U periodu od 10. jula do 14. avgusta 2023. godine Plazma organizuje veliku letnju nagradnu igru "Putovanje puno Plazme" i nagrađuje svoje verne potrošače nagradama punim Plazme.

Do sada, Plazma je usrećila 4 dobitnika novim Opel Crossland automobilom. Ne propustite priliku da učestvujete, jer ostalo je još dva dana do kraja. Osim glavne nagrade Plazma karavana, tu su i dnevne nagrade - 10 kofera punih Plazme. Sve što je potrebno da uradite jeste da kupite minimum 450g Plazme, sačuvate račun i pošaljete SMS poruku na broj 5544 sa brojačem računa ili da unesete kod na www.plazmanagradnaigra.rs.

Uvek puna iznenađenja, Plazma - za svaki put i ove godine donosi nezaboravnu zabavu gradovima širom Srbije zahvaljujući putujućem Plazma karavanu. Više od 50 hiljada posetilaca Plazma karavana u Požarevcu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu uživalo je u sjajnoj atmosferi i raznim aktivacijama namenjenim svim generacijama. Budite deo poslednje destinacije ovog jedinstvenog Plazma letnjeg događaja u Nišu, 11. i 12. avgusta od 17 do 21 čas.

Na Plazma karavanu, u okviru internacionalnog Nišville jazz festivala, očekuje vas nezaboravna zabava puna iznenađenja, nagrada i naravno neodoljivog ukusa Plazme. Imaćete prilike da uživate u raznim aktivacijama za celu porodicu, ali i da zavrtite "Točak sreće" i osvojite sjajne nagrade, kao i mogućnost da zavirite u unutrašnjost fantastičnog Plazma kampera - glavne nagrade "Putovanje puno Plazme" nagradne igre.

Za najmlađe, obezbeđena je dečija zona, a za sve one koji žele da pokažu svoju spretnost i brzinu, tu je mini trka u prebacivanju Plazma keksa iz kutije u kofer, stoni mini fudbal, kao i foto korner i chill zona za uživanje u društvu i prijatnoj atmosferi uz nezaobilaznu Plazmu.

Ne propustite priliku da učestvujete u velikoj letnjoj Plazma nagradnoj igri, jer možda baš vi postanete jedan od dobitnika sjajnih nagrada punih Plazme. Za više informacija posetite www.plazmanagradnaigra.rs.

(Telegraf.rs/PR)

Jesen.

Kraljica boja koja miriše na kesten.

Prate je zvuci uvelog lišća koji šušte pod toplim jesenjim čizmama.

Retko koje godišnje doba je lepo kao ona.

Kada ona nastupa, rapsodija boja eksplodira u milion nijansi crvene i žute.

Kada drveće svuče zelene haljine, šuma se zašareni poput dečije bojanke.

Gde god da se okrenete vidite lepotu, a zamislite samo da jesen posmatrate sa panorame.

Kako to izgleda pogledajte na videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)

Dobrodošli na mesto na kom nastaje magija, mesto koje sa razlogom slovi za jedan od najlepših restorana na svetu.

Evo i zbog čega.

Zamislite da ulazite u prostoriju sa staklenim podom, a ispod vaših nogu penušaju talasi, koji vam golicaju i tabane i maštu.

Slani okeanski vazduh, safirno plavo more u kombinaciju sa suvim luksuzom-

Mi smo vrlo rado posetili ovo mesto.

A vi?

Kako izgleda, pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)

Zbog toga su Telegraf.rs i glo pripremili zabavni kviz koji je namenjen isključivo punoletnim konzumentima duvanskih proizvoda, uz koji mogu da se zabave i otkriju koji su tip letnjeg turiste. Pripremite se, krećemo na 3, 4, SAD!

(Telegraf.rs)

Kako se približava jul mesec, tako je i turista sve više, a samim tim su sve veće i gužve na granicama.

Ipak, da se toliko iščekivano letovanje ne bi pretvorilo u "noćnu moru", treba biti oprezan, pogotovo kada su vožnja, ali i parkiranje u pitanju.

Na Fejsbuk stranici "Grčka info" objavljeno je upozorenje svima koji putuju da pripaze kada parkiraju na uzbrdici jer automobil, zbog trenutka nepažnje, može da završi u moru.

- Pozdrav, voleo bih ako možete da skrenete pažnju vašim pratiocima na parkiranje na uzbrdici. Obavezno ručna, obavezno u brzinu i pravilno namotavanje točkova. Danas se, nažalost, desila nesreća u Nea Kalikratiji kada je parkiran automobil sleteo u more. Srećom, niko nije bio u automobilu. Turisti su iz Makedonije, tablice Skoplje - navodi se u objavi na Fejsbuku.

U komentarima se našlo još korisnih saveta za parkiranje u ovim, malo nezgodnijim uslovima.

- 1. Ručna + prva (ako je auto parkiran uzbrdo)

2. Ručna + rikverc (ako je auto parkiran nizbrdo) i obavezno točkovi smotani prema nekoj prepreci (zid, ograda, bandera...) - navodi jedan korisnik Fejsbuka.

(Telegraf.rs)

Ova odluka je doneta na osnovu poboljšanje epidemiološke situacije i dobre stope vakcinacije, piše egipatski portal Sada El Balad.

Nije navedeno kada odluka o ukidanju kovid mera stupa na snagu.

Za ulazak u Egipat prema do sada važećim merama bio je potreban sertifikat o vakcinaciji jedne od vakcina koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ili ruski Sputnjik ili negativan PCR test.

(Telegraf.rs)

Važenje odluke o privremenom ograničavanju prelaska preko graničnih prelaza Republike Hrvatske, koja je bila važeća do 30. aprila 2022. godine, nije produženo, navodi se u saopštenju MUP.

Stoga je ulazak u Hrvatsku dozvoljen uz uvažavanje uslova ulaska koji su bili važeći pre epidemije virusa korona, odnosno uz uslove propisane Zakonikom o šengenskim granicama, Zakonom o strancima i drugim propisima, bez epidemioloških uslova.

Poslednja odluka o privremenom ograničavanju prelaska preko graničnih prelaza bila je na snazi od 9. aprila. Prema njoj, putnicima iz Evropske unije za ulazak u Hrvatsku više nije bila potrebna kovid potvrda, dok su državljani trećih zemalja morali da ispune epidemiološke uslove, odnosno da imaju kovid sertifikat.

Ograničenje prelaska preko graničnih prelaza nije se odnosilo i na raseljene osobe iz Ukrajine koje su ulazile u Hrvatsku, navodi HRT.

(Telegraf.rs)

Ono što smo najduže iščekivali su naravno putovanja u prelepu Italiju. Prvi u nizu je naravno prelepi Rim, a tu je naravno i Milano, nestvarna Toskana, i tura po najživopisnijoj Severnoj Italiji. Sa posetama Veneciji, Padovi, Veroni. Polasci su autobusom ili avionom u zavisnosti za koju destinaciju se odlučite.

Naravno ne smemo zaboraviti i prelepe evropske gradove kao što je grad svetlosti Pariz, polazak autobusom. Romantični Lisabon, prevoz avionom. Prelepa Španija, a u njoj njen glavni grad Madrid, grad koji će vas kupiti svojom lepotom i raznolikošću, grad koji zovu mali London, ali sa mnogo sunca, prevoz avionom.

Poznata tura Španija – Francuska – Italija opet je u ponudi "Viva Travel" agencije, u pitanju je autobuski prevoz.

Foto: Viva Travel

Tu su naravno i gradovi koji nam bili dostupni sve vreme, a ne smemo ih zaboraviti.

Prvi i najpopularniji je naravno Istanbul. Odmah iza njega ide prestonica termalinih voda Budimpešta. Zatim zlatni Prag, onda ide prestonica demokratije Atina.

Tu je i grad koji spreman dočekuje turiste tokom cele godine i uvek je lepo boraviti u njemu to je naravno Solun. Grad muzeja, muzike i prelepe arhitehture – Beč i dalje je u njihovoj bogatoj ponudi. Polasci su autobusom.

Naravno ukoliko želite da praznik Dan rada provedete na nekom malo toplijem mestu, uz zrake sunca, najčistije more, onda će vaš izbor svakako biti Hurgada. Prevoz avionom.

Foto: Viva Travel

Ali pošto smo navikli da u ovo vreme već polako razmišljamo o letovanju. Iz "Viva Travel"-a su pripremili FIRST MINUTE PONUDE za sve one koji su spremni da planiraju godišnji odmor.

Ono što smo takođe dugo čekali, a što nam "Viva Travel" ponovo nudi je vatrena Sicilija, sa Vivom do najvećeg ostrva u Mediteranu stižete DIREKTIM ČARTER LETOM.

Grčka je naravno i dalje deo njihove ponude tu su mesta kao što su: Asprovalta, Hanioti, Kalitea, Kefalonija, Krf, Lefkada, Leptokarija, Nea Vrasna, Nei Pori, Neos Marmaras, Olympic Beach, Parga, Pefkohori, Polihrono, Sivota, Skijatos, Stavros i Tasos. Polasci su avionom ili autobusom u zavisnosti od destinacije za koju se odlučite.

Leto u Turskoj je takođe nešto na šta ste navikli kada "Viva Travel" u pitanju. POPUSTI za Tursku idu do čak -45%. Egejska regija i letovališta koja joj pripadaju su: Bodrum, Kušadasi, Sarimsakli i Marmaris.

Naravno u ponudi imaju i Antalijsku regiju i najpoznatija letovališta u istoj: Antalija, Alanja, Belek, Kemer, Side.

Kada pričamo o Crnogorskom primorju, tamo se naši turisti i dalje osećaju kao kod kuće. "Viva Travel" u ponudi ima sledeća letovališta u Crnoj gori: Bar, Bečiće, Budvu, Bokokotorski zaliv, Čanj, Petrovac, Rafailovići, Sutomore, Sveti Stefan, Ulcinj, Ada Bojana.

Sve poznatija letovališta kod naših turista su ona koja se nalaze u Albaniji. U ponudi su sledeća letovališta: Drač, Ksamil, Saranda i Valona. Ako ste ipak za neka malo egzotičnija letovališta tu je svakako dobro poznata Hurgada. I naravno svima poznati Kipar koji je sve popularniji među našim turistima.

Foto: Viva Travel

Mnogo je mogućnosti da ovo proleće iskoristite na najbolji mogući način. Jedan od predloga je da spakujete kofere i otputujete do najlepših gradova Evrope.

Za sve informacije i pomoć oko aranžmana možete se obratiti na adresi Krunska 48, u Beogradu i na www.vivatravel.rs.

(Telegraf.rs/PR)

Jedna od njih vezana je za cvet karakteristično crvene boje. Naime, u okolini današnje Rumenke nekada su se nalazila polja bulki koja su, prema toj legendi zaslužna za nastanak naziva Rumenke.

Nekadašnji Piroš, čiji današnji naziv prate zanimljive priče, pripada teritoriji Južnobačkog okruga i deo je Grada Novog Sada.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Ana Antonijević (@ana_antonijevic_photography)

I ove godine se Rumenka može pohvaliti čuvenom manifestacijom, koja je vremenom postala njen zaštitni znak i svojevrstan brend. U pitanju je „Rumenačka pihtijada“, koja će dogodine obeležiti dvodecenijski jubilej.

Osim izložbe svega onoga što spada u narodnu radinost i rukotvorine, posetioci mogu degustirati i kupiti ne samo prehrambene proizvode, koji su izrađeni po tradicionalnoj recepturi, već i pića.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Kulturna stanica Rumenka (@rumenka_ks)

Međutim, postoji još jedna, takođe zanimljiva priča. Piroška je bila ćerka ugarskog vladara iz 11. veka, Svetog Ladislava Prvog. Istorijski je ostala upamćena po svom sinu, vizantijskom caru Manojlu Prvom Komninu. Ugarski izvori navode da je Piroška tokom čestih putovanja u Konstantinopolj imala običaj da odmori baš na mestu, na kome se danas nalazi Rumenka, i to na kraljevskom imanju, koje se tokom 12. veka tu nalazilo. Upravo po njoj, mesto je i bilo nazvano Piroška-major u to doba, a kasnije je korišćen skraćeni naziv Piroš.

Tokom 13. veka je zabeležen prvi pisani trag o ovom mestu.

Rumenačka pihtijada kao brend

Ove godine je 19. put zaredom organizovana je manifestacija Rumenička pihtijada, u okviru koje se najpre promovišu pihtije, kao svojevrstan gastronomski brend Rumenke, ali i drugi specijaliteti, koje pripremaju meštanke. Posetioci svake godine imaju priliku da se upoznaju sa specijalitetima naroda koji tu žive, ali i sa njihovim običajima i tradicijom, pa se „Rumenačka pihtijada“ karakteriše kao multikulturna manifestacija, koja nastoji da očuva tradiciju na najbolji mogući način.

Osim manifestacije, koja je ove godine održana 19. put i koja je proslavila Rumenku, u ovom delu Novog Sada postoji i crkva, koja je okarakterisana kao spomenik kulture, odnosno nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

U sklopu ove, vrlo zanimljive manifestacije, organizuju se i različita takmičenja, a posetioci mogu da uživaju i u bogatom kulturno-umetničkom programu.

Deo života Rumenke je i Srpska pravoslavna crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu, izgrađena početkom 18. veka, kako se pretpostavlja. Nema preciznih podataka o ktitoru, ali se zna da je Pavle Simić bio zaslužan za oslikavanje većeg dela ove svetinje. Takođe je poznat podatak da su Josif Lukić i Josif Kistner izradili ikonostas.

(Telegraf.rs)

Tirkizno plavo more i pojasevi smaragdnih šuma izgledaju kao da su istrgnuti iz raja.

Oko toga kako je ostrvo dobilo ime oduvek se “lome koplja”. Prema nekim izvorima, za ime je zaslužan mitološki heroj Itakus koji je sa braćom 1320. godine pre nove ere kolonizovao ovaj ostrvski dragulj. Drugi izvori, pak, navode da je Itaka dobila ime po grčkoj reči koja u prevodu znači veseo, a još je u opticaju i teza da naziv ostrva zapravo znači kolonija po feničanskoj reči “utica”.

Ono što, međutim, niko ne dovodi u pitanje je simbolika reči Itaka koja označava cilj, žudnju za domovinom, nostalgiju…

Simbol ostrva je Odisej; Itaka je širom sveta poznata kao postojbina ovog Homerovog junaka, opevanog u “Ilijadi” i “Odiseji”. Odisej je, po Homeru, bio kralj Itake, heroj koji je imao veliku ulogu u Trojanskom ratu posle kog se vratio u svoju domovinu, gde ga je, jača od svih glasina i iskušenja, čekala verna i mudra Penelopa.

I ma koliko vam se možda činilo da priče koje se pletu oko Itake nisu toliko bitne, kad kročite na tlo ovog ostrva, shvatićete koliko su ga obojile i koliko ga čine drugačijim od ostalih.

Ovde istorija miriše na svakom koraku i, gde god da pogledate, učiniće vam se da vidite Penelopu koja na ostrvu koje joj je otac dao u miraz verno čeka svog voljenog. Možda će vam, kao mnogim turistima koji su iskusili lepotu Itake, “preko noći” prestati da bude važno ono što ste nekada stavljali na vrh liste prioriteta.

Itaka ima tu neobjašnjivu moć da rastereti svakoga ko na nju kroči i inspiriše ga da sagleda život iz druge perspektive.

I nije posebna samo zbog toga.

Šljunkovite i peščane plaže kojima se širi miris borova nateraće vas da zaboravite na svakodnevne probleme i prepustite se apsolutnom odmoru. Ako, pak, odaberete neku divlju plažu, kakvih na ostrvu ima mnogo, vraćanje u balans je zagarantovano.

Tirkizno i toplo more izvući će iz tela i poslednji trun umora i učiniti da se po izlasku iz vode osetite kao da ste se ponovo rodili. O ukusnoj grčkoj hrani koja je na ovom ostrvu pojačana maslinama i grožđem posebne slasti ne treba ni govoriti…

(Telegraf.rs)

Iako se ponegde Rajac tretira kao planina, on ipak nema sve elemente planine u geografskom smislu - nedostaju prevoji i klisure, ali to nimalo ne umanjuje njegovu lepotu.

Šume bukve, hrasta, jele, jasena, cera i bora, kao i božanstveni proplanci ispresecani potocima i rečicama, predstavljaju praznik za sve ljubitelje prirode koji žele da bolje upoznaju ovaj deo Srbije.

Rajac je, kao što mu ime i kaže, tako prozvan jer je one koji su ga posetili podsetio na raj. I danas apsolutno opravdava taj naziv; ako ste bili, i sami ste se uverili u to.

Ako niste posetili Rajac i sumnjate u istinitost tvrdnje da je ovde kao u raju, samo pitajte planinare koji svakog vikenda hrle na ovaj deo Suvobora da bi uživali u predivnoj prirodi.

Ako, pak, volite dinamičniji odmor, na Rajcu se možete okušati u paraglajdingu, pogotovo kad duva severac.

Tokom leta, prve nedelje posle Petrovdana, ovde se održava tradicionalna manifestacija “Kosidba na Rajcu” na kojoj se bira najbolji kosač, dok ostali učesnici mogu da uživaju u tradicionalnim specijalitetima, kulturno-umetničkom programu i tribinama.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay.com

Cene kampovanja na području Velikog kanjona počev od 1. jula biće uvećane na 12 dolara po osobi za jednu noć.

Povećanje cena ima za cilj da nadoknadi deficit finansiranja od strane Vlade i da pokrije troškove rada informativnih centara i kancelarija za dozvole u Nacionalnom parku Veliki kanjon, saopštila je Služba za nacionalne parkove, prenosi Travelandleisure.

Trenutna cena iznosi osam američkih dolara po osobi za jedno noćenje.

Predviđeno je i povećanje naknade za korišćenje stoke, a najpre mazgi, koje često prate grupe posetilaca na području kanjona, ali i van njega. Cena će biti 10 dolara, a takođe je predviđeno pribavljanje dozvole za kampovanje u prirodi u Nacionalnom parku Veliki kanjon.

Zahtevi za dobijanje dozvole za kampovanje se prihvataju do četiri meseca unapred.

Foto: Pixabay

Počev od 1997. godine je neophodan zahtev za izdavanje dozvole za noćno kampovanje na području Nacionalnog parka Veliki kanjon. Svake godine, u proseku stigne oko 30.000 zahteva, ali tek nešto više od trećine ljudi dobijaju pozitivan odgovor.

U tri kampa u Velikom kanjonu je moguće kampovanje bez dozvole, ali bi posetioci ipak trebalo da rezervišu mesto ranije, budući da nacionalni parkovi širom Sjedinjenih Američkih Država već planiraju da obaraju rekorde.

(Telegraf.rs)

Redovi čekanja se takođe mogu menjati bez upozorenja, saopštila je ambasada. Fotografije sa raznih graničnih tačaka pokazuju duge redove hiljada ljudi koji čekaju da pređu.

Ambasada je takođe podsetila svoje građane da ne prelaze u Belorusiju, navodeći „arbitrarnu primenu zakona, rizik od pritvora, ruski vojni napad na susednu Ukrajinu i gomilanje ruske vojske u Belorusiji duž granice sa Ukrajinom“.

- Ne putujte u Rusiju - dodaje se, upozoravajući na „mogućnost uznemiravanja američkih državljana od strane bezbednosnih zvaničnika ruske vlade“ i „ograničenu sposobnost ambasade da pomogne građanima SAD u Rusiji“.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/hassangill

Kako izgleda budističko verovanje u materijalnom smislu najbolje se da videti u nekadašnjoj prestonici Kmerskog carstva. Iako Kambodža važi za jednu od siromašnijih zemalja u finansijskom smislu, može se pohvaliti duhovnim bogastvom oličenim u Angkoru.

Ovaj, možda i najznačajniji arheološki lokalitet na području čitave jugoistočne Azije, u blizini grada Sijem Reap, nalazi se na Listi svetske kulturne baštine UNESCO-a.

Osim hrama Angkor Vat, na površini većoj od 400 kvadratnih kilometara, može se videti i grad Angkor Tom, ali i mnoge druge zanimljive građevine, za koje je utvrđeno da datiraju iz perioda između 9. i 15. veka.

Foto: Pixabay/DEZALB

Najmističnije mesto na celom svetu

Budući da jeste utvrđeno da je prestonica Kmerskog carstva bila napuštena, ali ne i razlog za to, ne može se ne osetiti duh mističnog. Kompleks velelepnih hramova, u okviru arheološkog lokaliteta Angkor Vat, posebno je interesantan. Pored toga što se mogu na delu videti osnovne karakteristike kmerske arhitekture, a zbog svoje impozantnosti, važi za najveću sakralnu građevinu na celom svetu.

