasle zajedno sa autorkom, kroz samoću, povratak gitari, majčinstvo, ljubavi, selidbe i pandemiju. Većinu je napisala sama, uz gitaru, tražeći izraz drugačiji od onog koji gradi sa Elementalom. U rad na pesmama se 2022. godine uključio i gitarista Erol Zejnilović kao koautor.

Iako intimne, ove pesme nisu zatvorene u lično iskustvo. U njima Remi govori i o ženskim pravima i ženskom glasu, pretvarajući sopstvena preispitivanja u prostor prepoznavanja, utehe i ohrabrenja. „Snažno, a nežno” možda najbolje opisuje taj susret ranjivosti i odlučnosti, muziku koja ne skriva osećanja, već u njima pronalazi snagu.

Beogradski koncert biće prilika da ta priča dobije svoj nastavak tamo gde muzika najneposrednije živi, a to je susret sa publikom. U Spratu će Remi predstaviti svoje novo muzičko lice i pesme koje traže otvoreno srce, bez maske i poze. Veče za slušanje izbliza, prepoznavanje i otkrivanje svega što ostaje kada se skinu očekivanja.

(Telegraf.rs)

Foto: Promo

Korisnici aplikacije "Moj Maxi" do kraja godine mogu da ostvare dodatne pogodnosti. U okviru programa "Sakupljaj zvezdice. Biraj proizvode." imaće priliku da iz kataloga odaberu proizvode i kupe ih po simboličnoj ceni od 1 dinar ili uz popust od 50 odsto. Potrebno je samo da sakupljaju zvezdice, a to se postiže jednostavnim skeniranjem aplikacije prilikom svake kupovine.

Za svakih 100 dinara potrošenih u kupovini korisnik dobija jednu zvezdicu, pa tako kupovina od 5.000 dinara, na primer, donosi 50 zvezdica. Zvezdice se sakupljaju u prodavnicama Maxi, Mega Maxi, Maxi Go i Shop&Go, bez obzira na to da li je reč o velikoj nedeljnoj kupovini ili kupovini "u hodu", a za učešće je dovoljno pri svakoj kupovini skenirati aplikaciju "Moj Maxi". Na taj način se svaka kupovina računa, a kupci dobijaju priliku da uštede na proizvodima koje sami izaberu.

Zvezdice se posle svake kupovine automatski sabiraju, a njihov broj, kao i aktuelnu ponudu proizvoda, korisnici mogu da provere u svakom trenutku jednostavnim uvidom u aplikaciju. Uz svaki proizvod naveden je broj zvezdica potreban da bi se on kupio po ceni od 1 dinar ili uz popust od 50 odsto.

Pogodnost važi do 31. decembra 2026. godine. Proizvodi su dostupni u ograničenim količinama, pa se može dogoditi da pojedini artikli u određenom trenutku više nisu dostupni, ali su korisnicima na raspolaganju i drugi proizvodi iz aktuelne ponude. Sve informacije, uključujući odgovore na najčešća pitanja, dostupne su u aplikaciji "Moj Maxi".

(Telegraf.rs/PR)

Publika je, kako kaže, njegova inspiracija i zato očekuje da će doći ne samo poštovaoci njegove muzike iz Beograda, već iz cele Srbije. Kako ističe, njegova publika je specifična:

" Moja publika je najbolja i na to sam ponosan. Ne znam koliko nas ima, ali ja idem svojim putem muzike, to su ljudi kojima sam beskrajno zahvalan. Iako sam imao veliku pauzu ranije, oglasili su se nakon toga i ,vratili su mi osmeh. To su oni koji znaju da slušaju muziku, a ja u sebi nosim toliku energiju i količinu emocija. Taj moj trud i želja nemoguće je da se ne prenesu na publiku", kaže Banjac.

Inače, Banjac je nedavno na konferenciji za novinare najavio da će specijalni gost koncerta biti Dženan Lončarević koga neizmerno poštuje:

"Prvo ću najaviti Baku Jovanovića koji je bio i prošli put, obožavam ga jer pruža specijalnu magiju tamburom, zatim Zoran Stojanović gitarista- on je svetski a naš, takođe biće još nekih gostiju, a specijalni gost biće Dženan Lončarević, momak koga izuzetno cenim i imamo izuzetnu komunikaciju, a svi znamo njegov impozantan opus i beskrajno sam mu zahvalan što će biti gost 17. novembra u predivnoj mts Dvorani".

Kako kaže kao i uvek do sada, na instrumentima će ga pratiti "Barakuda bend", a kada je u pitanju muzički opus istakao je da će pevati i hitove svojih kolega:

"Nisam do sada na koncertima pevao Džeja, tako da će obavezno biti Džejeva pesma, pevaću Zorana Kalezića, Marinka Rokvića, i naravno Luisaa i Tome Zdravkovića, to će biti neke od prelepih pesama koje su ostavile neizbrisiv trag u muzici, sa posebnom pažnjom i ljubavlju ću pevati sve te pesme i ko bude bio tu čuće kako to zvuči na Banjčev način."

A da mu je skoro četiri decenije duge karijere - ljubav uvek bila parola i odgovor na sve , poznati pevač tvrdi i dan danas i to uvek ponavlja: "Ljubav je neprikosnoveni odgovor na sve za mene uvek bio! Ljubav prema porodici, prijateljima, muzici, ljubav uvek pobedjuje i to me je pratilo kroz čitav život i karijeru".

Podsetimo, Banjac već gotovo četiri decenije ( od 1987. godine ) uspešno vlada muzičkom scenom, a svi ga prepoznaju po upečatljivoj boji glasa koja pleni. Do sada je snimio sedam studijskih albuma, vlasnik je i brojnih muzičkih priznanja, a naširoko je poznat po učestvovanju na brojnim humanitarnim koncertima. Njegovi hitovi i dan danas se mogu čuti na domaćim radio stanicama.

(Telegraf.rs)

Devedesetjednogodišnja nagrađivana umetnica opisala je u knjizi "Da li je prekasno da pobegnem?" susret koji se odigrao kada je imala 23 godine, navodeći da je producent bio učtiv, čak i dok ju je vređao, preneo je portal Entertajment.

Prema njenim rečima, producent je dugo posmatrao pre nego što joj je saopštio da nema estetske predispozicije za veliko platno.

Dodala je da je uprkos neprijatnom komentaru reagovala uzdržano, zahvalila mu na vremenu i napustila prostoriju sa olakšanjem.

Ona je priznala da je taj događaj pratio decenijama i uticao na njeno samopouzdanje tokom rada na filmskim projektima.

Dramska umetnica nije želela da otkrije identitet producenta, navodeći samo da on više nije među živima.

Denč je ostvarila izuzetnu svetsku slavu i zabeležila uloge u više od sto filmskih i televizijskih ostvarenja.

Široj publici najpoznatija je po ulozi M u franšizi o Džejmsu Bondu, a nagrađena je Oskarom za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu "Zaljubljeni Šekspir".

Tokom višedecenijske karijere postala je jedna od najcenjenijih glumica u istoriji britanske i svetske kinematografije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Godina je 1977, osam godina nakon što se Klif But (Bred Pit) suočio sa porodicom Menson u paralelnoj istoriji Kventina Tarantina iz 1969. godine, u filmu Bilo jednom u Holivudu. U filmu Nove nezgode Klifa Buta (The Further Mis-Adventures of Cliff Booth), koji režira Dejvid Finčer po novom scenariju Kventina Tarantina, bajka je završena. Los Anđelesu više nije potreban kaskader koji tamani hipike onako kako mu je nekada bio potreban. Ali Holivud će uvek imati probleme - probleme koje može da reši samo neko sa Klifovim jedinstvenim (i povremeno s one strane zakona) sposobnostima. Kada ne zarađuje za život radeći kao šanker ili kinooperater, Klif But radi kao „fikser” (čovek za rešavanje problema) - sređujući situacije za holivudske velikane, ali i one koji to baš i nisu.

Klif postaje radoznao kada dobije poziv od agentkinje Karen Krozbi (Elizabet Debiki) u ime njenog klijenta, televizijske megazvezde Čarlija Pitersa (Skot Kan) - čoveka poznatog po tome što sam izvodi svoje kaskaderske scene. Klif biva dodatno zabavljen i zaintrigiran kada upozna i druge likove iz Čarlijevog sveta: od njegove pronicljive supruge Toni (Karla Gudžino), do bivšeg šampiona u američkom fudbalu koji je postao filmska zvezda, Roderika „Hot Roda” Harisona (Jaja Abdul-Matin II). Tu su i braća Verdusko, Edi (Met Gruv) i Fernando (Džej-Bi Tadena), misteriozni gangsteri koji seju haos po gradu. Kako se ove tipično nemilosrdne Tarantinove kreacije sukobljavaju sa sposobnim Klifom, nešto je što je scenaristu oduševilo - posebno u režiji Dejvida Finčera.

„Bred me je kontaktirao i rekao: ’Hej, šta misliš o tome da Dejvid Finčer režira film o Klifu Butu?’”, priseća se Tarantino. „Moja reakcija je bila: ’To je fantastična ideja.’ Bila je to toliko dobra ideja da nisam mogao ni da zamislim da će se ostvariti. Bilo je jednostavno previše dobro.” Međutim, Pit je znao koliko Finčer voli lik Klifa Buta - što je Tarantino ubrzo saznao kada je Finčer rekao da ovaj scenario vidi kao priliku da snimi kriminalističku priču smeštenu u Los Anđelesu, i to sa jednim od svojih omiljenih likova iz tog grada. „Deo privlačnosti ležao je u tome što smo želeli da produbimo naše razumevanje ovog lika”, kaže Finčer. „Da vidimo dokle je stigao - osam godina kasnije.”

Reditelj je tokom produkcije shvatio još jedan aspekt privlačnosti ovog filma. „Sećam se da sam negde posle mesec i po dana snimanja rekao Kventinu: ’Stalno se vraćam na film Šampon’”, kaže Finčer, misleći na klasik iz 1975. godine čiji je ko-scenarista Robert Taun (autor filma Kineska četvrt). „To je jedno određeno vreme i mesto u Los Anđelesu, a ovo su čudni ljudi koje tamo srećete: agenti koji ne žele da budu agenti, kaskaderi koje je pregazilo vreme, televizijski glumci sa ogromnim egom koji prave probleme jer odbijaju da vide realnost.”

To što se ova gomila likova sudara proizilazi iz same jedinstvene prirode „Grada anđela”. „To ne znači da ovo nije stoprocentni, izvorni Tarantino. Samo sam tražio svoj lični pristup priči”, objašnjava Finčer. „Ovo zapravo nije priča o kaskaderima, nije ni klasična filmska priča, pa čak više nije ni holivudska priča. Ovo je priča o Los Anđelesu.”

Saznajte da li se nove avanture - ili nezgode - Klifa Buta završavaju srećno od 25. novembra u IMAX bioskopima, a od 23. decembra na Netfliksu.

Pogledajte trejler:

(Telegraf.rs/izvor: Tudum/Netflix/Kristin Iversen)

Uz Branku Glavonjić, autorku emisiјe Bunt i Bunt rok festivala, na istom voditeljskom zadatku su i Zoran Stefanov- frontmen sastava Iskaz, i Aleksandar Marković- frontmen grupe Bolesna štenad.

„Izuzetno sam ponosna na činjenicu da јe kroz proјekat Bunt rok festivala tokom prethodnih godina prošlo oko 2.500 učesnika, od koјih јe oko 250 dobilo priliku da svoјu muziku predstavi široј publici. Deset godina traјanja festivala naјbolja su potvrda naše posvećenosti podršci novim muzičarima i autorima, kao i stvaranju prostora u koјem mogu da naprave svoјe prve, ali i važne korake na muzičkoј sceni." kaže Branka Glavonjić i dodaјe:

"Posebno mi znači što muzičari prepoznaјu i festival i TV emisiјu Bunt- koјa neprekidno traјe već 23 godine, kao siguran mediјski prostor i priliku gde će na pravi način moći da predstave svoј rad, svoјu autorsku muziku i započnu profesionalni put. Ponosna sam i na besprekornu reputaciјu koјu јe Bunt rok festival izgradio tokom svih ovih godina. Svi mi koјi činimo da ovaј izuzetno složen i veoma odgovoran proјekat traјe i svaki put bude sve bolji- bitišemo pod krilaticom koјa nas vodi evo već celu deceniјu, a glasi "Neka muzika pobedi!“

Deset godina traјanja Bunt rok festivala svedoči o deceniјi aktivne posvećenosti podršci i afirmaciјi novim autorima i bendovima, novom zvuku generaciјa muzičara koјi tek stasavaјu i imaјu šta da kažu.

Od prvog izdanja do danas, Bunt rok festival RTS-a јe јedinstvena platforma koјa јe sinonim za mesto susreta, podrške i afirmaciјu domaće rok scene.

Uspostavljanje i traјanje festivala, na kom novi, neafirmisani muzičari i autori već na početku kariјere dobiјaјu priliku da svoјu muziku uživo predstave na televiziјi- јavnom mediјskom servisu (i u celokupnom mediјskom sistemu RTS-a) dokazano ohrabruјe i motiviše talentovane nove muzičare da sa mnogo više motivaciјe i samopouzdanja ostanu na svom putu, da kroče na muzičku scenu i izbore se za svoјe mesto i publiku.

Јubilarnim izdanjem, autorka Branka Glavonjić i njen tim slave saradnju i stvaralaštvo autora, muzičara, partnera i svih ljudi koјi su tokom prethodnih deset godina verovali u istu ideјu – da domaća autorska rok muzika zaslužuјe svoјu scenu, svoјu publiku i što više prilika da se predstavi i afirmiše, kako bi rasla i traјala.

PAKS pesma "Cvet"- Pobednici Bunt rok festivala 2025

10. Bunt rok festival- Prvo polufinale

U prvom polufinalu јubilarnog izdanja Bunt rok festivala deset bendova boriće se za plasman u finale: Anika, Cross Atlantic, Najdan, Opproprium, Brofetin, Mei, Drugi dan, Draga Sonder, Polsky i De Sad.

U reviјalnom programu, nastupiće bendovi Paks (pobednici 9. Bunt rok festivala) i Deminutiv – pobednici Velikogradištanske gitariјade, festivala sa koјim Bunt rok festival već godinama uspešno sarađuјe.

O nastupima takmičara odlučivaće žiri koјi čine muzičari i predstavnici različitih generaciјa domaće rok scene: Nenad Peјović (Kanda, Kodža i Nebojša), Vladislav Kokotović (Goblini), Marko Aјković (Artan Lili, Oxajo), Boјan Gluvaјić (Ničim izazvan) i Miloš Ignjatović (Cinema City).

Drugo polufinale

Јoš deset novih, neafirmisanih bendova i autora predstaviće se tokom druge večeri programa desetog Bunt rok festivala i potruditi da se izbore za јedno od pet preostalih mesta u velikom finalu.

Takmičarski bendovi drugog polufinala su: Sila, Something Went Wrong, Jungle Leez & The Roll Pickers, Frontmeni, Monolit, Vilis, TriNulaPet, Ena, Trnje i kamenje i Jelene.

O njihovim nastupima odlučivaće žiri u sastavu: Nenad Zlatanović i Igor Malešević (Texas Flood), Dušan Straјnić Dukat (Stray Dogg, Oxajo), Vladimir Kolarić (Veliki prezir) i Aleksa Nedić (Vizelj).

Ni drugo polufinale Bunt rok festivala 2026 neće proći bez posebnih muzičkih gostiјu- ostvarenih muzičara koјi već imaјu svoјa zapažena mesta na domaćoј muzičkoј sceni. U reviјalnom programu nastupiće "Texas Flood"- bend koјi ove godine obeležava 20 godina rada. Drugi reviјalni nastup pripada grupi "Jolly Little Bunch" – pobednicima Beogradskog autorskog rok festivala (BARF)- manifestaciјe sa koјom Bunt rok festival godinama neguјe uspešnu saradnju.

Finale 10. Bunt rok festivala

Posle dva polufinala i 20 takmičarskih nastupa, јubilarni Bunt rok festival stiže do svoјe naјuzbudljiviјe faze- velikog finala! Deset bendova koјi su izborili plasman u završnicu, ponovo će stati pred publiku i žiri, u borbi za festivalske titule, vredne nagrade i priznanja.

Članovi žiriјa finala Bunt rok festivala 2026 su predstavnici renomiranih festivala, manifestaciјa i instituciјa kulture sa koјima Bunt rok festival godinama sarađuјe, kao i predstavnici mediјskog sistema Radio-televiziјe Srbiјe: Mile Vučković (Arsenal fest), Vladimir Kolarić (Veliki prezir), Neboјša Mandić (Hercegnovski strip festival), Sandra Rančić (festival Dok'n'Ritam), Snežana Јovanović (Evergreen festival), Olga Kepčiјa- muzička urednica u Radio Beogradu 202 i Uroš Marković, muzički urednik u RTS-u.

U reviјalnom programu finala 10. Bunt rok festivala, nastupiće „O.K.O.T.“ – osvaјači drugog mesta na devetom Bunt rok festivalu i „San Gvida sa Hokaida“, trećeplasirani na prethodnom Bunt rok festivalu.

Muzički program finala posebno јe svoјim nastupom obeležila grupa „Schammar jak“, koјu su osnovali dugogodišnji snimatelji, kamerman i fotoreporter- odnosno članovi ekipe televiziјske emisiјe Bunt. Povezani profesionalnim iskustvom i ljubavlju prema muzici, odlučili su da svoјu kreativnost izraze i na sceni.

Osim proglašenja pobednika desetog Bunt rok festivala, nagrade i priznanja biće dodeljena i učesnicima- muzičarima čiјe muzičko i autorsko umeće, kreativnost, autentičnost i izvođačka energiјa predstavljaјu važan deo prepoznatljivog zvuka njihovih bendova.

Pratite 10. јubilarno izdanje Bunt rok festivala- RTS2: u četvrtak 12. novembar- prvo polufinale (21.50), petak 13. novembra- drugo polufinale (22.45) i subotu 14. novembra- finale (21.40)

Zvanični Youtube kanal Bunt rok festivala: https://www.youtube.com/@RTSBuntrokfestival/featured

(Telegraf.rs)

Nakon pobede u kvizu "Superpotera", oglasio se i sam profesor, a mnogi su se oduševili njegovim rečima.

"Pogodite ko je osvojio milion i dvesta hiljada dinara u "Superpoteri"!

Svojim studentima stalno govorim da vredno uče, vredno rade i da stiču znanje, nikada da ne uče za ocenu, uvek za sebe. Znanje je jedina stvar koju niko ne može da vam uzme.

Kvizove pratim praktično od kad znam za sebe. Počeo sam sa dedom. Deda je moj najveći uzor što se tiče kvizova, a i generalno i životno. Žao mi je što nije tu da ovo vidi.

Učite mnogo, radite vredno, prijavite se za "Superpoteru" i možda i vi osvojite neku nagradu", rekao je profesor Aleksandar.

Pogledajte snimak:

(Telegraf.rs)

"Šta znači ime Sinan?", pročitala je pitanje voditeljka Aleksandra Gudelj.

Ponuđeni odgovori su bili: 

A) Vrh planine B) Vrh sveta C) Vrh koplja

Takmičari su se opredelili za pitanje pod B) Vrh sveta. Međutim, to nije bio tačan odgovor, već C) Vrh koplja.

"Ime Sinan, kao i njegova verzija Senan, na arapskom jeziku znači vrh koplja ili vrh strele", obrazložila je voditeljka Aleksandra Gudelj.

Printskrin: TV Prva

(Telegraf.rs)

Finalisti izbora za „Zlatni triler“ su: Anja Mijović za roman „Otpadnici, slučaj četvrti“ (Srbija), Jurica Pavičić za roman „Usta puna mora“ (Hrvatska) i Darko Tuševljaković za roman „Karota“ (Srbija).

U ovogodišnjem izboru učestvovalo je 37 romana autora iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a žiri je prethodno izdvojio deset naslova koji su ušli u uži izbor.

O dobitniku, kao i prošle godine, odlučuje tročlani žiri u sastavu dr Dean Duda, profesor na Odsjeku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu; Jasmina Marković Karović, urednica i vlasnica izdavačke kuće Urban Reads; i Srdan Golubović, reditelj, scenarista i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

„Zlatni triler“ ustanovilo je regionalno Udruženje pisaca trilera – UPiT, sa ciljem afirmacije trilera i krimi romana, povezivanja autora iz regiona i promocije savremene žanrovske književnosti.

Prvi „Zlatni triler“ dodeljen je 2025. godine, a pripao je Otu Oltvanjiju za „Polje meduza“, romanu koji ove godine doživljava veliku popularnost u Francuskoj. „Srebrni triler“ osvojila je Sonja Ćirić za „Da li i kod tebe pljušti?“, dok je „Bronzani triler“ pripao Đorđu Bajiću za roman „Umri, ljubavi!“. Nagrade je uručio Ju Nesbe, trenutno najpopularniji svetski pisac trilera koji je bio počasni gost prvog Thrillerfesta.

Ovogodišnji laureat biće proglašen u okviru drugog Beogradskog Thrillerfesta, 5. decembra 2026. godine, i to u mts Dvorani, u prostoru „Central Hall”. Nagradu će ove godine uručiti čuvena islandska spisateljica Irsa Sigurdardotir.

(Telegraf.rs)

Iz Plave dvorane Emanuel je ispraćen ovacijama za vrhunsko sviranje akustične gitare, koju je često koristio kao perkusivni instrument kadar da proizvede i neke neočekivane i nesvojstvene zvukove.

Tokom koncerta Emanuel je podsetio na bluz i pop klasik "House of the Rising Sun", a od pesama sa svog aktuelnog albuma "Living In the Light" izveo je "Scarlett`s World", naglasivši da ju je napisao za svoju unuku.

"Imamo li ovde poštovalaca Rolingstonsa? Dobro, evo vam Bitlsa", našalio se Emanuel najavljujući klasike liverpulske četvorke počev sa "Here Comes the Sun".

Usledili su hitovi kao što su "I Feel Fine", "Please Please Me", "While My Guitar Gently Weeps", "Day Tripper" i "Lady Madonna", a Emanuel je poseban utisak ostavio sa potihim, snenim i izuzetno maštovitim viđenjem lagane "My Michelle".

Priznavši da je njegovo verovatno najbolje sviranje na albumu "The Mistery", Emanuel je izveo naslovnu stvar dodavši da govori o ljubavi.

Emanuel je pozdravio u Plavoj dvorani prisutnog "dragog prijatelja" gitaristu Vlatka Stefanovska i rekao da će na njegovu molbu odsvirati i otpevati "Angelina".

Prisetivši se da je dosta prošlo od njegovog prvog nastupa u Beogradu 2004. godine, gde se potom svirao više puta, Emanuel je primetio: "Dobro je vratiti se".

Kao predizvođač nastupio je gitarista Frano Livingston iz Rijeke, koji se kasnije u završnici koncerta pridružio Emanuelu u izvedbi nekoliko kompozicija.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Pred koncert u Sava centru, Emanuel je rekao Tanjugu da se oseća "kao nasrećniji čovek na svetu, koji živi u svetlu, jer je ljudima potrebna muzika", gde god da ode.

"Znate, ljudima je potrebna muzika u životu. Imam predivan posao. Pojavim se, sviram muziku i ljudi budu srećni. Ima već previše onih drugih stvari koje se dešavaju u svetu, tako da pokušavam doneti radost u živote drugih", rekao je Emanuel.

Na albumu "Living In the Light" (2025) pored očekivanih, prevlađujućih gitarističkih instrumentala, Emanuel se odvažio da zapeva u tri pesme jer je jednostavno "osetio potrebu".

Prema njegovim rečima, pozitivnu poruku donosi stara pesma "Ready For the Times to Get Better", dok pop rok komad sa električnim gitarama "Maxine" posebno voli.

"Napisao ju je moj prijatelj davno, početkom osamdesetih godina. Tako da sam pokušao uraditi i ljudima predstaviti nešto drugačije", rekao je gitarista.

O poruci sthova pesme "You Gotta Do What You Gotta Do" Emanuel kaže da je u životu "potrebno uraditi ono što se mora" i da u njegovim ranim sedamdesetim godinama ne namerava da uspori.

"I dalje putujem i naporno radim, jer moraš raditi ono što moraš raditi - i to sada", naglasio je muzičar.

U nedavno objavljenom dokumentarcu o njegovom životu "Endless Road" o gitaristi govore brojne ličnosti kao što je komičar Erik Ajdl ili gitarista Stiv Vaj, a Emanuel je rekao da će gledaoci iz filma saznati da je ljudsko biće sa manama, kao i svi drugi.

Emenuel je priznao da mu je bilo teško govoriti o ovisnosti, o drogama i alkoholu.

"Kad sam potražio pomoć naučio sam o čemu se radi i kako da se izborim sa time. A najbolji način je da se o tome priča i da budeš iskren", naveo je Emanuel.

Dok se danas oseća slobodno i veoma srećno, Emanuelsebe smatra jednim od srećnih i proslavlja svaki dan, jer se mnogi nisu izvukli iz zavisnosti.

Emanuel već dugi niz godina dolazi i rado nastupa u Srbiji, i ističe da srpska publika ima sofisticirani ukus, voli ljubav u pesama i pričama."Čak i kad ljudi ne razumeju engleski nema veze, jer muzika ima svoj jezik. Jezik srca", zaključio je Emanuel.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Autor i voditelj kultnih serijala kao što su „Od glave do pete”, „Igre bez granica”, „Željoteka”, „Sveigračke sveta” i legendarnog „Muzičkog tobogana” koji se emitovao punih 18 godina, u svakom svom nastupu podsećao je na važnost očuvanja čistote dečje duše.

„Presrećan sam jer sam sačuvao dete u sebi”

Govoreći o tajni vedrine kojom je zračio i u devetoj deceniji života, Minja se prisetio reči čuvene pesnikinje Desanke Maksimović:

„U svakom odraslom čoveku krije se duša deteta. A treba je sačuvati, što vi kažete. Sačuvao sam i ja sam zato i srećan čovek danas. Presrećan.”

Ta filozofija prožimala je čitavu njegovu karijeru. Kako je isticao, ključni savet u radu dobio je od legendarnog Duška Radovića: deci se uvek treba obraćati kao sebi ravnima, sa punim poštovanjem, i poklanjati im isključivo najbolje. Zbog toga Minja nikada nije pristajao na improvizacije:

„Ja sam to iskustvo hteo da prenesem na najmlađe. Oni zaslužuju da imaju programe u velikim studijima, a ne u fiskulturnim salama. Tako smo krenuli sa serijom koja se zvala 'Tobogan'...”

„Čime god hoćeš da se baviš – moraš da naučiš, nemoj da izmišljaš!”

Iako ga generacije pamte s mikrofonom u ruci, Minja je bio čovek renesansnog obrazovanja. Pored diplome Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, posedovao je i prestižne američke i francuske diplome iz oblasti fotografije, a njegove crno-bele slike dece sa svih kontinenata obišle su svetske galerije. Govoreći o mladima i profesionalizmu, poslao je jasnu poruku:

„Shvatio sam da sve što, čim hoćeš da se baviš, moraš da naučiš, da se školuješ. Znači, nemoj da izmišljaš! Na primer, ja sam fotografiju zavoleo kao mlad, ali ja sam otišao na fotografske praktično studije. Imao sam američku diplomu fotografije i francusku, u Francuskoj polagao... Svaka moja fotografija priča za sebe.”

Odrastanje uz Kalemegdan i anegdota sa aerodroma

Minja je sa ponosom evocirao uspomene na beogradsko detinjstvo provedeno u istorijskom jezgru prestonice:

„Živim pored Knez Mihailove, pored Kalemegdana, pored Saborne crkve... Išao sam u školu 'Kralj Petar Prvi', najstariju u Srbiji, jedan spomenik kulture... Posle sam krenuo u Prvu beogradsku gimnaziju. Igralište nam je bilo Kalemegdan... Morali smo u stvari, iskreno da vam kažem, da branimo ugled kao đaci uglednih škola.”

Malo je poznato da mu je pravo ime u dokumentima glasilo Milan, što mu je ponekad pravilo simpatične probleme:

„Milan je moje pravo ime. Na prvim singlicama koje sam snimao za PGP bilo je Milan Subota. Meni su od rođenja zvali Minja... Jedini je problem na aerodromu: na primer, mene zovnu, pa mi pošalju, uplate kartu avionsku na Minja Subota, i ne daju mi da uđem u avion!”

„Malo smo prebrzo obrisali prošlost”

Osvrćući se na savremene medije i muzičke tokove, velikan zabavnog i dečjeg programa primetio je da današnjim autorima često nedostaje radoznalosti i kontinuiteta sa pravim vrednostima:

„Malo smo brzo obrisali prošlost... Dobro bi bilo da provere to što rade, da uporede s nečim što je rađeno. Danas deca znaju celo 'Bijelo dugme', celog Čolu znaju od početka do kraja, znaju Bajagu... To su pisane onda antologijske pesme, a danas su to klasici.”

Minja Subota ostaje upamćen kao umetnik koji je gradio mostove među generacijama, neumorno podsećajući da su osmeh, znanje i lepo vaspitanje najdragoceniji darovi koje jedno društvo može ostaviti svojim najmlađima.

(Telegraf.rs/izvor: Red TV, emisija "Zornjak")

Ne da je uspeo u toj nameri, nego je to priča za sebe. Profesor Aleksandar je to učinio nikad ubedljivije. Odgovorio je tačno na sva pitanja koja mu je pročitao voditelj Jovan Memedović i na kraju imao čak 18 sekundi prednosti u odnosu na Tragače. I, naravno, osvojio tih 1.200.000 dinara.

Printskrin: RTS

Ceo studio je aplaudirao, jer je Aleksandar to zaista i zaslužio.

"Bravo, Aleksandre. Pre svega, maestralno. Bili je ovo bez i jedne jedine greške, ako se ne varam", rekao je voditelj Jovan Memedović.

Tragač Žarko Stevanović imao je takođe reči hvale za Aleksandra.

"Sa ovakvom ubedljivošću, mogao si da ideš na još više, odnosno na svih nas pet, plus gospodin Memedović, koji ima odgovore ispred sebe. I dalje bi nas razbio, svaka čast", iskren je bio Žarko.

Na zvaničnom Instagram profilu kviza "Superpotera" objavljeno i kako je sve ovo izgledalo.

Ako ste propustili, pogledajte:

(Telegraf.rs)

Koncert je započeo iznenađenjem – Vasić se pojavio među publikom i uz ovacije izveo pesmu „Žena kao ti“, najavivši veče ispunjeno emocijama, vrhunskom muzikom i najvećim hitovima.

Tokom više od 25 godina karijere, Željko Vasić izgradio je prepoznatljivo mesto na regionalnoj muzičkoj sceni, a koncert u Sava Centru još jednom je pokazao da su njegove pesme postale evergrin hitovi koji povezuju različite generacije.

„Uživao sam na sceni. Bitno je da su ljudi bili zadovoljni i da su uživali večeras kao i ja. Ljubav je danas zaboravljena stvar i jako je važno da se vratimo na fabrička podešavanja“, izjavio je Vasić neposredno nakon koncerta.

Zbog velikog interesovanja, Željko Vasić će se već ovog proleća ponovo susresti sa beogradskom publikom u Sava Centru. Datum novog koncerta biće uskoro objavljen na zvaničnom sajtu Sava Centra.