Poznato je da je hram Angkor Vat najpre bio posvećen bogu Višnu i da je bio namenjen pripadnicima hinduističke religije. Vremenom je postao budistički hram. Smatra se najbolje očuvanim na čitavom lokalitetu.

Koliki značaj ima u istoriji i kulturi zemlje, jasno pokazuje i podatak da se njegov prikaz nalazi na državnoj zastavi Kambodže.

U Angkoru postoji više od 15 hramova. Među najpoznatijima je, osim Angkor Vata, i Ta Proma i Angkor Toma. Posebno su zanimljivi manji hramovi, koje vredi posetiti, a koje često ne obilazi baš mnogo turista. Samim tim je i istraživanje i uživanje mnogo mirnije, prosto zato što u njima nema toliko gužve kao u onim najpoznatijim.

Foto: Pixabay/Falco

Šta treba da znate pre putovanja?

Iako je u pitanju jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta u zemlji, treba se svakako pre obilaska informisati o nekim sitnicama.

Najpre, karte se plaćaju i kupuju isključivo na zvaničnoj blagajni. Može se kupiti jednodnevna, trodnevna i sedmodnevna ulaznica, a cene se kreću od oko 40 do oko 70 američkih dolara po osobi.

Nemojte se zanositi da Angkor možete obići pešice. Dostupna je mogućnost obilaska biciklom ili takozvanim tuk-tukom. Precizirajte odmah koliko će vas koštati vožnja, kako ne biste sebe doveli u neprijatnu situaciju.

Kad krenete u obilazak drevnih hramova, to i dalje ne znači da ne morate poštovati kodeks oblačenja. Odeća mora biti prigodna, bez obzira na trenutne vremenske prilike. Čuvari neće pustiti nikoga kome su ramena i kolena otkriveni.

Nemojte se iznenaditi ukoliko oko vas budu trčkarali majmuni. Oni i jesu, zapravo jedini stanovnici ovog drevnog mesta. Iako dozvoljavaju turistima da ih fotografišu koliko god žele, nisu baš raspoloženi za maženje.

Zbog vremenskih prilika, ne zaboravite da ponesete i dovoljnu količinu vode. U kompleksu postoje mesta na kojima možete da nešto popijete i prezalogajite.

(Telegraf.rs)

Aduti kojima se Kosjerić može pohvaliti u turističkom smislu još nisu maksimalno iskorišćeni, ali nema nikakve sumnje da je već godinama Kosjerić sa svojih 26 sela u okruženju prestonica seoskog turizma Srbije.

Sve ono što bi gost poželeo na jednom mestu - odmor u mirnom okruženju, sa pogledom na prostrane zelene livade, bogate voćnjake i zanimljive turističke sadržaje u okolini, uz autentičnu domaću hranu i tradicionalnu srpsku gostoprimljivost, Kosjerić nudi svakome ko kroči u ovaj deo Srbije.

U srednjem veku bio je u sastavu države Nemanjića, a onda je potpao pod tursku vlast. Po legendi, Kosjerić je najpre odabrao kao lokaciju za život izvesni Antonije Kosijer iz Crne Gore, da bi potom odmah za njim došli i Jovan Baronin iz sela Bare i njegova sestra sa sedmoricom sinova. Naredni doseljenici pristigli su iz sela Divaca i Kolašina.

Najveći broj kuća nikao je oko drumske mehane, a krajem 19. veka Kosjerić je dobio status varoši. Gradom je proglašen 1966. godine. Ali, vajati po selima oko Kosjerića i dan-danas su zaštitni znak ovog dela Srbije; u njima se može osetiti duh starih vremena i zaviriti u prošlost na koji su meštani posebno ponosni.

Malo je onih koji znaju da je Kosjerić olimpijska varoš. Naime, u selu Ražana kod Kosjerića rođen je Svetomir Đukić koji je davne 1910. godine osnovao Srpski olimpijski klub. Đukić je predvodio jugoslovenske sportiste na čak četiri izdanja Olimpijskih igara, a za svoje zasluge nagrađen je sa 10 domaćih i jednim stranim odlikovanjem.

Na 90. godišnjicu od osnivanja Srpskog olimpijskog kluba i 42 godine posle smrti, u čast generala Đukića u Kosjeriću je podignuta olimpijska česma, a njegovi ostaci preneti su u rodno selo.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Rina

Srpska Toskana, kako se rudnički kraj često naziva, biće uskoro bogatija za još atrakcija. Treća faza izgradnje Vizitorskog centra na Rudniku i druga faza na izgradnji otvorenih bazena je u toku. Cilj je da se privuče još veći broj ljubitelja prirode i turista, koji žele da bolje upoznaju ovu planinsku lepoticu.

Tokom prve faze izgradnje otvorenih bazena porušeni su postojeći, urađena je horizontalna i vertikalna hidroizolacija, te prva faza instalacija. Završen je trotoar i rampa, a tokom druge faze sledi postavljanje unutrašnje i spoljašnje stolarija, sanitarnih elemenata i radovi na elektro mreži, kao i malterisanje. Za obe faze, lokalna samouprava opredelila je 53.978.059 dinara.

- Druga faza radova je u toku, s tim što imamo minimalna kašnjenja u uređenju objekata, prevashodno namenjenih za funkcionisanje bazena i objekta koji će služiti za kafić-restoran – izjavio je za RINU predsednik opštine Gornji Milanovac, Dejan Kovačević i dodao da je zakazan sastanak sa izvođačem, kako bi bila ubrzana dinamika radova.

Foto: RINA

- Raspisali smo nabavku za treću fazu i cilj nam je da se ceo projekat završi i bude u upotrebi za letnju sezonu koja je pred nama.

Ipak, kako je naveo Kovačević, u Gornjem Milanovcu tokom leta neće biti moguće korišćenje otvorenih bazena, zbog radova na izgradnji zatvorenog i uređenja celokupnog prostora. Ali zato postoje očekivanja da će „uz dobru koordinaciju i dobrog izvođača, koga će izabrati za treću fazu, moći da letnju sezonu dočekaju na Rudniku sa spremnim otvorenim bazenima“.

Četiri je faze predviđeno za izgradnju Vizitorskog centra na Rudniku. U toku je treća i radovi teku po planu.

- Cilj je da se stvori skladna celina sa otvorenim bazenima. Turistički potencijal Rudnika na ovaj način ćemo značajno poboljšati, jer ćemo imati multifunkcionalni objekat, kako za prodaju suvenira domaćih proizvoda, tako i za smeštaj gostiju – objasnio je predsednik opštine Gornji Milanovac i dodao da se izgradnja bazena finansira u potpunosti iz budžeta lokalne samouprave, dok u finansiranju izgradnje Vizitorskog centra učestvuje i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koje je do sada u tu svrhu opredelilo nešto više od 26 miliona dinara.

Foto: RINA

- Opština Gornji Milanovac ravnomerno razvija sva područja na koja je stavljen akcenat kada je turistička ponuda u pitanju. A to su Rudnik, Takovo i Pranjani – zaključio je Dejan Kovačević.

(Telegraf.rs)

Foto: Tanjug/AP

Spadate u red ljudi koji vole da luduju do zore i često ste baš vi ti koji ubeđuju prijatelje da imate vremena za još jedno piće? Onda ste definitivno ljubitelj noćnog života. Iako to nije bilo moguće u poslednje vreme, zbog mera donetih usled pandemije, ludi noćni provod se polako vraća širom sveta.

Pa ako želite da zaista uživate u takvoj vrsti zabave, treba da znate da ima gradova u kojima je to najbolje da učinite.

Iako je Njujork poznat kao „grad koji nikada ne spava“, rame uz rame sa njim staju i neki drugi gradovi širom sveta.

Foto/Tanjug/ Tanja Valič

1. Kairo, Egipat

Ako zaista želite da ostanete budni do duboko u noć, idite u Egipat. Osim brojnih kafića, ovde se nalaze i restorani svetske klase, što Kairo čini najprestižnijim gradom na svetu za noćni provod.

Zbog klime, mnogi kafići, barovi i klubovi ostaju otvoreni do zore, dok prodavnice rade najmanje do ponoći.

2. Atina, Grčka

Duge tople letnje noći stvorene su za uživanje u grčkoj prestonici. Večera u Grčkoj tokom leta obično počinje oko 20 časova, gde uz bogato meze gosti mogu da uživaju do duboko u noć.

Posle toga mogu uživanje nastaviti u jednom od brojnih klubova, kojih u Atini ne manjka. Klubovi i barovi su obično otvoreni do oko dva sata iza ponoći, tako da ima vremena i za uživanje u gastronomskoj ponudi i u plesu.

Foto: Aleksandra Blažević

3. Beograd, Srbija

Na visokom trećem mestu liste najboljih gradova za noćni provod, prema euronews.com našao se i Beograd, sa 88,6 poena od mogućih 100. Može se reći da je srpska prestonica ponosna na svoju klupsku scenu.

I u toku zimskih meseci je primetna dobra ponuda, a naročito tokom letnjih meseci, kada brojni lokali uz reku i na njoj preuzimaju primat.

4. Istanbul, Turska

Grad na dva kontinenta može se pohvaliti i odličnom ponudom noćnog života. Bilo da izaberete neki od džez barova, uživanje u baštama kafića ili u nekom od prilično neuređenih lokalnih barova, moći ćete da se odlično provedete.

U Istanbulu postoje kvartovi različitih karakteristika. U svakome od njih se može naći i odlična gastronomska ponuda.

Istanbul, smešten na Bosforu, moreuzu koji Evropu i Balkan deli od Male Azije. Foto: Pixabay

5. Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Od mogućih 100 poena, ovaj grad ima 84,9. Kafići i barovi su otvoreni do kasnih večernjih sati, dok noćni klubovi rade uglavnom do jedan sat iza ponoći. Iako se podrazumeva da i turisti treba da poštuju pravila, u mnogim hotelskim barovima u Dubaiju će im biti poslužen alkohol.

Glamur je osnovna karakteristika noćnog provoda u ovom gradu.

(Telegraf.rs)

Ktitor manastira bio je kralj Stefan Vladislav, koji je tu i sahranjen.

Freske Mileševe ubrajaju se u najlepša ostvarenja 13. veka, a među njima prednjači “Beli anđeo” kojeg su oslikali nepoznati autori iz Grčke. Tri veka pošto je freska nastala preko nje je naslikana druga freska; “Beli anđeo” je otkriven tek u 20. veku kada je crkva restaurirana, a freska koja se nalazila preko “Belog anđela” uklonjena.

U hijerarhiji srpskih manastira Mileševa je zauzimala drugo mesto, odmah posle Studenice.

Svetinja je više puta paljena i napuštana. Najvažnija obnova izvedena je između 1863. i 1865. godine, i to trudom građana Prijepolja.

Vernici često znaju da kažu da ono što je iz Mileševe odneto u ovu svetinju mora biti i vraćeno. Tako su, prema istorijskim izvorima, iz priprate manastira odnete mošti Svetog Save - Turci su ih odneli i spalili na Vračaru.

Leva ruka svetitelja, jedna od najvećih relikvija Srpske pravoslavne crkve, spasena je i vraćena u Mileševu, a prošle godine preneta je iz starog drvenog kivota u novi. Ruka se čuva u oltaru manastira i iznosi na poklonjenje vernicima.

Mnogi od njih svedoče da su molitvama nad rukom Svetog Save bili isceljeni, a ponajviše bračni parovi koji dugo nisu mogli da dobiju potomstvo.

U riznici manastira Mileševa čuva se i arhiepiskopsko žezlo Svetog Save, jedini sačuvan njegov lični predmet. Napravljeno je od pozlaćenog srebra, optočeno poludragim kamenjem, a u glavi žezla nalazi se gorski kristal. Jedno vreme žezlo Sveto Save nalazilo se u manastiru Svete Trojice u Pljevljima, da bi potom bilo vraćeno u Mileševu.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

U davna vremena su, prema istraživanjima, na području današnje Pešterske visoravni i Pešterskog polja živeli Dardanci. Kada se uzmu u obzir karakteristike terena, nije čudno što je u pitanju pleme koje se bavilo uglavnom stočarstvom.

Kasnije područje oko današnjih opština Tutin, Novi Pazar i Sjenica, u jugozapadnom delu naše zemlje, naseljavaju Rimljani, o čemu svedoče i brojni materijalni ostaci. Stanovništvo se vremenom menjalo, ali je Pešter ostao netaknut, kao i danas. Tokom brojnih istraživanja na tom području, utvrđeno je da su još ljudi tokom praistorije ovde osnivali naselja.

Sa razlogom se Pešterska visoravan smatra „balkanskim Sibirom“. Temperature se tokom zime ovde mogu spustiti i do 40 stepeni ispod nule. Međutim, ovo područje naše zemlje prati i drugačiji naziv. Zbog brojnih istorijskih, sakralnih i istorijski značajnih spomenika u okolini Peštera, područje je zavredelo krilaticu „balkanskog Tibeta“.

Foto: Shutterstock

Najveća balkanska visoravan

Budući da se nalazi na nadmorskoj visini između 900 i 1.200 metara, Pešterska visoravan važi za jednu od najvećih evropskih visoravani, a svakako najveću balkansku. Na području opštine Sjenica se nalazi najveći deo Peštera, dok je manji deo na području Tutina i Novog Pazara.

Najverovatnije prema slovenskom terminu za pećine, koji glasi peštere, ovo područje je nazvano Pešter. Postoji i mišnjenje da naziv Pešter vodi poreklo od reči „špeš-ter“ iz ilirskog jezika, u značenju „pretežno mračno“.

Brojni pašnjaci i mesta netaknute prirode, osnovne su karakteristike Pešterske visoravni. Stanovništvo se mahom, bavi poljoprivredom i to najpre uzgojem ovaca, ali i krava, te proizvodnjom čuvenog sira. Sjenički sir koji se ovde proizvodi poznat je širom zemlje. Priprema se od sirovog ovčijeg mleka, dobijenog od ovaca koje su se napasale na čistim pašnjacima Peštera.

Mnogi specijaliteti pripremljeni od heljdinog brašna, kao i sjenički sudžuk i autohtoni specijalitet pripremljen od ovčijeg mleka, čuveni jardum, ne treba propustiti, ukoliko posećujete ovu oazu netaknute prirode.

Foto: RINA

Lepote Peštera i okoline

A kada se siti nauživate u čistom vazduhu i šetnji po predelima netaknute prirode, kojih na Pešterskoj visoravni ima i više nego dovoljno, te isprobate čuvene lokalne gastronomske specijalitete, možete bolje upoznati i okolinu.

Foto: Shutterstock

Podsećanja radi, područje Pešterske visoravni nalazi se na Ramsar listi vodom bogatih područja od međunarodnog značaja, budući da tu obitavaju brojne ugrožene i biljne i životinjske vrste. Dostupne su i brojne sportske aktivnosti, pa osim staze za skijaško trčanje na Babinjači, u okolini Sjenice, ovde se nalazi i Sjeničko jezero, na kome leti uživaju brojni ljubitelji prirode.

S obzirom na to da je u vreme postojanja srpske srednjevekovne države u ovom području bio njen svojevrsni centar, to se u okolini Peštera nalaze i neke od najznačajnijih svetinja tog perioda istorije naše zemlje. Osim ostataka drevnog grada Rasa, tu je i Petrova crkva kod Novog Pazara, ali i manastiri Đurđevi stupovi, Kumanica i Sopoćani.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Nazvan po tadašnjem caru Francu II, Francfeld je izgradio jedan od njegovih prethodnika. Još 1791. godine je jedan od careva iz dinastije Habzburg, Leopold II, poštujući aktuelni vojni plan, dao da se izgradi naselje u današnjem južnobanatskom okrugu, koje teritorijalno pripada gradu Pančevu.

Sve do 1924. godine, današnje Kačarevo nosi prvobitni naziv i u njemu uglavnom obitavaju nemački doseljenici, za koje je naselje najpre i bilo izgrađeno.

Ubrzo naselje ponovo menja naziv i postaje Kraljevićevo. Nedugo nakon završetka Drugog svetskog rata ponelo je naziv u spomen na narodnog heroja Svetozara Kačara, čija je majka došla prilikom jedne od kolonizacija naroda iz Bosne.

Foto: Shutterstock

U časnom prestolu crkve koja je posvećena Svetoj braći Ćirilu i Metodiju nalaze se i mošti Svetog Save Osvećenog.

Tradicionalna manifestacija u Kačarevu

Još od 80-ih godina prošlog veka se u kačarevskoj Hali sportova organizuje manifestacija, koja je vremenom postala tradicionalna.

Turistička manifestacija „Slaninijada“ okuplja ne samo proizvošaće slanine, već i mnogih drugih proizvoda, ali i takmičare.

Osim „Zlatnog čvarka“, takmičenja u topljenju slanine, u sklopu ove zanimljive manifestacije se organizuje i nadmetanje „Zlatni kotlić“, tokom koga se učesnici utrkuju u kuvanju paprikaša.

Posebno je atraktivan prateći zabavni program. Posetioci mogu da učestvuju u igri hvatanja praseta iz džaka, ali i da vide šta su sve naši preci činili tokom svinjokolja. Ovu manifestaciju prati i bogat kulturno-umetnički program, tokom koga nastupaju brojna folklorna društva, dok nacionalne zajednice sa područja Vojvodine nude posetiocima da isprobaju tradicionalne specijalitete.

(Telegraf.rs)

Studena voda, Dragićevska česma i Džarijeva voda samo su neka od izvorišta koja čine da Gornji Dubac izgleda bajkovito.

Kompletan pejzaž upotpunjuju voćnjaci i livade na talasastom terenu, gde se na svakom koraku oseća gotovo božanski mir.

Iako u samom selu ima tek stotinak domaćinstava, gorštaci odlučni da ostanu na svojim ognjištima s radošću otvaraju vrata svojih domova svima koji bi da udahnu čist dragačevski vazduh i iskuse čari boravka u, kako kažu, ovozemaljskom raju.

Ko je voljan, može da nauči kako se pravi starinska gibanica, kako se priprema slatko od sočnog dragačevskog voća, kako se plete i veze...

U sezoni šljiva, „vesele mašine“ ovde rade punom parom, a kapljice rakije obavezno se cede kroz šajkaču kako bi žestina bila bistra poput suze. A kad se već uči (i nauči) kako se pravi rakija, onda je, kako red nalaže, obavezno i probati je, zajedno sa domaćinima koji su tehniku spravljanja „mučenice“ savladali do savršenstva.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Još od kada je 1934 godine izgrađen, u narodu poznat „Sanatorijum“, a zapravo Državno dečije oporavilište za smeštaj i rehabilitaciju dece obolele od plućnih bolesti, bilo je jasno kakva je klima na području Brusa. Samo dve godine nakon toga ova varoš podno Kopaonika biva označena kao vazdušna banja. Status opštine Brus zvanično stiče 1953. godine.

Pored toga što je smešten na dve reke, Rasini i Graševačkoj reci, Brus se nalazi i na raskrsnici puteva, koji vode prema obližnjem Kopaoniku, ali i Vrnjačkoj i Jošaničkoj banji, te Aleksandrovcu i Kruševcu.

Oko 250 kilometara je Brus udaljen od prestonice zemlje. Bruska banja, kako je uobičajen naziv među lokalnim stanovništvom za bušotinu na levoj strani Graševačke reke, iz koje izbija termomineralna voda, posebna je atrakcija ove varoši poslednjih decenija.

Foto: Dušan Tamburić

Varoš na dve reke

Opština Brus obuhvata ne samo istočne padine najpoznatije srpske planine, već se prostire do sela Zlatari, koje je ujedno i najniža tačka opštine. Tokom istorije ova varoš je bila vrlo značajna. Prvo pominjanje Brusa zabeleženo je u Sretenjskom ustavu, a samo četiri godine kasnije počela je i zvanična organizacija lokalnih upravnih jedinica na području današnjeg Brusa.

Braća Jeličić su bili početkom prošlog veka značajni ljudi u ovoj opštini. Budući da su bili u prijateljskim vezama sa članovima dinastije Karađorđević, to se upravo na mestu današnjeg Centra za kulturu, u kome se nalazila njihova kuća u to vreme, vodio tajni razgovor u vezi sa formiranjem Balkanskog saveza, sa ciljem oslobođenja od turske vlasti. Baš u vreme pred početak Balkanskih ratova. I baš u Brusu je definisana saradnja balkanskih država, a poznato je da se tada tu tajno srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, zajedno sa crnogorskim serdarom Jankom Vukotićem susreo sa bugarskim carom Ferdinandom Prvim Kobruškim.

Zbilo se u Brusu još značajnih istorijskih događaja.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Dragica Popovic (@popovic_dragica)

Vazdušna banja podno Kopaonika

Brus danas se primarno razvija u turističkom, ali i u privrednom smislu. Nema nikakve sumnje da mu odlična pozicioniranost to i omogućava. Fudbalski i teniski tereni, ali i bazeni, tek su neke od atrakcija ove varoši podno Kopaonika, koja je okarakterisana kao vazdušna banja.

Bruska banja je tek posebna priča. Nalazi se na 423 metara nadmroske visine, u blizini centra, na levoj obali Graševačke reke. Početkom 80-ih godina prošlog veka izvršena su i prva ispitivanja. Kasnijim istraživanjima je utvrđeno da termomineralna voda na izvorištu poznatom kao Bruska banja pomaže obolelila od hroničnog gastritisa, te različitih oboljenja bubrega, želuca, mokraćnih puteva i creva. Zahvaljujući svom sastavu, ova voda pogoduje i ljudima nakon odrstanjivanja kamena iz mokraćnih puteva hirurškim putem.

Tokom avgusta meseca svake godine, ova varoš je domaćin manifestacije „Zlatne ruke Brusa“. U Glavnoj ulici se tada mogu isprobati mnogi, izuzetno ukusni specijaliteti lokalnih domaćica, koje učestvuju na ovom tradicionalnom takmičenju.

/Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Od nekadašnje 72 kule koje su krasile ovaj toskanski grad, danas ih je očuvano svega 14. Upravo zahvaljujući njima je San Điminjano poznat kao „grad sa lepim kulama“ i uvršten na Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a.

Grad koji pripada italijanskoj provinciji Sijena osvaja već na prvi pogled, jer odiše srednjovekovnom atmosferom i autentičnošću.

U njemu danas živi nešto više od 7.000 stanovnika. Osim po kulama, San Điminjano je poznat i kao proizvođač belog vina od lokalnih sorti grožđa.

Foto: Shutterstock

Kako je sve počelo...

Zbog sukoba koji su izazvali željom za rušenjem tadašnje Rimske republike, izvesna braća po imenu Silvio i Mucio došla su na područje, na kome se danas nalazi San Điminjano. Tu su podigli dva zamka i nazvali ih „Mućio“ i „Silvia“.

U vreme kada je San Điminjano, svetac Modene uspeo da spreči napad Huna, pod vođstvom Atile, njemu u čast je prostor oko zamka „Silvia“ bio preimenovan u San Điminjano. Upravo zato što je Điminjano proglašen svecem posle toga. Nedugo nakon toga su tu počele da niču kuće, a i zamak postaje poznat kao zamak u šumi ili zamak San Điminjano.

Foto: Shutterstock

Kako je vreme odmicalo, tako se ovaj piktoresni gradić razvijao. Budući da se nalazio na putu prema Rimu, u koji su išli brojni hodočasnici, to je bila značajna stanica na takozvanom Franačkom putu. Trgovina je bila vrlo razvijena, a posebno šafranom.

Gradom su najpre vladali episkopi Voltere. Kasnije su izbili sukobi, koji su i doveli do potrebe stanovnika da tokom srednjeg veka grade visoke kule, ne bi li se na taj način zaštitili.

Foto: Shutterstock

Polovinom 14. veka, kada je vladala Crna smrt, San Điminjano gubi gotovo polovinu stanovnika. Upravo tada potpada pod vlast Firence, što značajno utiče na arhitekturu. Baš to vreme se smatra zaslužnim za očuvanje današnje autentičnosti, po kojoj je San Điminjano poznat.

Zašto posetiti San Điminjano?

Ukoliko želite da makar nakratko odlutate u period srednjeg veka, to sigurno možete učiniti u San Điminjanu. Bez obzira na to kroz koji od ukupno osam ulaza u grad odlučite da krenete, srešćete građevine koje će vas opčiniti.

Foto: Shutterstock

Većim delom obnovljen tokom minulog veka, glavni gradski trg sa još očuvanim bunarom, Piazza della Cisterna, još uvek ima autentične delove iz 13. veka. U blizini je i trg Duomo, sa gradskom većnicom i opštinskom palatom.

Kule San Điminjana su tek nešto posebno. Ima ih 14 očuvanih i upravo su one zaslužne za to što je poznat kao „grad sa lepim kulama“. Tu su i dve crkve, u kojima se mogu videti freske renesansnih majstora.

(Telegraf.rs)

Ostaci srednjovekovnog Boračkog grada, crkva iz 14. veka, kao i netaknuta priroda i Borački krš, redak reljefni fenomen koji predstavlja deo ugašenog vulkana samo su neki od razloga zbog kojih je selo Borač postalo turistička atrakcija Šumadije.

U kućama, od kojih su neke stare čak dva veka, moguće je pronaći smeštaj i uz dogovor sa domaćinima naručiti slasne specijalitete karakteristične za ovaj deo Srbije.

Ako ste pasionirani ljubitelji domaćih TV serija, Borač vam sigurno izgleda poznato - i ne grešite kad tako nešto pomislite. Naime, ovde su snimane TV serije „Moj rođak sa sela“ i „Nemanjići – rađanje kraljevine“. Takođe, na groblju koje datira iz 17. veka snimljeni su kadrovi za seriju „Crna svadba“.

Ono što, međutim, ljubitelje prirode i izletnike stalno vraća u Borač su božanstvena priroda, čak 78 vrsta ptica i jedinstvene stene vulkanskog porekla sa čijih se vrhova ceo kraj vidi kao na dlanu.

U podnožju Boračkog krša nalazi se crkva koja je podignuta 1359. godine, posvećena Svetom arhangelu Gavrilu.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavili su da će iskoristiti svoje diskreciono pravo da dozvole ulazak američkim državljanima, stalnim stanovnicima i vlasnicima važećih imigrantskih viza koji su bili u Belorusiji i Rusiji do 28. februara da uđu u SAD bez testa, javio je Rojters a prenosi Tanjug.

Ranije, CDC je ukinuo obavezan negativan test za Amerikance koji su napustili Ukrajinu, a bili su u toj državi do 10. februara.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/violetta

U vreme kada je na temeljima drevnog grada Tunes, naseljenog Feničanima, podignut grad, smatran je drugim po veličini na afričkom tlu. Iako se ne zna sa sigurnošću, pretpostavka je da je grad Tunis osnovan na samom početku 9. veka. Tačnije 808. godine.

Mnogi su osvajali grad, koji je istorijski posmatrano, važio za jedan od najrazvijenijih. Najpre turske snage, a zatim i francuske, da bi zvanično 1956. godine Tunis stekao nezavisnost.

Nedaleko od Tunisa nalazi se drevna Kartagina, nekada feničanske prestonice, koja je ranije igrala značajnu ulogu u okviru tadašnjeg Rimskog carstva.

Foto: Pixabay/chermitove

Krivudave ulice i brojne prodavnice

Prvi utisak koji stiču posetioci Tunisa jeste da ih na svakom koraku čeka nešto zanimljivo. Ako ne istorijski značajno, onda neka interesantna prodavnica. Čaršija ili Souq El Blat u Medini, delu grada koji se nalazi na potezu između dve gradske kapije, odslikava duh minulih vremena.

Upravo se u Medini nalazi i džamija Sidi Jusuf, poznata po tome što je prva građevina takve vrste, na kojoj se nalazi oktogonalni minaret. Postoji još nekoliko džamija u tom delu grada. Svaka od njih je interesantna na svoj način.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели 💎Proud 💞 Tunisian💎0005 (@carthage_tunisia_official111)

Sa razlogom se Souq El Blat smatra samim srcem Medine. Osim brojnih prodavnica različite robe i suvenirnica, posebno se izdvajaju travari. Prodavci lekovitog bilja imaju svoje radnje u istorijskoj četvrti grada i svoju ljubav i znanje o lekovitim biljkama dele sa svima koji su zainteresovani.

Više od sedam vekova se tu mogu videti dućani, na čijim zidovima se nalaze mirišljavi zavežljaji majčine dušice, maka, žalfije, eukaliptusa i belog luka.

Travari Medine

U vreme početka pandemije korona virusa, pojedini prodavci lekovitog bilja u ovom gradu, primetili su povećanu potražnju za lekovitim biljkama. I to posebno za onima koje imaju pozitivan uticaj na imuni sistem.

Drevni Sumeri iz Mesopotamije su pre oko pet hiljada godina dokazali da mnoge biljke poboljšavaju stanje zdravlja. Upravo su ti rani tekstovi doveli do primene drevne prakse herbalizma, koji je svojevrstan spoj ekologije, biologije i hemije. Vremenom su ljudi počeli da prikupljaju lekovito bilje i pripremaju različite mešavine, kako bi se na taj način borili protiv bolesti. U radnjama u Souq El Blatu ova trgovina i dalje živi.

Foto: Pixabay/12019

- Kao što imamo nasleđe u nošnji i jeziku, tako imamo i biljnu medicinu. To je nešto što moramo da zadržimo – izjavio je Khilwiya Bilhassan za The Guardian, jedan od Tunižana, koji u ovoj istorijskoj četvrti ima radnju sa lekovitim biljem.

Ipak, kako napreduje farmaceutska industrija, ovi ljudi gube podršku. Na neki način smatraju da su marginalizovani, što im prilično smeta.

- Pre sto godina, ceo ovaj put do džamije bio je oivičen „herboristima“. Postojao je čitava skupina ljudi, koji su išli da prikupljaju lekovito bilje. Ali danas mladi ljudi ne žele više to da rade, mada i stariji ne žele da prenesu svoje znanje, tako da će verovatno nestati – smatra Samir Ben Youssef, koji već 20 godina leči ljude biljkama.

Dodaje da smatra da je reputacija ovih ljudi na neki način dovedena u pitanje. Mnogi ih povezuju sa crnom magijom. Zapravo se u nekim prodavnicama u ovom delu grada mogu kupiti suveniri, u vidu leševa kornjača, ježa i iguana, što definitivno ne ide baš u prilog ljudima koji svoje znanje i umeće o lekovitim biljkama prenose tradicionalno vekovima unazad.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/dimitrisvetsikas1969

Zvanična Grčka je danas zvanično najavila da će vakcinisani međunarodni putnici biti izuzeti od obaveze popunajvanja PLF-a. U pitanju je obrazac čije je popunjavanje zadavalo mnoge muke srpskim turistima tokom prethodne letnje sezone, a koji je uveden kao deo mera za suzbijanje širenja korona virusa.

Kako prenosi Greekreporter, ministar turizma Vasilis Kikilias je danas najavio da mere stupaju na snagu 15. marta.

U saopštenju je navedeno da je odluka doneta nakon preporuke stručnjaka, koji savetuju Vladu tokom pandemije.

Foto: Pixabay

- Ukidanje PLF-a pojednostavljuje proces ulaska za putnike, stavljajući akcenat na potvrdu o vakcinaciji – rekao je Kikilias i dodao:

- Pored toga, usvajanje novih zdravstvenih protokola za turističke subjekte stavlja Grčku ispred konkurencije. Još jednom, spremni smo da bezbedno dočekamo naše goste.

Takođe je preporučeno povećanje kapaciteta u turističkim autobusima sa 85 na 100 odsto, počev od 5. marta, s tim da preostale mere zaštite, koje podrazumevaju upotrebu maski i prirodnu ventilaciju, ostaju na snazi.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/WaSZI

Udaljeni put preko planine Andi poznat je kao dom mnogih proizvođača gitara više od dva veka. Ali tradicija nije više toliko zastupljena kao ranije.

Potpuno suprotno u odnosu na hladni vazduh na 2.650 metara nadmorske visine, srcem ekvadorskih Anda vijuga uski planinski put. Često pod maglom, putniku daje samo da nazre oskudnu vegetaciju, koja izbija iz pukotina na zemlji. Iz magle izranja tek poneka krava, koja luta u potrazi za boljim pašnjakom. Retko se može videti i pokoji lokalni stanovnik, a saobraćaja gotovo da uopšte nema.

Malobrojni turisti i obilje lokalne kulture karakterišu najudaljenije puteve Anda.

Foto: Pixabay/WaSZI

Tiho mesto sa neiskvarenim ljudima

Na tihom, udaljenom putu San Bartolomeo nalaze se malobrojna sela. Sa istočnih padina Anda, u dužini od oko 80 kilometara, ovaj put se stapa sa mrežom drugih lokalnih puteva, vodeći do ravnice Amazona, navodi BBC travel. Omanja autohtona naselja, pašnjaci i neverovatni planinski pejzaži pružaju maksimalan užitak svakome ko se odluči na ovu avanturu.

U parohiji San Bartolomeo živi nešto više od četiri hiljade stanovnika. Ono što je tu najupečatljivije jesu brojne male radionice, na kojima je jasno istaknut simbol gitare. Ponekad je to nečija kuća sa ramom za gitaru, koji visi napolju, ponekad veća radionica sa instrumentima koji su poređani na tremu ili izloženi na stolovima.

Nekoliko kilometara tim putem, uočljiv je drveni znak na kome piše da je ovo Put gitare – „Ruta de las Guitarras“.

Preko dva veka je prisutna tradicija izrade gitara među lokalnim stanovništvom. Meštani prave instrumente od drveta trešnje, kedra i smrče, ali i od nekih egzotičnijih materijala, poput oklopa školjke. Koliko su lokalni majstori poznati, govori i podatak da njihove gitare koriste muzičari širom Kariba, Južne i Severne Amerike.

Ipak, tradicija izrade gitara u ovom području silom prilika jenjava. Prosto zato što se sve manje ceni ručni rad, a ljudi se mahom odlučuju za kupovinu jeftinijih instrumenata.

(Telegraf.rs)

Iako su atrakcije kojima Kikinda obiluje toliko privlačne da bi u ovom gradu makar vikendom trebalo da vrvi od domaćih turista, u Kikindu češće dolaze stranci. Čini se da su oni pre nas prepoznali šarm ovog grada na severu Srbije, te da u njemu uživaju kad god im se za to pruži prilika.

U Kikindi se nalazi najgušća gnezduća populacija sova utina na planeti. Zbog čega su odabrale baš Kikindu i dalje je misterija, ali svake godine od novembra do marta više stotina ušara boravi u ovom gradu. Dolaze iz različitih krajeva sveta i na Gradskom trgu grade gnezda u kojima provode hladne mesece.

Sove nisu jedine koje su proslavile Kikindu širom sveta. Tu je i Ulica generala Drapšina koja je uvrštena  među najlepše na svetu, zahvaljujući raskošnom drvoredu koji neodoljivo podseća na zeleni tunel.

Svakako najveća atrakcija Kikinde je skelet mamutice star 500.000 godina, simbolično nazvane Kika. Otkrili su ga 1996. radnici u glinokopu, i to na dubini od 20 metara. Arheološkim postupcima skelet je autentično rekonstruisan; replika skeleta u prirodnoj veličini nalazi se u dvorištu Narodnog muzeja u Kikindi, dok su autentični skeletni ostaci izloženi u okviru stalne postavke.

Ono što takođe privlači pažnju turista je suvača, jedna od preostale tri na planeti. Suvi mlin za mlevenje žitarica na konjski pogon podignut je 1899. godine, a legenda kaže da je brašno u njemu bilo toliko savršeno samleveno da je stizalo pravo na bečki dvor.

U jednom trenutku, samo na području Kikinde bilo je više od 50 suvača. Danas, pored kikindske suvače koja ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja, u svetu postoje samo još dve - jedna u Mađarskoj, druga u Hrvatskoj.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Unsplash/Cassie Gallegos

Leto, sunce, plaža i zabava. Šta više poželeti? Možda neki koktel ili muziku? Sve to i mnogo više od toga nude neke od poznatih evropskih plaža, koje su postale sinonim za ludi letnji provod.

Španska Ibica i grčko ostrvo Mikonos već su dobro poznati, posebno među mlađim turistima, koji vole da partijaju. Možda vas iznenadi što su se na listi najboljih evropskih plaža za žurke, prema izboru Beachatlas, našle i crnogorska plaža Jaz i plaža Zrce, na hrvatskom ostrvu Pag.

1. Playa d`en Bossa, Ibica

Najduža plaža u španskom gradu Ibica prekrivena je finim, sitnim peskom. Osim kristalno čiste vode, posetiocima nudi i usluge spasilačke službe i brojne sportske aktivnosti. Poznata je po odličnim žurkama, koje se organizuju u brojnim barovima i kafićima, koji se na ovoj plaži nalaze.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Zrce Beach, Croatia (@zrcebeachcroatia)

2. Zrće, Hrvatska

Na visokom drugom mestu ove liste našla se jedna od najatraktivnijih plaža na ostrvu Pagu, ali i u celoj zemlji. Često je nazivaju i hrvatskom Ibicom.

3. Paradise plaža, Mikonos

Istini za volju, gde god se osvrnete na ovom grčkom ostrvu, uživanja neće manjkati. Ipak, Rajska plaža na Mikonosu poznata je kao mesto na kome su gostovali mnogi svetski poznati muzičari i di-džejevi. Na njoj postoji i poseban deo, namenjen nudistima.

4. Nissi, Aja Napa

Peščana plaža smeštena u blizini kiparskog letovališta Aja Napa među turistima je poznata po ludom provodu u toku noći, dok je u toku dana često posećuju porodice sa decom, budući da su dostupne mnoge atrakcije namenjene mališanima.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели MATHIAS (@mathlat)

5. Paraga, Mikonos

U vreme hipi pokreta, ova plaža na Mikonosu bila je posebno atraktivna. Danas je isto zanimljiva, ali prvenstveno ljubiteljima noćnog provoda. Ceo dan se ovde može čuti muzika iz nekog od brojnih barova.

(Telegraf.rs)

Foto: Ivan Andrejić

Nije bez razloga još Kolumbo bio opčinjen otkrićem predela podno planine Izabel de Tores. Baš iznad danas poznatog letovališta Dominikanske republike ugledao je Srebrnu Obalu. Upravo tako se bukvalno prevodi naziv Porto Plate, letovališta na ovom karipskom ostrvu, kojim su mnogi turisti, malo je reći, opčinjeni.

Kada se iskrcao na tom delu ostrva, Kolumba su dočekali pripadnici domorodačkog naroda Taino.

Legenda kaže da je čuveni istraživač mislio da je otkrio Indiju. Zapravo je otkrio karipski raj, ali je u svoju zemlju poneo ne samo dobre utiske o novim otkrićima, nego i zlato, ćilibar i druga bogastva.

Foto: Ivan Andrejić

Srebrna Obala danas je poznato letovalište

Smeštena na severnom delu Dominikanske Republike, Porto Plata danas je jedno od omiljenih letovališta, posebno za američke turiste. Brojni rizorti visoke kategorizacije čine ovo mesto pravim rajem na zemlji.

Na lokalitetu La Isabela, u zapadnom delu grada nalazi se i prvo naselje, koje je sagrađeno još u vreme kada je Kolumbo otkrio taj deo sveta. U obližnjem gradu Porto Plata može se videti i bogato kulturno i istorijsko nasleđe, koje osim brojnih muzeja, čini i živopisna, karipska arhitektura.

Ipak, ono što opčini svakog posetioca ne samo Porto Plate, nego i čitave zemlje, jeste lokalno stanovništvo. Uvek spremno za osmeh i pesmu, upotpunjuje utisak i čini da turisti zaista uživaju.

Na samom kraju 15. veka, tačnije 1492. godine je Kolumbo ugledao srebrni odsjaj oblaka nad planinom Izabel de Tores, koja nadvisuje ovo, danas poznato karipsko letovalište. Članovi ekspedicije su nakon iskrcavanja upravo tu sagradili prvu crkvu, a ostrvo su nazvali Mala Španija, odnosno Hispanjola.

Nakon Španaca, ostrvo su pokušavali da osvoje i drugi narodi, da bi 1844. godine Dominikanska Republika i zvanično stekla nezavisnost. Uticaj kultura brojnih osvajača vidljiva je i danas.

Foto: Ivan Andrejić

Kako prenosi portal Kulturizam, Porto Plata je savršen primer kulturnog turizma na Dominikani. Muzej ćilibara je posebno atraktivan, kao i arhitektura grada, u kojoj je vidljiv uticaj drugih naroda i kultura.

Zanimljivo je pomenuti da su baš na ovom području ostrva snimani mnogi poznati holivudski filmovi.

Foto: Ivan Andrejić

Atrakcija u ovom delu Dominikane svakako ne manjka, a sada su i  lakše dostupne tim pre što je zemlja među prvima otvorila svoje granice za turiste. U tom delu ostrva naročito je popularan i eko turizam, a turistima se osim upoznavanja lepota nacionalnih parkova nude i druge atrakcije u vidu skakanja sa vodopada ili zip-lajna. U mnogim rizortima im se nudi mogućnost da gledaju kako se pripremaju tompusi i da degustiuraju rum, koji se u tom delu sveta proizvodi.

(Telegraf.rs)

Ovde je 1787. godine rođen Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i tvorac prvog rečnika srpskog jezika.

Etnografski park sa spomen-kućom, kao i objekti narodne arhitekture samo su deo onoga što turisti koji posete Tršić mogu da vide kad dođu u ovaj deo Srbije.