(Telegraf.rs)

Gostujući u nedavnom intervjuu u podkastu „The Rest Is Entertainment“, glumac najpoznatiji po ulozi Rokija odgovorio je na pitanje da li smatra da je nadmetanje između njih dvojice oblikovalo njegovu karijeru i podstaklo ga na preuzimanje rizika.

„Da, jeste“, rekao je Stalone. „Znate, bili smo veoma skloni sukobima.“ Nastavio je: „Zato što imate dvoje ljudi koji se pojavljuju na početku jednog drugačijeg žanra i obojica želimo da budemo glavni u tom žanru. Ja nikada nisam želeo da budem akcioni lik, ali snimio sam 'Prvu krv' (First Blood) i rekao: 'Ovo je zanimljivo jer su akcioni filmovi, ako se urade kako treba, moderna mitologija. To je poput onoga što se nekada radilo, znate, 'Ilijada' i 'Odiseja', Herkul i Ahil.'“

„I tako, vidim tog tipa i odmah sam mogao da procenim da će predstavljati problem“, rekao je Stalone, misleći na Švarcenegera. „Bili smo na dodeli nagrada Zlatni globus, on sedi tamo i odmerava me, mi to zovemo 'smrknut pogled' (stink eye), a ja sam rekao: 'U redu, važi. Shvatio sam, druže.' I onda on pobedi.“

Njih dvojica su nastavili da se bore za titulu vodeće akcione zvezde, pri čemu su, kako kaže Stalone, obojica volela da „izazivaju“ onog drugog. „Obojica smo krupni i u formi, i sada - ko će biti predvodnik, vođa u tom žanru? Tako ja snimim 'Ramba', on snimi 'Komandosa' (Commando), i to je išlo napred-nazad, napred-nazad, na platnu i van njega. Bilo je veoma napeto, verujte mi. U čemu sam uživao.“ Dvojica glumaca su kasnije, 1991. godine, postali partneri u tematskom lancu restorana „Planet Holivud“ (Planet Hollywood), ali je Stalone napomenuo da tada nisu želeli čak ni da se zajedno popnu na binu kako bi održali govor.

Njihovo rivalstvo „nije stavljeno ad akta sve do 20 godina kasnije“, rekao je Stalone, tačnije kada je Švarceneger odlučio da uđe u trku za guvernera. „Išli smo u isti klub za pušenje tompusa. On je bio tamo. Rekao sam: 'Dosta je ovoga. Nismo više u konkurenciji.' On više ne snima filmove. U redu. Hvala ti puno što si me probudio i zapalio vatru u meni. I on se osećao isto tako.“

Do današnjeg dana ostali su u prijateljskim odnosima. „Uvek ćemo biti takmičarski nastrojeni... Takva je priroda zveri i ja uživam u tome. Zaista uživam. Ali više se ne takmičimo finansijski“, zaključio je Stalone.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Obojica britanskih glumaca svakako imaju glumački pedigre da odigraju uglađenog špijuna i preuzmu ovu ulogu nakon petnaestogodišnjeg angažmana Danijela Krejga. Takođe su itekako svesni šta je sve potrebno za rad u velikim franšizama: Patinson tumači ulogu Betmena za studio „Di-Si“ (DC Studios) i već je bio deo franšiza „Sumrak“ i „Hari Poter“; u međuvremenu, Hoult igra Leksa Lutora u „Di-Sijevim“ filmovima o Supermenu i glumio je u trilogiji prednastavaka „Iks-men“ iz 2010-ih. On sledeće glumi u filmu studija „Amazon Em-Dži-Em“ (Amazon MGM Studios) pod nazivom „Kako opljačkati banku“ (How to Rob a Bank), koji stiže u bioskope 13. novembra. Patinson na svojoj strani ima i faktor reditelja Denija Vilneva, budući da glumi u njegovom predstojećem epskom ostvarenju „Dina: Treći deo“.

Robert Patinson Foto: Tanjug/AP/Scott A Garfitt/Invision

Prošle godine, studio „Amazon Em-Dži-Em“ angažovao je Vilneva kao sledećeg reditelja franšize, dok je tvorac serije „Birmingemska banda“ (Peaky Blinders), Stiven Najt, unajmljen da napiše scenario. Pokretanje filma „Bond 26“ sa mrtve tačke glavni je prioritet za nove upravnike ovog filmskog brenda, producente Ejmi Paskal i Dejvida Hejmana.

Nikolas Hoult Foto: Tanjug/AP/Jordan Strauss/Invision

Od tada se u britanskoj i američkoj štampi provlači ime maltene svakog britanskog glumca u tridesetim godinama, a među glavnim favoritima, prema glasinama, pominju se Kalum Tarner, Džoš O'Konor i Džek Louden. Magazin „Varajeti“ saznaje da je i Hari Stajls vodio pregovore o ovoj ulozi, a ni Tio Džejms (41) još uvek nije isključen kao opcija.

Pirs Brosnan, koji je tumačio Bonda tokom devedesetih, nedavno je pružio javnu podršku Tarneru, dok je Gari Oldman podržao Loudena, svog kolegu iz serije „Spore konji“ (Slow Horses). (Oldman je takođe izjavio da je sledeći Džejms Bond već izabran, ali zvanično saopštenje o kastingu još uvek nije objavljeno.)

Kompanija Amazon odbila je da pruži komentar povodom ovih glasina.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Lojd je preminuo jutros, a uzrok smrti je holangiokarcinom, odnosno rak žučnih kanala, koji mu je dijagnostikovan u martu ove godine.

Lojd je bio jedan od osnivača grupe Television, osnovane 1973. godine u Njujorku, koja je odigrala značajnu ulogu u razvoju američke pank rok scene tokom sedamdesetih godina prošlog veka.

Grupa je bila među prvim sastavima koji su nastupali u legendarnom njujorškom klubu CBGB, jednom mesta koji su odigrali ključnu ulogu u razvoju pank muzike.

Najpoznatiji album grupe, "Marquee Moon", objavljen je 1977. godine i smatra se jednim od najuticajnijih gitarskih albuma u istoriji rok muzike.

Album je 2023. godine zauzeo 107. mesto na listi 500 najboljih albuma svih vremena magazina Rolling Stone.

Television je tokom svog najznačajnijeg perioda objavio dva studijska albuma, a Lojdov sofisticirani stil sviranja gitare ostavio je značajan trag u razvoju alternativnog i pank roka.

Porodica je saopštila da su uz muzičara u poslednjim trenucima bili njegova supruga Šejla i pas Vili MejS.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U intervjuu za Telegraf.rs, Bilja Krstić je otkrila šta nas očekuje na ovom koncertu, kako se zaljubilja u etno, kako je čuvena pesma "Puče puška" došla do nje.

Takođe, kroz ovaj intervju prisetila se Tošeta Proeskog i Bore Đorđevića.

Za kraj, Bilja nam je otkrila šta bi sebi poželela za svoj rođendan, koji je upravo 9. novembra.

• Očekuje nas veliki koncert povodom Vašeg rođendana. Možete li nam ukratko reći šta publika može da očekuje, šta pripremate i da li ćete imati goste?

Bilja Krstić: Koncipirali smo ovaj jubilej tako što ćemo, po prvi put, imati gosta iz jedne znatno drugačije tradicije. Naši gosti su do sada uglavnom bili sa Balkana, eventualno iz Italije - na primer, sa Sardinije su nam gosti bili članovi sastava Tenores di Bitti. Ovog puta smo se odlučili za nesvakidašnju kombinaciju i pozvali divnog harfistu iz Kolumbije, iz Bogote, koji se zove Jahir Rivera.

Jednostavno smo se zaljubili u njegov zvuk onog trenutka kada smo ga čuli kako svira kolumbijsku tradicionalnu harfu (arpa llanera). Upoznali smo se pre dve godine u Bogoti, kada je „Bistrik“ gostovao u pozorištu Teatro Mayor, na velikom festivalu posvećenom najlepšim ženskim glasovima sveta. Bila nam je velika čast što smo uopšte dobili priliku da tamo nastupimo. Povezao nas je Viktor Šebek, koji nas je i upoznao sa Jahirom. Kada smo na probi čuli kako svira, atmosfera je bila dovedena do usijanja.

Tada smo zajedno svirali njihovu brzu numeru Alma Llanera. Ta pesma kod njih ima status himne jer peva o zemlji i ravnicama Venecuele i Kolumbije. Toliko je vesela da odmah podiže publiku na noge, pa verujem da će se dopasti i Beograđanima i da će već sa prvim taktovima neko ustati da zaigra. Pored toga, pripremili smo i njihovu prelepu baladu Cómo no voy a decir („Kako da ti ne kažem da mi se sviđaš“). To je pesma koja se rado peva u Kolumbiji i Venecueli, a meni se izuzetno dopala.

Jahir Rivera i Bilja Krstić Foto: Tanjug/Dejan Živančević

Od tog prvog susreta ostali smo u kontaktu i rado se sećali zajedničkog nastupa. Kada se ukazala prilika da nekoga ugostimo na ovom koncertu, odmah smo pomislili na njega. Jahir je s oduševljenjem prihvatio poziv i već je stigao u Beograd. Harfa kasni zbog administrativnih i avionskih komplikacija, ali stiže trećeg, pa već od četvrtog krećemo sa zajedničkim probama. Pored Jahira, nastupiće i kamerni orkestar „Sinderela“ koji čini osam muzičara, što je sasvim dovoljno da dobijemo željenu boju zvuka. Gudački orkestar, „Bistrik“ i tradicionalna harfa se predivno uklapaju i savršeno dočaravaju kolorit ovih prostora.

Naše tradicionalne pesme su prelepe, melodične i pune asimetričnih, mešovitih ritmova, a Jahir ih nepogrešivo oseća i sjajno se uklopio u naš senzibilitet, baš kao i orkestar. Publika može da očekuje potpuno novi zvuk, ali uz očuvanje naše tradicije predstavljene na savremen način.

Takođe, sa nama će biti i polaznice Vokalne radionice „Bistrik“, koju vodim još od 2012. godine. To su talentovane devojke iz cele Srbije koje prolaze audiciju kako bi postale deo hora. Ove godine nastupa potpuno nova generacija, dok će nam se kao prateći vokali pridružiti i nekadašnje članice. Radujemo se što ćemo svi zajedno stvoriti fenomenalnu muzičku priču i tradicionalnim pesmama dati savremeni izraz.

• Da li ćete u repertoar uvrstiti i pesme iz sastava u kojima ste ranije nastupali, poput „Suncokreta“, ili će koncert biti posvećen isključivo „Bistriku“?

Bilja Krstić: Ovog puta repertoar će biti posvećen isključivo „Bistriku“. Prošle godine smo imali divan koncert posvećen jubileju - 50 godina moje karijere i pola veka grupe „Suncokret“. Tada su nam gosti bili akustičari iz sedamdesetih godina, izvodili smo numere „Ranog mraza“, moje solističke pesme, i okupili sve ljude koji su bili deo mog muzičkog puta.

Da se ne bismo ponavljali, želela sam da ovo veče u potpunosti bude posvećeno dvadesetpetogodišnjici rada orkestra „Bistrik“ - sa puno ljubavi i neizmerne zahvalnosti mojim muzičarima što su istrajali i pratili me na ovom putu četvrt veka.

• Kako biste na koncert pozvali ljude koji do sada nisu slušali „Bistrik“ niti tradicionalnu muziku? Šta biste im poručili?

Bilja Krstić: Prvo bih rekla da ne verujem da takvi ljudi postoje! (smeh) Šalu na stranu, verovatno ih ima. Poručila bih im da dođu na veče ispunjeno predivnim melodijama i ritmovima koje u ovom aranžmanu mogu čuti samo sada, na koncertu pod nazivom „Latino Balkan“.

Spajamo Balkan i Latinsku Ameriku. I jedan i drugi prostor odlikuju vreli ritmovi, ali i izuzetno emotivne balade koje se pevaju iz srca i duše. Svi koji vole muziku Južne Amerike i izvorni balkanski melos - ali rasterećen modernih šablona koji dominiraju poslednjih petnaestak godina - uživaće u starim tradicionalnim pesmama. One danas zvuče sveže i moderno, a istovremeno nas neraskidivo povezuju sa prošlošću. U 21. veku, kada je sve preglasno i ubrzano, mi želimo da podsetimo kako se istinski uživa u muzici koja ume i da ponese, i da razneži, i da čoveku pruži krila.

• Mnoge Vaše kolege iz drugih žanrova ističu da su se u etno zaljubili onog trenutka kada su ga čuli. Kako se rodila Vaša ljubav prema ovom pravcu i šta on za Vas predstavlja?

Bilja Krstić: U mojoj porodici se uvek slušala lepa narodna pesma, prvenstveno na talasima Radio Beograda. Kasnije, tokom srednje muzičke škole u Nišu, pevala sam u Omladinskom horu „Dr Vojislav Vučković“, koji je osvajao brojne nagrade. Vodio ga je sjajni profesor Radojica Milosavljević Ica, koji nas je učio da prepoznamo i pevamo kvalitetnu muziku. Možda to tada nisam u potpunosti razumela, ali sam prave vrednosti spoznala kada sam u Beogradu upisala Fakultet muzičke umetnosti.

Tamo sam slušala Muzički folklor na katedri za etnomuzikologiju, o čemu često govorim. Imala sam veliku sreću da upoznam i sarađujem sa našim vrhunskim stručnjacima: Mikanom Obradovićem na Radio Beogradu, profesorom Dragoslavom Devićem, kao i mojim dragim prijateljem Dimitrijem „Diškim“ Golemovićem. Mnogi ljudi su mi nesebično pomogli na samom početku i ne bih volela da nekoga ogrešim time što ga neću pomenuti.

Divno je kada, bez obzira na godine, imate koga da pitate. Tek kada sam dublje zakoračila u etno muziku, shvatila sam koliko zapravo malo znam o našoj tradiciji. Uz dobru volju i iskrenu ljubav uspela sam mnogo toga da naučim. Tradicionalna pesma može da živi samo ako se obradi i predstavi jezikom koji današnja publika, posebno mladi, može da razume. Mladi ne poznaju dovoljno našu muziku ne svojom krivicom, već zato što retko imaju priliku da je čuju.

World music u svetu postoji još od 1983. godine, dok je naša etno scena doživela vrhunac oko 2000. godine. Tada su stvarali Teofilovići, Sanja Ilić i „Balkanika“, Slobodan Trkulja, „Bistrik“, grupa „Biber“, Pavle Aksentijević i sastav „Zapis“. Imali smo i izuzetne džez muzičare koji su se oslanjali na tradiciju: Nenada Petrovića, Kampu i „Karavan“, Maričića, Jovu Maljokovića, Vasila Hadžimanova. Naravno, bilo je i ranijih pionirskih poduhvata, poput grupe „Hazari“. Dugačak je spisak onih koji su dali doprinos, ali suština je da tradiciji udahnemo novi život.

• „Bistrik“ ima bogat repertoar, a jedna od najupečatljivijih pesama svakako je „Puče puška“. Možete li se prisetiti kako je ta pesma došla do Vas?

Bilja Krstić: Radila sam 40 godina na Radio Beogradu kao muzički urednik, između ostalog i u jutarnjem programu. Iako sam bila u Zabavnoj redakciji, uređivačka koncepcija kuće je nalagala da se pušta i lepa narodna muzika, odakle se prelazilo na starogradske, akustičarske i pop-rok blokove. Tu pesmu sam prvi put čula u fonoteci, u izvođenju nezaboravnog Staniše Stošića, koji ju je pevao sa izuzetnim gospodstvom.

Kada smo birali muziku za film „Zona Zamfirova“, dogovorili smo se da uzmemo stare teme i prilagodimo ih filmu i slici. Ne možete izvoditi pesmu identično onako kako se pevala u 19. veku; postoje zapisi, ali niko ne zna tačno kako je to zvučalo. Neša Galija je komponovao muziku, a mi smo stilizovali tradicionalne pesme: „Petlovi pojev“, koja otvara film, „Ne goni konja, more, momiče“ i „Puče puška“.

Reditelju Zdravku Šotri se to izuzetno dopalo. „Puče puška“ je postala ogroman hit, a film je izašao još 2002. godine. I dan-danas je peva cela dvorana na našim koncertima. Stare pesme su poput živog organizma - one rastu, menjaju se, pa ponekad i zamru. Prednost je u tome što uvek možemo da ih oživimo. Kao što je rekao jedan moj prijatelj: „Samo obrišemo prašinu, damo im novi sjaj i pesma ponovo živi.“ Nekada sam sate provodila u fonoteci i pretraživala privatne zbirke naših etnomuzikologa, dok je danas u digitalnom dobu sve mnogo dostupnije. Volela bih da neko mlađi sutra nastavi put kojim je „Bistrik“ krenuo pre 25 godina.

• Koja pesma „Bistrika“ je najbliža Vašem srcu?

Bilja Krstić: Teško je izdvojiti jednu. Neka to budu „Dimitrije, sine Mitre“ i „Magla padnala“ - obe vranjanske. Izuzetno volim i pesmu „Ne goni konja, more, momiče“.

Veliki izazov za mene bila je vlaška pesma M-a făcut muma frumoasă („Rodila me majka lepu“). U početku nisam verovala da ću uopšte uspeti da savladam tekst, a kamoli zahtevnu melodiju. Vlasi imaju neverovatan folklor. Drago mi je što sam uspela da prikažem lepotu tog preplitanja kultura. Naravno, posebno sam vezana za vranjanski melos i jug Srbije, jer sam rođena u Nišu i taj duh mi je prirodno veoma blizak.

• Tradicionalne pesme rado je izvodio i Toše Proeski. Zajedno ste nastupili na njegovom poslednjem beogradskom koncertu 2007. godine pevajući „Jovano, Jovanke“. Po čemu pamtite saradnju sa njim?

Bilja Krstić: Tošeta sam upoznala još 2001. ili 2002. godine u Skoplju, na Skopskom festivalu. „Bistrik“ je nastupao, a u prvom redu do bine stajao je mladić koji je pevao sa nama toliko lepo i zvučno da sam morala da pogledam ko je to. Bio je to Toše. Tada je tek objavio prvu pesmu na makedonskom i bio je zvezda u usponu. Tako smo se upoznali, a moja kuma Ljilja je ubrzo postala njegov menadžer.

Kada sam snimila pesme za „Zonu Zamfirovu“, Toše je bio oduševljen sa „Puče puška“. Stalno mi je govorio: „Biljo, hajde da snimimo nešto zajedno!“ Tako smo na njegovom albumu Božilak snimili „Jovano, Jovanke“ u predivnom, velikom simfonijskom aranžmanu, onako kako to samo Makedonci umeju da naprave.

Pozvao me je i kao gošću na svoj prvi veliki solistički koncert na Gradskom stadionu u Skoplju pred 40.000 ljudi. Sećam se dugačke piste koja je prolazila kroz publiku; rekla sam mu uplašeno: „Toše, ja ovuda ne smem da prođem, plašim se visine!“ On se samo nasmejao i rekao: „Ne brini, doći ću ja po tebe i vodiću te.“ Tako je i bilo - uzeo me je za ruku i zajedno smo zapevali. To pamtim kao jednu od najdražih uspomena, baš kao i naš zajednički nastup u beogradskoj Areni.

Toše je bio vanserijski pevač, ali pre svega jedno od najlepših i najplemenitijih bića koja sam ikada upoznala. Imao je samo 26 godina, a ostavio je neizbrisiv trag.

• Nedavno je bio i rođendan Vašeg brata Bore Đorđevića. Kako pamtite njegova rođendanska slavlja i da li je on, kao roker, voleo tradicionalnu muziku?

Bilja Krstić: Kako da ne! Bora je istinski voleo tradiciju. Još u „Suncokretu“ smo obrađivali narodne motive, obožavao je starogradske pesme, a kasnije je pisao i za grupu „Legende“. Kada je „Bistrik“ imao koncert u Sava Centru, Bora je doputovao pravo iz Ljubljane samo da bi sa nama na sceni otpevao pesmu Od pole idat, babo, sejmeni, koju je izuzetno voleo.

Njegovi rođendani u vreme „Suncokreta“ bili su nezaboravni - uvek uz svirku, pesmu i kafanska druženja do rane zore.

A što se tiče našeg srodstva, mi jesmo familija, doduše dalja. Zanimljivo je kako smo to otkrili: Borin otac je jednom prilikom na radiju čuo pesmu "Ja sam ja, Jeremija", prezivam se Krstić, pa je rekao Bori: „Znaš li ti da su ovu pesmu pevali naši rođaci Krstići, odakle je tvoja Bilja?“ Kada smo uporedili poreklo, shvatili smo da naši koreni potiču iz sela Crveni Breg kod Bele Palanke - odatle su i moja majka i Borin otac. U Beloj Palanci je čak urađen mural posvećen Bori i meni. Često smo odlazili tamo: on sa „Ribljom čorbom“, ja sa „Bistrikom“.

Boru nosim duboko u srcu. Kada smo 2018. godine slavili 18 godina „Bistrika“, pozvala sam Boru i okupila ceo nekadašnji „Suncokret“. Iako je bio prebukiran obavezama sa „Čorbom“, našao je vremena da dođe i uveliča naš nastup. Bilo je to predivno i emotivno veče.

Foto: Youtube/Nikad nije kasno

• Koji su planovi „Bistrika“ nakon ovog beogradskog koncerta i šta biste poželeli sebi za rođendan?

Bilja Krstić: Posle ovog koncerta napravićemo malu pauzu. Mi imamo pravilo da nikada ne nastupamo u novogodišnjoj noći, jer nam već u januaru kreću nastupi za Božić, pravoslavnu Novu godinu ili Savindan. Ove godine smo u januaru gostovali u Beču i Parizu, a slično planiramo i za narednu.

Očekuju nas nastupi u Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Austriji i Nemačkoj. Nastojimo da izbegavamo daleka, prekookeanska putovanja jer smo u godinama kada nam više prija da posetimo krajeve koji su nam bliže.

A šta bih poželela samoj sebi? Poželela bih da sve naredne godine provedem u miru, ljubavi, lepoti, radosti i zdravlju, okružena ljudima koje najviše volim. Mislim da smo to svi zaslužili.

• Hvala Vam puno, Biljo. Želim Vam sve najbolje!

Bilja Krstić: Hvala vama najlepše!

(Telegraf.rs)

Portret dr Drage Ljočić zauzima posebno mesto u ateljeu vajara iz Šapca prof. Đorđa Zečevića. Za njega nije bilo dileme da sugrađanku uvrsti među 16 najznačajnijih žena, na izložbi "Znamenite srpske majke". Draga Ljočić je jedan od razloga što se uspravim i sa ponosom kažem da sam iz Šapca.

"To je žena koja je imala mnogo razloga da ode iz Srbije, još više prilika da ode iz Srbije, ali je odlučila da ostane i da se za svoj narod buduće generacije bori i na bojnom polju ali isto tako i u miru", rekao je Đorđe Zečević, vajar

Lečila je u čak pet ratova, ali sa kolegama nije bila ravnopravna. Borila se za prava žena na obrazovanje i da postanu lekari, u vremenu kada je to bilo nezamislivo.

„Ona je neprestano vodila borbu, bila je veliki humanista. Otvarala je bolnice za majke i decu bez novca, pošto je otvorila privatnu praksu mnogo dece je lečila besplatno i zanimljivo je da je jedan od njenih kolega koji ju je podržavao bio šapčanin Laza Lazarević“, isakao je Branislav Stanković, istoričar

Draga Ljoćić je rođena u Šapcu 1855. godine. Šapčani su joj se odužili tako da danas ima i svoju bistu, ulicu, pa čak i mural na jednoj zgradi...

„Draga Ljočić svojim doprinosom promenila svet srpske medicine, ali je takođe postala i simbol borbe za ravnopravnost, pogotovo polnu uravnopravnost i time je otvorila put mnogim budućim generacijama. Tako da sam ja počastvovana što i naš dom zdravlja nosi ime po njoj i time čuva sećanja na njena dela", rekla je dr Katarina Stajčić, specijalizant urologije.

Njena dela ostavila su neizbrisiv trag. I posle jednog veka, ostaće zapamćena kao dobrotvorka koja je pomerala granice i menjala srpsko društvo nabolje.

(Telegraf.rs / RTS)

Na kraju, ne da je pobedio, neko ih je sve "razbio". I to nikad ubedljivije. Imao je na kraju 18 sekundi prednosti u odnosu na svih 5 Tragača.

Aleksandru je ceo studio aplaudirao više minuta. A onda su krenuli hvalospevi. Jedna stvar je posebno impresivna. A to je da Aleksandra nije imao niti jednu grešku, što su primetili i Tragači, ali i voditelj Jovan Memedović.

"Bravo, Aleksandre. Pre svega, maestralno. Bili je ovo bez i jedne jedine greške, ako se ne varam", rekao je voditelj Jovan Memedović.

Printskrin: RTS

Tragač Žarko Stevanović imao je takođe reči hvale za Aleksandra.

"Sa ovakvom ubedljivošću, mogao si da ideš na još više, odnosno na svih nas pet, plus gospodin Memedović, koji ima odgovore ispred sebe. I dalje bi nas razbio, svaka čast", iskren je bio Žarko.

Kao nagradu, Aleksandar je dobio tih 1.200.000 dinara. Nema šta, svaka čast.

(Telegraf.rs)

Orlić je muzički put započeo šezdesetih godina prošlog veka, gradeći temelje domaćeg rokenrola kroz bendove kao što su Siluete, Bitnici, Plamenih 5 i Opus. Kasnije se uspešno posvetio produkciji i radu u studiju, gde je sarađivao sa brojnim generacijama muzičara — od Obojenog programa, Goblina i Eyesburna, pa sve do modernih bendova poput Buč Kesidija.

Poslednjih godina se ponovo okrenuo autorskom stvaralaštvu, pa je 2023. sa bendom Koprive objavio album „Povratak“. Njegova karijera trajala je skoro šest decenija, spajajući same začetke beogradskog roka sa današnjom alternativnom scenom.

(Telegraf.rs/izvor: headliner.rs)

Ipak, zbog jedne negativne stvari nije bio zadovoljan. U pitanju je njegov rezultat u igri "Ko zna, zna", gde je imao minus 15 poena.

Printskrin: RTS

"Veoma sam nezadovoljan sa minusom u "Ko zna, zna", to mi se prvi put desilo", iskren je Dragan

"Igrali ste obojica hazarderski. Da, malo smo se opustili pre snimanja...", rekla je voditeljka Kristina Radenković

"A ono što sam znao, nisam se javio, ali sa svim ostalim sam zadovoljan", nadovezao se Dragan.

"Dobro je. Lepo je. Niste se čuvali ni Vi, ni Đorđe. Odgovarali ste kako ste mislili i eto, ovo vam je rezultat. Ali ste pobedili i ja Vam čestitam na prolasku u četvrtfinale", rekla je Kristina.

Ako ste propustili njihov meč, pogledajte:

(Telegraf.rs)

Vidor je za Tanjug, povodom današnjeg otvaranja manifestacije u Salonu Muzeja grada Beograda, rekao da je ideja kustosa da predstavi umetnost kroz različite autentične izraze, oslobođene teorijskih ograničenja, i omogući svakom umetniku da iskaže sopstvenu viziju.

"Umetnost koja nije rob teorija, nego se oslobađa svega toga i vraća se na neki iskonski izraz umetničkog impulsa i materijalizacije u raznim formama", rekao je Vidor.

Prema njegovim rečima, pet izložbenih celina predstavljeno je u Salonu Muzeja grada Beograda, Domu omladine Beograda, Galeriji Kulturnog centra Beograda, restoranu "Peking" i Kući legata, a, kako kaže, svaki prostor ima svoj identitet i doprinosi ukupnoj koncepciji Salona.

"Imamo izuzetnu, kvalitetnu selekciju umetnika iz celog sveta, prvenstveno iz Evrope, Francuske, Holandije, Kine i Bugarske. Imamo i Rumuna i dva Rusa. Vidimo presek umetnosti danas, koja može da bude interesantna našoj publici", ocenio je Vidor.

Kako je objasnio, u Salonu Muzeja grada Beograda izlažu bugarska slikarka Oda Žon, švedska umetnica Klara Kristalova, japanska umetnica Čiharu Šiota, fotograf Bugi, Matild Deniz i Fransoa Petrovič.

Vidor je izdvojio monumentalne instalacije Čiharu Šiote, koja koristi nit kao alegoriju za memoriju, kao i prezentaciju fotografa Bugija, koja obuhvata više od 2.500 fotografija.

Među predstavljenim autorima je i Kader Atija, koji kroz film i instalaciju iznosi svoja promišljanja o savremenom svetu, dok je Fransoa Petrovič za Salon pripremio pet velikih crteža i video-rad.

"U Domu omladine Beograda predstavljena je izložbena celina posvećena tradiciji povezivanja umetnika sa ovih prostora sa Parizom, odnosno autorima koji su se tokom različitih perioda doseljavali u taj grad i tamo stvarali", objasnio je Vidor.

Prema njegovim rečima, u Galeriji Kulturnog centra Beograda predstavlja se Luis Siprijen Rijalz, koji istražuje napuštene prostore u zemljama poput Iraka i Kazahstana, fotografišući zgrade i spomenike i otvarajući pitanja memorije i identiteta.

"U restoranu 'Peking' izlaže petoro diplomaca iz Monpeljea, troje francuskih i dve kineske umetnice, koji su mesec dana pre otvaranja boravili u Beogradu i na licu mesta stvarali radove. U ovoj celini predstavljen je i kamerunski umetnik Bartolome Togo", dodao je Vidor.

U Kući legata radove predstavljaju srpski umetnik Đorđe Ozbolt, koji je predstavljao Srbiju na Venecijanskom bijenalu 2019. godine, holandska umetnica An Venzel, rumunski slikar Alin Bozbiciu i Abdelkader Benšama, koji je direktno intervenisao na zidovima izložbenog prostora i na njima realizovao svoj rad.

Vidor je ocenio da ovogodišnji Salon predstavlja presek različitih umetničkih pristupa, uz napomenu da je organizacija manifestacije bila praćena brojnim izazovima i problemima koji su rešavani tokom priprema.

"To nije bilo uobičajeno, ali mislim da je cilj i misija bila da se ovaj Oktobarac održi u ovakvim uslovima. Najvažnije je bilo da se ovo uradi za umetnike jer je to poenta manifestacije, da se ona održi i predstavi bez oklevanja", zaključio je Vidor.

Oktobarski salon trajaće do 13. decembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Druženje sa sinhronizatorima, oslikavanje lica, baloni, pokloni i zabavne aktivnosti upotpunili su porodični bioskopski doživljaj, dok su posebnu pažnju privukli glumci i poznata lica koja su svojim glasovima oživela junake ove nesvakidašnje avanture.

STEFAN BUZUROVIĆ: „BEZ POVERENJA I ZAJEDNIŠTVA SVE DELUJE BEZNADEŽNO“

Glavnom junaku, nestašnom Mačku u šeširu, glas je pozajmio glumac Stefan Buzurović, koji ne krije da ga za svet Dr Susa vezuju posebne uspomene iz detinjstva. Kako ističe, upravo su energija i emocije ovog nepredvidivog junaka učinile rad na sinhronizaciji posebnim iskustvom.

„Likovi doktora Susa su mi bliski i izuzetno dragi. Odmalena sam upoznat sa njihovim avanturama i zaista mi je bilo veoma drago kada sam pozvan na probu za Mačka u šeširu. Nije bilo teško pronaći glas, jer je svaki njegov nastup toliko ispunjen energijom i emocijama da se nekako sve samo složi i teče kada se prvi put uhvati taj kod“, objasnio je Buzurović.

Iako je bilo scena koje su zahtevale brze promene tonaliteta i izuzetnu dinamiku, glumac ističe da je čitav proces za njega predstavljao zadovoljstvo. Posebno naglašava da film, pored humora i raskošne animacije, donosi važnu poruku namenjenu svim generacijama.

„Mačak je posebna priča i film koji svojom radnjom i estetikom vraća odrasle u detinjstvo, a deci otkriva neke nove svetove i ideje. Mislim da je ovo nešto drugačije i važno zbog poruke koju nosi. Vraćamo se na ono osnovno, a to je da bez poverenja i zajedništva sve deluje beznadežno. A sa druge strane, ako se držimo jedni drugih, nema prepreke koja je nesavladiva. Nikada nije previše podsećanja na to“, istakao je Stefan Buzurović.

SARA JO KAO VIŠNJA – VEDRA, LUCKASTA I PUNA ENERGIJE

Posebnu boju filmu daje i Sara Jo, koja pozajmljuje glas Višnji, zaposlenoj u odeljenju za ljudske resurse neobičnog Instituta za maštu i inspiraciju. Višnja je Mačkova najbolja prijateljica, saveznica i jedna od retkih osoba koje bezrezervno veruju u njega. Popularna pevačica priznaje da je u ovom liku prepoznala mnogo toga sebi bliskog.

„Čim sam pročitala replike, bilo mi je jasno da će ova uloga biti genijalna. Višnja je predstavljena kao vedar, razigran i pomalo luckast lik, što je, po mom mišljenju, najbolje opisuje. Upravo takve uloge najviše volim – spontane i vesele. Moram da priznam da mi je Višnja veoma slična, tako da mi nije bilo teško da pronađem pravi balans u njenom karakteru“, otkrila je Sara Jo.

Za nju je sinhronizacija bila i prilika da se oproba u drugačijem kreativnom izrazu.

„Najviše volim kada imam priliku da izađem iz okvira svog svakodnevnog posla i oprobam se u nečemu drugačijem. Iako sam u istom studiju, sinhronizacija podrazumeva potpuno drugačiji pristup i mnogo više glumačkih izazova. U tome beskrajno uživam, posebno kada radim sa ovako sjajnom ekipom. Pripremite se za mnogo zabave, smeha i čarobnih trenutaka u bioskopu“, poručila je pevačica.

ZLATKO, ZLATNA RIBICA KOJA GOVORI I IMA KOMENTAR NA SVE

Jedan od najduhovitijih likova filma svakako je Zlatko, sarkastična zlatna ribica koja zahvaljujući Mačkovoj magiji dobija moć govora. Za razliku od glavnog junaka, Zlatko voli red i pravila, a njegove opaske i neprestano negodovanje zbog Mačkovih nestašluka donose poseban humor ovoj priči. Glas mu je pozajmio glumac Marko Gvero, koji je otkrio koliko je prostora za kreativnost pružio ovaj neobični lik.

„Sama činjenica da je Zlatko riba otvara mnogo prostora za humor, jer ribe, naravno, ne govore, pa smo imali slobodu da se igramo njegovim glasom. Ipak, kako je reč o sinhronizaciji, određeni parametri su već bili zadati, a moj zadatak bio je da što vernije dočaram njegov karakter. Najveći izazov bio je spojiti njegovu ličnost, komični tajming i uskladiti sve sa animacijom. Kada pronađete pravi karakter i način govora, preostaje da sve uklopite u ritam filma. Mačak u šeširu donosi otkačenu, glasnu i divlju avanturu, punu humora i neočekivanih situacija. Zato, pravac u bioskope!“, poručio je Marko Gvero.

VESNA STANKOVIĆ KAO BRANKA – NAMETLJIVA STANODAVKA KOJA IPAK IMA DRUGU STRANU

Glumica Vesna Stanković pozajmila je glas Branki, nametljivoj i džangrizavoj stanodavki koja svojim ponašanjem dodatno komplikuje život junacima. Ipak, kako otkriva, iza njene stroge spoljašnjosti krije se i poneko iznenađenje.

„Mačak u šeširu je jedan izuzetno šarmantan crtani film, koji će podjednako zabaviti i decu i odrasle. Meni je zapalo da igram Branku, stanodavku, jedno zadrto stvorenje, nametljivo gunđalo, koje svoje stanare neprestano maltretira. Na kraju se ispostavi da ona ipak nije baš tako težak negativac. Veoma smo se svi zabavili dok smo radili na ovom filmu.“, izjavila je Vesna Stanković.

MAČAK IMA POSAO, STROGOG ŠEFA I POSLEDNJU PRILIKU DA SAČUVA ČAROBNI ŠEŠIR

Nova animirana avantura donosi potpuno drugačiju priču o jednom od najpoznatijih junaka dečje književnosti. Ovoga puta, Mačak u šeširu nije samo nepopravljivi šaljivdžija koji se pojavljuje niotkuda i pravi haos, on je zaposlen u Institutu za maštu i inspiraciju, neobičnoj organizaciji sa sopstvenim pravilima, zahtevnim šefom i odeljenjem za ljudske resurse.

Njegov novi zadatak je da vrati osmeh Gabi i Sebastijanu, sestri i bratu koji teško podnose preseljenje u novi grad. Međutim, Mačkova neobuzdana mašta i sklonost da u svemu pretera mogli bi skupo da ga koštaju. Ukoliko ne uspe u svojoj misiji, preti mu otkaz, ali i gubitak njegovog čarobnog šešira.

Pored Stefana Buzurovića, Sare Jo, Marka Gvera i Vesne Stanković, domaću sinhronizatorsku ekipu čine i Aleksandar Meda Jovanović kao misteriozni Vidoviti Narval, Ognjen Stojanović kao Sebastijan, Dana Barbara Gašić kao Gabi, Đurđina Radić Dixx kao Karmen, Zoran Ćosić kao strogi gospodin Golembum i Vladimir Marković Looney kao Goran.

PORODIČNA AVANTURA NASTAVLJA SE U BIOSKOPIMA

Nakon druženja u Ada Mall-u, porodična zabava nastavlja se 8. novembra u bioskopima Cineplexx Delta City u Beogradu, kao i u Novom Sadu i Kragujevcu, gde će u okviru Porodičnog dana najmlađe posetioce očekivati oslikavanje lica, zanimljive aktivnosti i brojni pokloni.

Animirani film „Mačak u šeširu“, u distribuciji BLITZ filma, već je na redovnom repertoaru domaćih bioskopa i donosi maštovitu, duhovitu i toplu porodičnu avanturu o prijateljstvu, poverenju i zajedništvu, uz podsećanje da čak i najveći nestašluci mogu da nas nauče nečemu važnom.

(Telegraf.rs)

Radnja serije vodi nas u ratom opustošeni Niš tokom Drugog svetskog rata, gde se prepliću stvarni istorijski događaji, nacistički okultizam i drevna balkanska mitologija.

Fanatični oficir SS-a, Henrik Kan, stiže u okupirani grad sa tajnim zadatkom da pronađe sveto blago rimskog cara Konstantina Velikog – relikviju i mač za koji se veruje da poseduje natprirodne moći sposobne da preokrenu sam tok svetskog sukoba. U isto vreme, u Niš se vraća misteriozni agent britanske tajne službe, major Nemanja Lukić, odlučan u nameri da osujeti Kanove planove.

Međutim, špijunska igra na život i smrt ubrzo biva prekinuta talasom nezapamćenog užasa. Serija monstruoznih ubistava potresa grad, a žrtve postaju i nemački okupatori i lokalno stanovništvo. Pod okriljem noći, iz lavirinta podzemnih tunela i pećina drevnog Niša počinju da izranjaju stvorenja iz senke. Dok se sukobljene strane približavaju zveri, razotkriva se prava, zastrašujuća priroda ovog drevnog mesta.

Pored intrigantne priče, seriju odlikuje i izuzetno zvučna regionalna i međunarodna glumačka podela. Ulogu agenta Nemanje Lukića tumači Milan Marić, dok fanatičnog oficira Kana igra Luka Peroš, publika sa ovih prostora dobro poznat po ulozi Marseja u svetskom hitu „La Casa de Papel”. Glumački ansambl čine i Milena Radulović, Anica Dobra, Sloboda Mićalović, Aleksandar Jovanović, Velibor Topić, Zlatan Vidović, Nikola Ristanovski, Toni Gojanović, Toni Mihajlovski, Miodrag Dragičević i mnogi drugi.

Premijera serije „Konstantinovo raskršće” zakazana je za danas, 7. novembar, a gledaoci će nove epizode moći da prate vikendom u terminu od 21.55 časova, ekskluzivno na Superstar TV kanalu.

Pogledajte trejler:

(Telegraf.rs)

U prepunoj dvorani tokom dvočasovnog koncerta ona je otpevala svoje najveće hitove kao što su "Una noće mas" i "Alegria", kao i numere "Besa me mućo", "Natali", "Karuzo", "Historia de un amor", "Olvida te", a izvela je i neke nove numere.

Pesmu "Mujer" otpevala je šetajući kroz publiku i deleći ruže posetiocima.

Sinoć je u publici bila i njena majka, koja je došla iz Jerusalima, takođe pevačica, koja je otpevala "Adio kerida" i za to nagrađena burnim aplauzom.

Jasmin Levi je gledaoce zabavila i duhovitim objašnjenjima između pesama, koristeći brojne srpske reči koje je naučila tokom boravka u Beogradu, gde sada živi.

Pesmu Kemala Montena "Ljubavi moja" posvetila je ovoj muzičaru i otpevala takođe na srpskom.

Orkestar su činili srpski muzičari, koji su svojim kvalitetnim izvođenjem doprineli ukupnom doživljaju na sceni.

Posetioci su pevačicu nagradili aplauzima između svake numere za emocije i strast koje je pokazala kroz tonove inspirisane latino zvukom, zvukom tanga, flamenka, fadom... upotpunjene originalnim aranžmanima.

Jedna od najvećih zvezda "world music" scene pevala je sinoć o ljubavi, samoći, životu, prolaznosti, bolu i tuzi, uspevajući da se univerzalnim jezikom muzike, a kroz izuzetan lični pečat, poveže sa publikom, koja je nastup nagradila ovacijama.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Predstava je priča o audiciji za vestern mjuzikl, koja se organizuje bez budžeta i profesionalnih glumaca. Na audiciju se prijavljuje nekolicina amatera željnih da osete svetla pozornice, ne sluteći kakvi ih sve izazovi očekuju na putu stvaranja pozorišne predstave.

Pre početka predstave, glumac Đorđe Kadijević, koji tumači lik Ivana Kljajića, izjavio je za Tanjug da je kroz ovu ulogu ostvario zanimljiv rad na koreografijama i pevanju, ali i priliku da upozna ljude sa margine koji imaju svoje snove.

"Mislim da smo uspeli da zagrlimo te ljude i njihovu priču prenesemo na scenu. Cela priča je duhovita, ali i dirljiva. Probe su bile zanimljive, intenzivne i izuzetno plodonosne", ocenio je glumac.

Kadijević je rekao da će se publika povezati sa pričom o ljudima koje prepoznajemo u svakodnevnom životu.

"Prolazimo pored tih ljudi u autobusu, to su naše komšije, poznanici, a možda se neko prepozna u likovima. Predstava izuzetno dobro komunicira sa publikom i jedva čekam da im je predstavimo", rekao je glumac.

Scenografiju je osmislila Zorana Petrov, kostime Aleksandra Lalić, a muziku Srđan Marković, dok su tekstove songova napisali Anočić, Depolo i Srđan Marković.

Za koreografiju je zadužena Milica Cerović, za scenski govor Đorđe Marković, a dizajn svetla potpisuje Srđan Cvetković.

Fotografije predstave uradili su Nebojša Babić i Vladimir Jablanov, a video Nataša Pantić.

Uloge tumače Dejan Lutkić kao reditelj Saša, Nemanja Oliverić kao Elvis Demirović i Rade Marković kao Velimir Bošković.

U glumačkoj podeli su i Strahinja Blažić kao Branislav Marić, Mladen Vuković kao Bojan Novakov, Jelena Trkulja kao Roska Andonova i Srđan Marković kao Martin Andonov.

Autorska i glumačka ekipa na kraju izvođenja nagrađena je dugotrajnim aplauzom publike.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Povratak novosadskog Baleta SNP-a u Beograd posle više godina posetioci u JDP-u su nagradili višeminutnim ovacijama.

Uz svedenu i opčinjavajuću muziku Arva Perta za klavir i gudače, više od 30 igrača na sceni predstavilo je svet padova i uzdizanja, snage i ranjivost, individualnih izraza i kolektivnog pokreta.

Nastup je protekao u usklađenosti skokova i podizanja, uz zahtevne duete i fluidnost prelaza između scenskih celina, sa snažanim osećajem povezanosti.

Dok je za kostime bila zadužena Kimije Nakano, Fabijana Pičoli i Sander Lunen su osmislili efektnu scenografiju sastavljenu od bočnih i pozadinskih zavesa koje su se lelujale osvetljene raznim bojama.

Izvođenje "Jeseni“ u JDP-u potvrdilo je da je to delo koje od igrača zahteva, pored tehničke preciznosti, i poverenje i zajedništvo.

Iz SNP- a su bili najavili da se u Šerkaujievoj koreografiji telo suočava sa gravitacijom, dok se individualni pokreti povezuju u velike scenske slike koje podsećaju na opadanje lišća, kretanje vetra i neprestanu promenu prirode.

Saradnja sa Šerkaujiem, koji predvodi Balet Velikog teatra u Ženevi i koga smatraju jednim od najzanimljivijih stvaralaca savremene igre i pozorišta, otpočela je na inicijativu direktorke Baleta SNP-a Aje Jung, a premijera "Jeseni" u Novom Sadu održana je 14. oktobra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Realizovana u saradnji Galerije Štab, sajma Art Market Budapest i umetničke agencije EDGE Communications, izložba nastavlja višegodišnju saradnju započetu 2022. godine, kada je Srbija bila počasni gost vodećeg međunarodnog sajma savremene umetnosti u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Pod nazivom MOST.SERBIA, tada je budimpeštanskoj publici predstavljeno savremeno umetničko stvaralaštvo Srbije, a upravo je taj susret postavio temelje za aktuelni projekat.

MOST.HUNGARY-SERBIA polazi od ideje umetnosti kao prostora povezivanja, u kojem granice između umetničkih disciplina, stvaralaca i publike, kao i između nacionalnih i kulturnih identiteta, postaju otvorene i propustljive. Izložba okuplja umetnike čije stvaralaštvo prevazilazi okvire pojedinačnih žanrova i geografskih prostora, potvrđujući da umetnički dijalog može biti spontan, inspirativan i prirodan.

Posebnost projekta ogleda se i u saradnji dve umetničke platforme: Galerija Štab oblikuje izložbeni ambijent dominantno posvećen slikarstvu, dok EDGE Communications predstavlja selekciju skulptura, oslanjajući se na iskustvo programa sCULTURE, dugogodišnjeg pratećeg programa sajma Art Market Budapest posvećenog skulpturi. Ovom izložbom sCULTURE se prvi put u svojoj desetogodišnjoj istoriji predstavlja izvan Mađarske.

„Bila mi je velika čast i zadovoljstvo da aktivno učestvujem u predstavljanju i promociji savremene srpske umetnosti na sajmu Art Market Budapest. Tokom godina, savremena srpska umetnost postala je sastavni deo našeg sajma i njegov dragoceni segment. Veoma se radujem novom poglavlju naše saradnje sa prijateljima i kolegama u Beogradu. Ova izložba, nastala kao rezultat naših zajedničkih napora, predstavlja izuzetan primer dobre prakse i otvara nove mogućnosti za budućnost“, izjavio je Atila Ledenji, osnivač i direktor sajma Art Market Budapest i agencije EDGE Communications, i dodao:

„Čvrsto verujem da svi imamo koristi kada zemlje i umetničke zajednice našeg regiona međusobno sarađuju otvoreno i sa iskrenim interesovanjem, prepoznajući i prihvatajući ono što nas povezuje. Kroz intenzivniju saradnju možemo da proširimo međusobno nepovezana regionalna tržišta umetnosti i ojačamo zajedničku poziciju na globalnoj umetničkoj sceni.“

Sam naziv MOST.HUNGARY-SERBIA nosi višestruko značenje: reč „most“ na srpskom označava vezu između dve obale, dok na mađarskom „most“ znači „sada“. Upravo u tom spoju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti umetničke saradnje nalazi se ideja projekta – da postojeće veze između Srbije i Mađarske učini vidljivim i opipljivim, istovremeno otvarajući nove mogućnosti za kulturnu razmenu.

Na izložbi učestvuju: Albert László Barabási, Szilárd Gáspár, Tamás Gilly, Igor Kantar, Tamás Kis, Nikola Božović, Miklós Kiss, Áron Zsolt Majoros, Gergely Mindák, Joškin Šiljan, Fanni Somogyi, Miljan Stevanović, Hajnalka Szabó, Csilla Szilágyi, Anna Edit Szöllősi i Gábor Miklós Szőke.

Kustoskinja programa sCULTURE je Lilla Makláry.

Izložba je otvorena do 29.novembra u Galeriji Štab/ ArtDrugstore u TC Galerija na adresi Bulevar Vudroa Vilsona 14.

(Telegraf.rs)

Prema ovoj priči, događaj se odigrao 1923. godine u parku Šteplic u Berlinu, gde je četrdesetogodišnji Kafka provodio vreme boreći se sa teškim oblikom tuberkuloze. Šetajući parkom, naišao je na devojčicu koja je neutešno plakala jer je izgubila svoju omiljenu lutku. Kako bi je smirio, pisac se navodno predstavio kao „poštar za lutke” i ubedio dete da lutka nije nestala, već je otišla na putovanje oko sveta, te da joj je već poslala pismo.

Narednih nekoliko sedmica, Kafka se svakodnevno sastajao sa devojčicom u parku, čitajući joj pisma koja je sam pisao svake večeri. U njima je, navodno, do detalja opisivao uzbudljive avanture lutke, njena putovanja i nove prijatelje.

Kada je shvatio da se njegovo zdravstveno stanje pogoršava i da se bliži kraj njihovim susretima, Kafka je devojčici kupio novu lutku. Pošto je devojčica primetila da igračka ne liči na njenu staru, uz nju je stiglo i poslednje pismo sa jednostavnim objašnjenjem: „Moja putovanja su me promenila.”

Najemotivniji deo ove priče, koji je ujedno i najčešće citiran, smešten je godinama kasnije. Prema legendi, devojčica je kao odrasla žena pronašla skrivenu poruku unutar same lutke, u kojoj je pisalo:
„Sve što voliš verovatno će biti izgubljeno, ali na kraju, ljubav će se vratiti u nekom drugom obliku.”

Šta kažu istorijski izvori?

Iako zvuči poput bajke, poreklo ove priče vezuje se za Doru Dijamant, Kafkinu poslednju životnu saputnicu, koja je ovaj događaj pomenula u svojim sećanjima decenijama nakon piščeve smrti. Ona je tvrdila da je Kafka zaista pisao pisma u ime lutke i da se tom zadatku posvećivao sa istom ozbiljnošću kao i pisanju svojih književnih dela.

Međutim, uprkos naporima brojnih istraživača i biografa koji su godinama pokušavali da uđu u trag misterioznoj devojčici ili famoznim pismima, do danas nije pronađen nijedan fizički trag ove prepiske, niti je identitet deteta ikada utvrđen.

Zbog toga književna zajednica ovu priču najčešće tretira kao poetsku legendu ili ulepšano sećanje. Bilo da se radi o istorijskoj činjenici ili mitu stvorenom da osvetli nežniju i saosećajniju stranu inače mračnog i anksioznog pisca, priča o Kafki i lutki putnici nastavlja da živi kao snažna univerzalna metafora o prolaznosti, gubitku i nadi.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/A Wholesome World)

Pod nazivom “Slike i priče – Stvaralački i životni krugovi Vojislava J. Đurića” izložbu je priredio Etnografski muzej povodom 101 godine od rođenja i 30 godina od smrti velikog naučnika. Autor izložbe i kataloga je istoričar umetnosti Srđan Đurić.

Akademik Vojislav J. Đurić je četiri decenije predavao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je član SANU, Atinske akademije i Britanskog društva starinara. Dobitnik je Herderove nagrade.

Njegove knjige Dubrovačka slikarska škola, Sopoćani, Vizantijske freske u Jugoslaviji i Hilandar i danas su nezaobilazne ne samo za istraživače umetnosti, već i za svakoga ko pretenduje da upozna duhovnost, kulturu i kreativnost ljudi koji su živeli na našim prostorima. Poznavaoci njegovog rada vole da citiraju njegovu rečenicu o manastiru Sopoćani: „U jedno vreme među Srbima su stvarali najveći slikari civilizovanog sveta.“

Izložba prati njegov život i rad kroz četrnaest panoa: od porodice i izbeglištva 1941, preko prijatelja iz Simine 9a, do velikih istraživačkih krugova: Dubrovnika i Primorja, srpskih i vizantijskih fresaka i ikona, Svete Gore i Hilandara i starog srpskog graditeljstva. Zanimljivo je da su jedan pano i poglavlje kataloga posvećeni „paralelnom letopisu“ Dositeja Obradovića i Vojislava J. Đurića: dva života, dva veka, i putevi koji se susreću i prepliću, od Beograda, preko Hilandara i Venecije, sve do Dalmacije i Boke.

Uz panoe su izložena i dela iz porodične zbirke, među njima ikona Arhanđela Mihajla Blaža Jurjeva, portreti Vojislava J. Đurića koje su radili Petar Omčikus i Nebojša Mitrić, Mitrićev reljef Omer i Merima, slike Marka Murata i Voje Stanića, skulptura Top Zorana Petrovića, presto iz Šćepan-Polja, kao i stolica na kojoj je ceo radni vek pisao svoja dela. Uz izložbu je objavljen ilustrovani katalog na 101 strani, sa tekstovima Srđana Đurića, Mira Vuksanovića i samog Vojislava J. Đurića, sa biografijom, bibliografijom i mapama putovanja.

Izložba je otvorena do 20. novembra.

(Telegraf.rs)

Kako je najavljeno, u selekciji francuskog kustosa Nume Hambursina našlo se 27 domaćih i međunarodnih umetnika koji će biti predstavljeni publici u pet izložbenih prostora.

U kustoskom tekstu je, između ostalog, istaknuto da "lepota nikada neće biti suprotnost posvećenosti - Ona je jedno od njenih najefikasnijih oružja".

"Umetničko delo deluje kada ideji daje oblik koji sama diskusija ne može da stvori. Njena snaga leži upravo u tome što prevazilazi slogane i uvrede i što je ukorenjena u dugoročnom - u sferi sećanja", navedeno je u tekstu.

U galerija "Peking" će biti predstavljen rezultat saradnje petoro mladih diplomaca Visoke škole likovnih umetnosti u Monpeljeu i umetnika Bartelemija (Barthelemy)Toguoa, a "njihov susret je zamišljen kao omaž mladima, dijalogu između različitih sredina i umetničkoj slobodi".

Kako je najavljeno, to su Pol Ruso (Paul Rousseau), Ju (Yue) Lingjun, Nikola Foa (Nicolas Foix), Jang Jue (Yang Yue) i Flavijen Derej (Desray), dok je "Toguo predstavio friz na papiru dužine deset metara, kao promišljanje o čovekovom mestu u svetu i načinu na koji čovek pronalazi svoje mesto unutar celine koja ga nadilazi".

U najavi događaja u Galeriji Kulturnog centra Beograda, organizatori su naveli da je Luj Siprijen (Louis-Cyprien) Rials, kao strastveni istraživač, čitalac i putnik, u Iraku susreo lokalno stanovništvo i pažljivo sluša njihove priče.

"Video-trilogija obuhvata niz različitih priča iz Iraka: od biblijske Vavilonske kule, preko napuštenog stadiona koji je projektovao Le Korbuzije (Corbusier), do sumerskih umetničkih artefakata, koji se pojavljuju kao povezujuća nit između različitih generacija, kultura, religija i etničkih zajednica", navedeno je u saopštenju.

Kako je najavljeno, Galerija Doma omladine Beograda okupiće
šest umetnika poreklom iz nekadašnje Jugoslavije, čiji umetnički putevi svedoče o značajnom mestu koje ovaj region zauzima u istoriji evropske umetnosti.

"Nastanjeni u Francuskoj Filip Mirazović, Davor Vrankić, Brankica Žilović i Marko Velk izgradili su osobene umetničke opuse zadržavajući duboku povezanost sa svojim prostorom porekla", navbedeno je u saopštenju.

Kako se dodaje, "dva rada Dada i Vladimira Veličkovića, istaknutih ličnosti evropskog umetničkog stvaralaštva druge polovine 20. veka, smeštaju ovaj susret u širi istorijski kontekst".

"Prostor Kuće legata okuplja četvoro umetnika čija dela daju poseban odjek pojmovima lepote, uzvišenog i remek-dela, koji prožimaju ovaj Oktobarski salon", najavili su organizatori.

U svojim slikama Đorđe Ozbolt spaja reference na istoriju umetnosti, humor i neobičnost, stvarajući prizore čija lepota izmiče konvencijama, a velika platna Alina Bozbiciua prikazuju tela zahvaćena pokretom koji kao da ih prevazilazi.

Dok "delo 'Tihi pejzaž' Ane Vencel (Anne Wenzel) nesumnjivo predstavlja jedno od remek-dela savremene skulpture", Abdelkader Benčama (Benchamma) "zauzima čitavu jednu prostoriju zidnim crtežom realizovanim posebno za ovu priliku, uz koji su postavljeni crteži na papiru, povezani s njim u okviru jedinstvenog univerzuma".

Kako je najavljeno, u Salonu Muzeja grada Beograda biće radovi čiji su autor i Oda Jaune, Čiharu Šioteniti (Chiharu Shioteniti), Klara Kristalova, Risajkl grupe (Recycle Group), Veljko Vučković, Kader Atija (Attia), Matilde (Mathilde) Denize, Jonatas (Jonathas) de Andrade, Vladimir Milivojević Bugi (Boogie) i Fransoa (Francoise) Petrović.

Kako je navedeno, selektor Oktobarskog salona Hambursinje je francuski likovni kritičar, kustos, profesor, a od 2021. godine je direktora institucije "MO.CO. Montpellier Contemporain".

Predsednik Odbora 61. Oktobarskog salona je Vuk Vidor, dok su članovi Odbora Jelena Medaković, Mihael Milunović, Marko Luković i Nikola Božović.

Oktobarski salon realizovan je pod pokroviteljstvom Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

(Telegraf.rs/Tanjug)

​Nagrada Jeleni Maksimović za umetnički doprinos na 39. Tokyo International Film Festivalu

Film „Do kraja dana“ rediteljke Jelene Maksimović osvojio je nagradu za najbolji umetnički doprinos (Award for Best Artistic Contribution) u međunarodnoj takmičarskoj selekciji 39. Tokyo International Film Festivala, nastavljajući niz priznanja na svom međunarodnom festivalskom putu. Nagradu za film inspirisan studentskim protestima, Jelena Maksimović posvetila je upravo studentima i građanima Srbije, koji su se borili za slobodu u protekle dve godine.

Nakon svetske premijere u zvaničnom takmičarskom programu Orizzonti 83. Venecijanskog filmskog festivala i učešća na brojnim festivalima širom sveta, ovaj film, prvi domaći dugometražni igrani film inspirisan studentskim protestima, konačno stiže pred beogradsku publiku. Domaća premijera biće održana 24. novembra u 19 časova, u Velikoj sali mts Dvorane, u okviru 32. Festivala autorskog filma.

Film „Do kraja dana“ ove godine deo je programa brojnih i značajnih međunarodnih festivala, kao što su: FilmFest Hamburg, Viennale, São Paulo International Film Festival, Geneva International Film Festival, SEMINCI – Valladolid International Film Festival, LEFFEST, Zagreb Film Festival, LIFFe u Sloveniji, Thessaloniki International Film Festival i Eastern Neighbors Film Festival. Film je deo posebnih i takmičarskih programa, uključujući selekcije New Filmmakers Competition u Sao Paulu, Pulsation u Ženevi, Meeting Point i Seminci Joven u Valjadolidu, kao i Meet the Neighbors u Solunu i Spoutnik Cinema u Ženevi.

Pored najnovije nagrade u Tokiju, značajno priznanje stiglo je i sa festivala Manaki Brothers u Bitolju, gde je direktor fotografije Paul Spengemann osvojio Bronze Camera 300 u zvaničnoj takmičarskoj selekciji.

Smešten u Beogradu tokom studentskih protesta, film„Do kraja dana“ prati Lenu, studentkinju i aktivnu učesnicu pokreta koja veruje da je svet moguće promeniti, i Stefana, mladića iz radničke porodice, rastrzanog između života kakav želi i okolnosti koje ga odvode na suprotnu stranu protesta. Kada se sretnu, prepoznaju jedno u drugom isti nemir, a njihov odnos otvara prostor za prijateljstvo, ljubav i zajedničku potragu za slobodom.

Poigravajući se konvencijama melodrame, komedije i kriminalističkog filma, Jelena Maksimović gradi priču o mladosti, ličnim izborima i političkom previranju, ali i o mogućnosti da se društvene podele prevaziđu kroz bliskost i solidarnost.

U glavnim ulogama su Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić, Miodrag Miša Dragičević, Nataša Čakardić, Milica Institucija i drugi. Scenario potpisuju Jelena Maksimović, Ivan Salatić i Olga Dimitrijević, direktor fotografije je Paul Spengemann, a montažu potpisuje Jan Klemsche.

Film je nastao u međunarodnoj koprodukciji Srbije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Nemačke. Producentkinja je Jelena Angelovski, a produkciju potpisuje Taurunum Film.

Domaća premijera: 24. novembar u 19 časova, Velika sala mts Dvorane, u okviru 32. Festivala autorskog filma.

Karte su dostupne na blagajni mts Dvorane i online: Ulaznice za film „Do kraja dana“

TRAILER:

(Telegraf.rs)

Premiјera ove pozorišne drame, nastale po motivima života i dela Iva Andrića, planirana јe 26. decembra na Sceni „Raša Plaović“, a u podeli su i Neboјša Dugalić (Ivo Andrić), Miloš Đurović (Mladi Ivo Andrić), Marta Šćekić (Јelena žena koјe nema), Elizabeta Đorevska (Milica), Suzana Petričević (Ikoniјa), Zoran Ćosić (Ljubo), Vesna Pećanac/ Darinka Marković (Teta Ana), Sofiјa Uzunović (Rifka), Nataša Lasica (Švabica) i Teodora Tomašev/ Јovana Јelić (Mara Milosnica).

Foto: Narodno pozorište u Beogradu/Promo/Ustupljena fotografija

Umetnički direktor Drame Zoran Stefanović smatra јe da јe reč o proјektu koјi јe višestruko poseban i značaјan.