Etno-park čuva uspomenu na Vuka i njegovo delo. Na mestu na kom se nalazila porodična kuća reformatora našeg jezika 1933. podignuta je spomen-kuća. Dvodelna brvnara delom je nad podrumom i čine je “kuća” i soba, a delom je vajat, sa kačarom i košem za kukuruz. U “kući” je prostor sa otvorenim ognjištem, posuđem i pokućstvom, dok se u sobi nalaze sto, krevet, klupa, ikone, gusle i Vukov portret.

Pre tri i po decenije Tršić je dobio izgled kao kulturno-istorijsko spomenička celina. To je, ujedno, uticalo i da se u selo vrati deo stanovništva i da se okrene turizmu.

Ono što posetioce decenijama već magnetski privlači u Tršić jeste ne samo etnografski park sa spomen-kućom, već i autentični vajati iz 19. veka u kojima mogu da prespavaju. Konačno, tu su i prelepa priroda - zelenilo na padinama Gučeva, kao i rečica Žeravija koja protiče kroz Tršić, čist vazduh i ukusna domaća hrana spravljena po starinskim recepturama iz ovog kraja...

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Velika kuća i dvorište postali su prošlost za Keti i Sema sa Floride kada su pre dve godine odlučili da ostatak života provedu u školskom autobusu.

Kako kažu, autobus su kupili u decembru 2020. godine, a ubrzo je isti postao njihov dom. Svoje avanture svakodnevno objavljuju na društvenoj mreži Instagram, a više od 3.000 ljudi prati sva njihova putovanja.

- Kuću sa tri spavaće zamenili smo školskim autobusom - započinje priču Keti.

- Sada smo slobodniji nego ikad i zaista nam je svaki dan ispunjen.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by our wild caravan (@ourwildcaravan)

Međutim, priznaje bračni par, sređivanje starog školskog autobusa nije bio lak posao.

- Sem je radio svaki dan, po ceo dan, a nekada bi radio čak i noću kako bi što pre završio posao. Srećom, imali smo prijatelja koji nam je dosta pomogao u celom procesu - rekla je Keti.

Kada prvi put pogledate fotografije na kojima je prikazana unutrašnjost njihovog doma, zaista je teško poverovati u činjenicu da je u pitanju autobus u kom preovladava enterijer u zemljanim tonovima.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by our wild caravan (@ourwildcaravan)

Pored toga, njihov dom krase ukrasi i drveni nameštaj, a većinu stvari je Sem napravio sa svojih deset prstiju.

Mladi bračni par, zajedno sa njihovim psom, uživa vozeći se svuda po svetu.

- Istražujemo gradove, plaže, idemo u jutarnje šetnje, ložimo vatru i uživamo u životu - zaključila je Keti.

(Telegraf.rs)

Švajcarski savezni savet saopštio je u ponedeljak da je zatvorio svoj vazdušni prostor za ruske letove, sa izuzetkom onih koji putuju iz humanitarnih, medicinskih ili diplomatskih razloga.

- Juče je, u skladu sa međunarodnim pravom, kao odgovor na švajcarsku zabranu letova civilnih aviona kojima upravljaju ruski avio-prevoznici i/ili registrovani u Rusiji, uvedeno ograničenje na letove civilnih aviona koji upravljaju i/ili su registrovani u Švajcarskoj - navodi se u saopštenju Rosavijacije.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

U vreme kneza Lazara, izvore smeštene na padinama planine Veliki Jastrebac posećivali su ribari, kako bi baš za potrebe dvora tu pecali ribu. Bila je to pastrmka, čiji je kvalitet bio i više nego odličan.

Smatra se da su upravo ti ribari i zaslužni za nastanaka naziva ove, danas poznate banje u Srbiji.

Zahvaljujući arheološkim otkrićima na području današnje Ribarske banje, došlo se do zaključka da su još ljudi u doba praistorije bili upoznati sa lekovitošću banjskih izvora. Pouzdano se zna da je ovim područjem od punoletstva upravljao Stefan Nemanja, kao što se zna da je kneginja Milica sa pratnjom posećivala baš ove izvore. U vreme turske vladavine biva izgrađen i hamam.

Foto: Shutterstock

Ribarska banja postaje „kraljevska“

Koliko je lekovitost termalnih izvora Ribarske banje bila poznata pokazuje i podatak da je vrlo brzo ponela epitet „kraljevska“, budući da su je svi srpski vladari rado posećivali. A najčešće kralj Petar Prvi Karađorđević.

Da je kralj Pera, kako ga je srpski narod od milošte zvao, toliko voleo ovu banju, dokaz je i podatak da je 25. avgusta 1913. godine tu zvanično i potpisao Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici Kraljevini Srbiji.

Česti boravci u Ribarskoj banji, među narodom omiljenog kralja, značajno su doprineli i razvoju Ribarske banje kao lečilišta.

Ipak, za razvoj ovih izvora kao banjskog lečilišta zaslužan je srpski knjaz Miloš Obrenović. Upravo je on, sada već davne 1834. godine, nakon oslobođenja zemlje od vekovne turske vlasti, doneo naredbu da se vode ove banje zvanično ispitaju i to na bečkom Medicinskom fakultetu.

Iako nema spora da zbog čistog planinskog vazduha i termalnih izvora boravak u Ribarskoj banji pogoduje svima, budući da sve to ima pozitivan uticaj na organizam u celosti, posebnu blagodet osećaju osobe sa oboljenjima koštano-zglobnog sistema. Takođe, boravak u ovoj banji pogoduje i svima koji se oporavljaju od povreda ili hirurških intervencija na pomenutom sistemu.

Svakako, pozicioniranost lečilišta je takva da, slobodno se može reći, leči i telo, ali i dušu, te ljudima vraća preko potreban mir.

(Telegraf.rs)

Foto: Telegraf/M.Đorđević

Oko 30 kilometara deli selo Starac i grad Vranje. Upravo u ataru tog sela, na obali reke Pčinje, nalazi se svetinja podignuta tokom 11. veka.

Za vreme svoje kratkotrajne vladavine, manastir posvećen Svetom Prohoru Pčinjskom podigao je vizantijski car Roman Diogen. Imao je opravdane razloge za to - predskazanje koje mu je dao svetac da će doći na presto.

Manastir Svetog Prohora Pčinjskog smešten je na padinama planine Kozjak. Upravo tu se i podvizavao ovaj svetac i pustinjak, koji je živeo tokom 11. veka.

„Seti se i mene kad postaneš car“

Rođen u blizini Ovčeg polja, u centralnom delu današnje Republike Severne Makedonije, mlađani Prohor napušta dom i odlazi na mesto u čijoj blizini se nalazi manastir Staro Nagoričino.

Slučaj ili sudbina urediše tako da upravo tamo naiđe na, tada vojskovođu Diogena, dok je lovio. Tom prilikom mu je Prohor prorekao budućnost, rekavši:

- Seti se i mene kada postaneš car.

Još tri decenije je, prema žitiju, Prohor boravio u omanjoj pećini na Kozjaku, u kojoj se podvizavao.

Foto: Telegraf/M.Đorđević

Lovac Diogen je postao vizantijski car Roman IV Diogen, koji je vladao od 1067. do 1071. godine. Iako su se Prohorove reči obistinile, čini se da je Diogen na njih zaboravio. Ali svetac nije... Zato mu se i javio u snu, uputivši mu sledeće reči:

- Zašto Diogene, zaboravi svoje pređašnje haljine i mene starca? Postaraj se da mi podigneš makar mali hram.

Foto: Telegraf/M.Đorđević

Ubrzo nakon toga, predanje veli da se Diogen, prestrašen od sna u kome mu se svetac javio, uputio na mesto na kome ga je prvi put sreo. Kako ga tu nije našao, krenuo je put planine Kozjak i stigao do pećine, u kojoj je Prohor živeo. Na mestu na kome je Diogen otkrio njegove mošti, podigao je crkvu i posvetio je Svetom apostolu i jevanđelisti Luki. Odmah zatim je na obalama reke Pčinje podigao i crkvu, koju je posvetio Svetom Prohoru Pčinjskom. Tu je položio i svečeve mošti, iz kojih je ubrzo počelo da teče sveto miro. Kasnije je deo mošti upravo car odneo u Konstantinopolj, dok se jedan njihov deo nalazi u manastiru Ljubostinja.

Mesto hodočašća i oaza prirode

Istorija manastira posvećenog Svetom Prohoru Pčinjskom bila je vrlo burna. Odolevao je napadima turskih vojnika, a zabeleženo je da je 1371. godine čak bio potpuno porušen. Pet vekova kasnije su ga razrušili još jednom Albanci, da bi ga Bugari opljačkali za vreme Prvog svetskog rata. Po konačnom oslobođenju Srbije, manastir poprima današnji izgled.

Mnogi Srbi, ali i drugi narodi iz zemalja u okruženju pohode ovu svetinju zbog mirotočivih mošti Svetog Prohora Pčinjskog.

Foto: Telegraf/M.Đorđević

U manastiru funkcioniše i bogoslovska škola, ali i ikonopisačka i prepisivačka radionica. Osim glavne crkve, manastirski kompleks čine i dva konaka, poznati kao Vranjski i konak kralja Petra Prvog Oslobodioca, te vodenica izgrađena tokom 19. veka. A osim reke Pčinje, lepoti ovog zdanja doprinose i bujne šume hrasta i drugog rastinja, kao i pašnjaci i livade.

Planina Kozjak, sa brojnim vidikovcima, dodatno upotpunjuje predeo.

(Telegraf.rs)

Podsetimo, EU je takođe zatvorila vazdušni prostor za privatne avione koji su u vlasništvu državljana Rusije, te avione koji su registrovani u toj zemlji.

- Zatvaramo vazdušni prostor za Ruse. Predlažemo zabranu svih aviona koji pripadaju Rusiji, koji su registrovani u Rusiji i koji su pod kontrolom Rusije. Ovi avioni neće moći da sleću, uzleću i proleću iznad teritorije Evropske unije. To se odnosi na sve avione: privatne, čarter ili bilo koje druge avione koji su pod kontrolom ruskih fizičkih ili pravnih lica - rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pooštravajući tako sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

U Ravaničkoj ulici broj 33 u Vrdniku rođena je Milica Stojadinović Srpkinja, jedna od prvih srpskih pesnikinja. Iako je obrazovanje uglavnom sticala samostalnim radom, Milica je ostavila značajan trag u nacionalnoj književnosti. Danas je kuća u kojoj je živela u ovom iriškom naselju okarakterisana kao Spomenik kulture.

Zbog zaštitnički nastrojene Fruške gore, koja nadvisuje Vrdnik, ovo naselje se može pohvaliti povoljnijom klimom, u poređenju sa okolinom.

Prvo pominjanje istoimene tvrđave zabeleženo je još davne 1315. godine. Oko četiri veka kasnije zabeleženo je drugo pominjanje Vrdnika kao naselja, koje se razvijalo uz manastir Vrdnik.

Foto: Shutterstock

Otkriće rude mrkog ulja

Smatra se da je na razvoj Vrdnika kao naselja najviše imalo uticaja otkriće rude mrkog uglja i gradnja rudnika, u kome je ona eksploatisana. Rudnik je otvoren još davne 1804. godine.

Sve do 1965. godine je na tom području eksploatisan mrki ugalj, da bi rudnik i zvanično bio zatvoren tri godine kasnije. U prvoj polovini prošloga veka, jedna od najznačajnijih vojvođanskih termoelektrana nalazila se upravo u Vrdniku.

Foto: Shutterstock

Zanimljivosti o Vrdniku

Temelji Vrdničke kule, koja je jedno od obeležja ovog naselja, izgrađeni su tokom rimske vladavine tim područjem. Iako nije precizno utvrđeno, postoje podaci koji pokazuju da ju je 287. godine izgradio rimski vladar Marko Aurelije Prob, istorijski poznat kao car Probus.

Na temeljima prvobitne građevine je tokom 14. veka izgrađeno utvrđenje, o čijoj veličini svedoči danas Vrdnička kula, koja je okarakterisana kao Spomenik kulture od velikog značaja. Najverovatnije da je ona bila deo odbrambenih bedema, koji su imali za cilj zaštitu naselja.

Foto: Shutterstock

U Vrdniku se nalazi i istoimeni manastir, poznat još i kao Mala Ravanica. Izgrađen je najverovatnije tokom 13. veka i važi za jedan od najznačajnijih fruškogorskih manastira. U njemu se od 1811. godine nalaze i deo moštiju srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića, kao i deo moštiju Svetog Teodora Tirona i mošti Svete velikomučenice Anastasije.

U manastirskoj porti može se videti bista Milice Stojadinović Srpkinje, koja je postavljena 1912. godine.

Vrdnička banja nastala je usled eksploatacije mrkog uglja na području ovog naselja. Voda koja je prodrla u Glavno južno okno, temperature između 34 i 36 stepeni, korišćena je tom prilikom i za formiranje lečilišta.

Nakon sprovedenih analiza termomineralne vode Vrdničke banje utvrđeno je da pomaže obolelima od pojedinih tipova reumatizma, odnosno neuroloških oboljenja, te pomaže oporavku nakon preloma kostiju i sportskih povreda. U Zavodu za specijalnu rehabilitaciju „Termal“ dostupne su različite metode lečenja, poput hidro terapije, elektro i kinezi, te fizikalne terapije, kao i akupunktura.

(Telegraf.rs)

Ime je dobilo po brojnim izvorima - ima ih četrdesetak, a meštani i danas kažu da iz „oblaka vrne kiša“, da u bašte treba „navrnuti vodu“.

Otud i naziv sela koje lokalci, kao i novopridošlice iz Velike Britanije, Amerikanci, Italijani i Švajcarci koji su ovde poslednjih godina kupili kuće i imanja s ponosom izgovaraju.

Vrmdža je je jedno od retkih sela u ovom delu Srbije koje je u 21. veku doživelo procvat. Za to je zaslužan predsednik seoske mesne zajednice Slaviša Krstić koji je napisao pismo zaposlenima u Ambasadi Velike Britanije i pozvao ih da dođu u goste.

Mnogi bi rekli da je takav potez „pucanj u prazno“, no ispostavilo se da su jedno iskreno pismo i poziv upućen od srca preobratili sudbinu sela podno Rtnja.

- A što pa da ne dođu u Vrmdžu? – odgovarao je Krstić na pitanja novinara znatiželjnih da saznaju otkud toliko stranaca koji su se nastanili u ovom selu.

Vrmdža je danas primer kako „pomiriti“ život u 21. veku i netaknutu prirodu.

Izvanredna internet mreža, prodavnice, pošta, škola (doduše, samo četvorogodišnja), dobra putna mreža, čist vazduh, beskrajno zelenilo, ukusna domaća hrana i istorijske znamenitosti poput Latingrada, kao i manifestacije poput penjačkog festivala (bez pomagala u vidu kanapa i kaiševa), planinskog pohoda na Rtanj i festivala ekološkog dokumentarnog filma čine da život u Vrmdži pulsira lepše nego u velikim gradovima.

To najbolje znaju oni koji svoju Vrmdžu ne bi menjali ni za šta na svetu.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Ivan Strahinić

Kako pivnice, a korišćene su za skladištenje vina, obično je prvo pitanje neupućenih kada se pomenu Rajačke pivnice. Kako je vremenom bio korišćen i pojam pimnice, budući da se smatra da je u pitanju lokalizam, te da je u govoru ljudima bilo lakše da ga koriste, upravo to je ono što mnoge dodatno zbunjuje.

Zapravo je koren pojma pivnice ili pimnice u ovom slučaju vezan za dve reči, i to "piti" i "vino". Tako je nastala složenica koja stvara zbrku. Dakle, nikakve veze nemaju sa pivom, kao što u prvi mah izgleda.

Inače, u vinogradarskim krajevima širom sveta, to nije ništa neobično. Dobro je poznato da vino mora da „odleži“ nakon pripreme. Idealno je da to bude na mestu na kome nema buke i drugih spoljnih faktora, koji mogu da ometu nastanak kvalitetnog pića. Ili barem da na njega utiču. Zato nije bilo ništa neobično što su vinogradari imali običaj da na udaljenim i osamljenim mestima zidaju prava naselja, u kojima se vino najpre pripremalo, a zatim i skladištilo. Nakon što odstoji koliko je potrebno, vino je bilo pretakano i spremno za konzumaciju.

Foto: Wikimedia/Фото

Čuveni vinogradarski kraj

Prvi put se pimnice u negotinskom kraju pominju tokom 19. veka, iako ne postoje tačni podaci o tome kada su Rajačke, Rogljevačke i ostale pimnice u tom kraju zaista nastale. Danas se oko 200 objekata nalazi u kulturno-prostornoj celini Rajačke pimnice, njih oko 150 čine kompleks Rogljevačkih pimnica, dok je prisutno 40, odnosno 20 objekata u okviru Štubičkih i Smedovačkih pimnica u tom kraju.

Da bi se koliko-toliko očuvalo to područje, još 1980. godine su Rajačko groblje i Štubičke pimnice okarakterisani kao kulturno dobro. Tri godine docnije su i Rajačke pimnice i Rogljevačke, od strane nadležnih institucija okarakterisane kao prostorno kulturno-istorijska celina od izuzetnog značaja.

Posebno je zanimljiv podatak da su upravo Negotinske pimnice od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, još 2010. godine uvrštene na preliminarnu Listu svetske baštine UNESCO-a.

Iako to jeste vrlo značajno, u poslednjih nekoliko decenija su brojne pimnice prešle u ruke ljudi koji se ne bave vinogradstvom i nisu iz tog kraja, što je vrlo važno, budući da se očekuje da ambijentalna celima, koja se nađe na toj listi, očuva svoju autentičnost u svakom smislu.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay, Shutterstock

Od danas, 27. februara, Srbija nije više u kategoriji područja sa visokim rizikom od zaraze korona virusom, u skladu sa odredbama direktive o ulasku u Nemačku u uslovima pandemije korona virusa.

Odluku o dozvoli za ulazak u Nemačku donose službenici i službenice na graničnoj kontroli na osnovu važećih pravila i svojih diskrecionih ovlašćenja. Iz Ambasade Nemačke u Beogradu ističu da Ambasada nema nikakav uticaj na donošenje odluka o ulasku u Nemačku.

Ukoliko niste sigurni da li možete da uđete u Nemačku, trebalo bi da se na engleskom ili nemačkom jeziku direktno obratite nemačkoj Saveznoj policiji popunjavanjem formulara.

Detaljnije pravno obavezujuće informacije možete pronaći na engleskom i nemačkom jeziku na veb-stranicama Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke, kao i Ministarstva zdravlja Nemačke.

Ulazak iz Srbije u Nemačku sa ili bez vize moguć je isključivo sa potpunom vakcinacijom ako su potpuno vakcinisana dva puta jednom ili kombinacijom vakcina protiv korona virusa Fajzer/Bajontek, Moderna, AstraZeneka, Džonson i Džonson ili Novavaks i ako je vakcinacija izvršena u skladu za zahtevima objavljenim na veb-stranici Instituta Paul Erlih.

Na navedenoj veb stranici možete pronaći i izuzetke koji važe za lica koja su preležala bolest, a koja usled toga dokazuju status potpuno vakcinisanog lica na osnovu jedne primljene doze vakcine.

Kombinacija navedenih vakcina sa vakcinama koje nemaju dozvolu za upotrebu u EU (npr. Sinofarm ili Sputnjik) nije moguća.

Neophodno je da je od poslednje potrebne doze vakcine prošlo najmanje 14 dana.

Potvrdu o vakcinaciji potrebno je dostaviti na uvid na engleskom, nemačkom, francuskom, italijanskom ili španskom jeziku u štampanom ili digitalnom obliku. Potvrda mora da sadrži prezime i ime, kao i datum rođenja vakcinisanog lica, datum kada je izvršena vakcinacija, broj primljenih vakcina, naziv vakcine, naziv bolesti protiv koje je primljena vakcina kao i naziv i adresu institucije/osobe koja je izvršila vakcinaciju.

Foto: Tanjug/AP, Pixabay

Putnici koji putuju avionom u Nemačku u obavezi su da pre polaska prevozniku prilože potvrdu o vakcinaciji. Deci mlađoj od 12 godina dozvoljen je ulazak u Nemačku, iako još nisu vaksinisana, u pratnji bar jednog potpuno vakcinisanog roditelja, a uz negativni test na prisustvo korona virusa - PCR ili antigenski test. Takođe, deci do šest godina starosti nije potrebna potvrda o vakcinaciji niti test.

Takođe, ulazak iz Srbije u Nemačku moguć je i iz nužnih razloga. Kako je navedeno na sajtu Ambasade Nemačke u Beogradu, za sledeće grupe se smatra da načelno imaju nužan razlog za ulazak u Nemačku: nemački državljani i članovi njihove najuže porodice (supružnici, maloletna deca koja nisu u braku, roditelji maloletne dece); građani država Evropske unije i državljani Lihtenštajna, Švajcarske, Norveške i Islanda kao i članovi njihove najuže porodice (supružnici, maloletna deca koja nisu u braku, roditelji maloletne dece); državljani Srbije i trećih država koji imaju pravo dugoročnog boravka u jednoj od država EU ili Šengenske zone, kao i članovi njihove najuže porodice, ako su ispunjeni svi zakonski uslovi vezani za putne isprave i vize.