„Prvo, ovo јe trenutak kada se na velika vrata, na našu pozorišnu scenu i u kulturu, vraća prezime Žigon, i to u godini u koјoј obeležavamo vek od rođenja Steve Žigona, čoveka koјi јe mnogo dao našoј kulturi i civilizaciјi. Drugo, Ivana Žigon se sada vraća sa tekstom koјi poseduјe izuzetne dramske kvalitete, pa ćemo pred publiku doneti nešto što do sada niјe često prikazivano – јednu drugačiјu stranu Iva Andrića koјi јe u mnogim momentima naše noviјe istoriјe bio poslednja odbrana od globalnih kleveta o tome šta smo i kakvi smo. Mi sami sebe dobro poznaјemo, ali njegova veličina i uticaј na geokulturne i geopolitičke tokove ne mogu se potceniti. Međutim, autorka јe, stvorivši originalno dramsko delo, uradila јoš јednu bitnu stvar: dala јe izuzetan doprinos psihologiјi muško-ženskih odnosa, što se retko viđa na našim scenama. Takođe, imamo priliku da radimo unutar izvanredne, posebne i pomalo egzotične glumačke podele, sa autorskim timom koјi spaјa naše drage doaјene i naјnoviјu generaciјu umetnika“, kaže Stefanović koјi јe i dramaturg predstave.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu/Promo/Ustupljena fotografija

Ivana Žigon podseća da nam se, kada je reč o našim velikanima, nekako uvek čini kako o njima znamo baš sve.

„A zapravo, svaki veliki čovek, a naročito Ivo Andrić, koјi se kriјe od pogleda, od novinara i publiciteta, ostaјe zauvek taјna. Nema veće inspiraciјe za umetnika od taјne. I nema veće taјne za Andrića od one žene koјe zapravo nema. Da li јe ona uistinu bila јedina žena koјu јe voleo? Da li јe ona bila žena koјa јe inspirisala sve njegove ženske likove? Da li јe ognjeni cvet u njenim očima bio odraz samog sunca o kome јe čeznuo i pisao? Da li јe Ivo Andrić zbog toga pisao svoјu Јelenu duže i od Ćupriјe? Puno јe pitanja koјa se množe pred početak rada u Narodnom pozorištu. Shvataјući da јe za Andrića mnogo bogatiјi onaј svet koјi se ne vidi očima, pozorišna umetnost daјe nam priliku da svetlošću reflektora, ali i pre svega svetlošću naših duša obasјamo taј njegov naizgled nevidljivi svet koјi јe uporno želeo da sakriјe. Želimo da dočaramo sve što јe prećutao - ne da bismo ga razotkrili, već da se nadamo da ćemo svaku od njegovih istina uzneti do one... koјa јe vernija od života. Što se podele tiče, nisam ni snu mogla da sanjam da će se za јednim stolom okupiti takva lica, glasovi i neokrnjena vera u umetnost“, naglašava Ivana Žigon.

Foto: Narodno pozorište u Beogradu/Promo/Ustupljena fotografija

Suzana Petričević zaјedno sa Aleksandrom Vuković potpisuјe se i kao saradnica na drami, a u umetničkom timu su i Miraš Vuksanović (scenograf), Dušica Knežević (kostimograf), Predrag Radisavljević (kompozitor i dizaјner zvuka), Milica Јević Drndarević (koreograf), Anja Јovanović (scenski pokret/ akrobatika) i Ljiljana Mrkić Popović (scenski govor).

Producenti su Јasmina Zotović i Nemanja Konstatinović, inspiciјent Sandra Rokvić, a sufler Gordana Perovski.

(Telegraf.rs)

FilmFestival Cottbus, koji traje od 3. do 8. novembra, ove godine posebnu pažnju posvećuje crnogorskoj kinematografiji, predstavljajući ukupno osam dugometražnih i kratkometražnih filmova.

Pored „Crne trube“, u programu je još sedam ostvarenja u okviru posebne selekcije „Pogled sa Crne planine: Crnogorski specijal“ (View from the Black Mountain: Montenegro Special), koju je festival pripremio povodom 20 godina nezavisnosti Crne Gore, uz podršku Filmskog centra Crne Gore.

Predstavljajući ovaj program, organizatori festivala istakli su da je Crna Gora tokom protekle dve decenije uspostavila stabilne strukture u oblasti filmskog zakonodavstva i finansiranja, kao i da se afirmisala kao pouzdan regionalni koprodukcioni partner. Crnogorsku kinematografiju opisali su kao malu, ali izuzetno kreativnu, čiji se reditelji izdvajaju osobenim filmskim izrazima, od duhovitih društvenih komedija i filozofskih eseja do opservacionih dokumentaraca, koji donose različite poglede na slojevito crnogorsko društvo.

U okviru ovog programa, 4. i 5. novembra prikazan je dugometražni dokumentarni film „Planina“, koreditelja Biljane Tutorov i Petra Glomazića, dok je igrani film „Supermarket“ reditelja Nemanje Bečanovića, na programu 4. i 6. novembra.

Crnogorski kratkometražni film predstavljen je kroz pet ostvarenja: „Ada“ koreditelja Ilije Đurovića i Branislava Milatovića, „Lavež“ reditelja Branislava Milatovića, animirani film „Uroš“ reditelja Mata Uljarevića, „Divan dan“ rediteljke Katarine Bulajić i „Utorak ili četvrtak“ reditelja Dušana Kasalice.

Crnogorski filmski profesionalci učestvuju i na koprodukcionom marketu Connecting Cottbus, a među učesnicima su producentkinja Milena Charan i producent Miljan Vučelić.

Filmski festival u Kotbusu, osnovan 1991. godine, jedan je od vodećih međunarodnih festivala posvećenih kinematografiji istočne Evrope. Njegovo 36. izdanje obuhvata više od 140 filmova.

Crnogorska kinematografija imala je poseban program u Kotbusu i 2019. godine, kada je u okviru selekcije „Spotlight: Montenegro“ predstavljeno 17 kratkometražnih i dugometražnih ostvarenja.

(Telegraf.rs)

U intervjuu za britanski list „Telegraf”, povodom objavljivanja knjige "Archive", koja sadrži njegove zapise i umetničke radove, Lajdon je rekao da mu nedostaje period tokom kojeg je svakodnevno brinuo o supruzi, iako je to bilo izuzetno teško iskustvo.

"Kada su svi zdravi, sve uzimate zdravo za gotovo. A onda se odjednom sve promeni. Svaki dan je drugačiji", rekao je Lajdon, opisujući kako je Alchajmerova bolest postepeno uticala na Norino ponašanje, kretanje i sposobnost da prepoznaje ljude.

Muzičar je naveo da je tokom godina brige o supruzi morao da se suoči sa brojnim izazovima, uključujući njenu nepokretnost, korišćenje invalidskih kolica i gubitak osnovnih životnih funkcija.

"Uspeli smo da sve to učinimo zabavnim", rekao je Lajdon, dodajući da je briga o drugima deo njegove prirode još od detinjstva, kada je pomagao bolesnoj majci i brinuo o mlađoj braći.

Lajdon je rekao da ga je u poslednjim trenucima života supruge posebno pogađalo to što ga je Nora, uprkos uznapredovaloj bolesti, do samog kraja oslovljavala nadimkom "Johnsies".

"Gledate osobu koju volite kako se muči u bolovima, a vi ne možete ništa da učinite", rekao je on.

Priznao je da je nakon njene smrti jedno vreme konzumirao velike količine alkohola, ali da mu to nije pomoglo da ublaži bol.

"Pio sam i po tri flaše brendija dnevno. Nije imalo nikakvog efekta. Bol jednostavno ne nestaje. Ja sam osoba koja ne veruje u samosažaljenje", dodao je Lajdon.

Džon Lajdon i Nora Foster Foto: Profimedia/BACKGRID/Backgrid USA

Istakao je i da se ne oseća usamljeno, već da je nakon godina neprekidne brige o supruzi osetio određeno olakšanje zbog prestanka svakodnevnog pritiska.

"Kod Alchajmerove bolesti postoje dve žrtve - pacijent i osoba koja mora da brine o njemu. To je emocionalno iscrpljivanje koje je nemoguće opisati", rekao je muzičar.

Lajdon, koji je ove godine napunio 70 godina, osvrnuo se i na aktuelnu turneju preostalih članova originalne postave "Seks pistolsa", koji nastupaju sa pevačem Frenkom Karterom.

On je njihovu turneju povodom 50 godina od osnivanja benda ocenio kao "krajnje neukusnu", dodajući da ga ona ''suštinski ne zanima''.

Govoreći o svom nekadašnjem prijatelju Sidu Višizu, koji je preminuo 1979. godine, Lajdon je rekao da ga je voleo, ali da smatra da Sid ne bi mogao da se nosi sa životom da je ostao živ.

"Bio je moj prijatelj i mnogo sam ga voleo", rekao je Lajdon.

Njegova nova knjiga "Archive" objavljena je u luksuznom izdanju po ceni od 49,99 funti (oko 60 evra), dok je posebno, superluksuzno izdanje dostupno po ceni od 149,99 funti, odnosno 180 evra.

Lajdon će povodom knjige održati i turneju razgovora širom Velike Britanije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Motocikl poznat kao Batpod koristio je Kristijan Bejl, koji je igrao Betmena u filmovima Kristofera Nolana "Mračni vitez" iz 2008. i "Mračni vitez: Povratak" iz 2012. godine, prenosi CNN.

Na aukciju ga je stavila kuća "Propstor".

Direktor i osnivač aukcijske kuće Stiven Lejn rekao je da je motocikl, poznat i kao "Zver", Nolan osmislio zajedno sa scenografom Nejtanom Kroulijem, dok je za njegovu izradu bio zadužen oskarovac za vizuelne efekte Kris Korvold.

Batpod pokreće Hondin motor od 750 kubika, a opremljen je gumama prečnika čak 80 centimetara.

Lejn je naveo da je izrada motocikla koji može praktično da funkcioniše na filmskom setu predstavljala veliki tehnički izazov, kako za glumce tako i za kaskadere.

Napravljenо je šest primeraka Batpoda, ali je samo jedan zvanično odobren za prodaju van studija "Vorner Bros".

Onlajn nadmetanje počelo je u četvrtak, a završava se 4. decembra tokom aukcije uživo u Londonu.

Batpod se prodaje zajedno sa stotinama drugih filmskih predmeta, među kojima su i dva kompletna Betmenova kostima, jedan koji je Bejl nosio u filmu "Betmen počinje" iz 2005. godine i drugi koji je Val Kilmer nosio u filmu "Betmen zauvek" iz 1995. godine.

Na aukciji će biti ponuđeni i šešir i košulja koje je kaskader Vik Armstrong nosio u filmovima "Indijana Džons i ukleti hram" iz 1984. i "Indijana Džons i poslednji krstaški pohod" iz 1989. godine, kao i mač koji je koristio Kit Harington u ulozi Džona Snežnog u seriji "Igra prestola".

Među predmetima je i rukavica Fredija Krugera, koja je svega nekoliko sati nakon početka aukcije dostigla minimalnu traženu cenu od 25.000 funti, odnosno oko 30.000 evra.

Više od 100 predmeta biće izloženo na pretpremijernoj postavci u hotelu "Kamberlend" u Londonu od 19. do 22. novembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Foto: Fondacija "Mira Banjac"/Ustupljena fotografija

Fondacija „Mira Banjac“ uspostavlja dve godišnje nagrade koje će nositi ime proslavljene glumice – nagradu za najbolje glumačko ostvarenje na Festivalu evropskog filma Palić i drugu namenjenu najboljim studentima glume na master studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ove inicijative bile su razmatrane na sednici Upravnog odbora Fondacije, održanoj 4. novembra u Novom Sadu, na 97. rođendan Mire Banjac.

Na sednici je razmatrana inicijativa upravitelja Fondacije Borisa Isakovića za ustanovljavanje godišnje nagrade „Mira Banjac“, namenjene najboljem studentu glume na master studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ova nagrada dodeljivaće se 4. novembra, na dan rođendana Mire Banjac.

Član Upravnog odbora Fondacije Miroslav Mogorović podsetio je da je ranije doneta načelna odluka o ustanovljavanju godišnje nagrade koja bi se dodeljivala na Festivalu evropskog filma Palić, a da u narednom periodu predstoji definisanje njenog vizuelnog i tehničkog rešenja.

Jedna od tema sednice bio je i dosadašnji rad na popisivanju umetničke zaostavštine Mire Banjac. Predsednik Upravnog odbora Fondacije Radoslav Zelenović istakao je značaj ovog obimnog posla, koji je realizovan prema visokim profesionalnim standardima, posebno ukazujući na njegov doprinos očuvanju filmske i pozorišne baštine.

„Ovaj rad je od izuzetnog značaja i jer predstavlja direktan doprinos očuvanju istorije kinematografije, kako nekadašnje tako i sadašnje države“, rekao je Zelenović, naglasivši da popis obuhvata i dokumentaciju o priznanjima koja se više ne dodeljuju.

Na sednici su razmatrane i druge aktivnosti Fondacije, uključujući inicijativu za podizanje spomenika Miri Banjac, kao i naredne korake u njenom organizacionom radu.

Sednici su prisustvovali upravitelj Fondacije Boris Isaković, predsednik Upravnog odbora Radoslav Zelenović, članovi UO Miroslav Mogorović, Jasna Đuričić, Nataša Botić, Tatjana Nježić i Zoran Maksimović, kao i osnivačica Fondacije, glumica Mira Banjac.

Fondacija „Mira Banjac“ osnovana je u Novom Sadu i zvanično registrovana 1. jula 2025. godine, na inicijativu proslavljene glumice. Osnovni ciljevi Fondacije su očuvanje i predstavljanje njene bogate umetničke zaostavštine, uključujući formiranje legata u odgovarajućim ustanovama kulture, kao i podrška novim generacijama glumaca kroz ustanovljavanje nagrada koje će nositi njeno ime. Predsednik Upravnog odbora Fondacije je Radoslav Zelenović, dok je za upravitelja izabran glumac Boris Isaković.

(Telegraf.rs)

Grčka muzika, njena neodoljiva energija, temperament i emocija poslužili su kao inspiracija za novi autorski album Marije Mirković pod nazivom „El Greko“. Reč je o muzičkom projektu koji kroz osam pesama donosi spoj tradicionalnih grčkih motiva, savremenog pop zvuka, raskošnih aranžmana i intimnih ljubavnih priča. Ljubav, čežnja, strast i nostalgija prepliću se u melodijama koje slušaoce vode na posebno muzičko putovanje Mediteranom.

“Grčka muzika oduvek je za mene imala posebnu emociju. U njoj se istovremeno osećaju i radost i tuga, i ljubav i nostalgija. Upravo sam tu emociju želela da prenesem kroz svoje melodije, ali na svoj način. „El Greko“ je moj mali muzički svet u kojem se susreću Grčka i sve ono što ja kao autorka jesam. Pre šest meseci bila sam u Solunu s prijateljima i po ko zna koji put uživo slušala grčku muziku. Ponovo sam bila oduševljena i te večeri sam im rekla da ću snimiti album inspirisan grčkom muzikom i da će se zvati „El Greko“ – prisetila se Marija.

Od ideje do realizacije nije prošlo mnogo vremena. Marija je odmah počela da komponuje, svakodnevno stvarajući nove melodije i razmišljajući o zvuku kojim želi da dočara grčki temperament. Nakon nekoliko nedelja nastao je širi izbor pesama, iz kojeg je odabrala osam kompozicija koje su se najbolje uklopile u zamišljenu muzičku celinu.

Muziku za svih osam pesama napisala je upravo Marija Mirković, čime je albumu dala snažan i prepoznatljiv autorski pečat. U stvaranju tekstova pridružile su joj se dve dugogodišnje prijateljice i saradnice, Beba Balašević i Alka Vuica. Beba potpisuje četiri pesme, Alka dve, dok je Marija autorka preostalih tekstova.

“Odmah sam počela da radim na pesmama. Komponovala sam svakodnevno, razmišljala o zvuku i nakon nekoliko nedelja napravila širi izbor kompozicija. Tada sam pozvala svoju prijateljicu Bebu Balašević i pitala je da li želi da bude deo mog albuma i napiše tekstove za nekoliko pesama. Odmah je rekla: „O, da!“ Napisala je četiri pesme i definitivno donela novu energiju mojim melodijama.” otkrila je muzičarka.

Posebno mesto na albumu zauzima i saradnja s Alkom Vuicom, s kojom Marija nastavlja dugogodišnje muzičko prijateljstvo. Zanimljivo je da je jedna od pesama, „Karmin na košulji“, nastala još pre nekoliko godina, ali je tek sada pronašla svoje pravo mesto.

Za muzičku produkciju albuma zaslužni su Hrvoje Domazet i Luka Pekas, koji su zajedno s Marijom oblikovali zvuk u kojem se grčka muzička tradicija susreće sa savremenim pop izrazom. Rezultat je osam pesama različitih karaktera, od plesnih i ritmičnih kompozicija do emotivnih ljubavnih priča, povezanih zajedničkom mediteranskom atmosferom.

Međutim, „El Greko“ nije zamišljen samo kao muzički album, već kao zaokružena audio-vizuelna celina. Svaka od osam pesama dobila je svoj video, posebnu atmosferu i vizuelni karakter, dok ih povezuje prepoznatljiv identitet inspirisan Grčkom. Plava i bela boja, simboli grčkog mora, neba i svetlosti, provlače se kroz ceo projekat i dodatno naglašavaju njegovu mediteransku estetiku.

Upravo ta povezanost muzike i vizuelnog izraza daje albumu posebnu dimenziju. Osam pesama i osam videa zajedno stvaraju jednu priču o ljubavi prema Grčkoj, njenoj kulturi, melodijama i emocijama koje prevazilaze jezičke i geografske granice.

“Jako sam ponosna na ovaj projekat i na sve ljude koji su učestvovali u njegovom stvaranju. Želela sam da napravim nešto što će preneti emociju koju svaki put osetim kada slušam grčku muziku, ali da istovremeno ostanem verna sebi i svom autorskom izrazu.” poručila je Marija Mirković.

Albumom „El Greko“ Marija tako otvara novo poglavlje svog muzičkog stvaralaštva, donoseći ličnu posvetu zemlji i muzici koje je već godinama inspirišu. Kroz osam autorskih kompozicija, raskošne melodije i pažljivo osmišljen vizuelni identitet stvorila je muzički svet u kojem se susreću mediteranska strast, ljubavne priče i njena prepoznatljiva autorska emocija.

(Telegraf.rs)

Srđan je pokazao znanje i u "Poteri" i briljirao. Pre svega nakon što je u drugoj igri uspeo da odbranu veću svotu od milion dinara, a ta cifra je pridodata u zajedničku kasu.

"Impresivno", rekao je Slobodan Šarenac nakon što je Lončarević odbranio svotu od milion dinara.

Srđanu se u finalnoj poteri pridružio takmičar Branko, koji je zajedničkoj kasi pridodao osvojenu svotu od 200.000 dinara.

Njih dvojica su se tako borila za cifru od 1.200.000 dinara. Napravili su 9 koraka, ali to nije bilo dovoljno za konačnu pobedu.

Printskrin: RTS

Na kraju, Tragač Dušan Macura ih je stigao i onemogućio ih da pobede.

(Telegraf.rs)

Izložba će biti realizovana u okviru projekta „Leskovac – prestonica kulture 2026“, a pored odabranih skulptura biće prikazan i film o monumentalnoj skulpturi „Raspon u tenziji“ izvedenoj i postavljenoj u slobodnom prostoru u Čačku 2023. godine.

Drugi deo ovog projekta čini eksterna dokumentarna izložba posvećena umetničkoj ličnosti Olge Jevrić, koja je postavljena u gradskom prostoru – na platou ispred LKC-a. Kroz nekoliko zasebnih celina, i to Koreni i prvi koraci u svet umetnosti, Svestranost ličnosti, Misija umetnika, Priroda – izvor nadahnuća, Spomenik kao svetilište i Ličnost i delo, sažetim tekstovima, sa odabranim citatima samog umetnika, predstavlja se umetnička ličnost Olge Jevrić – ne samo kao vrhunskog stvaraoca i mislioca, nego, što je najvažnije, i pre svega, kao čoveka visoke etike i velikih ideala.

Smisao i cilj dokumentarne izložbe jeste da se kako posetiocima LKC-a tako i širokom krugu građana omogući da se u njihovom svakodnevnom okruženju upoznaju sa jednom izuzetnom umetničkom ličnošću. To je dragoceno naročito u ovom savremenom trenutku nametanja i dominacije puke efikasnosti i površnosti potrošačkog odnosa, čak i u domenu umetnosti, upravo zato što je Olga Jevrić i u svom životu, i u umetničkom delovanju, tome odolevala i odolela. Načelu beskompromisnosti – shodno maksimi koju je navela kao svoj moto: „Treba stići i uteći, i na strašnom mestu postojati“, a takođe i stavu da je njena umetnost stvorena za ovo podneblje i da je samo na ovom podneblju i u ovim okolnostima kao takva mogla nastati – ostala je verna do kraja svog života.

Izložba obuhvata i ciklus javnih vođenja i predavanja autora projekta dr Rajke Bošković, koja će se održati na izložbi među skulpturama Olge Jevrić.

Izložba će biti otvorena do 1. decembra 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Izložba je realizovana u saradnji sa Nacionalnom galerijom Republike Severne Makedonije u Skoplju, predstavlja prvu samostalnu izložbu ovog velikog makedonskog umetnika i profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju,

Kustoskinje izložbe su Zlata Vučetić (MSUB) i Maja Krstevska (NGM).

Izložba predstavlja umetnički opus Žarka Bašeskog prvi put beogradskoj publici, kroz izbor skulptura koje karakterišu hiperrealistička obrada, različite dimenzije i izrazito promišljen odnos prema ljudskom telu i iskustvu. Bašeski ljudsko telo posmatra kao mesto u kojem se prepliću biološko, psihološko, socijalno i intimno, dok skulptura svoje značenje često proširuje i na prostor u kojem je postavljena.

Postavku čine hiperrealističke skulpture ljudskog tela različitih dimenzija, od monumentalnih i predimenzioniranih do manjih formata, raspoređene u prostoru prizemlja Muzeja i Sali Protić. Kroz izuzetno precizno oblikovane figure, Bašeski istražuje granicu između fizičke prisutnosti i unutrašnjih stanja, otvarajući pitanja emocija, ranjivosti, identiteta i psihološke napetosti.

„Korporealnost je trenutak gde ja stavljam čoveka u malo širu funkciju, u psihologiju, ne samo fiziku, i tu sam toliko duboko ušao da sada ne mogu da izađem.“ – kaže umetik.

Govoreći o svom umetničkom polazištu, Bašeski dodaje:

„Moj čovek je običan čovek. Kroz svoj rad ja dodirujem psihologiju, psihološke i socijalne aspekte, način življenja, razmišljanja, strahove, tražim situacije kroz sopstveni doživljaj. Moje figure su ili predimenzionirane ili nešto manje od prirodne veličine, ali nikada ih ne radim u prirodnoj veličini“.

Hiperrealizam je umetnički jezik kojim se Bašeski služi gotovo dve decenije kako bi izrazio sopstvene misli, osećanja i preokupacije. Svoje skulpture radi prema živim modelima, a figure namerno pomera iz prirodne proporcije – uvećava ih ili smanjuje – dodatno naglašavajući njihovo prisustvo u prostoru.

Za Bašeskog hiperrealizam nije samo način reprodukovanja stvarnosti, već sredstvo za njeno preispitivanje. Izuzetna preciznost u oblikovanju kože, kose, izraza lica i telesnih detalja njegove skulpture čini gotovo stvarnim, dok pomeranje proporcija dodatno naglašava psihološko i simboličko značenje figure.

Međunarodni ugled Žarka Bašeskog potvrđuje niz značajnih predstavljanja u institucijama i na izložbama savremene umetnosti širom sveta. Republiku Makedoniju predstavljao je na 54. Međunarodnoj izložbi umetnosti u Veneciji 2011. godine, a njegov rad bio je predstavljen i u okviru međunarodne izložbe „50 years of Hyperrealistic Sculpture“, održane u institucijama kao što su National Gallery of Australia u Kanberi, Museo de Bellas Artes de Bilbao, Museo de Arte Contemporáneo u Monterreyju i Kunsthal u Roterdamu.

U okviru međunarodnih izložbenih projekata Bašeski je izlagao uz umetnike kao što su Ron Mueck, Antony Gormley, Duane Hanson, John DeAndrea, Joseph Beuys, Maurizio Cattelan, Berlinde De Bruyckere, Penny Slinger, Christian Boltanski i Tracey Emin.

Njegova dela nalaze se u javnom prostoru Severne Makedonije, kao i u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, dok njegov višedecenijski rad potvrđuje kontinuirano interesovanje za ljudsku figuru, njenu fizičku pojavnost i psihološku složenost.

Ako još uvek niste uživo videli impresivne skulpture Žarka Bašeskog, iskoristite priliku da to učinite do 16. novembra.

O umteniku:

Žarko Bašeski je makedonski vajar. Diplomirao je 1988. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, gde je 1998. stekao i zvanje magistra umetnosti. Od 2010. godine radi kao profesor na Odseku za vajarstvo istog fakulteta. Član je Društva likovnih umetnika Makedonije (DLUM) od 1988. godine. Dopisni je član Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU). Od 1984. godine aktivno izlaže na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, među kojima se izdvajaju nastupi u Skoplju, Parizu, Njujorku, Nirnbergu, Sofiji i na Malti. Godine 2011. predstavljao je Severnu Makedoniju na 54. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za umetnički rad, uključujući Gran-pri 15. Zimskog salona Društva likovnih umetnika Makedonije, kao i više nagrada na javnim i međunarodnim konkursima za skulpture i spomenike. Autor je velikog broja skulptura, spomenika i dela u javnom prostoru. Njegovi radovi nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

(Telegraf.rs)

Osnovan 1986. godine, bend je svoj muzički put započeo izvođenjem bluz klasika velikana kao što su B. B. King, Muddy Waters i J. J. Cale, da bi ubrzo postao jedno od prepoznatljivih imena beogradske klupske scene. Prvi album, „Bestseler“, objavili su 1991. godine, a tokom četiri decenije rada diskografiju su obogatili sa još šest studijskih izdanja: Juke-Box(1993), Pirat (1999), Original (2005), Devil Blues (2007), Joker (2011) i Songmejker (2020), kao i nekoliko živih i kompilacijskih izdanja.

Kroz različite faze i promene u sastavu, Zona B ostala je verna bluzu, rokenrolu i energičnom koncertnom zvuku. Kroz bend su tokom godina prošli brojni značajni muzičari, među kojima su Zdenko Kolar, Dušan Bezuha i Zoran Božinović, dok su na albumima gostovali Vlada Divljan, Bebi Dol, Vasil Hadžimanov, Tanja Jovićević i mnogi drugi umetnici.

Aktuelnu postavu čine Jovan Lole Savić (vokal i harmonika), Aleksandar Stanulović Stenli (gitara), Dejan Pavlović Deki (bas), Dušan Ristić Rista (bubnjevi) i Rade Radivojević Hemond (orgulje i klavijature).

Jubilarni koncert biće prilika da publika još jednom uživa u prepoznatljivom zvuku benda koji već 40 godina neguje bluz i rok tradiciju na domaćoj sceni. Zona B nastavlja svoju muzičku priču, a trenutno je u toku i snimanje novog autorskog albuma.

U novembru nas u SOKOJ Klubu očekuje i raznovrstan muzički program. U petak, 13. novembra, nastupa Fusion Delight Trio, koji čine Gagi Hajnrih, Bojan Cvetković i Martin Đorđević, dok je 18. novembar rezervisan za promociju albuma beogradskog bluz-rok benda PETRA, uz slobodan ulaz.

Ljubitelji autentičnog bluz zvuka moći će da uživaju u koncertu sastava Moonshiners 20. novembra, dok će 27. novembra džez gitarista Jevrem Ćosić održati Student Guitar Night Vol. 5 – javni čas namenjen učenicima i svima zainteresovanima za džez gitaru i muziku.

Novembarski program zatvaramo 30. novembra koncertom Ákosa Lakija i sastava Laki Latino, koji donose spoj džeza, latino ritmova i različitih muzičkih uticaja.

(Telegraf.rs)

Roselini je na otvaranju podelila i duhovite uspomene iz detinjstva, među kojima je i poređenje oca sa morskim konjem.

"Da je moj otac bio životinja, bio bi morski konjić, jer kod te vrste mužjaci nose mladunce i donose ih na svet", rekla je Roselini, prenela je Ansa.

Glumica je tom prilikom predstavila i kratki film "Moj tata ima 100 godina", koji je napisala i u kojem glumi, a režirao ga je kanadski filmski reditelj Gaj Medin.

Film je snimljen 2005. godine i predstavlja njen lični omaž ocu kroz crno-belu priču u kojoj se pojavljuju i likovi poznatih filmskih stvaralaca, među kojima su Federiko Felini, Alfred Hičkok i Čarli Čaplin.

Roselini je tokom predstavljanja programa pokazala porodične fotografije, pisma i dokumenta, a govorila je i o ljubavnoj priči svojih roditelja, Roberta Roselinija i švedske glumice Ingrid Bergman.

Ona je ispričala da je Bergman bila oduševljena njegovim filmovima "Rim, otvoreni grad" i "Paisan", nakon čega mu je napisala pismo u kojem je ponudila da dođe u Italiju i snimi film sa njim.

Bergman je kasnije postala njegova muza u pet filmova i majka troje od njegovo sedmoro dece.

Ciklus pod nazivom "Roberto Roselini preferira stvarni život" trajaće do 30. novembra, a organizovan je u saradnji sa filmskim studijom Činečita i italijanskim Ministarstvom kulture.

Program obuhvata projekcije restauriranih filmova italijanskog reditelja, uključujući svetsku premijeru nove 4K restauracije filma "Strah", poslednjeg ostvarenja koje je snimio sa Bergman.

Otvaranje ciklusa završeno je projekcijom filma "Rim, otvoreni grad".

Program se nastavlja projekcijom dokumentarnog filma "Viva Ingrid!", o životu glumice Ingrid Bergman, koji je režirao njen unuk Alesandro Roselini, kao i ostvarenja "Putovanje u Italiju" iz 1954. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ovo priznanje se dodeljuje istaknutim ličnostima međunarodne kinematografije koje su dale značajan doprinos svetu filma.

Andersonova je igrala glavnu ulogu u filmu “Poslednja šou-devojka” (The Last Showgirl) rediteljke Đije Kopole, a ova zapažena rola joj je, pored brojnih drugih priznanja, donela i nominaciju za Zlatni globus u kategoriji najbolje glumice, prenela je agencija Ansa.

Uz nekoliko projekata u najavi, Andersonova se prošlog leta vratila na veliko platno u glavnoj ulozi, zajedno sa Lijamom Nisonom, u rimejku serijala “Goli pištolj” u produkciji kompanije Paramaunt.

Glumica je za ovu ulogu dobila pohvale kritike, a portal “IndiVajer” ju je izdvojio kao jednu od “najboljih uloga u 2025. godini”.

Andersonova je nedavno završila rad na nekoliko filmova, među kojima je i ostvarenje “Somedays”, u kojem igra uz Bilija Boba Torntona.

Umetnički direktor Filmskog festivala u Torinu, Đulio Baze, komentarišući glumu Andersonove, izjavio je da film ponekad čini čuda, tako što nas prvi put upoznaje sa nekim za koga imamo osećaj da ga poznajemo čitavog života.

“Pamela Anderson nam je pružila upravo takvo iskustvo. Mislili smo da znamo sve o njoj, a ipak, u filmu Poslednja šou-devojka , svaki njen pokret otkriva dubinu glume koja je istovremeno dirljiva i iznenađujuća”, kazao je on.

Baze je dodao da nagrada ’Stella della Mole’ slavi njen talenat i hrabrost da svoju životnu priču ostavi otvorenom, čak i onda kada je svet mislio da je njen kraj već ispisan.

Filmski festival u Torinu organizuje italijanski Nacionalni muzej filma, uz podršku Generalnog direktorata za film i audiovizuelna dela pri Ministarstvu kulture regije Pijemont i grada Torina, a biće održan od 24. novembra do 2. decembra.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Žiri se odlučio za dela poezije "Drugo ime" Marije Vasiljević iz Srbije, "Ne znam jesmo li ikad toliko sjajile" Snježane Vračar Mihelač iz Slovenije i "Istočno od sunca, zapadno od mjeseca" Vladane Perlić iz Bosne i Hercegovine, navedeno je u saopštenju.

Kako je najavljeno, ime autorke nagrađenog rukopisa biće poznato 18. novembra na dodeli nagrade koja podrazumeva uručenje plakete i objavljivanje uređene knjige u izdanju Partizanske knjige.

Autori iz Srbije, Crne Gore, BiH i Hrvatske su učestvovali na konkursu kog je raspisala Partizanska knjiga u znak sećanja na Popovića (1905-1952), pesnika, proznog pisca, urednika, prevodioca, književnog i pozorišnog kritičara i učesnika u Narodnooslobodilačke borbe.

Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.

(Telegraf.rs/Tanjug)

U pitanju je poznato lice Javnog servisa Srbije. Već dugo godina je na RTS-u, a ima iskustvo u vođenju Dnevnika i Vesti.

Printskrin: RTS

Aneta je svojevremena pričala za Mondo, gde je odgovorila na par leksikonski pitanja.

Otkrila je da je kao devojčica priželjkivala da bude učiteljica, doktorka, pa čak i ono što je danas, voditeljka.

Za najbolji srpski brend rekla je da je to RTS.

(Telegraf.rs)

• Pre svega, dobro veče Jasmin. Veliki dan je 6. novembar. Šta publika može da očekuje od Vašeg novog koncerta u Beogradu? Da li će biti nekih gostiju?

Jasmin Levi: Nekih gostiju, ali ne poznatih... Zato što ne pokušavam da, znate, prodam nastup. Ne, samo želim da donesem svoju umetnost. I imam neka iznenađenja. I ovaj put je drugačije vreme za mene u odnosu na prvi put kada sam nastupala u Beogradu, jer sam tada ovde bila potpuni stranac. A sada živim ovde već godinu dana. I osećam da dolazim da pevam u svojoj kući, u svom dvorištu.

• Gde pronalazite inspiraciju za Vaše pesme?

Jasmin Levi: U svom životu. U životu mojih prijatelja. U njihovoj tuzi, njihovom bolu, mom bolu. To je izvor mog stvaralaštva.

• Jedna od Vaših najvećih pesama je „Una Noche Más“. Možeš li nam ispričati priču o toj pesmi?

Jasmin Levi: Ovu pesmu napisala sam o jednoj ženi. Bilo je to pre 20 godina. I ona je imala 58 godina. I bile smo neka vrsta, znate, koleginica, prijateljica. I imala je 58 godina, kao što sam rekla, i bila je zaljubljena u muškarca koji je imao 30 godina. I posle tri godine velike ljubavi, on ju je ostavio jednog dana nasred ulice. I kada mi je ispričala tu priču, bila je potpuno slomljena, skrhana i plakala je. I njene suze su me navele da napišem ovu pesmu. Da pre nego što ode, ona ga je molila da je voli još jednu noć. Da je laže, da je obmane još jednom.

• Vaše pesme su tužne i divne. Zašto ima toliko tuge u Vašim pesmama?

Jasmin Levi: Ta tuga je... to je moja priroda. Ja sam srećna osoba, ali imam veliku tugu u svom srcu. I bez tuge, ja sam jadna. Kada sam srećna, nisam srećna u pogledu mog stvaralaštva. Zato što sa srećom ne mogu ništa da stvorim. Srećna sam u svakodnevnom životu, mogu biti i tužna, ali kao muzičar moram imati tugu. Moram.

• Koja od Vaših pesama Vas najviše opisuje?

Jasmin Levi: Mislim „La Alegría“. „La Alegría“ u sebi ima... ludilo, tugu, ljubav, osvetu... koju sam osetila u životu od ljudi. I mislim da ova pesma nema nadu, ali donosi nadu. I mislim da je ovo pesma mog života - „La Alegría“.

• Živite u Beogradu već godinu dana. Kako Vam se dopada Srbija? Kako Vam se dopada Beograd? Kako Vam se dopadaju ljudi u Srbiji i šta Vam je omiljena stvar kod srpskog naroda?

Jasmin Levi: Ljubaznost. Došla sam zbog ljubaznosti. Zato što su ljudi ljubazni, i velikodušni, i nasmejani, i pristojni. I tek kada sam došla ovde, ponovo sam počela da dišem. Osećam da konačno dišem, posle mnogo godina tokom kojih nisam mogla da dišem. Duhovno.

• Znaš li neku srpsku pesmu?

Jasmin Levi: Znam, i slušam ih prilično dosta. I sačuvaću tajnu za 6. novembar. (smeh)

• Sa kojim srpskim umetnicima biste voleli da sarađujete?

Jasmin Levi: Ne mogu da odgovorim na ovo pitanje jer je uvredljivo ako ne pomenem druge. Mogu samo da kažem da bih bila srećna da sarađujem, i kada dođe vreme, kada je suđeno da se desi - desiće se.

• Imate li neku neostvarenu želju? Želju za koju bi volela da se jednog dana ostvari?

Jasmin Levi: Želim da moja deca budu srećna u životu, da ne budu povređena. Ali to je... želja koju ne možeš imati. Niko od nas.

(Telegraf.rs)

Predstojeći koncert u Areni biće svojevrsna lekcija iz istorije rokenrola na ovim prostorima, gde će se na bazi spojiti energija originalnih osnivača benda i nova snaga mlađih generacija. U susret ovom istorijskom muzičkom susretu, donosimo priče o tome kako su nastajali legendarni hitovi grupe SMAK.

„Ulazak u harem“

Govoreći o svojim dečačkim počecima i prvoj gitari koju je dobio sa 9 godina, a odabrao mu je čačanski boem Dragoljub Jaraković Jarak, Točak se priseća kako se rodila želja da savlada kompoziciju koja je tada bila pravi lokalni šlager.

„Otac je zamolio Jarka da mi odabere gitaru koja se tada prodavala u jednoj od gradskih knjižara. Bila je to Melodija Mengeš, velika žuta ArchTop gitara za Džez stil sviranja... Naravno podrazumevalo se da mi Jarak drži i časove sviranja. Pamtim ga kao veoma finog i vaspitanog čoveka koji je hteo pažljivo da me podučava od osnove. Ali ja sam hteo odmah da naučim legendarni ’Ulazak u harem’ koji je u ono doba bio šlager u Čačku. Svi su to od njega tražili da svira. Verzija koju je Jarak komponovao i aranžirao je bila veoma teška i naporna za izvođenje jer je podrazumevala pratnju i solo u isto vreme.“

Točak dodaje da je Jarakovu tešku verziju brzo savladao budući da je već od ranih dana svirao na očevom basprimu sa 5 žica, a već nekoliko meseci kasnije je upravo tu verziju svirao na na školskim priredbama. Ističe i da je Jarak pominjao Ruskog vojnika u doba rata od koga je naučio neke fraze i od toga napravio čuvenu temu. Sam Točak je kasnije, po ugledu na Hačaturijanovu numeru „Igra sabljama“ uobličio danas svima poznatu verziju. i uz inspiraciju Dejva Edmundsa i benda Love sculpture, jer su oni napravili obradu za „Sabre Dance“.

Smak - Ulazak u harem (Kragujevac, Dan grada 2022)

„Daire“

Temelj za ovu čuvenu pesmu nastao je još 1969. godine, kada je Točak sklopio prepoznatljivu melodiju. Njegov kum, Ljubinko Milošević Meho, bubnjar legendarnog benda Krvna grupa iz Čačka, često ju je pevao uz šaljive reči „Dajte mi rakije, 'oću da se napijem...“, da bi kasnije Mirko Glišić Gliša na albumu „Crna dama“ napisao zvanični tekst. Točak objašnjava tehničku intervenciju koja je usledila: „Samo što je 'laga' za pevanje Borisu bila preniska, pa smo sa 'Amol' tonaliteta prebacili u 'Emol' i dodali refren.“

SMAK- DAIRE ( OFFICIAL VIDEO ) UŽIVO – Koncert na Ušću 20.06.2015. 

„Plava pesma“

Indirektna inspiracija za ovu numeru autorima je bila u legendarnom „Bluzu u parku“ sa prethodnog albuma. Poseban doprinos pesmi dao je klavijaturista Miki Petkovski, o kome se Točak i danas sa ponosom prisća: „Miki Petkovski mi je puno pomogao tako što je napisao aranžman za gudače koje smo u Engleskoj angažovali. Bio sam ponosan na njega jer profesionalci iz londonskog kvarteta nisu uočili nikakvu grešku pošto je Miki studirao violončelo i to kod Andrea Navare, tadašnjeg svetski poznatog čeliste.“

Smak - Plava pesma 2012, Kombank Arena

„Profesor“

Inspiracija za pesmu sa albuma „Rok cirkus“ pronađena je u Kragujevcu, u liku i delu velikog zaljubljenika u muziku. Točak navodi kako je bard šumadijskog džeza Mile Jović, poznatiji kao Mile Žljoka, zajedno sa bubnjarom Sedmorice mladih, Branislavom Todorovićem Kikerom, redovno boravio na njihovim probama.

„On i Branislav Todorović Kikere, tada bubnjar Sedmorice mladih bi često navraćali kod nas i bodrili nas u ono što smo hteli i voleli da sviramo. Pritom nisu nametali ono što su oni voleli, a mi smo to samo poštovali smatrajući da još nismo zreli za džez. Kasnije, kada smo snimali album 'Rok cirkus', pesmu 'Profesor' posvetili smo našem Miletu Žljoki.“

SMAK - PROFESOR ( OFFICIAL VIDEO ) UŽIVO – Koncert na Ušću 20.06.2015. 

„Zajdi, zajdi“

Odluka da se tradicionalna makedonska pesma nađe u rokenrol aranžmanu naišla je na početku na otpor samog autora, iako ju je zavoleo još kao dečak slušajući je sa majkom 1964. godine u izvođenju Aleksandra Sarijevskog. Kada ju je svirao na probama, bend je bio oduševljen.

„Počeli su da me teraju da to snimimo a ja sam se protivio isto kao i za 'Ulazak u harem' jer mi se činilo da to nije rok. Međutim, nisam mogao protiv svih, pao je dogovor da to bude na mom solo albumu koji smo upravo počeli da snimamo za PGP. Urednici u toj kući bili su oduševljeni materijalom, ali su zahtevali da to ipak bude album grupe Smak. Tako je i bilo i pesma se našla na albumu 'Zašto ne volim sneg'.“

Točak ističe da mu je kasnije bila velika satisfakcija to što su ovu predivnu pesmu, nakon Smaka, obradili brojni izvođači.

Smak - Zajdi, zajdi 2012, Kombank Arena

Ulaznice za koncert Smaka u Beogradskoj areni su u prodaji na svim zvaničnim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao i onlajn putem tickets.rs.

(Telegraf.rs)

Kako je istaknuto na samom početku, ovo veče ruši ustaljene predrasude o tome kako poetski nastupi moraju biti statični ili melanholični.

Spisateljica Mirjana Bobić Mojsilović naglasila je da je saradnja sa Tanjom Banjanin klasičnoj formi večeri poezije donela sasvim novu dimenziju i energiju koncerta:

„Ja sam pre Tanje Banjanin radila mnogo puta poetske večeri, gde govorim naravno moju poeziju, ali muzika je bila ono: šta nađemo. I to je bilo standardno veče poezije. Sa Tanjom Banjanin je dobilo jedan... da kažem, novu dimenziju i to je jedan koncert. Ovo što nas dve radimo, to je jedan koncert u kome ja se trudim, s moje strane naravno, da pokažem ljudima kako je lako da pronađemo najbolje u sebi samima i kako je lako da se podsetimo na ono od čega smo napravljeni, šta jesmo i šta ponovo možemo da budemo, bez obzira na sve.“

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Mirjana je posebno istakla i terapeutsku moć stihova u savremenom dobu:

„Pozivam, naravno, i vas i publiku da dođu, da vide jedno super umetničko veče koje nije dosadno. Jer obično se ljudi prepadnu kad kažeš 'veče poezije i muzike', misle biće nešto tužno i smaranje neko. Međutim, ne, ovo je potpuno kontra i šta da vam kažem. A učenje poezije je genijalna stvar za čuvanje mentalnog zdravlja. Pogotovo učenje napamet. Znači, sprečava Alchajmer, demenciju, a drugo, poezija neviđeno hrani dušu. U vreme ove dramatične, sirove i surove proze, koji stih može samo da nam oplemeni život.“

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Muzički stub ovog programa, pevačica Tanja Banjanin, za beogradsku publiku najavljuje bogatiji aranžman i nastup sa celim bendom, ističući posebnu povezanost koju njih dve ostvaruju sa publikom:

„Pa što se mene tiče, ja ću da radim ono što najbolje znam. Ja ću da pevam sa bendom. Inače, ono što smo do sad radili, to je ukraća... bendska verzija, tako da kažem, uža. Za ovu priliku će to biti naravno, ovaj, proširena varijanta, bogata varijanta. To je što se tiče muzike, a što se tiče našeg večeri, to vam je prosto najkraće: jedna lekovita lepa... I ja mislim da to mi međusobno prepoznajemo. Jako uživamo. Mislim da to publika prevashodno, ovaj, prepoznaje na našim večerima. Veče, što kaže Mira, nema straha, nema bojazni da će biti dosadno. Nas dve smo same po sebi, kao što vidite, vrlo dinamične. Mirina poezija je tako, ovaj, blagorodna, tako je bliska, tako je iskrena da stvarno... Imali smo skoro slučaj da je iz publike neko... Mira je govorila svoje stihove, a neka žena iz publike je htela da doda: 'Ali možda je on mislio...' Toliko su do nje doprli ti stihovi i toliko su joj bliski da se ona osetila kao da je sa nama u razgovoru.“

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Tanja je dodala i šta će se naći na repertoaru:

„Pevam moje pesme i pevaću možda par tuđih pesama, prosto da iznenadimo publiku, da možda dobiju od mene nešto što ne očekuju i nešto u čemu naravno uživaju.“

Govoreći o dosadašnjim nastupima širom Srbije, Mirjana Bobić Mojsilović podelila je emotivnu anegdotu iz mesta Kučevo, koju je nazvala pravim „kulturnim kuriozitetom“ i događajem svog života:

„Bili smo pre mesec dana u jednom malom mestu, mala jedna varošica koja se zove Kučevo, u kojoj u ovom trenutku živi ukupno 900 ljudi. Na naše veče došlo 180 ljudi. To je kao kad bi u Beogradu ovde u mts Dvorani bilo koliko? 100.000? Al' ovaj, 200.000. Između mog recitovanja i Tanjinog pevanja, ja ponekad i pričam neke ovako anegdote iz života, pomažem sebi, a nadam se i publici, da preživimo sve. I tako mi je iz čista mira, bez scenarija, bez plana, palo na pamet da pesmu koju ću da recitujem povežem sa nekom pričom. A ta priča je u stvari o tome kako u naš život iz čista mira se pojavi neko iz prošlosti i sve nam pokvari. I da bih to ilustrovala, ja sam počela da recitujem Tatjanino pismo Onjeginu. I znate šta se desilo? To je čudo. Skoro cela sala je krenula da recituje zajedno sa mnom tiho, kao molitvu. I to je bilo nešto najdirljivije i najlepše što sam ja ikada doživela u životu. Zamislite zemlju ogovaranu, omraženu, ojađenu, u kojoj u nekom malom mestu od 180 ljudi, 100 ljudi zna da recituje Tatjanino pismo Onjeginu.“

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Na beogradskoj premijeri publici će se pridružiti i dvoje istaknutih umetnika kao specijalni gosti večeri: glumica Tanja Bošković i glumac Bane Tomašević.

„Specijalni gosti na našoj večeri biće diva glumišta srpskog, Tanja Bošković, koja inače igra 27 godina u mom komadu 'Suze su OK' i koja će na našoj večeri da odrecituje jednu pesmu po svom izboru, ali i da otpeva pesmu koja se pevala pos... tih godinu dana, svakog dana. I drugi gost iznenađenja je predivni, takođe moj prijatelj i glumac, Bane Tomašević, koji će takođe da nam nešto odrecituje i da nam nešto otpeva. Tako da, eto, obećavamo jedno dva sata predivnog... predivnog... gozbe za dušu“, najavila je književnica.

Završavajući obraćanje, Mirjana Bobić Mojsilović je poslala snažnu poruku o značaju ljubavi u današnjem svetu:

„Kao što je Orvel rekao: 'U vreme propagande laži, revolucionarni čin je govoriti istinu.' A u vreme propagande mržnje i besa, revolucionarni čin je govoriti o ljubavi. I tako da, dođite da se podsetimo šta smo u stvari i kakvi ponovo možemo da budemo.“

Konferenciju je zaključila stihovima iz sopstvene pesme:
„Mi sa ove moje strane zbilje,
mi jedemo vetar i pijemo smilje.“

Ulaznice za veče „Obećao si mi“, zakazano za 19. novembar u mts Dvorani, nalaze se u prodaji na blagajni dvorane i putem prodajnih mreža.

(Telegraf.rs)

Kovaks je za Tanjug, uoči večerašnjeg nastupa u Beogradu, rekla da je publici tokom koncerata već pružila priliku da čuje nekoliko pesama sa novog albuma, kao mali uvid u materijal koji će zvanično biti objavljen sledeće nedelje.

"Uglavnom pišem o ličnim iskustvima, ali album govori i o vremenu u kojem živimo, u kojem je sve digitalno. Ljudi su se nekako promenili. Deca se više ne igraju toliko napolju i imam osećaj da smo se pomalo izgubili. Pitam se gde je mesto emocijama u ovom novom svetu", rekla je Kovaks.

Govoreći o temama koje obrađuje "Static Tears", navela je da se album, između ostalog, bavi usamljenošću, pronalaženjem unutrašnje snage, osvrtanjem na prošlost i nostalgijom.

Prema njenim rečima, na albumu je radila dve godine, a kao omiljene pesme izdvojila je "Dog" i "Because of You".

"Pesma 'Dog' na neki način najbolje oslikava mene u ovom trenutku. Govori o tome da li si divlja životinja ili pripitomljeno biće, odnosno da li ćeš postati domaćica ili ostati rok zvezda", objasnila je pevačica.

Kao drugu omiljenu pesmu navela je "Because of You", koju je opisala kao veoma emotivnu i posvećenu odnosima koje ljudi ostvaruju tokom života, iskustvima koja iz njih nose i spoznaji kakva im osoba zaista treba.

Govoreći o dosadašnjoj karijeri, Kovaks je istakla da nije očekivala da će moći da živi od muzike, zbog čega joj je posebno značajno što se time uspešno bavi već 12 godina.

Kovaks je rekla da joj Beograd nije nepoznat grad, da je u njemu nastupala više puta i da za njega vezuje posebne uspomene.

"Zaista volim Beograd. Moj poslednji koncert pre pandemije kovida bio je upravo ovde. Dolazim ovde već možda pet puta, tako da se osećam kao da dolazim kući", rekla je umetnica.

Najavljujući večerašnji nastup, ocenila je da će koncert biti nešto mirniji nego inače, ali da publiku očekuje emotivno veče sa mnogo novih pesama.

"Obično nastupam potpuno sređena, u visokim potpeticama, ali sada pokušavam da budem malo udobnije obučena zbog trudnoće. U svakom slučaju, očekuje vas emotivno veče, sa mnogo novih pesama", rekla je ona.

Četvrti studijski album Šeron Kovaks "Static Tears" biće objavljen u izdanju Warner Music-a, a uoči njegovog objavljivanja pevačica će se danas do 15.30 časova družiti sa fanovima u prodavnici ploča Mascomstore Terazije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Za Sanju Doležal, predstojeći koncert predstavlja još jedan susret sa publikom sa kojom deli više od četiri decenije uspomena.

„Beograd, a posebno Sava Centar, mesto je gde već više od četrdeset godina dolazimo svakih nekoliko godina. Često kažem da starimo zajedno sa našom publikom, a pola dvorane su nam već stalni gosti, čak i prijatelji. Uvek se radujemo druženju i emociji koju delimo sa publikom“, poručuje Sanja Doležal.

Uz hitove poput „Košulja plava“, „Najdraže moje“ i „Reci mi tiho, tiho“, publiku očekuje muzičko putovanje kroz uspomene i pesme koje su obeležile generacije širom regiona.

Iako danas nastupaju ređe nego u vreme najveće popularnosti grupe, Sanja ističe da je radost susreta sa publikom ostala ista.

„Donosimo pregršt lepih pesama, hitova, puno ljubavi, puno smeha i malo suza. Svakako i sećanja na neka dobra stara vremena, kada smo svi bili mlađi i luđi nego danas“, otkriva Sanja.

Koncert „Sanja & Zec – Najveći hitovi grupe Novi fosili“ biće održan 6. decembra u Plavoj dvorani Sava Centra. Ulaznice su dostupne putem sajta tickets.rs, a publika je pozvana da na vreme obezbedi svoje mesto na ovom muzičkom susretu.

(Telegraf.rs)

Beogradska filharmonija izvodi monumentalnu Devetu simfoniju Gustava Malera pod dirigentskom palicom Saše Gecla, u petak, 6. novembra, u 20 časova, na Kolarcu. Harizmatični dirigent, dobitnik prestižnih međunarodnih priznanja, zajedno sa orkestrom donosi autentično viđenje jednog od najznačajnijih remek-dela simfonijske literature, koje opisuje kao „najveći oproštaj u istoriji muzike”.

Izvođenje Malerovih simfonija uvek je poseban događaj za Beogradsku filharmoniju, a ovog petka publiku očekuje 85 minuta simfonijskog vrtloga u kome se prepliću različiti muzički svetovi – od dramatičnih sukoba i grotesknog plesa do intimnih, gotovo kamernih trenutaka. Poslednja simfonija koju je Gustav Maler u celosti dovršio, predstavlja vrhunac njegovog stvaralaštva. Konstantno izaziva fascinaciju otvarajući prostor za nova čitanja i lične doživljaje. „Ovo je muzika sa drugog sveta, ona dolazi iz večnosti“, govorio je Herbert fon Karajan, dok je Leonard Bernštajn u ritmovima prvog stava čuo nepravilne otkucaje Malerovog srca. Sopstveno tumačenje jedne od najznačjanjih simfonija u istoriji muzike, beogradskoj publici donosi Saša Gecl, dirigent rođen u Beču, gradu čiji su muzički duh i kulturna tradicija duboko utkani u Malerovo stvaralaštvo. Kao Bečlija, Gecl ovom delu pristupa iz posebne kulturne i muzičke perspektive:

“Maler je tipični predstavnik bečkog duha i načina razmišljanja u kojem se prepliću ironija i poseban humor. Prvi stav simfonije neprestano gradi jedan svet, da bi se on potom urušavao, svaki put sve nasilnije. U drugom čujemo stari bečki seoski ples, dok treći donosi fugu čiji maniri podsećaju na kafansku tuču. A onda, upravo iz tog muzičkog meteža, izrasta veličanstveni Adagio – čuveni oproštaj. To je možda i najautentičnija ‘bečka’ ideja čitave simfonije: lepota koja nastaje usred karnevala, dok se apokalipsa već približava. Simfonija se završava eteričnim oproštajem od fizičkog postojanja i predavanjem ka večnom duhu ljubavi”, rekao je Saša Gecl.

Saša Gecl reći put diriguje orkestrom Beogradske filharmonije. Njegovi nastupi visoko su cenjeni među međunarodnom publikom i muzičkom kritikom, a njegov umetnički rad potvrđuje i najnovije priznanje – nagrada za Najbolji orkestarski snimak 2026. godine koju dodeljuje BBC Music Magazine. Međunarodnu karijeru izgradio je nastupajući sa vodećim orkestrima Evrope, Azije i Severne Amerike. Danas je muzički direktor Nacionalnog orkestra regiona Loare u Francuskoj i Filharmonije Ulsan u Južnoj Koreji, a redovno gostuje u brojnim prestižnim koncertnim dvoranama.

Ulaznice su u prodaji na blagajni Filharmonije i onlajn, kao i na biletarnici Kolarca uoči koncerta.

(Telegraf.rs)

Događaj je organizovan uz dragocenu podršku Ambasade Indije u Beogradu i Indijsko-srpske privredne komore (Indian-Serbian Chamber of Business & Commerce), kao i brojnih partnera koji su svojim angažovanjem doprineli da premijera preraste u posebno kulturno iskustvo.

Veče je proteklo u znaku susreta dve kulture, potvrđujući da filmska umetnost ima jedinstvenu moć da povezuje ljude, približava tradicije i kroz univerzalne priče prevazilazi jezičke i geografske granice.

Posebnu svečanost događaju dao je ambasador Indije u Srbiji, Nj. E. Abhishek Shukla, koji se obratio prisutnima i istakao značaj Ramajane kao jednog od najvažnijih dela indijske kulturne i duhovne baštine. Osvrnuo se i na impresivnu filmsku adaptaciju, posebno izdvojivši muziku i vizuelne efekte koji doprinose doživljaju ove epske priče.

U susret projekciji, gosti su imali priliku da dožive deo bogate indijske tradicije kroz raznovrstan prateći program. Plesne grupe Nritya Kadam i Ganga Kathat Dance predstavile su tradicionalne indijske plesove, unoseći u atmosferu premijere ritam, eleganciju i autentičan duh Indije.

Foto: Milica Mrvić/Ustupljena fotografija

Za gastronomski doživljaj pobrinuo se Indian Punjabi Cuisine, koji je pripremio izbor tradicionalnih indijskih specijaliteta i omogućio gostima da upoznaju deo bogatstva indijske kuhinje.

Posebnu pažnju privukla je i umetnost oslikavanja kanom. Zahvaljujući partnerima Henna Serbia i Henna Art Zona, gošće su imale priliku da svoje ruke ukrase jedinstvenim motivima inspirisanim tradicionalnom indijskom umetnošću.

Dodatnu čar večeri doneli su Satya Yoga Studio, OSHADI etarska ulja i Aura New Age Shop, koji su zajedno sa ostalim partnerima podržali događaj i pripremili posebna iznenađenja za goste.

U okviru aktivnosti Lucky Seats, zahvaljujući svim partnerima premijere, srećne dobitnike na njihovim bioskopskim sedištima sačekali su pokloni, čime je svečano veče dobilo još jednu notu iznenađenja i radosti.

Veliko interesovanje za premijeru potvrdila je ispunjena bioskopska sala i potražnja za kartom više, dok je atmosfera tokom večeri pokazala koliko ovakvi događaji mogu doprineti kulturnoj razmeni i povezivanju zajednica.

Svečana premijera filma „Ramajana: Uspon legende“ još jednom je pokazala da bioskop nije samo mesto za gledanje filmova, već i prostor susreta različitih kultura, tradicija i zajedničkih iskustava.

(Telegraf.rs)

"Mi treba da pokažemo, brate, da volimo zemlju. Da volimo Srbiju. Ali ne kroz busanje o grudi: 'Znate, mi smo u istoriji bili to i to', 'Znate, mi verujemo našem vođi, samo on što kaže, mi smo...' Tako ne voliš zemlju", rekao je Memedović i dodao:

"Voliš zemlju tako što čuvaš životnu sredinu u kojoj ćeš da živiš i živeće tvoja pokolenja, budućnost. Ne bacaj, očisti, ne dozvoli da zatruješ, da zagadiš. Čuvaj zemlju gde će jednog dana da nikne plod, čuvaj vodu koju ćeš da piješ i čuvaj vazduh koji ćeš da dišeš. Tako se, je l' tako, voli zemlja Srbija", rekao je Memedović.

Da li se slažete s mišljenjem Jovana Memedovića?

(Telegraf.rs/izvor: Emisija "24 minuta sa Zoranom Kesićem")

Pioniri domaćeg hardcore-reggae zvuka donose svoju prepoznatljivu energiju, teške rifove i presek kompletne karijere koja traje duže od tri decenije. Ovaj ekskluzivni klupski nastup biće jedinstvena prilika da publika u intimnoj atmosferi doživi bend koji je ostavio neizbrisiv trag na regionalnoj alternativnoj sceni. Organizatori podsećaju da su sve ulaznice kupljene za prvobitni termin važeće za ovaj petak. S obzirom na to da je broj mesta u klubu strogo limitiran za ovaj format svirke, apeluje se na publiku da svoje karte obezbedi na vreme. Vrata kluba se otvaraju u 21:00h.

Koncert grupe Eyesburn ujedno je i uvertira u vanserijski jesenji i zimski program koji Cetinjsku 15 pozicionira kao apsolutni epicentar koncertnih ekskluziva u prestonici.

Već u subotu, 14. novembra, u KC Elektropionir stiže fantastični hrvatski sastav DALIBOROVO GRANJE, koji u Beograd donosi svoju hipnotišuću instrumentalnu psihodeliju i progresivni post-rok zvuk.

Najveća poslastica jesenje sezone rezervisana je za sredinu meseca, kada u Beograd stižu njujorške low-rock ikone VAPORS OF MORPHINE. Interesovanje domaće publike za naslednike kultnog sastava Morphine je nezapamćeno. Koncert zakazan za utorak, 17. novembar je rasprodat, zbog čega je otvoren dodatni termin u sredu, 18. novembra. Članovi originalne postave legendarnog benda doneće vanvremenske klasike poput „Cure for Pain” i „Buena” u ekskluzivni, bliski kontakt sa publikom koji pruža samo prostor Elektropionira.

Kraj meseca donosi beskompromisnu energiju domaćeg alternativnog zvuka, jer u petak, 27. novembra od 21:00h, na binu izlazi neponovljiva BOLESNA ŠTENAD sa svojim britkim tekstovima i prepoznatljivo čvrstim pank-rok zvukom.

Decembarski program otvara se još jednom velikom poslasticom za ljubitelje vinila i domaće alternative. U petak, 4. decembra od 21:00h, u Elektropionir stiže kultni VELIKI PREZIR, a povod je izuzetno važan – koncertna promocija dugoočekivanog reizdanja njihovog legendarnog albuma „Brazde” na vinilu. Odmah sledećeg dana, u subotu, 5. decembra, klub će ugostiti zagrebačke indie-rock miljenike, grupu LIKA KOLORADO, koji u prestonicu donose svoj prepoznatljiv, emotivan i energičan zvuk.

Kruna ovog koncertnog maratona rezervisana je za sredinu decembra, kada u Cetinjsku 15 stiže jedan od najuticajnijih i najomiljenijih sastava u regionu splitski TBF! Oni će održati čak dva ekskluzivna klupska koncerta, u petak 11. i subotu 12. decembra od 21:00h, donoseći svoje legendarne rime i neverovatnu hip-hop/rok energiju u intiman klupski format.

Ulaznice za sve predstojeće programe mogu se kupiti na biletarnici KC Elektropionir (Cetinjska 15), u Anti Shopu, kao i online putem prodajne mreže Cooltix. S obzirom na klupski format i ograničene kapacitete za sve događaje, obezbedite ulaznice na vreme.

Još uvek se mogu kupiti ulaznice za koncert grupe Eyesburn po ceni od 2.400 dinara.