Oni koji imaju nužan razlog za ulaz u Nemačku moraju da pripreme i negativni test na korona virus (antigenski ili PCR) u (planiranom) trenutku ulaska u Nemačku. Test ne sme biti stariji od 48 sati. Putnici koji putuju avionom u Nemačku u obavezi su da pre polaska prevozniku prilože test ili potvrdu o preležanoj bolesti. Deci mlađoj od šest godina nije potreban test, niti potvrda o preležanom kovidu-19.

Ilustracija; Foto: BORIS ROESSLER / AFP / Profimedia

Potvrda o preležanoj bolesti mora biti u skladu sa zahtevima objavljenim na web-stranici Instituta Robert Koh. Potrebno ju je predočiti na engleskom ili nemačkom jeziku, u digitalnom ili u štampanom obliku, a potvrda mora biti izdata na osnovu testa obrađenog laboratorijskom dijagnostikom za detekciju nukleinske kiseline (PCR, PoC-PCR ili druge metode amplifikacije nukleinskih kiselina), a koji je urađen najmanje pre 28 dana, a najkasnije pre 90 dana.

Konačno, ulazak u Nemačku iz Srbije je moguć ukoliko je reč o tranzitu kroz Nemačku, ali sa pravom ulaska u zemlju odredišta.

Odgovarajuće dokaze o pravu ulaska u zemlju odredišta i o svrsi putovanja putnici moraju da nose sa sobom. Obaveza posedovanja dokaza o ispunjenosti uslova za ulazak u Nemačku u uslovima pandemije korona virusa važi i za putnike u tranzitu, uključujući i putnike u aerodromskom tranzitu, tj. putnike koji na aerodromu u Nemačkoj samo presedaju. Navedeno se odnosi i na tranzit iz i ka zemlji van Šengenske zone, odnosno iz i ka trećoj zemlji izvan EU, i na tranzit iz ili ka zemlji unutar Šengenske zone.

Putnici su u obavezi da potvrdu o negativnom testu na prisustvo korona virusa, potvrdu o preležanoj bolesti ili potvrdu o vakcinaciji svom prevozniku stave na uvid pre početka putovanja. Isti dokument putnik je dužan da na zahtev pokaže i službenicima na graničnoj kontroli prilikom ulaska u Nemačku.

(Telegraf.rs)

Nemačka ambasada je je ovo saopštenje objavila na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici.

(Telegraf.rs)

foto Pixabay

Bajkoviti prizor Bledskog jezera i skijalište Kranjske Gore prve su asocijacije mnogima koji su imali prilike da posete Julijske Alpe. Regija ušuškana u severozapadnom delu Slovenije bogata je neverovatnim predelima, od kojih se mnogi nalaze u okviru jedinog nacionalnog parka u zemlji, Triglava.

Počev od 2019. godine, kada je formirana Juliana Trail, mnogo je lakše upoznati čitav region. Staza vijuga kroz Julijske Alpe i podeljena je u 16 etapa. I počinje i završava se u Kranjskoj Gori. Ima i četiri dodatne etape, koje se protežu u pravcu Nove Gorice.

Uživanje u pogledu na spektakularne planinske vrhove, vodopade i brze reke, ali i netaknuta planinska jezera, tek su neki detalji po kojima je ova staza postala poznata.

Bledsko jezero

Tirkizne vode Bleda koje zapljuskuju omanje ostrvo, zajedno sa baroknom crkvom među borovima, deo su lepota ovog slovenačkog jezera. Ako se tome doda da posetioci do ostrva stižu u čamcima od drveta, romantični momenti su zagarantovani.

Na uzvišenju sa pogledom na jezero nalazi se Bledski zamak. Srednjevekovna tvrđava koja prizor čini još romantičnijim. Čak i kada se ne kupaju u jezeru, posetioci mogu da se uživaju u vožnji čamcima ili da jednostavno šetaju dugom stazom oko jezera i uživaju u prirodnim lepotama.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели S A Š A (@sasakovacec)

Tolminska korita

Na samom jugu Nacionalnog parka Triglav, Tolminska korita presecaju neke od najdramatičnijih predela ove staze.

Ima nečeg neverovatnog u ovim šumom obraslim krečnjačkim zidovima, koji se nadvijaju nad rekom Tolminkom, poznatom po dubokoj vodi nestvarno zelene boje, koja teče ispod, slivajući se niz stene. Na najnižoj tački nacionalnog parka, na 180 metara nadmorske visine, nalazi se ušće Tolminke u Zadlaščicu. Do tog mesta se stiže preko strmih stepenika i drvenih mostova.

Bohinjsko jezero

Najveće jezero u Sloveniji u senci je, turistički zanimljivijeg Bleda. Zaklonjeno šumovitim planinama, Bohinjsko jezero posetiocima nudi mir i uživanje. Pre nego što krenete žičarom do skijališta Vogel, koje se nalazi u blizini i iz koga se pruža gotovo nestvaran pogled jezeru i okolini, ne propustite da uživate i u šetnji stazom oko jezera.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели visitslovenia.pl (@visitslovenia)

Vodopad Savica

Jedna od, možda i najlepših prirodnih atrakcija zemlje, nalazi se u blizini Bohinjskog jezera. Na izvoru reke Save Bohinjke nalazi se vodopad Savica, koji se obrušuje sa nešto manje od 80 metara visine.

Rezervat prirode Zelenci

Ukoliko ovom stazom idete u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu, jedna od poslednjih atrakcija na koju ćete naići je rezervat prirode Zelenci. Mnogi ostaju zadivljeni prizorom. A kako i ne bi kada je tu jezero neverovatno tirkizno plave boje, koje nadvisuju planinski venci Nacionalnog parka Triglav, dok se ispod čuje žubor reke Save.

Prosečna temperatura vode nije nikada niža od pet stepeni, pa ona nikada ne mrzne. Čak ni tokom zime, navodi CNN.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Julian Alps (@julian.alps)

Kranjska Gora

Najpoznatije slovenačko skijalište može po svemu da parira čuvenim alpskim ski centrima. A kada se sneg otopi, posetiocima se nudi prilika da bolje istraže njegove planinske staze. Peške ili biciklom. Ski liftovi su u funkciji i tokom leta, pa ljubitelji brdskog biciklizma imaju priliku da uživaju i tada.

U obližnjoj Planici, gde je i jedan od najvećih evropskih centara za skijaške skokove, posetioci mogu da isprobaju u ziplajn, koji važi za jedan od najstrmijih u celom svetu. Ljubitelji mirnijeg odmora mogu da uživaju na obalama jezera Jasna, dva spojena veštačka jezera, koja se nalaze na ušću potoka Velika Pišnica u Malu Pišnicu.

Dolina Soče

Preko prevoja Vršič, iz pravca jezera Jasna, stiže se do doline reke Soče. Deo ove staze prati i tok reke, omiljene među ljubiteljima vožnje kajaka i raftinga, budući da važi za jednu od najlepših na evropskom tlu.

Tu se nalaze i neki od najveličanstvenijih vodopada u celoj zemlji. Za ljubiteljima istorije tu su spomenici sa Soškog fronta, koji je ovde postojao za vreme Prvog svetskog rata. Staza mira čuva spomen na sve stradale u tom području tokom sukoba i proteže se sve do italijanskog grada Trsta.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Nina SoCa (@lasoca_climb)

Vrh planine Triglav

Dve najpopularnije rute ka vrhu Triglava kreću u okolini Bledskog i Bohinjskog jezera, mada se generalno planini može pristupiti i iz drugih pravaca. Od planinara se očekuje visok nivo kondicije, a trebalo bi pre uspona da razmisle i o angažovanju profesionalnog vodiča.

(Telegraf.rs)

Omeđena je tokovima Drine, Uzovnice, Ljuboviđe i Bogoštice.

Najviši vrh Sokolske planine je Rožanj koji se nalazi na 973 metra nadmorske visine.

Do Rožnja se stiže za tri sata hoda, stazom dugom oko 16 kilometara koja počinje od prevoja Proslop. Na vrhu Sokolske planine ukršta se 12 vazdušnih struja, stvarajući „ružu vetrova“.

Kad je vreme lepo, sa najviše tačke podrinjske planinske lepotice se kao na dlanu vide Bobija, Medvednik, Udrč, Javor i Jahorina.

Na prostranoj visoravni, ispod Rožnja, polovinom prošlog veka podignuta je drvena crkva posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom. Obnovljena je krajem prošlog veka, a 2010. dobila je status ženskog manastira. Svetinja obložena drvetom, sa karakterističnim blistavim zlatnim kupolama, podseća na ruske bogomolje.

Interesantno je da se i manastir Svetog Vasilija Ostroškog na Ostroškoj gredi u Crnoj Gori nalazi na istoj nadmorskoj visini kao i ovaj na Sokolskoj planini.

U neposrednoj blizini manastira nalazi se izvor za koji narod iz ovog kraja veruje da je lekovit.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Printskrin/Youtube/Sa Vanjom u planine

Nakon što je iz šuma Kablara spasena žena stara 83 godine, na društevnim mrežama mogli su se pročitati brojni negativni komentari, jer ako pitate pojedine, žena u poznim godinama ne bi trebalo ni da pomišlja na planinarenje.

Ipak, važno je znati da takav scenario može zadesiti bilo koga i ne zavisi od godina jer svako kretanje u prirodi nosi određeni rizik.

Iako sa svojih 889 metara nadmorske visine ne važi za izuzetno masivnu, Kablar među svojim stazama krije brojne opasnosti i zato je neophodan veliki oprez ne samo starijih, već i onih mlađih koji misle da iz borbe sa prirodom uvek izlaze kao pobednici.

- Planinari moraju da budu svesni terena i svojih mogućnosti - kaže za RINU Goran Nikolić iz Turističke organizacije Čačka.

- Dešavalo se da majka krene na pešačenje sa dvoje dece u papučama. Neophodno je da se pre svakog puta dobro informišete i adekvatno opremite, zatim da pratite planinarske markacije i vaš boravak u prirodi samo na taj način će biti potpuno bezbedan i nezaboravan.

Foto: Printskrin/Youtube/Sa Vanjom u planine

Još jedan problem sa kojim su se posetioci planine Kablar suočavali u prethodnom periodu jesu pogrešne markacije koje samoinicijativno postavlja iskusni planinar, a koje za neiskusne mogu biti itekako rizične.

- Mi znamo o kom planinaru se radi i podnosili smo prijave, ali kako su nam reki nema osnova za njegovo krivično gonjenje. Ono što je najvažnije za sve koji se odluče da posete Kablar prvi put jeste da se informišu kako izgledaju prave markacije. One su kao i svuda u Srbiji označene crvenobelim krugom, a postavljene su na drveće, stubove ili pojedine objekte koji se nalaze uz stazu. Kao i da uvek pri ruci imaju napunjen mobilni telefon i broj spasilačke službe - ističe Nikolić.

Planina Kablar koja se nalazi na 15 kilometara od Čačka nebrušeni je turististički dijamant ovog kraja. Bog nije štedeo kad je ovde prirodi delio lepotu, a svi planinari koji se odluče da pešače do vrha, bivaju nagrađeni jedinstvenim pogledom na meandre Morave, srednjovekovne manastire skrivene u gustoj šumi i celu Ovčarsko-kablarsku klisuru.

Prethodnih godina, kad je korona virus većinu Srba prinudio da ostanu u zemlji, ova planinska lepotica beleži rekordnu posećenost. Hiljade ljudi sedmično prođe preko pešačkih staza na planinama u blizini Čačka.

- Oko 70 kilometara planinarskih staza je obeleženo na Kablaru, Ovčaru i Kamenoj Gori. Uređena je i info tabla u centru Ovčar Banje gde se mogu dobiti sve bitne informacije kad posetioci krenu u obilazak. Ovo je izuzuzetan teren, upotpunjen brojnim turističkim sadržijama poput vožnje katamaranima, planinaranjem, obilaskom manastira, ali i nesvakidašnjih priordnih lepota poput Banjskog potoka“, izjavio je Nikolić.

On dodaje da je jedna od najtežih svakako staza koja vodi preko crkve Savine vode koja se nalazi u pećini na strmoj steni. Ukoliko se odlučite da baš tuda pešačite udružite se sa iskusnim planinarima i adekvatno se obujte.

(Telegraf.rs/RINA)

Foto: Tanjug/Tanja Valič, Pixabay

Sudeći prema interesovanju turista i ponudi destinacija, u turističkim agencijama očekuju da će ovogodišnja turistička sezona biti dobra, a cene nešto veće nego prošle godine, najviše zbog rasta cene energenata.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić kaže da među turističkim poslenicima vlada optimizam kada je reč o ovogodišnjoj sezoni.

Seničić ističe da će sezona velikim delom zavisiti od epidemioloških mera koje će biti na snazi, a budući da kreće ili se najavljuje ublažavanje mera u celoj Evropi, realno je očekivati da će tokom leta mere biti olakšane i da će moći da se putuje više i jeftinije.

- Kada kažem jeftinije, tu pre svega mislim na troškove koje su iziskivali negativni testovi koji su poskupljivali kompletan proces putovanja - kaže Seničić.

Dodaje da je već sada turistička ponuda velika, da su organizovani i čarter letovi za dosta destinacija, a kada je reč o Srbiji, najveće interesovanje, kao i svih poslednjih godina, vlada za Grčku.

Prema njegovim rečima, u ovoj zemlji godišnje letuje između 700.000 i 900.000 srpskih turista, lane ih je bilo oko 400.000 a očekuje se da će ove godine taj broj iznositi blizu 600.000.

Veoma je važno što je, kako kaže, Grčka počela da polako ublažava mere, koje su do pre mesec dana bile veoma rigorozne a sada su vraćene na iste koje su važile prošlog leta.

- Očekujemo da početkom aprila krene još veće ublažavanje mera a spominje se čak i mogućnost da se ove godine u Grčku putuje bez ikakvih uslova - navodi sagovornik Tanjuga.

Foto: Shutterstock

Dodaje da se očekuje olakšavanje uslova vezanih za koronu i za Tursku i Egipat a kada je reč o Crnoj Gori i Albaniji, one sada imaju dosta restriktivne uslove ali su dobri izgledi da će se vratiti na lanjsko stanje, tako da će se i u ove dve zemlje moći putovati bez "korona uslova".

Turisti koji se se zaželeli Italije, koja je prethodne dve godine bila zatvorena za njih, ove godine bi mogli ponovo putovati tamo jer se već ugovaraju čarter letovi za neke od italijanskih destinacija.

- Španija je bila otvorena i lane ali dosta rigorozno i još su uslovi rigorozni ali već su ugovoreni neki čarter letovi, recimo za Majorku i Barselonu, pa ćemo izgleda na leto moći da idemo u Španiju - kaže Seničić.

On navodi da će cene tokom leta 2022. najverovatnije biti nešto veće a osnovni razlog za to je u poskupljenju goriva jer ono značajno utiče pre svega na avionske aranžmane pošto učešće cene goriva u avio-prevozu ide i do 30 do 40 odsto.

Drugi razlog za poskupljenje jeste povećano interesovanje putnika za putovanja.

- Dosta Evropljana u velikim državama kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Poljska, njih oko 200 miliona, nije puno putovalo poslednje dve godine, jer su imali veoma velike restrikcije za povratak u svoje zemlje.

Ove godine se uz smanjenje mera očekuje da ti ljudi ponovo putuju, pa su zbog povećanog interesovanja, cene nešto skočile na svim relevantnim turističkim destinacijama, Grčkoj, Španiji, Italiji, Turskoj, Egiptu - objašnjava Seničić.

Dodaje da je sada teško precizno reći koliko će to poskupljenje iznositi ali se procenjuje da će se kretati od pet odsto za privatni smeštaj u Grčkoj, do oko 15 odsto za hotelski smeštaj u Grčkoj, Turskoj, Albaniji.

Foto: Telegraf

Seničić ukazuje da bi ove godine moglo da se iskoristi dosta zamenskih putovanja i njegova preporuka ljudima koji ih imaju jeste da se sa svojom agencijom dogovore oko njihove realizacije.

- Ostalo je nerealizovano nešto više od 100.000, odnosno oko 50 odsto ukupnog broja zamenskih putovanja i to je bio razlog što je produžena uredba Vlade Srbije - kaže Seničić i dodaje da prema informacijama koje ima, ljudi koji imaju zamenska putovanja ovih dana dogovaraju putovanja sa agencijama za ovogodišnju turističku sezonu.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Foto: Shutterstock

Pored toga što je u pitanju najskuplji rizort na celom svetu, privatno ostrvo Banva želi da se preorijentiše i postane mesto na kome će u luksuznom odmoru, bez gužv, moći da uživaju svi koji to mogu sebi da priušte.

Kada je filipinsko privatno ostrvo Banva otvoreno u maju 2019. godine, moglo se pohvaliti cenom od 100.000 dolara po noćenju. Ovo luksuzno odmaralište je u to vreme nudilo smeštaj u jednoj od šest vila na plaži. Osim prostranog džakuzija, svaka vila imala je i neverovatno velike bazene. Sve to uz 12 soba sa panoramskim pogledom na celo ostrvo. Bilo je tu mnogo čega još, od spa centara do odličnih barova, dok su gostima na raspolaganju bili i skuteri i jahte.

Zatim je tokom pandemije 2020. godine rizort zatvoren. Kada je ponovo otvoren u maju prošle godine, cena je bila više nego duplo niža od prvobitne. Zakup vile na jednu noć je tada koštao 45.000 dolara.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Banwa Private Island (@banwaprivateisland)

Sve to je dovelo do određenih promena, te prestanka želje da bude okarakterisano kao najskuplje odmaralište na svetu.

- Ne želimo da trenutno tražimo tu titulu – rekla je za Insider Džudit Los Banos, marketinški konsultant i dodala:

Imali smo drugačiji tim kada je otvoren i upravo oni su želeli da Banwa bude najskuplji rizort.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Expat Philippines 🇵🇭 (@expatphilippines)

Međutim, u svetlu aktuelnih događaja, javila se težnja da ovo privatno ostrvo postane poznata destinacija za avio-putovanja, koja nudi luksuzni odmor bez gužve usred pandemije. Kapacitet je takođe smanjen. Trenutno je moguće da 36 osoba borave na ostrvu u istom momentu, što je dosta manje u odnosu na njih 48, koliko je bilo dozvoljeno nakon otvaranja.

Tokom decembra prošle godine ovaj rizort je uspostavio saradnju sa avio-kompanijom „Ascent Flights Global“, kako bi gostima bilo dostupno i privatno putovanje avionom.

- Želimo da našim gostima bude udobnije i da imaju više privatnosti – objasnila je Džudit Los Banos.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Companion Communications (@companioncommunications)

Budući da su gosti uslovljeni da, uz sniženu cenu, provedu minimum tri noći na ovom ostrvu, to znači da će mroati najmanje da potroše 135.000 dolara.

U početku je dolazak bio omogućen samo ekskluzivnim čarter letovima, ali su vremenom i pojedinačne vile bile dostupne za rezervacije. Cene se kreću od 2.500 dolara za dvoje gostiju, uz minimalan boravak od tri noći. U svakoj vili postoji i batler, a usluga je na bazi punog pansiona.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Banwa Private Island (@banwaprivateisland)

Plaćanje uživanja u pažnji i privatnosti

Iako možda ima reputaciju najskupljeg rizorta, Banwa ostrvo nije ugostilo tako mnogo ljudi. Kako je objasnila Džudit, bilo ih je „skoro“ stotinu i to su uglavnom bili ljudi koji nemaju naloge na društvenim mrežama i koji vrlo cene svoju privatnost. Čak je bilo dana kada na ostrvu nije bilo nijednog gosta.

- Vredno je posetiti ovu destinaciju zbog privatnosti, koja svima prija – izjavila je za Insider Fiona Harper, putopisac, koja je Banva ostrvo posetila 2019. godine.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели JENNI (@jenniepperson)

U blizini se nalaze neka od najpoznatijih privatnih ostrva u zemlji, ali je Banva posebno.

- Banva se nalazi u Suluskom moru i nije popularna kao druga ostrva u turističkom raju Palavan. Ovo je piktoresno ostrvo, na kome nema opasnih životinja, kao u drugim delovima Palavana. To je kao neko privatno utočište – objasnila je Džudit.

(Telegraf.rs)

Ovo šumovito uzvišenje nastalo je u 19. veku i nosilo je naziv Crkveno ili Aleksandrovo brdo. Prvi objekat koji je ovde izgrađen bila je crkva, i to 1834. godine.