Dobro došli u Cetinjsku 15 na novu sezonu vrhunskog rokenrola i slavljeničkih klupskih večeri!

(Telegraf.rs)

Publiku očekuje veče ispunjeno emocijama i pesmama koje se godinama pevaju uglas. Hitovi „Žena kao ti“, „Željo moja jedina“, „Večiti romantik“, „Samo moja“ i mnogi drugi dobiće novo, raskošno koncertno izdanje, pripremljeno posebno za ovaj jubilej.

Koliko je snažna veza između Vasića i njegove publike, pokazalo je nedavno ekskluzivno druženje na sceni Plave dvorane, kada je 30 odabranih fanova imalo priliku da sa omiljenim muzičarem provede intimno veče uz pesmu i razgovor.

„Koncert je za mene uvek najiskreniji susret sa publikom. U studiju napraviš pesmu, pustiš je među ljude i ne znaš gde će sve stići. A onda na koncertu vidiš lica ljudi koji pevaju sa tobom i shvatiš da je tvoja emocija postala deo njihovih života. To je nešto što ne može da se kupi niti isplanira. I posle 25 godina, upravo je to moj najveći motiv da nastavim da stvaram“, ističe Željko Vasić.

Poslednje ulaznice za koncert 7. novembra dostupne su na blagajnama Ticket Visiona i onlajn putem sajta tickets.rs - Tickets | Željko Vasić

(Telegraf.rs)

Američka distributerska kuća Submarine Deluxe preuzela je distribuciju filma, koji će najpre biti prikazan u njujorškom bioskopu Film Forum, od 16. decembra, nakon čega je planirano širenje distribucije na druge gradove širom SAD. Film će potom biti dostupan i televizijskoj i striming publici putem HBO-a i HBO Max-a.

Trejler:

Film „Planina“ prati Garu i njenu trinaestogodišnju ćerku Nadu, koje leta provode na Sinjajevini, jednom od najvećih planinskih pašnjaka u Evropi. Njihov život, duboko povezan sa prirodom i tradicijom, ugrožavaju planovi da se na planini uspostavi vojni poligon. Dok Gara postaje jedna od predvodnica borbe za očuvanje Sinjajevine, Nada se suočava sa odrastanjem, porodičnim nasleđem i pitanjima sopstvene budućnosti.

Američka distribucija dolazi nakon niza međunarodnih priznanja koje je film osvojio tokom 2026. godine. Svetsku premijeru imao je na Filmskom festivalu Sandens, gde je osvojio Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film, a među najznačajnijim priznanjima su i Srce Sarajeva za najbolji dugometražni dokumentarni film i glavna nagrada poljskog festivala Millennium Docs Against Gravity.

„Planina“ je takođe uvrštena u uži izbor od 15 dokumentarnih ostvarenja za 39. Evropske filmske nagrade, koje će biti dodeljene 16. januara 2027. godine u Atini. Nominacije će biti objavljene 14. novembra.

Film je i zvanični kandidat Crne Gore za 99. nagradu Oskar, u kategoriji najboljeg međunarodnog dugometražnog filma.

„Planina“ je snimana tokom sedam godina, od 2018. do 2025. godine, na Sinjajevini, na katunu Okrugljak i u okolini. Film kroz intimnu priču o odnosu majke i ćerke govori o očuvanju prirode, porodičnim odnosima, nasleđu i otporu zajednice čiji je tradicionalni način života ugrožen.

Autori filma su Biljana Tutorov i Petar Glomazić, direktorka fotografije je Eva Kraljević, montažer George Cragg, kompozitor Draško Adžić, a dizajneri zvuka Julij Zornik i Samo Jurca. Glavna producentkinja je Biljana Tutorov, producenti su Petar Glomazić, Quentin Laurent i Rok Biček, koproducentkinja Dijana Cetina Mlađenović, a pridruženi producent Veliša Popović.

„Planina“ je nastala kao međunarodna koprodukcija uz podršku Filmskog centra Crne Gore, Filmskog centra Srbije, CNC France – Cinéma du Monde, Slovenačkog filmskog centra, Hrvatskog audiovizualnog centra, Saveta Evrope i fonda EURIMAGES, kao i drugih međunarodnih fondova i institucija.

(Telegraf.rs)

Berlinska premijera uz ovacije, stotine fanova i spektakularan doček filmske ekipe! Jedna od najuspešnijih filmskih franšiza svih vremena vraća se na veliko platno, a ulaznice za dugo očekivani spektakl već su u prodaji!

Berlin je bio u znaku Kapitola! Svečano predstavljanje filma "Igre gladi: Osvit dana žetve" (The Hunger Games: Sunrise on the Reaping) održano je u čuvenom bioskopu Zoo Palast, gde su stotine oduševljenih fanova dočekale filmsku ekipu na raskošnom ljubičastom tepihu, okruženom cvetnim dekoracijama inspirisanim svetom Panema.

Posebnu pažnju privukli su glavni glumci Džozef Zada (Joseph Zada), Makenna Grejs (Mckenna Grace) i Vitni Pik (Whitney Peak), koji su se publici predstavili zajedno sa rediteljem Frensisom Lorensom (Francis Lawrence), producentkinjom Ninom Džejkobson i ostatkom kreativnog tima. Publika je film ispratila burnim aplauzom, a prvi utisci sa berlinskog događaja dodatno podižu uzbuđenje pred bioskopski početak prikazivanja.

Povratak u Panem sa impresivnom holivudskom ekipom

Za režiju novog poglavlja zaslužan je Frensis Lorens, reditelj koji je oblikovao filmski identitet franšize još od velikog hita "Igre gladi: Lov na vatru" (Catching Fire).

Ovoga puta okupio je izuzetnu glumačku postavu koju, uz Džozefa Zadu u ulozi mladog Hejmiča Abernatija, predvode Rejf Fajns (Ralph Fiennes) kao predsednik Snou, El Fening (Elle Fanning) kao Efi Trinket, Kiran Kalkin (Kieran Culkin) kao Cezar Flikerman, Džesi Plemons (Jesse Plemons) kao Plutarh Hevensbi i legendarna Glen Klouz (Glenn Close).

Glumačku ekipu dodatno pojačavaju Maja Hok (Maya Hawke), Makenna Grejs i Vitni Pik, čineći ovaj naslov jednim od najiščekivanijih filmskih događaja godine.

Priča koja otkriva početak legende

Radnja filma vraća gledaoce 24 godine pre događaja iz originalnih "Igara gladi", u vreme 50. Igara gladi, poznatih kao Drugo četvrtvekovno gušenje.

U središtu priče nalazi se mladi Hejmič Abernati, šesnaestogodišnjak iz Distrikta 12, čiji se život zauvek menja kada njegovo ime bude izvučeno za učešće u smrtonosnom takmičenju. Ovoga puta Kapitol podiže uloge – čak 48 takmičara ulazi u arenu iz koje samo jedan može izaći kao pobednik.

Iza spektakularnih prizora, napetosti i borbe za opstanak krije se emotivna priča o ljubavi, gubitku, otporu i hrabrosti koja će zauvek promeniti istoriju Panema.

Fenomen koji je osvojio svet – više od 3,3 milijarde dolara bioskopske zarade!

"Igre gladi" odavno su prerasle okvire filmskog serijala i postale globalni pop-kulturni fenomen.

Pet prethodnih filmova ostvarilo je više od 3,3 milijarde dolara zarade širom sveta, dok je književni serijal američke spisateljice Suzan Kolins (Suzanne Collins) premašio 100 miliona primeraka u štampanim i digitalnim izdanjima.

Najnoviji roman "Sunrise on the Reaping", objavljen 2025. godine, dodatno je rasplamsao interesovanje publike. Knjiga je prodata u više od 1,5 miliona primeraka na engleskom jeziku tokom prve nedelje, dok je do januara 2026. dostigla više od 4,4 miliona prodatih primeraka na glavnim tržištima engleskog govornog područja. Takođe, knjiga sa filmskim koricama će biti dostupna i na teritoriju Srbije i Crne Gore u izdavaštvu izdavačke kuće Vulkan.

Ovakav uspeh književnog predloška, uz ogromnu i vernu bazu fanova, impresivnu glumačku ekipu i povratak omiljenih likova, stvorio je snažna očekivanja od novog filmskog nastavka. Uzbuđenje dodatno raste nakon spektakularnog berlinskog predstavljanja, koje je još jednom pokazalo koliko je svet "Igara gladi" važan publici širom sveta.

Foto: Promo

SRBIJA SE SPREMA ZA VELIKI BIOSKOPSKI DOGAĐAJ – ULAZNICE SU VEĆ U PRODAJI!

U distribuciji BLITZ filma, "Igre gladi: Osvit dana žetve" stižu u bioskope širom Srbije i Crne Gore 19. novembra 2026. godine!

Tim povodom, 19. novembra u bioskopu Concept Cinema, Ada Mall u Beogradu, biće organizovan poseban filmski događaj inspirisan svetom Panema, koji će publici približiti atmosferu Kapitola i jednog od najvećih filmskih fenomena današnjice.

Za ljubitelje vrhunskog bioskopskog doživljaja, film će od 19. novembra biti dostupan i u spektakularnom IMAX formatu u bioskopu Cineplexx Galerija Beograd, gde će raskošna scenografija, akcione sekvence i uzbudljiva arena dobiti potpuno novu dimenziju.

ULAZNICE SU U PRODAJI!

Obezbedite svoje mesto na vreme i budite među prvima koji će otkriti priču koja je prethodila legendi!

KUPITE ULAZNICE – CINESTAR / CONCEPT CINEMA

(Telegraf.rs/PR)

Tokom dva dana, ljubitelji vrhunskog zvuka, tehnologije i dizajna imaće priliku da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u svetu hi-fi opreme, isprobaju različite uređaje i otkriju brojne domaće i regionalne premijere proizvoda koji se prvi put predstavljaju na našem tržištu. Bogat izložbeni program biće postavljen u pažljivo osmišljenim prostorima u prizemlju i na drugom spratu hotela, pružajući posetiocima priliku da iz prve ruke dožive kvalitet i mogućnosti savremenih audio sistema.

Poseban akcenat jubilarnog izdanja biće na domaćim proizvođačima koji su svojim uređajima i zvučnicima privukli pažnju međunarodne audio-scene i potvrdili da se i na našem tržištu razvijaju proizvodi koji mogu da odgovore na visoke svetske standarde. Sajam će tako biti prilika da se predstave domaće inovacije, ali i da se posetioci upoznaju sa aktuelnim trendovima u oblasti reprodukcije zvuka i kućne audio-video tehnologije.

Na ovogodišnjem Hi-Files Show-u učestvovaće vodeći domaći i regionalni izlagači i distributeri: 4Audio, Acoustic Invader, Audio Plus, Audio Pro, Auris Audio, Armour Grade, Bura, BM, DN Audio, Earmen, GT Audio, Impulse Hi-Fi Audio, M-Kabl Hi-Fi, NV Audio, Relco Audio, Sretenović Audio, Velikinac Audio Lab, Vox Trade i Way Cables.

Jubilarni, 20. Hi-Files Show održaće se 14. i 15. novembra, od 12 do 19 časova, u hotelu Radisson Collection Old Mill, na adresi Bulevar vojvode Mišića 15 u Beogradu. Ulaznice će biti dostupne na samom ulazu po ceni od 1.000 dinara.

Više informacija o izlagačima i programu sajma dostupno je na zvaničnom sajtu www.hi-files.show.

(Telegraf.rs)

Ulaznice koje su kupljene za prethodni termin važiće i za 2. mart 2027. godine.

Film „Ruka pravde“je snažna kombinacija istorijskog trilera i dinamične špijunske priče o pripadniku Jugoslovenske vojske u otadžbini Blagoju Jovoviću (Aleksandar Gavranić), koji po završetku Drugog svetskog rata život nastavlja u Argentini, gde sa svojim prijateljem Jakovom (Zlatan Vidović) drži fabriku plute. U trenutku kada su zaključili posao koji će im promeniti živote, i kada Blagoja očekuje venčanje sa argentinkom Gladom (Tamara Ristoska), on slučajno u gradskoj gužvi primeti čoveka sa tetovažom ustaškog simbola. Taj prizor Blagoju otvara stare rane. Svestan da ozloglašeni ustaški poglavnik Ante Pavelić živi u Buenos Ajresu i duboko razočaran što nikada neće biti priveden pravdi, jer je pod zaštitom države, Blagoje započinje pripreme za atentat na Pavelića.

Najveći deo filma sniman je na autentičnim lokacijama u Argentini i Srbiji, čime je produkcija nastojala da što vernije dočara duh vremena i kompleksnost istorijskih događaja.

Glumačku podelu čine Aleksandar Gavranić, Zlatan Vidović, Tamara Ristoska, Igor Borojević, Samuel Finci, Mladen Nelević, Lukas Feraro, Miodrag Krčmarik, Slađana Zrnić, Jovan Savić, Ljubiša Savanović i mnogi drugi.

Režiju potpisuje Nemanja Ćeranić, dok je koreditelj Nebojša Pajkić, a scenaristi su Mirko Stojković, Strahinja Madžarević i Nebojša Pajkić. Film je nastao u produkciji Tracktor Production i TS Media, uz podršku Filmskog centra Srbije.

Nakon beogradske premijere, film „Ruka pravde“ će se od 4. marta naći u bioskopima širom zemlje, a distribucija filma je poverena „Art Visti“.

(Telegraf.rs)

I decenijama nakon njegovog preranog odlaska, Milanove reči i muzika ostaju svetionik iskrenosti, umetničkog integriteta i beskompromisnog pogleda na svet. U jednom od svojih intervjua, osvrćući se na život posvećen stvaralaštvu i muzici, Mladenović je izgovorio rečenicu koja do danas sažima čitavu njegovu filozofiju:

„Pa za kraj bih rekao samo to da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljne stvari kao što je rokenrol. I mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine...”

Ova gorka, ali topla ironija o rokenrolu kao „neozbiljnoj stvari” zapravo svedoči o potpunom davanju muzici. Za Milana Mladenovića rokenrol nikada nije bio tek zabava ili prolazna faza; bio je to prostor slobode, krik protiv konformizma, nepravde i besmisla, ali pre svega način da se živi časno.

Kroz pesme poput „Modro i zeleno”, „Zemlja”, „Oči boje meda”, „Par godina za nas” i mnoge druge, Milan i EKV su obeležili jedno vreme i generacije koje su i u najmračnijim trenucima tražile zrno smisla i empatije. Njegova poruka o ostajanju čistog obraza, o tome da se „ne zaprljaju ruke” i ne pristaje na jeftine kompromise, danas zvuči jednako aktuelno i lekovito kao i onda kada je stvorena.

Milan Mladenović je preminuo u 36. godini života, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag i dokaz da se godine provedene u potrazi za istinom kroz umetnost nikada ne mogu nazvati protraćenim.

(Telegraf.rs/izvor: RTS Planeta)

Kroz kadrove dinamičnog trejlera naslućuje se snažna drama koja povezuje nauku, borbu za opstanak, politiku i duboki patriotizam. Od reči njegove majke da je „znanje jedina svetlost koja čoveku osvetljava put kroz život”, preko uličnih demonstracija, studentskih nemira i teškog emigrantskog rada, pa sve do upečatljive poruke: „A ako ostanemo bez vojske, ostajemo bez otadžbine. A čovek bez otadžbine nije čovek, već senka!” - nova serija obećava vrhunski televizijski doživljaj.

Serija prati Mihajla Pupina od najranijeg detinjstva u rodnom Idvoru, gde je maštu hranio narodnim pričama, zvezdanim jatima i majčinim savetima, preko školovanja u Pančevu, gde se prvi put suočava sa političkim pritiscima i nepravdom. Zbog svog nepokolebljivog temperamenta i slobodarskih uverenja, mladi Pupin biva prinuđen da napusti Austrougarsku monarhiju.

Odlazak preko okeana vodi ga u surovu realnost „obećane zemlje” - Amerike. Radeći najteže fizičke poslove, poput istovarivanja uglja, godinama jedva preživljava, ali ga u životu i borbi održava zavet dat majci da neće nestati u masi bezimenih doseljenika. Zahvaljujući vanserijskom umu i upornosti, Pupin postaje priznati naučnik, izumitelj, profesor na Kolumbija univerzitetu i jedan od najuticajnijih ljudi svog doba.

Pored Pupinovog ličnog i naučnog uspona, serija na male ekrane donosi i ključne istorijske ličnosti tog perioda - Nikolu Teslu, Guljelma Markonija, Džona Rokfelera, američkog predsednika Vudroa Vilsona i mnoge druge. Ovi susreti otvaraju univerzalna pitanja istine, časti, naučnog rivalstva i stvaranja modernih mitova.

Ipak, uprkos svetskoj slavi i bogatstvu, Pupinova priča nije samo priča o tehnološkom trijumfu, već i o slobodi i dužnosti: Amerika mu pruža uspeh, ali Srbija zauvek ostaje njegova domovina kojoj se u presudnim trenucima nesebično stavlja na raspolaganje. Na kraju, životni krug ga ponovo simbolično vraća u Idvor - kao čoveka koji je dokazao da granice rođenja ne određuju granice ljudskih dometa.

U naslovnoj ulozi našao se Dragan Mićanović, dok mlađe faze Pupinovog života tumače Relja Štiglić i Nikola Jonić.

Impresivnu glumačku podelu čine i Filip Stankovski, Teodora Dragićević, Radivoje Bukvić, Katarina Žutić, Sara Cizelj, Maks Milhof, Sergej Trifunović, Jan Bin, Ljubomir Bandović, Dubravka Kovjanić, Jovan Jovanović, Miša Samolov, Slaviša Čurović, Nika Rozman, Nebojša Milovanović i mnogi drugi domaći i strani glumci.

Režiju potpisuje Danilo Bećković, koji je na scenariju radio zajedno sa Dušanom Bulićem, Ivanom Jovanovićem, Grgurom Strujićem i Filipom Vujoševićem. Direktor fotografije je Bojana Andrić, originalnu muziku potpisuje Marko Kon, dok iza izvršne produkcije stoji produkcijska kuća „Mali Budo”.

Ne propustite premijeru serije „Pupin” - od 13. novembra, petkom, subotom i nedeljom u 20.00 časova na RTS 1.

Pogledajte trejler:

(Telegraf.rs)

Kulturni događaј će otvoriti Zorica Atić, istoričarka umetnosti - viši kustos. Prilikom predstavljanja izložbe nastupaјu učenici OMŠ „Nevena Popović“ u Grockoј.

Stvaralaštvo renomirane autorke, predstavljeno u autentičnom ambiјentu Rančićeve kuće, afirmiše skulpturu kao prostor intimnog iskustva i suptilnog diјaloga sa okruženjem. Forme ne dominiraјu prostorom, već se u njega nenametljivo uklapaјu i uspostavljaјu odnos sa posmatračem. Skulpture pozivaјu na pažljivo posmatranje i ostavljaјu prostor za lični doživljaј i različita tumačenja...

Poseban deo ove postavke predstavlja nakit. Ovi radovi nastaјu neposrednim oblikovanjem materiјala, primenom tehnika kao što su iskivanje, brušenje, lotovanje i filigran. Odlikuјu ih svedenost i eleganciјa forme, istančan senzibilitet i preciznost izrade.

Јuliјana Protić јe diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1993. godine, katedra vaјarstvo, i potom 2010. magistrirala na postdiplomskim interdisciplinarnim studiјama Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grupa za digitalnu umetnost. Godine 2015. doktorirala јe na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, studiјski program Digitalna umetnost. Umetnica јe u statusu redovnog profesora Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, oblast Primenjeno vaјarstvo. Ostvarila јe 18 samostalnih izložbi, učestovala јe na preko 160 grupnih izlaganja u zemlji i inostranstvu, kao i na likovnim koloniјama, vaјarskim simpoziјumima i humanitarnim akciјama. Za svoј rad dobila јe veći broј nagrada i priznanja. Član јe ULUS-a, Srpske psihodramske asociјaciјe Moreno, Regionalne asociјaciјe za psihodramu i integrativnu primenu psihoterapiјe – RAIP i član јe teatarske trupe Playback Beograd.

Rančićeva kuća (Maјevička 9, Grocka) stara јe varoška kuća nastala kraјem 18. i početkom 19. veka, zaštićena od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda kao spomenik kulture od velikog značaјa za Republiku Srbiјu. Svoјim arhitektonskim, konstruktivnim i likovnim obeležјima, kao i kvalitetom i obradom materiјala, predstavlja јednu od naјvredniјih kuća ne samo na područјu Grocke, nego i beogradske okoline uopšte. Rančićeva kuća јe okružena baštom parkovskog tipa koјa se koristi kao letnja muzička scena, radioničarski prostor i galeriјa na otvorenom, a proteklih deceniјa koristi se kao revitalizovani prostor kulture.

Izložba traјe do 24. novembra 2026. godine.

(Telegraf.rs)

Povod za pažnju Vatikana seže u jul 2026. godine, kada je papa Lav XIV u predgovoru knjige „Razoružani i razoružavajući: Mir je dar” (u izdanju Vatikanske izdavačke kuće LEV, koju je priredio novinar Alesandro Banfi) citirao stihove ovog muzičara kako bi poslao strogo upozorenje protiv globalnog naoružavanja i opasnosti od nuklearnog oružja. Reč je o stihovima figurativno upućenim atomskoj bombi:

„Mrzim te jer te je stvorio čovek, u vlasništvu si čoveka i čovek tobom rukuje” („I hate you cause yer man-made and man-owned, an’ man-handled”).

Foto: Tanjug/AP/Vatican Media/LaPresse

Ovi stihovi potiču iz protestne pesme „Go Away You Bomb” koju je Dilan napisao 1963. godine na vrhuncu Hladnog rata. Pesma nikada nije zvanično objavljena na nekom od njegovih albuma, a sam rukopis je ostao nepoznat sve do 2013. godine.

Današnji susret pape i muzičara - koji se pojavio u crnom duksu sa kapuljačom - bio je kratak i protekao je uz srdačne pozdrave i nekoliko vedrih opaski. Sveti otac je Dilanu poklonio brojanicu, dok mu je Dilan uzvratio svojom autobiografijom „Hronike: Prvi tom” (Chronicles: Volume One).

Foto: Tanjug/AP/Vatican Media/LaPresse

Ovo nije prvi put da se legendarni muzičar sastaje sa poglavarom Katoličke crkve. Godine 1997. Dilan je nastupio pred papom Jovanom Pavlom II i masom od oko 300.000 mladih na 23. Nacionalnom euharistijskom kongresu u Bolonji. Nakon izvođenja tri svoje legendarne pesme - među kojima je bila i „Knockin’ on Heaven’s Door” - Dilan je skinuo kaubojski šešir, popeo se na binu, rukovao se i kratko porazgovarao sa papom. Tom prilikom, Jovan Pavle II je u svom govoru okupljenoj omladini doslovno citirao stihove njegove pesme „Blowin’ in the Wind”:

„Pitate me: koliko puteva čovek mora da pređe / pre nego što ga nazovete čovekom?”

Poljski papa je na to pitanje tada pred okupljenima odgovorio:

„Samo jedan. Postoji samo jedan put za čoveka, a to je put Isusa Hrista.”

(Telegraf.rs/izvor: vaticannews.va/Salvatore Cernuzio)

Više od tri decenije Sunshine zauzima posebno mesto na domaćoj muzičkoj sceni. Predvođen Banetom Bojovićem, bend je tokom devedesetih izgradio kultni status zahvaljujući autentičnom zvuku, beskompromisnim tekstovima i koncertima koji su se pamtili po neverovatnoj energiji. Pesme poput „Žakline“, „Miss J“ i „Priđi mi ti“ postale su nezaobilazan deo domaće alternativne muzičke istorije, dok su njihovi nastupi, uključujući i rasprodatu Halu sportova, ostali upamćeni kao događaji koji su okupljali hiljade fanova.

Sunshine je svoj prepoznatljivi muzički izraz nastavio da razvija i kroz noviji autorski materijal. Albumom „Vortex“, objavljenim nakon duže diskografske pauze, bend je još jednom spojio snažne gitarske rifove, hip hop ritmiku i elektronske elemente sa direktnim i društveno angažovanim tekstovima. Među novijim pesmama izdvajaju se „Da li sam“, „Ša bilo“, „Arija M“ i „Inat“, za koju je objavljen i spot u režiji Renéa Miskolcija.

Koncert u Festu biće prilika da publika Sunshine doživi u neposrednoj klupskoj atmosferi, uz dobro poznate hitove i pesme sa aktuelnog albuma. Bend koji je obeležio jednu epohu domaće alternativne muzike nastavlja da dokazuje da njegova energija i dalje pripada koncertnoj sceni.

Ulaznice po pretprodajnoj ceni od 2.000 dinara dostupne su u klubu Fest, dok će na dan koncerta cena iznositi 2.500 dinara. Ulaznice su dostupne i online preko bilet.rs servisa - https://app.bilet.rs/show/505

(Telegraf.rs)

Malo je bendova koji su od tame i melanholije izgradili tako prepoznatljiv muzički svet kao Katatonia. Sama reč označava psihijatrijsko stanje koje se često povezuje sa shizofrenijom. Karakteriše je opšte odsustvo motoričke aktivnosti ili nasilno, hiperaktivno ponašanje. Na grčkom takođe znači nizak ton, prigušen ton ili, u uobičajenoj upotrebi, usporen tempo.

Osnovani 1991. godine u Stokholmu, u početku su istraživali sumorne predele death i doom metala, da bi tokom karijere razvili bogat i slojevit zvuk koji povezuje metal, progresivni rok, gotičku atmosferu i shoegaze. U njegovom središtu ostao je glas Jonasa Renksea, podjednako uverljiv u trenucima krhkosti i pod naletima teških gitara.

Od kultnog „Brave Murder Day”, preko albuma „Last Fair Deal Gone Down”, „Viva Emptiness” i „The Great Cold Distance”, do izdanja „Night Is the New Day” i „Dead End Kings”, Katatonia je izgradila diskografiju kojoj se publika vraća zbog mnogo više od žanrovske pripadnosti. Njihove pesme spajaju emotivnu neposrednost i pažljivo građene aranžmane, pretvarajući nemir, usamljenost i unutrašnja previranja u muziku snažnog, gotovo opipljivog intenziteta.

Novo poglavlje otvorili su trinaestim studijskim albumom „Nightmares as Extensions of the Waking State”, objavljenim 2025. godine za Napalm Records. Posle albuma „City Burials” i „Sky Void of Stars”, bend je ponudio još izraženije gitarsko izdanje, puno snažnih rifova, neočekivanih obrta i upečatljivih melodija. Gitaristi Nico Elgstrand i Sebastian Svalland uneli su novu energiju, dok je Renkse kroz izrazito lične tekstove dodatno produbio emotivni svet benda.

Pesme poput „Lilac”, „Thrice” i „The Light Which I Bleed” pokazuju koliko Katatonia i dalje uspešno pomera sopstvene granice, zadržavajući atmosferu po kojoj je prepoznatljiva. Upravo taj susret težine i nežnosti, napetosti i oslobađanja, daje njihovoj muzici posebnu snagu na pozornici. Beogradski Hangar biće prilika da se u taj svet zakorači uživo. Greota je propustiti koncert ovih švedskih velikana!

(Telegraf.rs)

Znate li vi tačne odgovore?

"Kako se na slovo "L" zove prvi arondisman Pariza?", pročitao je pitanje voditelj Slobodan Šarenac.

"Dalje", rekla je Tragačica Milica Jokanović.

"Loren", rekli su takmičari, ali to nije bilo tačno.

"Mislim da nije moglo lakše. Luvr", otkrio je odogovor voditelj Slobodan Šarenac.

Printskrin: RTS

I još jedno pitanje je namučilo Milicu i takmičare

"Koji je najmanji prirodni broj deljiv sa 100?", otkrio je odogovor voditelj Slobodan Šarenac.

"1", rekla je Milica Jokanović, ali je Slobodan Šarenac rekao da to nije tačan odgovor.

Pokušali su takmičari.

"4", ali ni to nije bilo tačno.

"100", rekao je tačan odgovor Slobodan Šarenac.

Printskrin: RTS

(Telegraf.rs)

Publiku očekuje šou za pamćenje ispunjen magijom, komedijom, iluzijom i virtuoznošću umetnika koji čine ovaj neverovatni spektakl.

BEOGRAĐANIMA ĆE SE PREDSTAVITI I SVOJIM VEŠTINAMA ZABAVITI IH:

DEN DEN

Vrhunski japanski madioničar i jedan od majstora manipulacije, umetnosti stvaranja čudesnih efekata, neverovatnom brzinom i preciznośću pokreta. Dobitnik je prestižne Zlatne medalje Društva američkih madioničara (Society of American Magicians), a 2014. godine proglašen je mađioničarem godine od strane Academy of Magical Arts. Njegov nastup donosi spoj ızuzetne tehnike, elegancije i japanskog umetničkog senzibiliteta, koji publiku ostavlja bez daha.

FRANÇOISE ROSHE – UMETNOST ŽONGLIRANJA!

Kada se talenat, gracioznost i vrhunska veština spoje, nastaje pravi scenski doživljaj! Françoise Roshe poznatija kao Frančeska, donosi nam fascinantnu žonglersku tačku u kojoj se preciznost i ritam pretvaraju u čaroliju pokreta. Uz mnogo šarma i iznenađenja, njena izvedba sigurno će osvojiti publiku i uneti posebnu energiju u Magični Varijete.

Maxim Gladštajn- majstor generalne magije i iluzije

Dolazi nam iz Rusije sa svojom tačkom u kojoj ćete videti kako nestaju delovi tela, a potom i celo telo. Ne propustite da vidite spoj rok muzike i veštine obmane u izvodjenju ovog mladog i talentovanog artiste.

TAMIA - Akrobacije u vazduhu

Ona je pobednica TV show programa „Ja imam talenat“, a već je i nastipala u mts Dvorani u okviru Magičnog varijetea. Nekadašnji reprezentativac Slovenije u ritmićkoj gimnastici sada odusevljava publiku neverovatnim akrobacijama u vazduhu, na svili, ringu, trapezu i to sve na visini od 10 metara. Njen nastup je spoj snage, gracioznosti, lepote pokreta i opasnosti. Jednom rečju - nastup od koga zastaje dah!

WOODY ARAGON - ekspert karto magije

Na scenu Magičnog Varijetea iz Španije stiže jedan od najcenjenijih i najmaštovitijih mađioničara današnjice – Woody Aragon! Poznat po svojoj neverovatnoj kreativnosti, originalnim idejama i izuzetnom umeću, ekspert za trikove sa kartama i mental magiju Woody Aragon pomera granice mogućeg i pretvara izvodjenje trikova u pravo umetničko

ELASTIC – MAJSTOR KOMEDIJE I AKROBACIJE

Kada se neverovatna gipkost spoji sa vrhunskim humorom, nastaje Elastic! Stephane Delvaux, poznat širom sveta po svom jedinstvenom klovnovskom izrazu, donosi na scenu nesvakidašnji spoj fizičke komedije, neobičnih transformacija i urnebesnih situacija. Bez mnogo reči, ali sa neizmerno mnogo duha, Elastic osvaja publiku svih generacija i pretvara svaki svoj pokret u iznenađenje i smeh.

Igor Trifunov- majstor iluzije

Dobro poznat domaćoj javnosti kao autor TV serijala Ulična magija i brojnim nastupima na domaćoj i stranoj sceni, dobitnik mnogih medjunarodnih nagrada, ovoga puta u ulozi domaćina i voditelja Magičnog varijetea. Šarmantna komunikacija sa publikim, elegancija, virtuoznost i humor krase ovog madjionicara koji će vas osim toga, povesti u svet velikih scenskih iluzija.Naime izvešće tač ku “Magic of fire” u kojoj ljudi misteriozno nestaju i stvaraju se iz vatre, lebde u vazduhu, teleportuju se na razna neočekivana mesta i još mnogo, mnogo toga sto vam ne smemo reći….

KUPOVINA KARATA JE POČELA NA MTSDVORNA.RS I BLAGAJNI MTS DVORANE.

(Telegraf.rs)

Eurosport najavljuje premijeru novog originalnog dokumentarnog serijala koji će gledaocima omogućiti jedinstven uvid u fizičke i mentalne sposobnosti najvećih sportskih zvezda, otkrivajući naučne tajne koje stoje iza uspeha najboljih sportista svih vremena.

Prvi film posvećen je Tadeju Pogačaru, rekorderu sa pet osvojenih titula na Tur de Fransu. Kroz ekskluzivne intervjue sa izuzetnim slovenačkim biciklistom, njegovim roditeljima, timskim kolegama, sportskim naučnicima i legendama biciklizma, ovaj 45-minutni dokumentarac pod nazivom „Anatomija šampiona“ (Anatomy of a G.O.A.T.) otkriva šta se krije iza jedne od najdominantnijih era u istoriji drumskog biciklizma.

Premijera je zakazana za subotu, 7. novembar, kada će ljubitelji biciklizma širom Evrope moći da pogledaju film na kanalu Eurosport 2 od 13:50 časova. Dokumentarac će od 7. novembra biti dostupan i pretplatnicima HBO Max platforme.

Sa samo 28 godina, Pogačar već ima rezultate koji ga svrstavaju među najuspešnije bicikliste svih vremena. Slovenački fenomen ostvario je više od 100 profesionalnih pobeda na trkama koje se boduju u okviru Međunarodne biciklističke unije (UCI), uključujući 13 trijumfa na prestižnim jednodnevnim trkama poznatim kao „Monumenti“, dve titule svetskog šampiona u drumskoj vožnji i pobedu na Điro d’Italiji. Ovog leta ispisao je novu stranicu istorije, osvojivši petu žutu majicu i izjednačivši rekord po broju pobeda na Tur de Fransu.

Zasnovan na do sada neobjavljenim podacima i analizama kompanije WHOOP, uz stručna objašnjenja i svedočenja, dokumentarac donosi detaljan uvid u Pogačarove izuzetne sposobnosti. Svaki statistički podatak pažljivo je proveren i predstavljen kroz originalna grafička rešenja, dok je film podeljen u pet poglavlja, od kojih svako istražuje drugačiji aspekt njegove nadmoći nad konkurencijom u zlatnoj eri biciklizma.

Pored ekskluzivnog intervjua sa Tadejem Pogačarom, u dokumentarcu govore i neke od najvećih legendi ovog sporta, kao i ljudi koji ga najbolje poznaju:

Mirko Pogačar i Marjeta Pogačar – roditelji Tadeja PogačaraEdi Merks – osvajač 11 titula na najvećim etapnim trkama, uključujući pet pobeda na Tur de FransuAlberto Kontador – sedmostruki pobednik najvećih etapnih trka i stručni komentator Eurosporta i TNT SportsaGerent Tomas – pobednik Tur de Fransa 2018. godineMateo Trentin – evropski šampion u drumskoj vožnji 2018. godine i nekadašnji Pogačarov timski kolegaInjigo San Miljan – bivši trener i vodeći stručnjak za fiziologiju sportaŽan-Benoa Moren – sportski naučnikKristen Holms - potpredsednica kompanije WHOOP zadužena za nauku o sportskim performansamaMet Stivens – voditelj TNT Sportsa

Govoreći za dokumentarac „Anatomija šampiona“, Tadej Pogačar istakao je: „Dok god uživate u sportu kojim se bavite, rezultati će doći. Onog trenutka kada prestanete da uživate, vreme je da pronađete nešto drugo što će vas činiti srećnim. U najtežim trenucima morate da budete svesni jedne stvari: 'Ovde sam zato što sam prošao sve pripreme, zato što sam žrtvovao sve da bih stigao dovde.' Ne smete da odustanete. Morate da nastavite dalje, jer posle teških trenutaka uvek dolaze oni bolji.“

Edi Merks o Pogačarovom uspehu kaže: „On vraća onu vrstu biciklizma na koju smo gotovo zaboravili. Sada je nadmašio čak i mene.“

Alberto Kontador ne krije divljenje prema slovenačkom šampionu: „Verujem da je Tadej Pogačar najbolji biciklista svih vremena. On želi da pobedi na svakoj trci. Mislim da želi da osvoji što više Monumenta, što više titula na Tur de Fransu, svetskih prvenstava i etapa na Turu. Kada malo bolje razmislite, veoma je teško pronaći sportistu u bilo kojoj drugoj disciplini, kroz čitavu istoriju sporta, koji je toliko superiorniji od svojih rivala. Razmišljao sam o tome i na pamet mi je pao Usein Bolt. Ali Pogačar je takav na svakoj trci na kojoj učestvuje, od februara do oktobra.“

Gerent Tomas prisetio se jednog zanimljivog trenutka sa trke: „Jednom smo se Pogačar i ja takmičili u Liježu. Vozio sam snagom većom od 400 vati, a on mi je sasvim opušteno prišao i započeo razgovor. Pomislio sam: 'Čoveče, stvarno ne mogu sada da pričam, moram da se koncentrišem samo na to da nekako savladam ovaj uspon.' Ali on definitivno ima još jednu ili dve brzine više od mene.“

Kao vodeća destinacija za ljubitelje biciklizma, Eurosport donosi najobuhvatniju ponudu direktnih prenosa, ekskluzivnih sadržaja i specijalizovanih emisija posvećenih ovom sportu. Njihov program obuhvata više od 1.000 prenosa trka tokom više od 300 dana godišnje, uključujući sva takmičenja muškog i ženskog UCI World Tour kalendara, tri najveće etapne trke, kao i svetska prvenstva pod okriljem UCI u drumskom, planinskom i pistovnom biciklizmu, ciklokrosu i BMX-u. Ponudu upotpunjuju i svi događaji iz serije WHOOP UCI Mountain Bike World Series, kao i originalni dokumentarci i specijalizovani programi poput Anatomije najvećeg svih vremena, koji publici donose drugačiji pogled na sport i ljude koji pomeraju granice mogućeg.

TREJLER:

(Telegraf.rs)

Ovog vikenda poseban akcenat stavljen je na goste iz Italije, umetnike Cesarea Pietroiustija, Giannija Piacentinija i Lucu Venituccija, koji su povezani sa umetničkim okruženjem u kojem je Branislav Petrić stvarao nakon odlaska u Rim početkom devedesetih godina. Njihovo učešće, zajedno sa umetnicima novosadske scene i drugim međunarodnim gostima, otvara prostor za susrete različitih umetničkih iskustava i izraza, od razgovora i prezentacija do slobodne muzičke improvizacije i izvođačkih akcija.

Program u petak, 6. novembra, počinje u 18 časova panelom „Rimska i novosadska alternativna scena 80-ih i 90-ih. Tačke i osobe dodira“, na kojem će učestvovati Cesare Pietroiusti, Gianni Piacentini, Luca Venitucci, Branislav Petrić, Boris Kovač i Aleksandar Carić. Razgovor će okupiti umetnike čiji su se stvaralački putevi razvijali u različitim, ali međusobno povezanim sredinama, pružajući priliku za osvrt na iskustva alternativnih scena, njihove međusobne kontakte i umetničke saradnje. Među učesnicima su Pietroiusti, italijanski konceptualni umetnik i pokretač brojnih kolektivnih umetničkih inicijativa, Piacentini, osnivač grupe Artisti Innocenti, kao i novosadski kompozitor i multimedijalni umetnik Boris Kovač, čiji rad povezuje avangardnu muziku sa različitim muzičkim tradicijama.

Muzički deo večeri počinje u 19.30 časova zajedničkim improvizovanim nastupom Luce Venituccija, Mikea Coopera i Aleksandra Carića. Italijanski pijanista, harmonikaš i kompozitor Luca Venitucci od kraja osamdesetih godina istražuje mogućnosti slobodne improvizacije i odnose zvuka sa vizuelnim umetnostima i performansom. Bio je jedan od osnivača elektroakustičkog sastava Ossatura i član ansambla Zeitkratzer, a sarađivao je sa brojnim umetnicima eksperimentalne muzičke scene. Britanski gitarista Mike Cooper tokom višedecenijske karijere razvio je osoben izraz na razmeđu bluza, folka, improvizovane i elektronske muzike, dok Aleksandar Carić, novosadski muzičar i pozorišni stvaralac koji danas živi u Portugaliji, u svom radu posebno istražuje kolektivno stvaralaštvo i uključivanje različitih zajednica u muzičke procese.

Između muzičkih nastupa publika će moći da prati i kratke izvođačke intervencije Giangiannija Cartera Spinija, koji će predstaviti mikroperformans Palline statistiche (Statističke kuglice).

U 20.30 časova sledi koncert italijanskog pijaniste i harmonikaša Luce Venituccija i novosadske pijanistkinje Marine Džukljev, aktivne na evropskoj sceni slobodne improvizacije, fri-džeza i eksperimentalne muzike. Njen izvođački izraz karakterišu proširene klavirske tehnike i istraživanje zvučnih mogućnosti unutrašnjosti instrumenta. Nakon njihovog nastupa, Giangianni Carter Spini izvešće mikroperformans Palline belliche (Ratne kuglice).

Program u subotu, 7. novembra, počinje u 18 časova prezentacijom „Rimska performativna iskustva“, u kojoj će Gianni Piacentini i Branislav Petrić predstaviti iskustva umetničkog delovanja u Rimu. Piacentinijeva praksa obuhvata osmišljavanje instalacija, performansa i događaja zasnovanih na igri i interakciji sa publikom, dok je Petrić tokom devedesetih godina u Rimu razvijao neokonceptualne i relacione umetničke prakse, istražujući mogućnosti povezivanja umetnosti, svakodnevnog života i zajedničkog stvaranja.

Od 19.30 časova nastupiće Mike Cooper sa solističkim gitarskim koncertom. Njegov muzički izraz obuhvata širok raspon od tradicionalnog bluza do slobodne improvizacije i elektroakustičke muzike, uz korišćenje lap steel gitare, elektronike i proširenih izvođačkih tehnika. Pored muzike, Cooper se bavi i filmom i video-umetnošću, koje često uključuje u svoje koncertne nastupe. U nastavku večeri Giangianni Carter Spini predstaviće HulaNohope, izvođačku akciju koju autor opisuje kao „para-cirkusku“.

Program će u 20.30 časova zaokružiti Aleksandar Carić Car i Branislav Petrić reizvođenjem zvučno-video performansa Come sconfiggere la guerra…. Njihov zajednički nastup povezuje muzičko i vizuelno stvaralaštvo i vraća u fokus saradnje i eksperimentalne postupke koji su obeležili umetničko delovanje na relaciji Novi Sad – Rim.

„Urbani rituali“ predstavljaju izvođački segment izložbe „Kosamdesete“, koji kroz zvučne sesije, performanse, projekcije i javne razgovore preispituje nasleđe alternativne umetničke scene osamdesetih godina i njene veze sa savremenom produkcijom. Centralno mesto programa je instalacija u foajeu na spratu Muzeja, koja rekonstruiše idealizovani prostor Petrićevog ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi, jednog od važnih mesta okupljanja novosadske umetničke scene tokom druge polovine osamdesetih godina.

Izložba „Kosamdesete“, čiji je kustos Branko Popović, obuhvata različite faze stvaralaštva Branislava Petrića, od njegovih ranih radova i učešća na novosadskoj alternativnoj sceni, preko umetničkog delovanja u Italiji, do novije slikarske produkcije. Postavka u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine otvorena je do 14. januara 2027. godine.

(Telegraf.rs)

Ali nije bilo ni malo lako. Maša, Milorad i Vladimir napravili 16 koraka, a Milica Jokanović je bila blizu da ih stigne.

Međutim, na kraju su presudila dva i dva geografska pitanja. Milica Jokanović je pogrešila, takmičari su znali odgovor. Znate li vi?

Evo i prvog pitanja.

"Za koja se dva karipska ostrva, koji čine jednu državu, vezuje nastanak muzičkog stila kalipso?", pročitao je pitanje voditelj Slobodan Šarenac.

"Haiti i Dominikanska republika", rekla je Tragačica Milica Jokanović, ali to nije bilo tačno.

"Trinidad i Tobago", rekli su takmičari, što je bilo tačno i vratili Milicu za jedan korak unazad.

Printskrin: RTS

Sledeće geografsko pitanje je glasilo

"Koja država je druga najmanja u Evropi po površini?", pročitao je pitanje voditelj Slobodan Šarenac.

"San Marino", rekla je Tragačica Milica Jokanović, ali to nije bilo tačno.

"Monako", rekli su takmičari, što je bilo tačno i vratili Milicu za jedan korak unazad.

Na kraju, Jokanovićeva nije uspela da stigne takmičare, a Maša, Milorad i Vladimir osvojili su zajedno 730.000 dinara.

(Telegraf.rs)

Rođena je u Somboru, odrastala je u Prištini, a punu profesionalnu zrelost stekla je u Beogradu radeći kao spiker na RTS-u.

Supruga je, mama dvoje odrasle dece, voli da čita, pomalo i piše, trudi se da u prezentovanju informacija unese deo svoje ličnosti, znanja i umeće da se i u najtežim situacijama izbori sa emocijama, prenosi RTS.

Miljana Lazić, Printskrin: RTS

Podsetimo, prema odluci v.d. glavnog urednika Informativnog programa Borivoja Uskokovića, smenjeni su sa dužnosti urednika redakcija: Dopisništva Vesna Šiljegović, Regiona Nikolina Rakić, "Oka" Gorislav Papić, Sajta Zoran Stanojević i Dijaspore Suzana Gvozdenović. Takođe su smenjeni i urednici centralnog Dnevnika u 19.30: Milica Nedić, Dušan Ubović i Ruža Jeremić Turudić. Prethodno je Manja Grčić podnela Upravnom odboru ostavku na mesto generalnog direktora Radio-televizije Srbije.

Jutros je vođenje Jutarnjeg programa RTS-a povereno Marku Maksimoviću. On je već godinama deo Javnog servisa Srbije.

Rođen je u Beogradu, gde je završio i osnovnu i srednju školu, ali i fakultet i stekao visoko obrazovanje.

Maksimović se inače već decenijama bavi šahom. I to prvo kao igrač, posle kao trener, pa sudija, pa zatim kao organizator međunarodnih takmičenja.

Trenirao je i odbojku, košarku i hokej na ledu. Kako piše Mozzart sport, Marko u redakciji Beogradskog programa RTS – a radi od 2010. godine. Sa brojnim događaja u zemlji i inostranstvu je izveštavao kao reporter.

Rad u Jutarnjem program RTS-a mu nije novina, budući da je istu emisiju uređivao.

(Telegraf.rs)

Nakon zvanične konferencije za medije, nekadašnji bubnjar benda Ivan Fece Firči podelio je svoje emocije pred predstojeće nastupe, prisetio se prerano preminulih prijatelja, ali i na svoj prepoznatljiv, duhovit i oštar način prokomentarisao današnje društvo, mlade generacije i ulogu dede u kojoj uživa.

„Prvo smo izgubili drugara, pa sve ostalo“

Na pitanje kakve emocije u njemu budi činjenica da pesme EKV-a i dalje okupljaju hiljade ljudi, Firči ne krije da je nostalgija neizbežna:

„Veliku emociju. Ja sam uvek bio zaljubljen u sve što je Milan Mladenović radio, i Magi i Bojan, tako da ništa manje danas. Jedva čekam da se sve to desi i nadam se da će sve da prođe kao što treba da prođe. Samo dođite da se zajedno veselimo.“

Posebno emotivan trenutak u razgovoru nastaje pri pomeni Milanovog glasa i pesama koje ostaju kada se svetla ugase:

„Nemoguće je izbeći patetiku. Ponavljam, pre svega mi smo izgubili prvo drugara, a onda sve ostalo. Teško je u ovim godinama živeti s tim da si stalno... Milan je jako rano otišao, tako da naravno da je komplikovano objasniti. Isto je svima vama kao i meni kad ti ode neko drag. A na vrh toga još i muzika i muzičar. Stalno zamišljam, siguran sam da bi vi delili mišljenje, šta bi bilo da je tu stalno, šta bi danas radio, šta bi danas pisao. Sigurno bi bio u prvim redovima.“

Milan Mladenović / Printskrin: YouTube/MeahevServi/TV Politika

Prisećajući se turbulentnih vremena i osamdesetih godina, Firči navodi da je rokenrola bilo „u prenesenom značenju i iza i ispred bine“:

„To su bila turbulentna vremena. Ja sam izbegao '90-te, otišao sam u Ameriku, ali nije bilo jednostavno. Čuli smo se često telefonom i znam da mu je vrlo teško padalo da preživljava '90-te. Bilo je rokenrola svima.“

„Važno je da se ta ideja nosi dalje“

Iako se članovi i poštovaoci rada Milana Mladenovića svake godine okupe oko dodele prestižne nagrade koja nosi njegovo ime, zajednički izlazak na binu ima sasvim posebnu težinu:

„Važno je prvo što smo tu, što možemo da se zagrlimo i da se družimo i da prepričavamo, a onda i da zasviramo. A gde ćeš lepši momenat. Mi smo svi profesionalci, matori, ja ne moram ni da probam – mogu sad odmah da odsviram pet sati EKV-a od prve. Poenta i suština je da smo svi zajedno, da se podsetimo na sve to, da opet okupimo što veći broj ljudi i da se ta ideja dalje nosi.“

O muzičkim kritičarima i deci koja tek otkrivaju EKV

Osvrćući se na dežurne muzičke kritičare koji često sumnjičavo gledaju na to kako nove generacije doživljavaju muziku prošlih vremena, Firči je imao kratak i jasan stav:

„Zato se i zovu kritičari. Kritika je uvek relevantna i nužno je da postoji, ali lično se dosta razgoropadim na ove tupe kritičare koji uvek nađu načina da nešto upetljaju na tu temu. Znaš kako je rekao jedan naš stari kolega: 'Nek pišu šta hoće, samo nek stave lepu sliku.'“

Foto: Telegraf.rs

Na pitanje da li današnji klinci zaista razumeju kompleksne tekstove i ideju EKV-a, Firči odgovara bez zadrške:

„Nije ni bitno. Otkriće, bre. Bitno je da slušaju. Neko će da skapira, neko neće. To je uvek tako bilo. Pa kad smo mi klinci slušali stranu muziku, koliko njih nije znalo reči na engleskom, pa su videli teže tekstove nego što su kapirali... Posle te ponese, pa protumačiš, pa više i kapiraš. Ja se naravno nadam da će određeni duh i poruka onog što je Milan pisao naći put do onih koji treba da shvate šta je pisac hteo da kaže.“

Popularnost, uloga dede i poruka mladima

Firči ističe da bend nikada nije jurio popularnost niti se opterećivao time da nekome bude „uzor“:

„Nama je najvažnije bilo da možemo da sviramo i da se time bavimo. Nije niko razmišljao o tome da sam ja sad deci neki uzor. Bilo je samo bitno da se svira.“

Nedavno se ostvario i u novoj životnoj ulozi – postao je deda, što je prokomentarisao u svom duhovitom stilu:

„Zatvorio se novi krug, evo, prvi unuk. Ne može to da se opiše, to je jako dobro. Nadam se da će mali da povuče na muziku – i moj otac je bio muzičar, i deda mi je bio muzičar. Samo da ne bude basista! Sve može, samo da ne bude basista.“

Foto: Telegraf.rs

Kratku epizodu iz rijalitija u kom je nekada učestvovao danas vidi kao davno završenu i nebitnu priču: „To mi je preko glave, naduvavanje te gluposti. To je bila glupa avantura od mesec dana i šta sad, koga briga? To je potpuno nevažan segment života.“

Za kraj, poslao je snažnu poruku današnjoj omladini, podsećajući na Milanove univerzalne reči:

„Svi smo rođeni na istom mestu – na planeti smo rođeni. I to vezivanje za jednu tačku bi po meni bilo pogubno. Treba videti svet oko sebe. I Milan je o tome pisao: da imaš širom raširene ruke, da vidiš svet oko sebe. To fali većini klinaca zato što su zaključani u neke svoje dogme i bombarduju ih odozgo glupostima. A svet je prelep, treba da ga vide.“

A na pitanje o sveprisutnoj veštačkoj inteligenciji u muzici, Firči je poentirao uz osmeh:

„Neka je i veštačka, samo neka je inteligencija!“

(Telegraf.rs)

U tom naјčuveniјem delu klasične baletske literature, prvakinja Baleta s velikim uspehom dočarala јe veoma zahtevnu dvostruku ulogu Bele i Crne labudice - lirske, nežne i krhke Odete, odnosno zle, demonske Odiliјe. Na taј način, ova višestruko talentovana i nagrađivana umetnica, članica baletskog ansambla Narodnog pozorišta od 2011. godine, obogatila јe svoјu biografiјu novim prvačkim ulogama. Među njima su, takođe na matičnoј sceni, i Klara („Krcko Oraščić“), Aurora („Uspavana lepotica“), Svanilda („Kopeliјa“), Gamzati („Baјadera“), Mlada („Ko to tamo peva“), Kitri („Don Kihot“) i Žizela („Žizela“). Teodora Spasić završila јe Srednju baletsku školu „Luјo Davičo“ u klasi Mariјe Milanović Baјčetić.

Na izvođenju „Labudovog јezera“, njen ravnopravan i uverljiv partner na sceni bio јe Lev Semenov, u ulozi mladog i romantičnog princa Zigfrida. Semenov se školovao na dve naјprestižniјe baletske instituciјe na svetu - Vaganova baletskoј akademiјi (2012–2020) i Boljšoј akademiјi (2020–2021), gde јe diplomirao sa naјvišim ocenama. Kao solista ostvario јe impresivan niz glavnih uloga u nekim od naјpoznatiјih svetskih baleta, kao što su Princ u „Krcku Oraščiću“, Bazil u „Don Kihotu“, Albert u „Žizeli“, Franc u „Kopeliјi“ i Konrad u „Gusaru“. Već nekoliko sezona, s velikim uspehom, kao solista Baleta, nastupa u Narodnom pozorištu gde јe odigrao više značaјnih uloga od koјih se posebno izdvaјaјu dve naslovne - u domaćem delu „Banović Strahinja“ i čuvenom baletskom spektaklu „Grk Zorba“. U međuvremenu, početkom ove sezone, postao јe prvak Baleta.

Bilo јe ovo 30. izvođenje „Labudovog јezera“ od premiјere održane 2. јuna 2019. godine, a oduševljena publika u prepunoј sali, rasprodatoј danima unapred, pozdravila јe na kraјu predstave višeminutnim ovaciјama soliste i celokupni ansambl Baleta, kao i Orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića.

Veliki doprinos umetničko-tehničkoj interpretaciјi prvačkog para Teodore Spasić i Leva Semenova doprineo јe njihov dugogodišnji baletski pedagog Daliјa Imanić.

Kostјukov јe uradio klasičnu verziјu ovog veličanstvenog belog baleta, petog u istoriјi Narodnog pozorišta, dok јe kostimograf i scenograf - proslavljeni italiјanski modni kreator, Renato Balestra, uneo čitav spektar boјa zahvaljuјući koјima čuvena lirsko-fantastična priča vizuelno izgleda kao u nekoј baјci.

„Labudovo јezero“ јe na repertoaru Velike scene i večeras od 19 časova, a do kraјa meseca imaće јoš dva izvođenja - 10. i 13. novembra.

(Telegraf.rs)

„Rehmat“ - Gurvinder Singh, subota, 21.11. u 16h, sala 1, mts Dvorana

Tri međusobno povezane priče smeštene u današnji Pandžab bave se njegovom istorijom pre i posle podele 1947, a protagonisti su pripadnici hinduističke, sikske i muslimanske zajednice. Jedna žena u svom domu tajno skriva ranjenog stranca, dok njegova porodica nosi teret tuge i suočava se sa nemogućim izborima. U selo stiže misteriozni starac koji za sebe tvrdi da je Bog. Film je zasnovan na kratkim pričama pandžapske književnice Adžit Kur. Svetska premijera bila je u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg festivala u Lokarnu. Singh je 2015. godine osvojio Gran pri „Aleksandar Saša Petrović“ Festivala autorskog filma za „Četvrti pravac“.

Karte u prodaji na blagajni mts Dvorane i putem linka: https://mtsdvorana.rs/film/rehmat

„Iznenada“ - Rjusuke Hamaguči, nedelja, 22.11. u 15.30, sala 1, mts Dvorana

Radnja filma „Iznenada“ prati Mari-Lu, direktorku doma za stara lica koja se trudi da uvede novi pristup nezi, zasnovan na osluškivanju potreba korisnika i očuvanju njihovog dostojanstva. Susret sa Mari, pozorišnom rediteljkom iz Japana koja se bori s rakom, promeniće joj život. Povezane snažnim prijateljstvom, dve žene će zajedno pokušati da učine nemoguće. Film je svetsku premijeru imao u glavnom takmičarskom programu Kanskog festivala kao Hamagučijev prvi film snimljen izvan Japana. Glumice Virdžini Efira i Tao Okamoto ravnopravno su podelile nagradu za najbolju glumicu na Kanskom festivalu, čime je Okamoto postala prva japanska glumica kojoj je pripalo ovo priznanje. Po prognozama „Iznenada“ je najjači kandidat za osvajanje Oskara za najbolji međunarodni film uz špansku „Crnu kuglu“.

Karte u prodaji na blagajni mts Dvorane i putem linka: https://mtsdvorana.rs/film/iznenada

„Svetlost Teherana“ - Ali Asgari, nedelja, 22.11. u 21h, sala 1, mts Dvorana

Film „Svetlost Teherana“ smešten je u glavnom iranskom gradu na proleće 2026. godine, odmah nakon velikih i krvoločnih građanskih protesta, i pod pretnjom nadolazećeg napada SAD. Nakon hapšenja i zatvaranja ordinacije, iranski lekar gubi nadu u budućnost. Poslednji dan provodi obilazeći najbliže, a njihovo saosećanje, briga i bliskost polako ga mire sa stvarnošću. Svetska premijera filma bila je u takmičarskom programu Venecijanskog filmskog festivala.

Karte u prodaji na blagajni mts Dvorane i putem linka: https://mtsdvorana.rs/film/svetlost-teherana

„Look Back“ - Hirokazu Koreeda, utorak, 24. 11. u 21h, sala 1, mts Dvorana

Prestižni japanski reditelj Hirokazu Koreeda uzeo se zahtevnog zadatka da napravi igranu adaptaciju istoimenog manga stripa Tacukija Fudžimota, koji je već doživeo veoma uspešnu animiranu verziju 2024. godine. Film prati Fuđino i Kjomoto, dve devojke koje povezuje ljubav prema crtanju. Fudžino je talentovana i odlučna učenica koja crta za školske novine, dok povučena Kjomoto retko izlazi iz kuće i u potpunosti je posvećena crtanju. Povezane zajedničkom strašću i odrastanjem u malom japanskom gradu, dve devojčice sanjaju da postanu autorke popularnih manga stripova.Svetska premijera filma održana je u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg Venecijanskog filmskog festivala, gde je osvojio čak pet pratećih nagrada festivala.

Karte u prodaji na blagajni mts Dvorane i putem linka: https://mtsdvorana.rs/film/look-back

U susret 32. FAF-u

Kao uvod u festivalsku nedelju, u mts Dvorani biće održane pretpremijere filmova „Divlji konj broj devet“ Martina Mekdone, „Možeš sve da vidiš“ Nejtana Fildera i Lensa Openhajma i „Klaber“ Džordana Firstmana, tokom tri uzastopne srede, 4, 11. i 18. novembra, u 20 časova. Zbog velikog interesovanja pojedini termini su već rasprodati.

Festival autorskog filma FAF će 20. novembra otvoriti film „Fjord“ Kristijana Munđijua, dobitnika Zlatne palme u Kanu. Među najavljenim naslovima su „Minotaur“ Andreja Zvjaginceva, dobitnika Gran prija u Kanu, domaće premijere filmova „3 nedelje posle“ Miroslava Terzića, „U vrtu moja ruka pušta koren“ Borisa Hadžije i Hode Taheri i „Do kraja dana“ Jelene Maksimović, kao i „Crna kugla“ („La bola negra“) Havijera Kalva i Havijera Ambrosija, u koprodukciji Pedra Almodovara. Na festivalu će biti prikazan i najnoviji film Majka Lija, „Briga puna ljubavi“, za koji se veruje da bi mogao biti poslednji u njegovoj bogatoj karijeri.

Karte i informacije

Program i više informacija: https://faf.rs/ Karte za 32. FAF - blagajna mts Dvorane i online: https://mtsdvorana.rs/

(Telegraf.rs)

Pesma „Ich mag dich nicht mehr“ donosi ljubavnu priču koja se poigrava značenjem svog naslova. Kroz obrt u kojem početna zaljubljenost prerasta u iskreno priznanje ljubavi, naslov „Više mi se ne dopadaš“ dobija sasvim novo značenje.

Govoreći o inspiraciji za pesmu i odluci da snima na nemačkom jeziku, Marko Louis ističe: „Dugo sam želeo da snimam muziku na nemačkom jeziku. Odrastao sam uz nemački soul i rep, a Xavier Naidoo bio je jedan od mojih muzičkih uzora. Posebno mi znači što smo ovu pesmu, zajedno sa ekipom iz izdavačke kuće Bassivity, snimali u studiju u Manhajmu u kojem su nastali njegovi albumi. Voleo bih da svoje muzičko iskustvo i energiju približim i publici na nemačkom govornom području.“

Odsek za perkusije, Marko je završio je u sklopu Minhenskog konzervatorijuma, a 2007. godine preselio se u Beograd, gde je nastavio svoj muzički put. Nastupao je u bendovima MaraQYa i St. Louis Band, a sarađivao je i sa brojnim domaćim izvođačima, gostujući na njihovim pesmama i albumima. Solo karijeru započeo je 2015. godine albumom „Shine on Me“, nakon čega su usledila izdanja „Beskraj“, „Euridika“, „Beskraj II“ i „25“. Među pesmama koje su obeležile njegov dosadašnji rad izdvaja se „Vatra u mraku“, koja je porukom zajedništva i solidarnosti tokom prethodne dve godine ostvarila značajan odjek na muzičkoj sceni i šire.

Muzičko izdanje „Ich mag dich nicht mehr“ objavljuje Bassivity Digital, koji stoji i iza vizuelnog identiteta pratećeg spota. Zajedno sa Markom Louisom, muziku potpisuje Luka Jovanović, poznatiji kao Luxonee, producent i kompozitor koji je sarađivao sa talentovanom kantautorkom Teyom Dorom na najstrimovanijoj srpskoj pesmi „Džanum“, kao i sa istaknutim domaćim izvođačima, među kojima su Senidah, Coby, Sara Jo, Zoi i mnogi drugi.

Aktuelni singl dostupan je na svim digitalnim muzičkim platformama.