Kasnije, 1868. godine, započeto je formiranje danas najlepše banje u Srbiji izgradnjom prvih banjskih sadržaja oko izvora tople vode.

Između dva svetska rata, na Čajkinom brdu nikle su porodične kuće i vile.

Danas, Čajkinim brdom dominira statua devojke sa pticom; sa vidikovca na kom se ova statua nalazi pruža se najlepši pogled na Vrnjačku Banju.

A u samoj banji turisti mogu da uživaju u mnoštvu sadržaja, da zarone u prošlost i stvaraju nezaboravne uspomene.

Tu je raskošno zdanje poznato kao Dvorac Belimarkovića, izgrađeno u 19. veku po uzoru na vile u severnoj Italiji, čuveni Japanski vrt kakav u Srbiji postoji još samo u Beogradu, Most ljubavi na koji zaljubljeni kače katance sa svojim imenima a ključeve bacaju u reku kako bi njihova ljubav večno trajala...

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Stoga nije ni čudo što proleće sa sobom donosi optimizam i nadu u naša srca. Blag dodir prolećnog sunca poziva nas na zajedništvo i mir, da u prijateljstvu obeležimo dolazak ovog čarobnog godišnjeg doba.

Festival of Lights Zagreb; A Magical Playground Dubravkin Put/ Foto: Dubravko Miloslavić

U Zagrebu proleće dočekujemo na jedan zaista poseban način. Udružili smo maštu, kreativnost, umetnost, inovaciju i tehnologiju u Festival svetla!

Festival of Lights Zagreb; Twisted Tuškanac/ Foto: Marko Mihaljević

Zagreb je grad koji voli da živi vani, grad u kojem će stanovnici izaći na ulice, sesti na terase i uživati u pogledu na to blago sunce koje miluje njihov grad. Stoga ne čudi što će ceo festival biti posvećen upravo dolasku svetlosti, iste one koja će stanovnike iznova pozivati u njihove dnevne sobe na otvorenom.

Festival of Lights Zagreb; An Upper Town Vineyard Art Park/ Foto: Marko Mihaljević

Festival of Lights Zagreb; Awakening Jesuit Square/ Foto: Julien Duval

A ove će godine ove dnevne sobe biti zaista posebne.

Ulice, trgovi, parkovi i znamenitosti postaju umetničko platno za magične svetlosne instalacije kojima će nam umetnici prikazati svoje vizije svima poznatih lokacija. I baš kao što nas proleće poziva na zajedništvo, tako nas i ova svetlost okuplja i poziva da zajedno uživamo u spektaklu, a opet nam u srca unosi blagostanje i mir.

Pet dana, mnoštvo lokacija, jedan grad.

Svetlost će ove godine osvetliti brojne zgrade Gornjeg i Donjeg grada, preobraziti staru gradsku jezgru na moderan i neobičan način te pozvati i ostale izvođačke umetnosti da se pridruže ovoj oazi mira i vedrine.

Savremena tehnologija i likovna umetnost spojiće se s nastupima muzičara, performera i plesača u jedan jedinstven događaj za sve generacije. Ono što sunce radi danju, svetlom probuđen grad činiće u večernjim satima - dočekati još jedno proleće i pozvati ga da ispuni srca svojih stanovnika da svi zajedno zakoračimo u bolju, svetliju budućnost.

Foto: TO Zagreb promo

(Telegraf.rs/PR)

Foto: Pixabay/Vane Monte

Dve godine su na snazi različita ograničenja koja se odnose i na putovanja, pa ne čudi što deluje da je sve više ljudi spremno da se upusti u avanturu istraživanja sveta. Zapravo je sve veći broj ljudi koji se odlučuju na solo putovanja. Čini se da mnogi i ne žele da čekaju da pronađu društvo.

Prema podacima do kojih je došao euronews.com čak oko 60% ukupnih rezervacija u ovoj godini odnosni se sa solo putovanja, što je za oko 27% više nego pre početka pandemije. Broj ljudi koji se odlučuju za putovanja u manjim grupama prilično naglo je porastao tokom prethodne dve godine.

Ipak, da bi oni zaista putovali bezbedno, iako nemaju društvo, potrebno je da bude mnogo toga uzeto u obzir. Zato je web lokacija za poređenje cena Uswitch sve to detaljno razmotrila i napravila listu pet najboljih gradova za solo putnike.

1. Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati

Sa prosečnom temperaturom vazduha od 28 stepeni, Dubai se može pohvaliti sunčanim danima tokom cele godine. Posetiocima se nudi mogućnost da uživaju u brojnim, vrlo zanimljivim aktivnostima. Osim kupanja i sunčanja na nekoj od plaža, turisti imaju mogućnost da vide i nebodere i tržne centre, ali i da posete džinovski akvarijum, recimo.

Jedno je sigurno, u Dubaiju atrakcija ne manjka.

2. Atina, Grčka

Od čuvenog Akropolja i hrama Partenon, do uživanja u nekoj od taverni Plake, inače atinske Skadarlije, ova destinacija je siguran izbor za solo putnike.

Posebno je zanimljivo posetiti grčku prestonicu tokom Božićnih i Novogodišnjih, odnosno Uskršnjih praznika.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

3. Istanbul, Turska

Grad na raskrsnici Evrope i Azije bogat je atrakcijama. Poseta crkvi Svete Mudrosti, čuvenoj istanbulskoj lepotici Aja Sofiji i krstarenje Bosforom, tek su neke od njih koje ne bi trebalo propustiti.

4. Bangkok, Tajland

Osim po brojnim znamenitosti, glavni grad Tajlanda poznat je i po živosti, koja je uočljiva na svakom koraku. Posebno je zanimljiv transportni sistem u ovom gradu. Brzi transportni sistem je zapravo uzdignut iznad ulica, mada ni vožnju čuvenim tuk-tukovima svakako ne treba propustiti.

5. Rim, Italija

Grad bogate istorije, ali i gastronomskih specijaliteta i kulturnih znamenitosti, Rim je sa pravom označen kao odlična destinacija za solo putnike. Prestonica Italije nudi i vrlo povoljne opcije za boravak turista koji je samostalno posećuju, kao i brojne, vrlo zanimljive aktivnosti.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Poznat po muzici, umetnosti i arhitekturi, kubanski grad Matanzas dugo je bio zapušten. Decenijama kasnije, ponovo mu se vraća stari sjaj.

Mnogo toga je počelo da se menja 2018. godine, kada se grad pripremao za obeležavanje 325 godina od osnivanja. Međutim, 90-ih godina prošlog veka, Matanzas je bio prilično napušten. U to vreme je cvetao obližnji Varadero, u čija odmarališta je Kubancima bio zabranjen ulazak. Matanzas je bio prljav i zapušten.

Sada je, čini se, došlo do neverovatnog preokreta ovog, ranije kulturnog giganta.

Foto: Shutterstock

Po naređenju španskog kralja Čarlsa II, Matanzas je osnovan 1693. godine. Budući da je luka, vrlo brzo se obogatio i to primarno zbog profitabilnih plantaža šećerne trske, na kojima su bogati španski zemljoposednici eksploatisali porobljene ljude sa područja zapadne Afrike. U periodu do 1860. godine postaje drugi najznačajniji grad u zemlji, nakon Havane. Oduševljenje lokalnih vlasti bilo je toliko da su ga prozvali „Kubanskom Atinom“, najpre zbog bogatog kulturnog života i brojnih domaćih pisaca i pesnika koji su u njemu živeli.

Sve to je sa zaslugom. Za vreme slavnog perioda tokom 19. veka, osim gradnje pozorišta i drugih kulturnih ustanova, Matanzas je bio i domaćin Univerzalne izložbe 1881. godine. Na njoj su promovisane i umetnost i tehnologija, a privukla je i delegacije iz SAD-a i Španije.

Foto: Shutterstock

Decenije koje su usledile uticale su na formiranje mnogih muzičkih žanrova. Čuveni kubanski ples „danzon“, koji je prvi izveo vođa benda, Migel Failde, nastao je upravo ovde, ali i mambo, kao njegova optimistična verzija.

Na kulturu ovog kubanskog grada nisu uticali samo Latinoamerikanci i Hispanoamerikanci, već i oslobođeni robovi. U vreme kada se njihovo oslobođenje dogodilo, 1886. godine, Matanzas je još bio smatran kolevkom afričke tradicije i religije.

Značaj „Kubanske Atine“ postaje manji posle Kubanske revolucije 1959. godine. Ni društvene promene koje su usledile tokom narednih decenija nisu bile baš blagonaklone prema ovom gradu. Turizam je cvetao u obližnjem Varaderu, recimo, dok je Matanzas nekako ignorisan.

Foto: Shutterstock

Ipak, događaji iz novije istorije, čini se, idu u prilog ovom gradu. Kubanske vlasti 2018. godine donose odluku da uz prigodni program priznanja i restauracije bude obeleženo 325 godina od osnivanja Matanzasa. Mnoge dotrajale građevine su obnovljene, u centralnom parku „Libertad“ i njegovoj okolini otvorena su tri hotela. Nekada najlepšem na celoj Kubi, kultnom pozorištu „Sauto“ vraćen je stari sjaj.

Poznati Kubanski festival „Biennisal de la Habana“ po prvi put je 2019. godine održan u Matanzasu, zahvaljujući inicijativi Marie Magdalene Kampos Pons, umetnice koja je rođena u Matanzasu, a živi u Americi. Bio je to najznačajniji događaj koji je održan u ovom gradu još od Univerzalne izložbe pre dva veka.

- Godinama sam razgovarala sa ljudima u Havani o dovođenju Bijenala u Matanzas. Kada sam 2019. godine dobila poziv da budem izlagač, iskoristila sam ga da napravim projekat za grad – izjavila je za BBC Kampos Pons, čiji se međunarodno priznati radovi mogu videti u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku i Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu.

Simbolično nazvan „Rios Intermitentes“ (Isprekidane reke), projekat je trebalo da prikaže u boljem svetlu kreativnu zajednicu Matanzasa, a kroz izlaganje radova lokalnih i gostujućih umetnika iz sveta.

Foto: Shutterstock

- Matanzas je i geografski i kulturno pun drame i neispričanih priča. Ali grad je bio napušten i smatran je „usnulom lepoticom“. Upravo to pežorativno odbacivanje Matanzasa i njegove istorije bila je moja polazna tačka za ovaj projekat – objasnila je Maria.

Iako nema spora da su kubanske vlasti možda pokrenule ponovno buđenje ovog grada, definitivno su umetnici usmerili njegov tok. Bijenale sa brojnim performansima, skulpturama izloženim na otvorenom, čitanjem poezije i izložbama u zgradi lokalnog suda, uspeli su da transformišu Matanzas.

- Mislim da je iza neverovatne transformacije stajao rad brojnih umetnika u gradu, koji su godinama strpljivo i tiho radili, ali im nije poklanjana pažnja – rekla je Kampos Pons i dodala:

- Činjenica da je održana i proslava 325 godina od osnivanja grada u tom periodu, dala je priliku da Matanzas bude spreman i za restauraciju zdanja, koja je bila neophodna.

Fokus projekta stavljen je na obnovu i zaštitu ekološkog identiteta grada. Plan je da se razvije i deo grada u kome je živelo porobljeno stanovništvo.

- Želimo da budemo grad koji je estetski i ekonomski održiv, te kao takav vredan za život ljudi. Matanzas koji ćete videti 2030. godine biće radikalno drugačiji u odnosu na ono kako je izgledao kada je obnova započeta pre tri godine – zaključila je.

(Telegraf.rs)

Foto: Tanjug/AP

U nameri da što pre okonča epidemiju korona virusa, Hong Kong je odlučio da sprovodi restriktivnije mere.

Tako će za ulazak u restorane, tržne centre, supermarket, teretane, frizerske salone, klubove, verske objekte i druga javna mesta biti neophodna potvrda o vakcinaciji.

Svako ko je stariji od 12 godina moraće da ima dokaz o primljenoj makar jednoj dozi vakcine protiv korona virusa. Počev od 30. aprila, osobe starije od 18 godina moraće da dobiju dve doze, dok će buster biti potreban od 30. juna.

Hong Kong se bori da nametne strategiju nulte tolerancije na korona virus, po uzoru na mere koje je primenila kontinentalna Kina kako bi sprečila širenje virusa.

(Telegraf.rs)

Zbog proglašenog ratnog stanja u Ukrajini i bezbednosti putnika, avio-kompanije otkazuju letove. Vazdušni prostor Ukrajine je zatvoren, a vazduhoplovne vlasti Rusije obustavile su rad aerodroma Krasnodar od četvrtka ujutro do 2. marta, saopštila je pres služba gradskog aerodroma koji nosi ime Katarine II.

Prvobitno, saopšteno je da će letovi biti obustavljeni do 25. februara.

"Odlukom vazduhoplovnih vlasti Ruske Federacije, letovi na niz aerodroma na jugu Rusije, uključujući i Krasnodar, privremeno su obustavljeni od 24. februara, od 04:47, do ponoći 25. februara. Zona leta je prepoznata kao nebezbedna za civilne avione i putnike", naveli su ranije danas iz pres službe aerodroma u Krasnodaru na društvenim mrežama.

Svi letovi su trenutno otkazani, a putnicima je sugerisano da se o promenama informišu na sajtu aerodroma i nalozima aerodroma Krasnodar na društvenim mrežama.

Za razliku od aerodroma Rostov, na kom nema žive duše, u Krasnodaru ima mnogo putnika koji se tiskaju ispred šaltera za informacije ne bi li saznali kad će uspeti da polete na željene destinacije.

Avio-kompanije otkazale su sve letove i na Međunarodnom aerodromu Simferopolj. Kako je saopštila Federalna agencija za vazdušni saobraćaj, letovi za Krim i još 11 aerodroma u Rusiji obustavljeni su do 2. marta.

Pres služba aerodroma preporučila je da se putnici informišu o statusu letova, razmeni ili povraćaju karata na veb-sajtovima i na zvaničnim nalozima avio-kompanija i aerodroma Simferopolj na društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)

Sa međunarodnog aerodroma Rostov Platov otkazani su svi letovi zbog proglašenog ratnog stanja u Ukrajini.

Kako je saopštila pres služba aerodroma, odluka je doneta u vezi sa zabranom korišćenja južnog vazdušnog prostora. Pres služba je takođe saopštila da su tri jutarnja leta koja su krenula za Rostov na Donu promenila kurs i otišla na alternativne aerodrome.

Informacija o otkazivanju letova objavljena je i na društvenim mrežama aerodroma Rostov Platov.

Predstavnici avio-kompanija u komunikaciji su sa putnicima čiji su letovi otkazani.

Zbog situacije u Ukrajini sve više avio-kompanija otkazuje letove za ovu zemlju.

(Telegraf.rs)

Zbog proglašenja ratnog stanja u Ukrajini, sve više avio-kompanija otkazuje letove za ovu zemlju.

Svi letovi sa aerodroma Rostov su otkazani. Putnici na aerodromu u Sočiju čiji su letovi otkazani, prevoze se do hotela.

- Švajcarska avio-kompanija "Swiss" koja je ranije obustavila letove za Kijev i iz Kijeva produžava rok za otkazivanje letova do 26. marta zbog situacije u Ukrajini - rekla je za RIA Novosti Sonja Ptasek, predstavnik pres službe avio-kompanije.

Avio-kompanija Wizz Air saopštila je da privremeno obustavlja sve letove u toj zemlji.

"Putnici sa rezervisanim letovima ka ili iz Ukrajine mogu dobiti više informacija na sajtu wizzair.com ili pozivom korisničkom centru avio-kompanije na broj 00380 893 202 532. Bezbednost i sigurnost naših putnika i posade ostaju naš glavni prioritet i nadamo se da će se u Ukrajini uskoro uspostaviti normalno stanje", navode u Wizz Airu.

“U ovom trenutku, prema aerodromu u Sočiju, 28 od 76 letova je otkazano na inicijativu avio-kompanija. To su letovi za Krasnodar, Rostov i Moskvu. Autobusi prevoze putnike koji su stigli na aerodrom do hotela”, napisao je gradonačelnik na Telegramu.

Više od 200 letova je odloženo ili otkazano jutros na tri moskovska aerodroma - Vnukovo, Domodedovo i Šeremetjevo, pokazuju podaci Iandek.Schedule.

“Turkiš erlajns” otkazao je za danas i sutra sve letove za Ukrajinu zbog zatvaranja ukrajinskog vazdušnog prostora, saopšteno je iz ove avio-kompanije, piše Rojters.

Izvršni direktor “Turkiš erlajnsa” Bilal Eksi objavio je ovu informaciju na Twitteru.

Ukrayna'ya seyahat edecek yolcularımızın dikkatine;

Ukrayna hava sahasının kapatılması sebebiyle 24 - 25 Şubat 2022 tarihli Ukrayna çıkışlı ve varışlı uçuşlarımız iptal edilmiştir. pic.twitter.com/n3G3VI0bGB

— TK HelpDesk (@TK_HelpDesk) February 24, 2022

Francuska avio-kompanija Air France otkazala je pre 48 sati letove za Ukrajinu i iz Ukrajine, zbog bezbednosnog rizika, kao “meru predostrožnosti”.

“Er Frans kontinuirano prati razvoj geopolitičke situacije na servisiranim teritorijama kako bi osigurao najviši nivo bezbednosti letova. Letovi AF1752 i AF1753 za Kijev i iz Kijeva u utorak 22. febuara otkazani su zbog situacije u Ukrajini, iz mera predostrožnosti”, izjavio je portparol franucuske avio-kompanije.

(Telegraf.rs)

Foto: Tanjug/AP

Avioni u civilnom vazdušnom saobraćaju ne lete preko Ukrajine, niti se približavaju ukrajinskim granicama, zbog ruskog napada na Ukrajinu, pokazuju snimci sa sajta Flajt radar koji prati kretanje letelica.

Ruska vojska je počela napad na Ukrajinu, posle iznenadne najave Vladimira Putina, koji je u direktnom TV prenosu objavio da Rusija kreće u "vojnu operaciju".

Predsednik Rusije je objavio početak vojnih operacija dok je u toku bila sednica Saveta bezbednosti UN.

Svetski mediji javljaju da se širom cele Ukrajine čuju eksplozije, pa čak i u Kijevu i Harkivu, najvećim gradovima u državi.

(Telegraf.rs)

Foto:Pixabay

Više od 200 letova je odloženo ili otkazano je jutros na tri moskovska aerodroma - Vnukovo, Domodedovo i Šeremetjevo, zbog ruskog napada na Ukrajinu, pokazuju podaci Iandek.Schedule .

Prema informacijama od 9.40 časova po moskovskom vremenu, 17 letova je odloženo za Vnukovo, 17 je otkazano, 8 letova je odloženo za Domodedovo , 96 je otkazano, 16 letova je odloženo za Šeremetjevo, 51 je otkazano.

Prethodno, od 9.11 časova, broj kašnjenja ili otkazivanja letova iznosio je više od 180. 

Ruska vojska je počela napad na Ukrajinu, posle iznenadne najave Vladimira Putina, koji je u direktnom TV prenosu objavio da Rusija kreće u "vojnu operaciju".

Predsednik Rusije je objavio početak vojnih operacija dok je u toku bila sednica Saveta bezbednosti UN.

Svetski mediji javljaju da se širom cele Ukrajine čuju eksplozije, pa čak i u Kijevu i Harkivu, najvećim gradovima u državi.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/explorerbob

Znajući da je regija u kojoj se glavni grad Danske nalazi jedna od najrazvijenijih, niko ne bi baš očekivao da je u Kopenhagenu mnogo toga podređeno biciklistima. Od najmlađih do najstarijih stanovnika najvećeg danskog grada - svi voze bicikl. Zapravo je to, slobodno se može reći, osnovno prevozno sredstvo u centru glavnog grada Danske, u kome živi oko pola miliona ljudi. Više nego duplo od tog broja njih žive na širem području Kopenhagena.

Praktično na mestu na kome se spajaju teritorija srenje Evrope i Skandinavije, odnosno severnog dela Evrope, leži ovaj grad. Smešten je u južnom delu moreuza Oresund, koji razdvaja Severno i Baltičko more.

Upravo zbog svog položaja, morima i može da zahvali za svoj razvoj.

Najveća danska luka

Pored toga što je Kopenhagen glavni grad Kraljevine Danske, on je i najveća luka cele zemlje, ali i značajan turistički centar. Luka Nyhavan je jedno od osnovnih obeležja grada. Poznata je po izuzetno živopisnoj arhitekturi i građevinama različitih boja. U luci se turistima nudi mogućnost i da uživaju u brojnim ugostiteljskim objektima.

Iako ga prate sva čuda savremenog sveta, u vidu blještavih reklama, brendiranih prodavnica i brzog životnog ritma, u Kopenhagenu se može uživati u živopisnoj arhitekturi, lepo uređenim parkovima i brojnim skulpturama, ali i u ukusima čuvenog danskog peciva i drugim lokalnim specijalitetima.

Šta videti u Kopenhagenu?

Osim čuvenog zabavnog parka Tivoli, izgrađenog još davne 1843. godine, neizostavno treba obići i skulpturu Male sirene, koju prati zanimljiva legenda. Prema njoj, delo vajara Edvarda Eriksena, koje je izrađeno 1913. godine predstavlja sirenu, osuđenu da na tom mestu bude celih tri stotine godina, posle čega bi trebalo da se pretvori u devojku. Skulptura je izrađena po želji osnivača čuvene danske pivare. Visine je 1,25 metara, a teška je 175 kilograma.

U Kopenhagenu se nalazi u kuća u kojoj je kratko živeo Hans Kristijan Andersen, ali i brojni parkovi koje svakako vredi obići.

Za ljubitelje neobičnog, tu je Kristijanija, neka vrsta hipi komune, koja je osnovana 1971. godine. Pored toga što se u tom delu grada održavaju različiti muzički događaji, tu se nalaze i brojne umetničke radionice i galerije. Posebno je atraktivno posetiti neki od restorana u Kristijaniji, budući da nude specijalitete pripremljene od organski gajenih namirnica.

Najduža pešačka zona u celoj Evropi nalazi se u Kopenhagenu. Brojne brendirane prodavnice i perfomasi uličnih umetnika su ono što ulicu Stroget čine još interesantnijom.

Posmatranje smene kraljevske garde ispred palate Amalijenborg smatra se neizostavnom scenom prilikom posete glavnom gradu Danske. Svakog dana u podne po lokalnom vremenu se tu okupe brojni turisti, kako bi uživali u veličanstvenoj smeni kraljevskih gardista.

Ukoliko želite da uživate u pogledu na grad, obavezno posetite Okrugli toranj, koji je još od 1642. godine korišćen za posmatranje zvezda ili crkvu našeg Spasitelja, poznatu po spoljašnjem stepeništu, koje je optočeno zlatom i sa koga se pruža izuzetan pogled.

(Telegraf.rs)

Čini ih nekoliko planinskih venaca, visoravni i vrhova, čija prosečna visina iznosi oko 1.000 metara nadmorske visine. Pripadaju Karpatsko-balkanskim planinama, a prirodne lepote kojima su bogate omogućile su im da u jednom delu budu proglašene nacionalnim parkom.

Južni Kučaj nekada je nosio drugačiji naziv; u narodu su ordinirali nazivi Hajdučke planine i Golubinjačke planine.

Sadašnji naziv planine potiče od više vrsta vukova, odnosno kuča koju su se nastanili u gustim šumama Kučaja; ovde živi jedna od najbrojnijih populacija vukova u celoj Evropi.

Pored vukova, u Kučajskim planinama utočište su pronašli i lisice, zečevi, srne, jeleni, jazavci, veverice, risovi, divokoze, ali i zmije.

Koliko je Južni Kučaj bogat životinjskim svetom, još je bogatiji biljnim vrstama. Na padinama i visoravnima Kučaja rastu kantarion, kamilica, hajdučka trava, majčina dušica, matičnjak, kopriva, sremuš, kao i šumske jagode, kupine, borovnice, divlje jabuke i divlje trešnje.

Južni Kučaj obrastao je hrastovim, javorovim, bukovim, jasenovim i cerovim šumama.

Iako je primamljiv planinarima, savet je da se nikako ne upućujete u samostalno istraživanje blaga Južnog Kučaja, jer se možete vrlo lako izgubiti.

Ood ove godine deo Južnog Kučaja je, uz Staru planinu, pod najvišim stepenom zaštite države.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay

Drevni Egipat glavna je zvezda novog filma. Neposredno pre pandemije oko 1,5 miliona turista je posećivalo dolinu reke Nil i brojne znamenitosti koje se tu nalaze, a posebno Dolinu kraljeva.

Očekivanja su da će najnoviji film „Smrt na Nilu“, reditelja Keneta Brane, zasnovanog na trileru Agate Kristi, imati pozitivan uticaj i na egipatski turizam. Upravo je premijera tog filma jedan od tri ključna događaja ove godine, koji pruža nadu da će se u Egiptu vratiti dani slave iz 2010. godine, kada je Dolinu kraljeva posetilo skoro 15 miliona turista, navodi Dailymail.

Svemu tome doprinosi i obeležavanje stogodišnjice otkriće grobnice faraona Tutankamona, u novembru ove godine i ranije odloženo otvaranje Velikog egipatskog muzeja, u blizini piramida, vrednog milijardu dolara.

Krstarenje Nilom

Obično se na ovaj atraktivni izlet odlučuju turisti koji letuju u Egiptu, mada nije neuobičajeno ni da posećuju ovu zemlju samo da bi uživali u njenom bogatom istorijskom nasleđu.

U zavisnosti od agencijske ponude, može doći do odstupanja u smislu destinacija koje su uvrštene u itinerer. U većini slučajeva to su Luksor i Karnak, te neizostavna Dolina kraljeva, kao i hram kraljice Hatšepsut i Memnonovi kolosi. Zatim se posećuju Edfu i Kom Ombo, kao i Abu Simbel i Asuan.

Izgrađen u čast boga Amona, hram u Luksoru podignut je u periodu vladavine faraona Amenofisa. Na oko dva kilometra udaljenosti od Luksora, na obali reke Nil, nalazi se selo Karnak. Zbog činjenice da se tu nalazi najveća skupina hramova drevnog Egipta, lokalitet je uvršten još 1979. godine na Listu svetske kulturne baštine UNESCO-a. Hramovi u Karnaku posvećeni su trima staroegipatskim božanstvima, a možda najčuveniji deo ovog lokaliteta predstavlja Sala stubova.

Praktično prekoputa Luksora, na suprotnoj strani Nila, nalaze se Istočna i Zapadna dolina, koje čine Dolinu kraljeva. Upravo tu je u prvoj polovini prošlog veka otkrivena i grobnica faraona Tutankamona.

Foto: Profimedia/Xinhua/Xinhua News

Poznat po ptolomejskom naselju boga Horusa, grad Edfu na obali Nila krije i antičko naselje Tell Edfu. Upravo je hram u ovom mestu najbolje očuvan u celom Egiptu.

U Abu Simbelu turisti imaju priliku da se dive lepoti dva hrama, koji su izgrađeni u vreme vladavine faraona Ramzesa Drugog. Jedan od njih je posvećen bogovima Amonu, Ptahu i Ra-Harakhtu, dok je drugi posvećen boginji Hator. Upravo u njemu se nalazi grobnica egipatske kraljice Nefertari.

Hotel u kome je Agata Kristi odsela u Asuanu, jedna je od posebnih atrakcija ovog omanjeg grada. Smatra se da je baš tu pisala knjigu, koja je poslužila Kenetu Brani kao inspiracija za film, čija premijera se očekuje tokom ove godine. Nubijski muzej i Botanička bašta još su od atrakcija Asuana koje vredi posetiti.

(Telegraf.rs)

Zamislite da živite na selu u potpunom skladu sa prirodom.

Da se budite ispod vedrog neba, okruženi zelenilom bujne šume i baštama raznoraznog povrća.

Da vam pored kuće prolazi reka koja je toliko čista da u njoj možete da perete salatu.

Da se ta reka, malo dalje od vašeg ognjišta uliva u drugu, duboku i smaragdnu.

Boje drveća se savršeno uklapaju sa bojama vode.

Da kanuom mirnom plovite po njoj, dok se površine podiže prva jutarnja magla.

Dok neki ovakav život mogu samo da zamišljaju, drugi ga zapravo žive.

I to rade punim plućima, svesni svega što ih okružuje svesni svake sekunde i svakog trena.

Žive i rade u skladu sa prirodom, daleko od grade i njegove vreve, i nema sumnje da su srećni.

Kako izgleda mesto kao iz raja, pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/ddzphoto

U istorijskoj prestonici Španije ima za svakoga po nešto. Isprepletani kvartovi u kojima se život oseća na svakom koraku čine Madrid gradom koji živi 24 sata svakoga dana.

Kao i 70-ih godina prošloga veka, tako je i danas grad čest izbor umetnika i trgovaca umetničkim delima. Gastronomska ponuda je i više nego odlična, dok manje poznati gradski parkovi i zelene površine van centra grada konačno dobijaju priznanja, koja su odavno zaslužili.

Ranije je Madrid bio čest izbor turista, koji su u njemu provodili produžene vikende. Danas se, ipak predstavlja kao odlična destinacija za mini odmor.

Foto: Pixabay/gefe-62

- Ljudi koji dolaze u Madrid obično provedu dve i po noći u gradu, ako je sudeći po brojkama kojima trenutno raspolažemo – izjavio je za Euronews.com Ektor Koronel, generalni direktor za turizam Saveta Madrida i dodao:

Ali mi želimo da ljudi ostanu duže, naravno. Ne morate da žurite, ne morate da trčite svuda, jer Madrid zaslužuje mnogo više. Čak četiri ili pet dana.

Kako jesti kao lokalci?

Poslednjih godina je u Madridu uočljiva ekspanzija gastronomske ponude. Širom grada se mogu videti novi restorani, barovi i pijace. Ipak, sve to se nije dogodilo preko noći, uzevši u obzir da kultura ishrane stanovnika ovog španskog grada seže vekovima unazad, objasnio je Koronel.

- Sve se dešava oko stola. Najbolje iskustvo je kada sedite sa svojim ljudima, koji piju i jedu. Naravno, imamo i restorane koji su nosioci Mišlenove zvezdice, ali imamo i najstariji restoran na svetu. A sada Madrid cveta – dodao je.

Upravo je ta gastronomska eksplozija dovela i do pojave novih pijaca na ulicama, ali i restorana i inovativnih koncepata kuvanja, koji su se pojavili u gradu. Zbilo se to čak i tokom pandemije.

Foto: Tanjug/AP

- Ako idete u bilo koji „običan“ restoran, nije lako da uspete da rezervišete mesto u njemu vikendom. Ali to nije zato što imamo vrhunske kuvare, već zato što ljudi vole da uživaju. Upravo to je u srcu naše kulture.

I mada bi Španija mogla da bude okarakterisana kao odlična destinacija za ljubitelje mesa i gurmanskih specijaliteta, u Madridu postoji i bogata ponuda za vegane i vegetarijance.

Upoznajte Madrid na najbolji način

Ukoliko želite da bolje upoznate duh nekog grada, podrazumeva se da treba upoznati njegove znamenitosti, ali i skrivene kutke, za koje ne znaju mnogi turisti.

Umetnička strana Madrida oduševljava mnoge posetioce, tim pre što se u ovom gradu nalazi i nacionalni muzej Prado.

- Salelas je deo Madrida, u kome se nalaze privatne galerije, veoma poznate u Nemačkoj, Francuskoj i nordijskim zemljama. Upravo tu dolaze ljudi jednom ili dva puta godišnje kako bi videli i kupili umetnička dela. Veoma je neobično i malo ljudi u Madridu zna za taj deo – napomenuo je Koronel.

Želja nadležnih u gradu je i da se turisti bolje upoznaju sa brojnim parkovima i zelenim površinama. Park El Retiro jedan je od najčešće posećivanih, ali i najomiljenijih za stanovnike Madrida. U parku koji se nalazi na listi Svetske baštine UNESCO, osim oko 15.000 stabala, postoje i ružičnjak i veliko jezero.

(Telegraf.rs)

Podignut je oko manastira 1216. godine, a naziv grada potiče od plemićke porodice Sent-Magoč koja je imala posede na ovom prostoru i kraj obale reke Tise - pretpostavlja se da su oni i osnivači grada.

Grad je bio na udaru Mongola, a potom i Turaka. Tri velika požara - u 18, 19. i 20. veku usporili su razvoj Sente i uništili Gradsku kuću i veliku crkvu na Glavnom trgu. Potom je izgrađena nova, monumentalna Gradska kuća, a u užem centru grada podignuto je više zgrada u secesionističkom stilu.

Danas je Senta atrakcija za posetioce iz drugih delova Srbije, posebno za one koji vole lovački turizam, vožnju skelom i obilaske znamenitosti i spomenika kulture.

Gradska kuća sa kulom, Vatrogasni dom, spomen-kompleks na obali Tise koji čuva uspomenu na čuvenu Bitku kod Sente, Palata parohije i muzej, crkva Svetog Arhangela Mihajla, crkva Svetog Antuna, zavičajna kuća Stevana Sremca i Kuća starih zanata samo su neke od atrakcija koje ne bi trebalo propustiti.

U Senti je, takođe, otvoren i Muzej čokolade, gde posetioci mogu da isprate način proizvodnje ove poslastice kroz istoriju kroz razne etape, ali i da vide maketu zgrade opštine Senta izlivenu u čokoladi.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Svake godine planina Zao u Japanu postaje turistička Meka.

Na hiljade turista hrli iz svih delova sveta kako bi svedočile grandioznom fenomenu.

U pitanju je raritet poznat kao juhio (Yuhyo), što u prevodu znači snežna čudovišta.

Gore na planinskim vrhovima vetrovi na krošnje i stabla jela nanose kapljice vode sa obližnjeg jezera.

Te kapi se lede formirajući gotovo horizontalne kristale leda i figure koje podsećaju na snežna čudovišta.

Inače, planina Zao se nalazi između regija Jamagata i Mijagi, na 1 840 metara nadmorske visine.

Kako izgleda, pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)

Foto: AP/Tanjug

Sezona cvetanja trešnje u Japanu privlači milione turista iz celog sveta. Da li bi trenutno aktuelna ograničenja za ulazak u zemlju zaista mogla da budu ublažena, ostaje nam da vidimo, uzevši u obzir da je već oko dve godine Japan mahom bio zatvoren za turiste.

Postoje indicije, navodi Euronews.com da će u martu granice biti ponovo otvorene. Očekivano, tu vest sa nestrpljenjem žele da čuju ne samo zaposleni u turizmu, već i svi oni koji žele da posete ovu ostrvsku zemlju.

Trenutno aktuelna, vrlo stroga ograničenja su na snazi do 28. februara. Iako se može dogoditi da budu produžena, Kyodonews navodi da Japan ipak razmatra ublažavanje zabrane ulaska stranim nerezidentima. Nema sumnje da će svi u turističkom sektoru biti oduševljeni ako do ublažavanja mera bude došlo uskoro. Tim pre što je Japan u aprilu 2019. godine, tokom sezone cvetanja trešnje, posetilo skoro tri miliona turista.

Foto: Tanjug/AP

Zašto je Japan najlepše posetiti kada cvetaju trešnje?

Ako posetite Zemlju izlazećeg sunca, kako se često Japan naziva, u bilo koje vreme osim kada cvetaju trešnje, doživećete je na sasvim drugačiji način. Ali ako to učinite onda kada se miris cveta ovog drveta širi ulicama Tokija i drugih japanskih gradova, bićete opčinjeni.

Sezona cvetanja trešnje u Japanu je krajem marta, odnosno početkom aprila, kako u kom delu zemlje - na jugu cveta ranije, na severu nešto kasnije.

U zavisnosti od toga koja je vrsta trešnje u pitanju, cvet može biti bele ili nežnoružičaste boje. No, koja god da je boja u pitanju, prizor je fanstastičan. Fotografisanje turista uz brojna stabla trešanja je u tom periodu vrlo čest prizor, i to ne samo na ulicama Tokija, već i u drugim japanskim gradovima.

Japanci poštuju prirodu i njene cikluse, pa ne čudi što cvetanje trešnjinog drveta, a kasnije i opadanje cvetova mnogi od njih porede sa životom i njegovom prolaznošću.

Foto: AP/Tanjug

U to vreme, stanovnici Japana imaju i praznik, nazvan Hanami. Običaj je da tada sa porodicom i prijateljima odlaze na piknik u prirodu kako bi uživali u svoj njenoj lepoti, oličenoj u trešnjinom cvetu.

I ne samo da na takav način uživaju, već je u tom periodu nekako sve u Japanu posvećeno trešnjinom cvetu. U mnogim prodavnicama može se uživati u kolačima i pićima koja imaju ukus trešnje. U nekim japanskim gradovima se organizuju i festivali u čast trešnje i njenog cveta.

Interesantno je tada isprobati i čaj od usoljenog cveta trešnje. Iako je neobičnog ukusa, vredi uživati u njegovoj pripremi. Budući da se cvetovi trešanja usole kako bi se održali, nakon prelivanja nekoliko njih vrelom vodom, pred vama će se ti cvetovi otvoriti. Tako da i na taj način možete uživati u njihovoj lepoti. Posle toga će vam biti još jasnije zbog čega je u Japanu period cvetanja trešanja pravi praznik.

(Telegraf.rs)

Osnovan je u 12. Ili 13. veku - tačni podaci ne postoje, a o drevnosti svetinje svedoče sačuvane freske.

Ne zna se ni kako je dobio ime, ali kako je biljkama smilju, bosilju i kovilju naš narod oduvek pripisivao čudotvorna svojstva, nije nemoguće da je manastir baš po biljci kovilje i dobio ime.

Ovde je otvorena i jedna od najstarijih škola u Srbiji 1867. godine, kao i škola za buduće sveštenike.

Manastir čine dva hrama - jedan je posvećen Svetim arhanđelima, a drugi Svetom Nikoli. Hram posvećen Svetim arhanđelima naslanja se na stenu i delom je smešten u pećini, zbog čega je posebno interesantan turistima koji dolaze u obilazak ovog dela Srbije.

U narodu se često može čuti da je ovaj manastir “stariji od Studenice”, iako nema istorijskih podataka koji bi to mogli da potvrde.

Ono što, međutim, turiste posebno privlači da dođu u Kovilje je želja da osete poseban mir kakav vlada u blizini svetinja i da se sažive sa prirodom koja okružuje Kovilje. Tu se, smatraju vernici, briše granica između mogućeg i nemogućeg, a u prilog tome podsećaju na priču o tome kako je monah Amvrosije u blizini ovog manastira pripitomio ni manje ni više nego vuka.

Vučicu Alfu doneli su monahu kad je imala svega petnaestak dana. On ju je hranio mlekom na svaka četiri sata kako bi rasla i jačala. Kad je porasla, pratila je monaha Amvrosija u stopu, prema njemu pitoma i bezazlena poput goluba, zahvalna što ju je spasio.

Ali, monah je govorio da nikada nije pripitomio Alfu, već da je učio od nje:

- Vuk te uči žrtvi, praštanju, poverenju i ljubavi. Za ono što gradiš i stvaraš, moraš se žrtvovati. A mi hoćemo sve to da preskočimo. Žrtvovanje nam nije ni u srcu, ni u mislima. Hoćemo sve bez žrtve. E, ja se od Alfe učim žrtvovanju. Duboko sam uveren da samo lepota i ljubav mogu danas da spasu svet. Ona mi to svakoga dana dokazuje…

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Telegraf.rs

Da je naša zemlja bogata prirodnim lepotama i istorijskim nasleđem, nije nepoznat podatak. Uzevši u obzir bogatu i burnu istoriju ovog područja, nije čudno što se širom Srbije nalaze ostaci brojnih, tada strateški vrlo važnih utvrđenja.

Neke od tvrđava su građene sa ciljem očuvanja tadašnjih gradova. Neke sa ciljem zaštite manastira, a većina ih je imala strateški vojni značaj.

Tvrđava Stari Ras smatra se jednom od najstarijih na području naše zemlje. Zajedno sa Petrovom crkvom, posvećenom Svetim apostolima Petru i Pavlu, te srednjevekovnim manastirima Đurđevi stupovi i Sopoćani, nalazi se na Listi svetske kulturne baštine UNESCO-a.

Foto: Privatna arhiva

1. Niška tvrđava

Smeštena u blizini Nišave, ova tvrđava se nalazi u neposrednoj blizini centra Niša i predstavlja jedno od njegovih obeležja. Smatra se jednom od najbolje očuvanih ne samo u našoj zemlji, nego i na području centralnog Balkana.

Ukupna dužina bedema Niške tvrđave je 2.100 metara, dok je njihova prosečna debljina tri, a visina osam metara. Prostire se na površini većoj od 20 hektara i karakteriše je nekoliko arheoloških slojeva, kao i nekoliko prostornih celina.

Pogled na Nišku tvrđavu pod noćnim osvetljenjem. Foto: Shutterstock

Osim zgrade Istorijskog arhiva, spomenika knjazu Milanu Obrenoviću i Spomen kosturnice učesnika Topličkog ustanka, u Niškoj tvrđavi nalaze se i Letnja pozornica, umetnički paviljon, meteorološka stanica koja funkcioniše još od kraja 19. veka, te kompleks Pašinog konaka i Lapidarijum, u kome se, pored ostalog, mogu videti antičke skulpture i spomenici.

2. Petrovaradinska tvrđava

Jedno od obeležja Srpske Atine je i Petrovaradinska tvrđava. Naziv „Gibraltar na Dunavu“ zaslužila je zbog zvoje veličine i činjenice da dominira tim delom Dunava.