(Telegraf.rs)

Rođen 26. marta 1933. u Milanu kao Đovani Bras, nadimak Tinto dobio je po slikaru Tintoretu. Nakon studija prava, karijeru je započeo u Parizu, gde je radio na montaži u Cinémathèque française, a potom sarađivao sa Robertom Roselinijem kao montažer i asistent režije. Debitovao je 1963. godine filmom "In capo al mondo" (kasnije "Chi lavora è perduto"), a u šezdesetim i sedamdesetim godinama pravio je eksperimentalne i avangardne filmove koji su često nailazili na cenzuru.

Prekretnica je usledila sedamdesetih, kada se okrenuo erotskom filmu. "Salon Kitty" (1975) i posebno skandalozni "Kaligula" (1979) - koji je bio predmet sudskih sporova i cenzure - učinili su ga međunarodno poznatim. U osamdesetim i devedesetim godinama stekao je status majstora italijanskog erotskog filma filmovima poput "La chiave" (Ključ, sa Stefanijom Sandreli), "Miranda" (sa Serenom Grandi), "Capriccio", "Paprika", "Così fan tutte", "Monella" i "Senso ’45". Njegovi filmovi slavili su telesnost, slobodnu želju i rušili tabue, često izazivajući polemike, ali i kultni status.

Poslednjih godina živeo je u Izola Farneseu na obodu Rima. U septembru je trebalo da prisustvuje Venecijanskom filmskom festivalu, gde je prikazana restaurirana verzija njegovog filma "Col cuore in gola", ali je zbog zdravstvenih problema ostao kod kuće. Tada je dobio nagradu Pietro Bianchi, a izrazio je želju da mu se pepeo raspe u venecijanskoj laguni.

- Težak je ovo trenutak, ispunjen dubokom tugom i žaljenjem - rekla je Katerina Varzi, sa kojom se oženio 2017. godine. Prva supruga, Karla Ćiprijani, preminula je 2006.

(Telegraf.rs/Euronews)

Direktorka pozorišta „Boško Buha“, Maša Mihailović, istakla je da je ovaj komad dugo bio njena profesionalna želja:

„Svojevremeno sam imala priliku da gledam predstavu 'Kauboji' na festivalu u Banjaluci, u izvođenju 'Exit' teatra. I nekako stvarno tada sam poželela da jednog dana budem u prilici da je i sama realizujem. Posebno me raduje što je realizujem sa ovom ekipom u pozorištu 'Boško Buha'.“

Govoreći o samom tekstu i radu na njemu, dramaturg i autor adaptacije Milena Depolo objasnila je kako je tekao proces približavanja komada domaćem kontekstu:

„Ovaj komad je trebalo, naravno, prvo, kako se to već kaže, posrbiti, to jest prilagoditi ga našem mentalitetu, jeziku i okolnostima, ali nismo se zadržali na toj adaptaciji ni mi, nego smo i mi u radu prepustili dosta toga glumcima, improvizaciji, njihovoj igri, tako da je ovo naša verzija 'Kauboja' sad nešto potpuno novo u odnosu na one koje su već izvođene.“

Foto: Telegraf.rs

Rediteljka i umetnička direktorka Đurđa Tešić naglasila je da je reč o žanrovski i glumački izuzetno zahtevnom zadatku:

„Ovo je vrlo, da kažem, jedna luda priča, neobična priča. Dakle, grupa amatera koja se prijavi na audiciju, ali audicija je za vestern mjuzikl. Znači, nikad niko od nas ni video, ni pravio takav žanr. E, oni su to eto jednom uspeli... U pitanju su dakle suodnosi između te grupe ljudi koji, praveći tu predstavu, zapravo nam pričaju o svojim životima i zapravo njihove sudbine su ono što nas dirne. Ali u drugom delu predstave zaista se dešava mjuzikl. Dakle, glumci pevaju i sviraju uživo pored toga što glume... To su zapravo dve predstave u jednoj, traži ogromnu posvećenost i strašno talentovane ljude.“

Foto: Telegraf.rs

Glumac Dejan Lutkić, koji tumači lik reditelja predstave u predstavi, podelio je svoje viđenje suštine komada:

„Ja bih rekao da sam ja nekakva vrsta vezivnog tkiva između svih ovih ljudi i da svi mi zajedno delimo... jednu zajedničku stvar, a to je – svako od nas ima nekakav životni problem koji ima potrebu da reši. I svi mi zajedno radom na toj predstavi u stvari rešavamo svoje krucijalne životne probleme. I to je ono što je fantastično... Predstava počinje sa jednom od rečenica: 'Voleo bih da u pozorištu pogledam nešto što me se tiče i voleo bih da vam ispričam priču o nežnosti.' Dakle, zaista smatram da je ovo priča o nežnosti i zato bih voleo da publika dođe i da pogleda to, jer smatram da imamo sve manje i manje nežnosti među ljudima, smatram da imamo sve manje i manje osećaja jednih za druge i smatram da je ovo nešto što bi u svima nama moglo da probudi ponovo taj osećaj.“

Foto: Telegraf.rs

Glumci Đorđe Kadijević i Mladen Vuković osvrnuli su se na timski duh i intenzitet rada:

„Meni je prvi put u karijeri da sam stvarno uživao ovoliko u radu i da smo ostavili, što se sportski kaže, srce na terenu. Stvarno smo dali sve od sebe. I oseti se u svakoj sceni, u svakoj sekundi igranja da igramo jedni za druge i nekako mislim da ova predstava se razlikuje od drugih zato što ovo nije predstava nijednog pojedinca, ovo je predstava tima“, kazao je Kadijević.

Foto: Telegraf.rs

Mladen Vuković se u duhovitom tonu nadovezao:

„Osim toga što smo ostavili srce na terenu, bilo je i povreda. A ja sam danas shvatio da smo počeli, ja nisam imao nokat, i evo jutros sam shvatio da imam nokat. Tako da, toliko dugo smo radili i naporno... Napravili smo jednu veoma uzbudljivu predstavu koju... jako mi je žao što neću imati prilike da je gledam.“

Strahinja Blažić je istakao kako ga je ovaj proces vratio korenima glumačkog poziva:

„Kada imate u procesu ljude koji vas inspirišu, onda je jako lako da se dogodi ta magija. A u ovom procesu koji je baš zahtevao od nas sve moguće veštine, od pevačkih, sviračkih, glumačkih, je bilo jako izazovno. Mogu da kažem da se, po mom mišljenju, desila magija i da su me ovi ljudi vratili u dane kada sam upisivao Akademiju dramskih umetnosti i vratili mi tu neku radost koju sam imao na drugoj godini recimo, kad sam se najlepše možda osećao, i da mi je ovaj ceo proces i ova predstava vratila veru u pozorište i u glumu kao takvu.“

Kao jedina žena u muškoj družini, Jelena Trkulja (koja igra lik Roske) naglasila je emotivnu snagu komada:

„Ovo je jedna muška priča, jeste, o muškoj ranjivosti sa čovekom u specifičnim... sa glavnim junakom koji je u specifičnim okolnostima životnim... Ali mi je jako lepo što se zapravo cela ova priča svodi na to da smo mi svi deo tim koji sve ono što je najviše ikada u životu voleo uspeva da ostvari zahvaljujući ovom čoveku, a to je reditelju naše predstave, koga igra Dejan Lutkić... Lepo je igrati predstavu o nedosanjanim snovima i lepo je biti svestan toga da život brzo prolazi i da se sutra nećemo probuditi isti.“

Foto: Telegraf.rs

Kompozitor Srđan Marković, koji u predstavi igra ulogu Martina i svira uživo na sceni, objasnio je značaj muzičkog sloja:

„Muzika, kako kaže Robert Muzil, ima moć da poput ovčijih creva nas veže za nešto gore, da li to Gospod ili kosmos, kako god u šta ko preferira kao koncept. Ali da, muzika daje mogućnost metafizičkog u ovoj predstavi... Ta emotivna linija likova se u tom drugom delu predstave uz pomoć muzike na najbolji mogući način plasira i vidi. U tom smislu ja sam presrećan što sam imao ekipu glumaca koja je toliko sposobna da iznese ne tako jednostavne zadatke.“

Autorska i glumačka ekipa

Glumački ansambl predstave čine: Dejan Lutkić, Nemanja Oliverić, Đorđe Kadijević, Rade Marković, Strahinja Blažić, Mladen Vuković, Jelena Trkulja i Srđan Marković.

Autorski tim predvodi rediteljka Đurđa Tešić, adaptaciju potpisuje Milena Depolo, scenografkinja je Zorana Petrov, a kostimografkinja Aleksandra Lalić. Kompozitor je Srđan Marković, dok tekstove songova potpisuju Saša Anočić, Milena Depolo i Srđan Marković. Za koreografiju je bila zadužena Milica Cerović, scenski govor uobličio je Đorđe Marković, a dizajn svetla Srđan Cvetković. Organizatorka predstave je Jovana Bundalo, uz asistentkinju Janu Čejić, inspicijent je Željko Jaćić, a sufler Marko Rančić.

Premijera je zakazana za petak, 6. novembar u 20 časova, a prve reprize odigraće se 15. i 27. novembra, kao i 2. decembra u 20 časova u Teatru VUK.

(Telegraf.rs)

U središtu ove moderne bajke sa pevanjem, plakanjem i konceptualnim pozorišnim narativom nalazi se glumac Vladimir Nićiforović Nići, koji kroz snažnu glumačku igru, emociju i humor vodi publiku na putovanje kroz ljudske dileme, unutrašnja preispitivanja i potragu za sopstvenim mestom u svetu. Uz njega, na specifičan način, u predstavi igra i Ivan Mihailović.

Šta se događa kada čovek odluči da potraži sebe, svoj put, istinu ili sopstveno opredeljenje? Koliko je to traganje uzbudljivo, a koliko bolno? I šta sve može da izraste iz onoga što nosimo u srcu? Predstava ne nudi jednostavne odgovore, već otvara prostor za prepoznavanje i različita tumačenja.

Kroz lik koji oživljava na sceni, Nićiforović donosi uzbudljivu i emotivnu borbu jednog čoveka da pronađe svoje mesto u svetu. Njegov junak suočava se sa sopstvenim strahovima, izborima i očekivanjima, ali i sa svim onim mogućnostima koje možda nikada nije imao hrabrosti da isproba.

Gradsko pozorište Jazavac osnovano je 2006. godine, i tokom dve decenije rada izgradilo je prepoznatljiv umetnički identitet i status jednog od značajnih aktera savremene pozorišne scene u regionu.

(Telegraf.rs)

Bašić je za Tanjug, tokom proba u Centru za kulturu "Vlada Divljan", rekla da će na koncertu premijerno predstaviti šest novih koreografija, uz poznata ostvarenja sa svog repertoara,

"Želimo da pokrijemo rubne oblasti svuda gde živi srpski živalj. Publika će videti kolaž programa koji obuhvata igre iz Bele Krajine, Pomorišja, kao i drugih krajeva na jugu i istoku", navela je Bašić.

Ona je objasnila da naziv "Međa" simbolizuje susret različitih kultura, ali i međusobno uvažavanje.

"Kultura nema granice. Međa jeste mesto gde se kulture sastaju, ali ona pokazuje i međusobno poštovanje", rekla je Bašić.

Istakla je da Ansambl "Kolo" na koncertu nastupa samostalno, bez gostujućih ansambala, a da pripreme traju još od februara i obuhvataju postavljanje novih koreografija, nabavku kostima, uvežbavanje igrača i povratak ranijih koreografija na repertoar.

"Sada se sve užurbano sprema, jer je, osim postavljanja koreografija, potrebno uigrati ansambl i pripremiti nove kostime", navela je Bašić, zahvalivši igračima, orkestru i saradnicima koji učestvuju u projektu.

Solistkinja Ansambla "Kolo" Aneta Belić rekla je za Tanjug da su pripreme zahtevne, posebno zbog uklapanja novih koreografija i pevačkih deonica.

"Kod nas je uvek dinamično, dosta se radi i puno pažnje posvećuje svakom detalju. Zahtevno je uklopiti sve nove koreografije, pevačke i igračke deonice, ali lepo je videti zajedničku energiju ansambla", rekla je Belić.

Prvak Ansambla "Kolo" i repetitor Miloš Vulović istakao je da su pripreme u punom jeku i da ansambl trenutno radi na novim koreografijama, među kojima su i igre Srba iz Banata, iz pogranične oblasti sa Rumunijom.

"Ako nemamo svoju kulturu i ne čuvamo tradiciju, u dužem vremenskom periodu možemo da ostanemo bez identiteta. Mi smo zaduženi za čuvanje tradicije i kulturnog identiteta Srba i Srbije", rekao je Vulović za Tanjug.

On je naveo da ansambl nastoji da sačuva igre Srba koji vekovima žive u pograničnim oblastima "gde srpska zajednica postoji i danas".

Vulović je istakao da je interesovanje publike za koncert veliko i da je on gotovo rasprodat.

Gala koncert "Međa" spojiće tradicionalnu igru i pesmu sa savremenom produkcijom i izvođačkim kvalitetom umetnika Nacionalnog ansambla "Kolo".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Ivan Kukić i njegov bend Sound Therapy održali su u MTS Dvorani dvosatni koncert „Začarani krug“, u kojem su autorska muzika, makedonska tradicija i snažan rok zvuk povezali različite generacije izvođača i publike. Veče ispunjeno virtuoznim deonicama, emotivnim gostovanjima i ovacijama pokazalo je da vreme Ivana Kukića tek dolazi.

Koncert je počeo Kukićevim autorskim pesmama sa albuma „Sunday Vibes“ i „Začarani krug“. Među izvedenim numerama bile su „Dobar i loš“, „Miris tuđe postelje“, „Pružam ruke dve“, „Drumovi“, „Crni snjegovi“, „Od druga do druga“ i „Pusti kosi“. Uvodni deo večeri predstavio je njegov autorski svet, koji spaja rok, džez-rok, fank i balkansko muzičko nasleđe.

Foto: Promo/ Marina Pešić

Posebno oduševljenje izazvala je solo numera na bas gitari u taktu 22/8. Publika je glasno reagovala već tokom izvođenja, prateći Kukićevu virtuoznost i ritmičku igru. Nakon autorskog bloka usledio je omaž grupi Indexi, uz pesme „Ti si mi bila u svemu naj“ i „Predaj se, srce“.

Binu su potom preuzeli prvi gosti, grupa Kalem, koji su veoma emotivno izveli pesmu „Što te nema“. Zajedno sa Ivanom odsvirali su i tradicionalni instrumental „Libe Todoro“, u spoju violine, akustične gitare i njegove bas gitare. Taj susret doneo je intimniji zvuk i drugačiju boju večeri.

Foto: Promo/ Marina Pešić

Jedan od najemotivnijih delova koncerta bio je nastup Ivanovih roditelja, Lenče i Gorana Kukića, pevača sa više od 40 godina iskustva. Svojim raskošnim glasovima oduševili su publiku. Lenče je otpevala tradicionalnu makedonsku pesmu „Katerino mome“ u rok aranžmanu, dok je Goran izvođenjem „Odiseje“ Lea Martina podigao celu salu na noge. Porodični susret na sceni dao je posebnu težinu priči o muzičkim korenima i generacijama koje ih prenose.

Usledila je Ivanova autorska pesma „Začarani krug“, jedan od vrhunaca večeri. Tokom osam minuta publika je u zanosu pratila kompoziciju koja je pokazala punu snagu njegovog muzičkog i vokalnog izraza. Razvijena forma i intenzitet izvođenja zaokružili su autorsku priču po kojoj koncert nosi ime.

Foto: Promo/ Marina Pešić

Makedonsko nasleđe potom je dobilo i scenski izraz. Članovi kulturno-umetničkih društava “Goce Delčev” iz Bosilova i “Braća Minkovi” iz Kukliša izveli su tradicionalnu igru „Komitsko oro“, uz bend koji je ovu muziku svirao u rok aranžmanu. Pokret, tradicionalni ritmovi i električni zvuk spojili su se u upečatljiv segment večeri.

Potom je na scenu izašao Ivanov muzički idol Dado Topić. Govoreći o Kukiću, Dado je rekao da je Ivan najbolji muzičar sa kojim je ikada svirao. Zajedno su otpevali „Eleno kerko“ i „Makedonija“, dok je publika na nogama, uz glasne ovacije, ispratila izvođenje i završetak koncerta.

Foto: Promo/ Marina Pešić

Ivan Kukić i Sound Therapy vratili su se na bis, a za završnicu je odabrana pesma „Tajno moja“. Kukić ju je otpevao uz pratnju klavira i horsko pevanje publike, u čast jednog od najomiljenijih makedonskih pevača, Tošeta Proeskog. Posle snažnog rok zvuka i velikih gostovanja, taj zajednički trenutak doneo je emotivan završetak dvosatne muzičke priče.

„Začarani krug“ povezao je Kukićeve autorske pesme, instrumentalnu virtuoznost, porodično muzičko nasleđe i susrete sa gostima u celinu koja je publiku držala u zanosu. Ivan Kukić i Sound Therapy pokazali su koliko snažno tradicija može da zazvuči u savremenom rok izrazu, ali i koliko prostora ima za naredne autorske korake. Posle ovakve večeri, zaključak je jasan: vreme Ivana Kukića tek dolazi.

(Telegraf.rs/PR)

Irski glumac, koji je tumačio lik agenta 007 u četiri filma u periodu od 1995. do 2002. godine, izjavio je u novom intervjuu za magazin „Venity fair“ da, baš kao i svi mi, „sa nestrpljenjem“ iščekuje objavu o tome ko će biti sledeći Bond, kao i da u toj ulozi vidi upravo Tarnera. Brosnan je sa Tarnerom već delio kadar 2017. godine, u filmu „Jedini živi dečak u Njujorku“.

„Oh, ja sam sada samo gledalac. Ja sam samo običan čovek sa ulice koji sa nestrpljenjem želi da vidi ko će igrati ovu epsku ulogu u istoriji kinematografije“, rekao je Brosnan na pitanje da li prati priče i nagađanja oko Bonda. „Svi ti muškarci koji su trenutno na spisku jesu glumci kojima se divim. Kalum Tarner je neko sa kim sam radio i on je izuzetno snažan. Svi oni imaju glas, građu i prisustvo na filmu. Svi ti mladići imaju predispozicije za dugovečnost kao glumci.“

Kako navodi magazin „Varajeti“, drugi glavni favorit navodno je zvezda serije "Slow Horses", Džek Louden, a veruje se da se finalne audicije trenutno održavaju u Londonu. Među ostalim imenima koja su se ranije spominjala nalaze se i Džoš O'Konor i Džejkob Elordi.

Na pitanje kakav savet ima za sledećeg glumca koji će obući prepoznatljivo elegantno Bondovo odelo, Brosnan je poručio:

„Ko god da dobije ulogu, želim mu sve najbolje u životu, kao i snagu i hrabrost. Znate, teško je reći ko će to biti, ali sa nestrpljenjem čekam da čujem vesti i proslavim izbor sledećeg Džejmsa Bonda.“

Brosnan je takođe posebno uzbuđen zbog ideje da režiser filma „Dina“, Deni Vilnev, preuzme ovu špijunsku franšizu:

„Mislim da ćemo biti oduvani. Zaista to mislim“, rekao je glumac. „(Vilnev) je toliko nekonvencionalan reditelj koji ruši pravila. Njegov rad je vizionarski, a njegova suptilnost i mašta u radu kamerom i pripovedanju toliko su sirovi, visceralni i čulni. Biće to sjajno. Biće zaista veličanstveno.“

(Telegraf.rs/izvor: Variety)

Janoš (Janosch), umetničko ime nemačkog pisca i ilustratora Horsta Ekerta (Horst Eckert), osvojio je srca čitalaca širom sveta svojim toplim i jednostavnim humorom. Svojim čuvenim likovima Tigra, Medveda, Tigraste Patke i drugih životinja oduševljavao je i decu i odrasle.

Tokom svoje bogate karijere napisao je i ilustrovao više od 150 knjiga, koje su prevedene na više od 30 jezika.

Foto: Ralph Metzger, Ralph Metzger / Alamy / Profimedia

Njegova najprodavanija knjiga za decu, „Oh, wie schön ist Panama“ („O, kako je lepa Panama“), koja je na engleski prevedena pod naslovom „The Trip to Panama“, donela mu je toliki finansijski uspeh da je 1980. godine mogao da se preseli na kanarsko ostrvo Tenerife, gde je živeo sa suprugom Ines.

Čuveni pisac i ilustrator preminuo je mirno, u 95. godini, saopštio je u sredu njegov izdavač Bernhard Fajl.

(Telegraf.rs / Dojče vele)

Izložba je realizovana u saradnji Kineskog kulturnog centra u Beogradu i Galerije Nikola Radošević, sa ciljem predstavljanja raznovrsnosti savremenog kineskog likovnog stvaralaštva i uspostavljanja novih prostora kulturnog dijaloga između Kine i Srbije.

Šest umetnika kroz različite slikarske poetike, tehnike i autorske pristupe istražuje odnos čoveka i prirode, svetlosti i prostora, tradicije i savremenosti, kao i unutrašnjeg sveta i univerzalnih ljudskih osećanja.

Postavka je organizovana kroz šest tematskih celina: svetlost i senka, utisci prirode, kineski pejzaž, plavetnilo okeana, priroda i čovečanstvo i rađanje svega postojećeg.

Različiti umetnički rukopisi povezuju tradicionalno nasleđe kineskog slikarstva sa savremenim vizuelnim izrazom. Od evropske tradicije uljanog slikarstva i kineske pejzažne poetike, preko preciznog figurativnog slikarstva, do apstraktnih istraživanja boje, svetlosti i prostora, izložba otvara mogućnost susreta različitih kulturnih iskustava i estetskih senzibiliteta.

Posebnu vrednost izložbe predstavlja činjenica da umetnost ovde nije posmatrana samo kao vizuelni izraz, već i kao sredstvo razumevanja među narodima. Umetnička dela postaju svojevrsni ambasadori kulture, prenoseći poruke koje prevazilaze jezičke, geografske i nacionalne granice.

Polazeći od ideje da nijedna civilizacija nije ostrvo, izložba afirmiše značaj međusobnog kulturnog uvažavanja i razmene. Beograd se kroz ovaj susret potvrđuje kao prostor otvoren za međunarodnu umetničku saradnju i predstavljanje savremenih umetničkih tendencija.

„Orijentalni vizuelni diskurs“ poziva publiku da kroz slikarstvo upozna različite umetničke svetove, otkrije bogatstvo kineske kulture i prepozna univerzalni jezik umetnosti – jezik koji povezuje ljude i onda kada ne govore istim jezikom.

ŠEST UMETNIKA – ŠEST TEMATSKIH CELINA

1. TIJEN DŽUNGFENG (TIAN ZHONGFENG)

Svetlost i senka – Light and Shadow

Tijen Džungfeng je samostalni umetnik i osnivač međunarodnog projekta „Energija svetlosti“. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Šandongškog pedagoškog univerziteta, a svoje umetničko obrazovanje nastavio je u okviru Kineskog instituta za uljano slikarstvo i naprednog studijskog programa za stručnjake u oblasti uljanog slikarstva u Rusiji.

Dobitnik je italijanske Medalje za umetnost „Leonardo da Vinči“, srebrne medalje za savremenu umetnost u Parizu i zlatne nagrade za provinciju Šandong na Devetoj nacionalnoj izložbi likovnih umetnosti Kine. Ministarstvo kulture Kine proglasilo ga je jednim od najperspektivnijih kineskih umetnika.

Njegovo stvaralaštvo usmereno je na dugogodišnje istraživanje svetlosti kao umetničkog, emotivnog i duhovnog fenomena. Polazeći od ideje otkrivanja, traganja i poistovećivanja sa svetlošću, umetnik kroz slikarstvo istražuje njenu sposobnost da oblikuje prostor, atmosferu i unutrašnji doživljaj.

U tematskoj celini „Svetlost i senka“ svetlost postaje više od vizuelnog elementa – ona je simbol stvaranja, energije i ljudske težnje ka harmoniji.

Živi i radi u Pekingu, Šangaju, Hangdžouu i drugim gradovima Kine.

2. LI HUAIPENG

Utisci prirode – Nature’s Impression

Li Huaipeng je kineski umetnik, vanredni profesor i mentor studentima master studija, kao i posebno angažovani stručnjak Komiteta Državnog saveta Kine za nadzor obrazovanja.

Bio je državni stipendista na slikarskom odseku Akademije likovnih umetnosti „Repin“ u Rusiji, a kao gostujući istraživač boravio je na Virdžinijskom politehničkom institutu u Sjedinjenim Američkim Državama.

Angažovan je kao ispitivač za ocenjivanje likovne umetnosti pri Kineskom udruženju za stručno umetničko obrazovanje. Partner je galerije WAM u Los Anđelesu, potpisani umetnik Šandongskog instituta savremenog kineskog i zapadnog slikarstva i posebno angažovani umetnik Džeđijangškog instituta savremenog uljanog slikarstva.

Njegovo profesionalno delovanje povezuje umetničko stvaralaštvo, akademski rad i međunarodnu saradnju. U okviru tematske celine „Utisci prirode“ naglasak je na umetničkom sagledavanju prirode kao izvora inspiracije i prostora kroz koji se oblikuju estetski i emotivni doživljaji.

3. LU ĐIJEN (LU JIAN)

Kineski pejzaž – Chinese Landscape

Lu Đijen je samostalni umetnik čije stvaralaštvo obuhvata tradicionalno kinesko slikarstvo i istraživanje javne skulpture.

Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti Šandongškog pedagoškog univerziteta i Kineskoj nacionalnoj akademiji za slikarstvo. Tokom umetničkog obrazovanja usavršavao se kod značajnih kineskih umetnika Džang Vanga, Song Fengguanga, Lu Jušuna i Džang Đangdžoua.

Njegov umetnički rad povezuje interesovanje za tradicionalne likovne forme sa savremenim promišljanjem prostora i skulpturalnog izraza. Njegova dela nalaze se u kolekcijama brojnih institucija i privatnih kolekcionara.

U tematskoj celini „Kineski pejzaž“ posebno mesto zauzima odnos umetnika prema prirodnom prostoru i kulturnom nasleđu kineskog slikarstva. Pejzaž se ne posmatra samo kao prikaz prirode već i kao prostor umetničkog promišljanja, duhovnosti i odnosa čoveka prema svetu koji ga okružuje.

4. MARINE CALAMAI

Plavetnilo okeana – Ocean Blues

Marine Calamai, rođena 1988. godine, francuska je savremena slikarka koja je odrasla između Francuske i francuskih teritorija na Karibima. Od najranijeg detinjstva razvila je snažnu povezanost sa morem, čije su beskrajno plavetnilo i tajanstveni podvodni svet postali trajni izvor njene umetničke inspiracije.

Njeno stvaralaštvo nastavlja tradiciju evropskog uljanog slikarstva, posebno pejzaža i mrtve prirode, istovremeno uključujući duhovnu dimenziju kineskog pejzažnog slikarstva.

Inspirisana drevnim kineskim proročkim pismom na kostima i oklopima, razvila je sopstveni simbolički sistem koji naziva „jezik korala“. Kroz ovaj umetnički jezik pokušava da omogući okeanu da simbolično progovori i da izgradi duhovni most između čoveka i morskih dubina.

Njeno istraživanje predstavljeno je kroz dve serije radova:

„Kristalni svet snova“ (Crystal Dreamscape) – inspirisan duhom i prostornom kompozicijom kineskog pejzažnog slikarstva dinastije Song. Suptilne boje, prozirni efekti i igra svetlosti stvaraju eterične pejzaže koji naglašavaju lepotu čistote i harmonije.

„Sećanje na okean“ (Ocean Memory) – serija posvećena podvodnim pećinama i prostorima u kojima se stvarnost prepliće sa snom, stvarajući tajanstven i imaginativan svet morskih dubina.

U tematskoj celini „Plavetnilo okeana“ Marine Calamai povezuje dve kulturne tradicije i stvara lični vizuelni jezik u kojem se susreću priroda, simbolika, poezija i slikarstvo.

5. LIU FANGFANG

Priroda i čovečanstvo – Nature and Humanity

Liu Fangfang je kineska umetnica rođena u gradu Vejhaju, u provinciji Šandong. Godine 2004. upisala je master studije na Šandongškoj akademiji umetnosti, gde se specijalizovala za gongbi slikarstvo ljudskih figura. Stekla je zvanje mastera likovnih umetnosti.

Njeno stvaralaštvo više puta je predstavljano na nacionalnim i međunarodnim izložbama, na kojima je ostvarila značajne rezultate.

Njena dela „Zeleni ritam“, „Stigao je povoljan oblak“ i „Procvetalo drvo paulovnije“ uvrštena su na nacionalne izložbe kineskog gongbi i tradicionalnog slikarstva, a nalaze se u kolekciji Kineskog nacionalnog muzeja umetnosti.

Delo „Devojka iz naroda Dai“ osvojilo je bronzanu nagradu na Nacionalnoj godišnjoj selekciji savremenih kineskih studenata 2007. godine, a čuva se u kolekciji Muzeja umetnosti Džintaj.

Dobitnica je i više nagrada za studentsko i profesionalno stvaralaštvo, među kojima su priznanja Šandongške akademije umetnosti i treća nagrada na umetničkom takmičenju provincije Šandong.

U tematskoj celini „Priroda i čovečanstvo“ njeno umetničko delovanje predstavlja susret ljudske figure, prirodnog okruženja i kulturnog identiteta. Kroz preciznost gongbi tehnike, tradicionalni slikarski izraz i pažljivo oblikovane motive, otvara prostor za razumevanje odnosa čoveka i prirode.

6. DŽANG SIJANLING (ZHANG XIANLING)

Rađanje svega postojećeg – Birth of All Things

Džang Sijanling je umetnička masterka i direktorka Šandongskog instituta savremenog kineskog i zapadnog slikarstva, kao i umetnička savetnica Saveza umetnika Novog Zelanda.

Članica je Komiteta za međunarodnu kulturnu razmenu pri Kineskom udruženju za stručno umetničko obrazovanje, viša predavačica i nacionalna ispitivačica za ocenjivanje nivoa znanja iz likovne umetnosti.

Takođe je članica Udruženja likovnih umetnika provincije Šandong, Udruženja portretnih umetnika Amerike i Udruženja umetnika uljanog slikarstva provincije Šandong.

Dugi niz godina posvećena je likovnom obrazovanju i stvaralaštvu u oblasti uljanog slikarstva. Njeni radovi predstavljani su na brojnim značajnim domaćim i međunarodnim izložbama, osvajali su nagrade i nalaze se u privatnim kolekcijama.

Tematska celina „Rađanje svega postojećeg“ usmerena je na ideju nastajanja, stvaranja i neprekidnog obnavljanja života. U okviru ove celine umetnost se sagledava kao izraz stvaralačke energije i povezanosti svih oblika postojanja.

O IZLOŽBI

Orijentalni vizuelni diskurs – Susret kroz slikarstvo

Izložba predstavlja šest umetnika i šesnaest slikarskih dela kroz šest tematskih celina koje povezuju prirodu, čoveka, svetlost, prostor i duhovnost.

Ona je prilika da se savremeno kinesko stvaralaštvo predstavi srpskoj publici, ali i da se kroz umetnost podstaknu nova poznanstva, saradnja i kulturna razmena između dve zemlje.

Organizatori:

Kineski kulturni centar u Beogradu

Galerija Nikola Radošević

Datum otvaranja: 5. novembar 2026. u 19.00 časova

Mesto: Galerija Nikola Radošević, Beograd

(Telegraf.rs)