Okarakterisana je kao Spomenik kulture od velikog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Novog Sada.

Petrovaradinska tvrđava je građena u periodu od 1692. do 1780. godine. Prvi put je za posete zvanično otvoren njen veći deo 29. novembra 1951. godine, kada je obeležavan dan tadašnje republike.

3. Beogradska tvrđava

Kako da posetite prestonicu Srbije, a da ne prošetate stazama Beogradske tvrđave? Staze Kalemegdanskog parka vijugaju kroz Beogradsku tvrđavu, koja se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Pored toga što se sa bedema Beogradske tvrđave pruža neverovatan pogled na Beograd, ona je i domaćin brojnim manifestacijama. U okviru Tvrđave nalaze se, između ostalih i Vojni muzej, Beogradski zoološki vrt, ali i crkva Svete Petke i crkva Ružica, kao i nekoliko ugostiteljskih objekata.

4. Maglič

Oko 20 kilometara deli Kraljevo i mesto na kome je tokom srednjeg veka postojao grad Maglič. U toku 13. veka, kada je utvrđenje izgrađeno, tu je prolazio vrlo važan put prema Kosovu polju.

Srednjovekovna tvrđava Maglič; foto Petar Nešić i Bogdan Pantić

U okviru Magliča nalaze se Mali grad sa donžon kulom, dve kapije i osam kula, zatim palata, crkva posvećena Svetom Đorđu, kao i bunar i rezervoar. Dužina bedema je 270 metara, dok im je širina dva metra. Od osam kula Magliča, šest ih je visoko oko 12, a dve oko 10 metara.

5. Golubačka tvrđava

Tvrđava Golubac ili Golubački grad pripada području Nacionalnog parka Đerdap i izgrađena je tokom 14. veka.

Pre nepune tri godine je tvrđava kompletno obnovljena i otvorena za posete. Osim dve velike kolske kapije, tu su i 10 kula, a čine je prednji, zadnji i gornji grad.

Danas u tvrđavi Golubački grad postoje različite zone, budući da i dalje ima onih koje su nedovoljno bezbedne i koje je moguće posetiti, ali samo u pratnji posebnog pratioca i uz maksimalno poštovanje svih bezbednosnih mera.

Cene osnovnih ulaznica su 600 dinara, dok je besplatan ulazak maloletnim posetiocima u pratnji roditelja ili staratelja, a cena ulaznica za penzionere 300 dinara. Od 800 do 1.500 dinara se kreću cene ulaznica za punoletne posetioce za plavu, crvenu i crnu zonu tvrđave, kada su otvorene za posete.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay

Odmah nakon američke države Vašington, država Njujork poznata je kao najveći uzgajivač jabuka na američkom tlu. Ipak, čuveni nadimak „Velika jabuka“ nema nikakve veze sa tim.

Zapravo, ta krilatica prvi put je postala popularna oko 1920. godine. Džon Fic Džerald, novinski izveštač sa trka konja čuo je tada od afroameričkih radnika iz Nju Orleansa kako kažu da idu u „Veliku jabuku“. Zapravo se to odnosilo na staze za trke konja, koje su svakako bile veće u Njujorku.

Ubrzo posle toga ovaj izveštač je često u svojim kolumnama pominjao Njujork kao „Veliku jabuku“. Tokom naredne decenije mnogi džez muzičari usvojili su ovu krilaticu, ukazujući na taj način da je Njujork dom muzičkih klubova koji spadaju u „veću ligu“, navodi History.com.

Foto: Tanjug/AP

Vremenom se zaboravilo na ovu krilaticu. Sve do 70-ih godina prošlog veka, kada je korišćen kao deo turističke kampanje, koja je imala za cilj poboljšanje imidža grada. Iako je u to vreme Njujork smatran najnaseljenijim američkim gradom, stopa kriminala i ekonomski problemi u njemu bili su na visokom nivou.

Za kreiranje reklamne kampanje koja je koristila krilaticu „Velika jabuka“ zaslužan je predsednik Kongresnog i biroa za posetioce Njujorka, Čarls Džilet. Budući da je bio ljubitelj džeza, znao je da je termin „Velika jabuka“ korišćen u znak poštovanja prema ovom američkom gradu.

Ubrzo je pripremljen i reklamni materijal kampanje. Promotivne majice, bedževi i drugi zanimljivi detalji sa neizostavnom jabukom preplavili su u to vreme grad, a posetioci su bili pozivani da „zagrizu Veliku jabuku“.

Ovog puta, krilatica je opšteprihvaćena. I tako je ostalo do današnjih dana.

Interesantno je pomenuti da je u kratkom periodu pre „Velike jabuke“, Njujork bio poznat kao „Nova pomorandža“. U vreme kada su u drugoj polovini 17. veka Holanđani preuzeli grad od Engleza, a u čast Vilijama III Oranskog (engl. William III of Orange), nazvali su ga "Nova pomorandža". Već naredne godine, engleska strana ponovo preuzima kontrolu nad gradom, pa vraća i prethodni naziv.

(Telegraf.rs)

Rudnik ima čak osam vrhova, od koji je najviši Cvijićev vrh (1.132 metra nadmorske visine), a čak dva vrha nose isti naziv – Javor.

Planina je obrasla bukovim, hrastovim i javorovim šumama, a ispresecana je zelenim proplancima i bistrim potocima, što predstavlja posebnu poslasticu za planinare.

Ali, Rudnik je omiljena destinacija i lovcima, jer se na ovoj planini nalaze brojna lovišta za visoku i sitnu divljač.

Iako postoji nekoliko verzija o tome kako je planina dobila ime, najduže se zadržala ona koja kaže da je Rudnik dobio ime po rudama kojima je izuzetno bogat.

Kralj Dragutin je na Rudniku kovao svoj novac; ovde je nastao bio prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom.

Pre sedam godina, za vreme arheoloških istraživanja na Rudniku je pronađen tipar kneza Lazara. Na metalnoj pločici prikazan je jedinstven šlem sa ukrašenim bivoljim rogovima, što je bio zaštitni znak velikog srpskog kneza. Ovaj pečat je ujedno i dokaz da je knez Lazar boravio na Rudniku i upravo ovde izdavao svoje povelje.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Otvaranje Australije za turiste najjasniji je pokazatelj napuštanja strogog pristupa u borbi protiv pandemije korona virusa i opredeljenja za suživot sa korona virusom uz vakcinaciju, kako bi se smanjila smrtnost i broj teških slučajeva bolesti.

Najveći broj od 2,7 miliona slučajeva zaraženih korona virusom u zemlji zabeležen je s dolaskom varijante omikron krajem novembra.

Bez obzira na to, s jednom od najvećih svetskih stopa vakcinacije - više od 94 odsto ljudi starijih od 16 godina - zabeleženo je samo nešto manje od 5.000 smrtnih slučajeva, što je samo delić stopa smrtnosti u mnogim drugim razvijenim zemljama.

Odluka o otvaranju granica za strane turiste stupa na snagu posle malo više od mesec dana otkako je iz ove zemlje deportovan svetski teniski as Novak Đoković, iako mu je prethodno odobreno medicinsko izuzeće od vakcinacije protiv korona virusa.

(Telegraf.rs)

Najviše su skočile cene turističkih aranžmana u Grčkoj, omiljenoj destinaciji na kojoj naši turisti provode letnji odmor

Kažu, poskupljenje energenata, po domino efektu, podiglo je cene gotovo svih proizvoda, pa i usluga. Tako je u proseku apartmanski smeštaj u Grčkoj poskupeo 15 odsto, a hotelski 20.

- Radna snaga koja dolazi iz Bugarske više nije prisutna, poskupela je cena radnog sata i sve je to automatski podiglo cenu apartmanskog smeštaja. Što se tiče hotelskog smeštaja, smanjen je obim soba koje su na raspolaganju, a samim tim povećana je cena zakupa hotelskog smeštaja - kažu za RTS iz jedne turističke agencije.

Turska je još prošlog leta povećala cene, pa se one sada neće bitnije menjati. Većina naših agencija ima čvrste višegodišnje ugovore sa turskim hotelijerima koji ih štite od dodatnog poskupljenja.

Državljani Srbije i dalje ne mogu da putuju turistički u Italiju, ali agenti očekuju da će se i ova evropska zemlja biti otvorena 1. maja. Ono što, međutim, turiste neće obradovati su pretpostavke turističkih agenata da će i Italijani podići cene.

U Španiju naši turisti već putuju, a tamo su cene na nivou od pre pandemije korona virusa.

Polako se otvaraju i takozvane daleke destinacije.

Kako kažu u agencijama koje rade ove destinacije, sada su najtraženiji Zanzibar, Maldivi i Dominikanska republika.

- Gledamo da imamo dobre konekcije sa avio-kompanijama, da unapred kupujemo karte i na taj način zaštitimo cene, ali te cene su zaista povoljnije u odnosu na one pre pandemije, jer se avio-kompanije na tim dalekim letovima trude da povrate ono izgubljeno kroz povoljnije cene - poručuju agenti iz agencija koje u svojim ponudama imaju daleke destinacije.

Ekonomisti nisu iznenađeni poskupljenjem turističkih usluga.

- Mislim da je faktor koji su mnogi zanemarili visoka inflacija u evrozoni - kaže ekonomista Goran Nikolić.

- Prošle godine je ona bila preko pet odsto, a kad imate takvu inflaciju za očekivati je da imate i rast cena usluga, posebno u turizmu. Turistički biznis je trpeo velike gubitke tokom 2020. godine, u nešto manjoj meri i 2021. i ovo je godina kada oni žele da to isprave i da se vrate na normalan režim poslovanja.

Zemlje severa Evrope ukinule su gotovo sve epidemiološke mere, to su uradili i Britanci, a i Nemačka će se tokom marta vratiti uobičajenom životu. Žitelji tih zemalja su inače najveći evropski putnici. Na povećanje cena aranžmana uticaće i to što oni ovoga leta neće pitati za cenu. Biće im samo važno da, posle dvogodišnje pauze, desetak dana uživaju na toplom mediteranskom suncu.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

U severozapadnom delu Bačke, na potezu između Odžaka i Sombora, smešten je Apatin. Naselje se nalazi na levoj obali reke Dunav. Apatinski rit se uz Monoštorski rit čine Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.

Baš zato što je Apatinski rit i dalje poplavna zona, može se reći da je poseban, budući da predstavlja područje poznato po biološkoj raznolikosti, u kome vladaju neizmenjeni hidrološki uslovi.

Zbog blizine Dunava, krakateristika prirode i odličnog položaja, mnogi su upravo Apatin tokom vekova birali za svoj dom. Zato je danas u gradu uočljiv uticaj različitih kultura. Nakon Sarmata i Kelta, ovo područje naseljavaju pored ostalih, Goti, pa Rimljani, Sloveni i Mađari.

Foto: Shutterstock

Jedan od najlepših vojvođanskih gradova

Prvi pisani trag o naselju na području današnjeg Apatina datira iz 1011. godine. U prvoj polovini 15. veka je bio u posedu srpskog despota Stefana Lazarevića. Interesantan je podatak da je naselje u kome su živeli gusari, Bogčinovac ili Bokčenovići, bilo udaljeno tek oko kilometar od grada. Naselje je funkcionisalo u periodu od 16. do 18. veka.

Po dolasku nemačkih kolonista, grad se ubrzano razvija. Osim crkve i gradskog centra, polovinom 18. veka bivaju izgrađene i mnoge zgrade, kako javne, tako i stambene, ali i škola i radionice lokalnih zanatlija. U to vreme Apatin dobija i pivaru, kao i tekstilnu radionicu, koja je bila jedna od najznačajnijih na području Bačke u to vreme. Sve je to doprinelo da Apatin 1760. godine bude i zvanično proglašen za stalno trgovište, te da stekne poseban status.

Nažalost, krajem tog veka, poplava neverovatnih razmera uništava veći deo grada. Ali ubrzo se Apatin obnavlja i ekonomski razvija i to najpre zbog izuzetno razvijene trgovine i zanatstva, kao i brodogradnje.

Međunarodna marina u Apatinu izgrađena je po savremenoj tehnologiji iz Švedske i jedina je takve vrste na Dunavu, koja ima pontone izrađene od lako plivajućeg betona.

Foto: Shutterstock

Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“

Ritske plavne šume čine veći deo površine ovog rezervata, koji predstavlja kombinaciju kako vodenih ekosistema, tako i kopnenih.

Na području ovog specijalnog rezervata prirode, koji je proglašen 1989. godine, živi više od hiljadu biljnih vrsta. Tu obitava i 230 vrsta ptica, 55 vrsta riba i 51 vrsta sisara, kao i 9 vrsta gmizavaca i 11 vrsta vodozemaca. Prisutne su i brojne vrste beskičmenjaka.

Zanimljivo je pomenuti da u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“ obitava čak više od 60 vrsta leptira.

(Telegraf.rs)

Pre više od jednog veka, 1908. godine Lajkovac je bio određen za železničku stanicu uzanog koloseka Obrenovac – Valjevo.

Ubrzo je postao najveća železnička stanica i najveća raskrsnica uzanih pruga na našim prostorima. Stanica je imala 49 skretnica i 41 kolosek.

Ujedno, Lajkovac je bio „Jugoslavija u malom“, jer su ovde živeli železničari iz svih krajeva Jugoslavije. Istorijski izvori navode da je sa železničkom prugom u Lajkovac stiglo čak 25 nacija.

Na stanici koja je opevana i u čuvenoj pesmi „Ide Mile lajkovačkom prugom“ voz se zadržavao tačno osam minuta, koliko je bilo potrebno da se zamene lokomotive. Putnici su to vreme koristili da se u čuvenoj staničnoj restoraciji okrepe burekom koji je spravljao još čuveniji majstor Dragan.

Poslednji „Ćira“ sa stanice Lajkovac prema Čačku uskom prugom otišao je 31. decembra 1969. godine. Do tada, u Lajkovcu je radilo čak 1.500 železničara.

Danas, železnička stanica Lajkovac je prolazna stanica na pruzi Beograd – Bar, ali slavna železnička istorija ove varoši živi u srcima svih onih koje je uspavljivao pisak lokomotive i koji su odrasli na „železničarskom hlebu sa sedam kora“...

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Rina

Tokom proteklih praznika planine na zapadu Srbije bile su izuzetno posećene, a najpopularniji svakako je i dalje Zlatibor kroz koji je za samo nekoliko dana prošlo preko 35.000 posetilaca.

- Već tradicionalno polovinom februara skoro svi smeštajni kapaciteti su popunjeni, a na Zlatiboru se tražio krevet više. Pokazalo se da je to destinacija broj jedan kad je u pitanju porodični odmor, ali i za omladinu koja voli skijanje i snežne avanture.

Nezaobilazne atrakcije koje je posetio najveći broj turista jesu Gold Gondola, kao i neizbežna Stopića pećina - izjavio je za RINU Vladimir Živanović direktor TO Zlatibor.

Planina koja iz godine u godinu postaje sve popularnija jeste i Zlatar, koja je od devestiranog mesta sada jedna od top turističkih lokacija. Danima unazad bilo je sve rezervisano i nije bilo moguće pronaći smeštaj ukoliko to niste učinili na vreme.

- Ogromno interesovanje je zabeleženo polovinom februara, pa postaje praksa da i osim u decembru i januaru i sada imamo veliki broj gostiju. Svi smeštajni kapaciteti bili su popunjeni čak i nekoliko sedmica ranije.

Na Zlataru ima dovoljno snega, pa su posetioci uživali su skijanju i sankanju, a najpopularniji sadržaj bila je vožnja kvadovima do netaknutih predela, vrha Zlatara i vidikovca sa kog puca veličanstven pogled na meandre Uvca - kaže Branko Pucarević direktor TO Zlatar.

Da je razvoj turizma na ovoj planini u ekspanziji pokazuje i da je višestruko skočilo interesovanje za kupovinu placeva, a skoro svi su i rasprodati. Narednih godina očekuje se dodatno povećanje smeštajnih kapaciteta na Zlataru.

- Investitori su prepoznali Zlatar kao odlično mesto za ulaganje. Izgrađeni su novi apartmani i na taj način polako rešavamo naš ključni problem, a to je mali broj smeštajnih kapaciteta. Sada smo u prilici da ostavarimo rekordan broj noćenja - naglasio je Pucarević.

(Telegraf.rs/RINA)

Foto: Pixabay/martinstr

Retko koja zemlja se može pohvaliti uspehom tokom pandemije kao Dominikanska Republika u tom delu sveta, pa ne čudi što broj posetilaca daleko nadmašuje ostale karipske destinacije.

Za razliku od mnogih drugih karipskih zemalja, Dominikanska Republika ne zahteva dokaz o vakcinaciji, rezultate testa ili karantin za putnike iz većine zemalja.

Međutim, kada su u pitanju državljani Republike Srbije, zahteva se samo negativan test, ali isključivo ako je reč o samostalno organizovanom putovanju. Na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije navedeno je da nije potrebno pokazati sertifikat o vakcinaciji, kao ni negativan PCR test, za turiste koji imaju organizovan smeštaj u hotelskim kompleksima.

Dominikana / pixabay.com

Ipak, ukoliko turisti posećuju bilo koji ugostiteljski objekat, tržni centar, prodavnicu, banku ili sportski centar van hotelskog kompleksa, neophodno je da prilikom ulaska pokažu validan dokaz o vakcinaciji uz lični dokument. Ukoliko turista iz naše zemlje nema dokaz da je primio dve doze vakcine, neophodno je da tom prilikom pokaže original PCR testa, čiji rezultat naravno mora biti negativan, s tim da test ne sme biti stariji od sedam dana i mora biti urađen u ovlašćenoj državnoj instituciji.

Sve navedeno odnosi se na putnike straije od 12 godina.

Osim navedenih uslova, za ulazak na teritoriju Dominikanske Republike potrebna je i validna viza, odnosno turistička propusnica, koja ima rok važnosti od 30 dana i košta 10 američkih dolara. Turističku propusnicu putnici treba da pribave na namenskom šalteru na aerodromu, prilikom ulaska na teritoriju zemlje. Još jednu obavezu imaju turisti i to prilikom izlaska iz zemlje, kada je neophodno da plate iznos od 20 američkih dolara.

Na svu sreću, ovi detalji su nepoznati većini putnika koji odlazena ovu destinaciju organizovano, prosto zato što većina agencija u cenu aranžmana uračunava sve te troškove. Ukoliko se putuje u samostalnoj režiji, trebalo bi pripremiti toliku svotu novca i prilikom ulaska i prilikom izlaska iz zemlje.

Foto: Pixabay/12019

Zašto je popularna destinacija?

Beli karipski pesak i odlični hoteli visoke kategorizacije, ali i izuzetno ljubazni domaćini, primarni su razlozi zbog kojih turisti iz celog sveta biraju baš Dominikanu za odmor.

Ono što mnoge fascinira jesu ipak domaćini. Uprkos prilično teškim uslovima u kojima žive, svako od njih će vam uputiti osmeh. A ništa nije čudno ni da ih čujete kako pevaju dok rade ili da uživate u njihovoj igri, kada čuju neku lepu latino melodiju.

Hoteli u ovoj zemlji su posebna priča. Osim onih koji su poznati širom sveta, ima i onih koji su poznati među turistima - obožavateljima Dominikane kao destinacije. I u svima njima se osoblje maksimalno trudi da udovolji gostima.

Većina rizorta nudi uslugu na bazi All Inclusive, što turistima pruža mogućnost da uživaju u izuzetnim jelima. Ipak, ono što će opčiniti svakoga ko poseti Dominikanu, čak i ako je pre toga imao prilike da uživa u nekom hotelu visoke kategorizacije na drugoj destinaciji, jeste ponuda voća. Kako onog za koje znaju mnogi, tako i onog koje uspeva samo u tom delu sveta. I mada znamo ukus, ananasa, narandži, banana i drugog voća, ono na Dominikani ima zaista poseban ukus.

Foto: Pixabay/luidmilakot

Zahvaljujući nekonvencionalnoj strategiji za sticanje konkurentske prednosti, broj posetilaca je drastično povećan. Akcenat je stavljen na vakcinaciju zaposlenih u sektoru turizma. Prema podacima Ministarstva turizma, gotovo 100% od 174.000 njih je vakcinisano. – Znali smo da je to rizik i želeli smo da ga preuzmemo - izjavila je Žaklin Mora, zamenica ministra turizma za Nytimes i dodala da je strategija funkcionisala.

Prema njenim tvrdnjama, prošle godine je zemlja zaradila oko 5,7 milijardi dolara od turizma, dok je istovremeno održavala nižu stopu smrtnosti u odnosu ne samo na Meksiko, nego i na druge zemlje, koje su imale mnogo restriktivnije mere.

U jednom trenutku su se radnici u turističkom sektoru, ali i medicinsko osoblje pobunili protiv obaveze nošenja maski i pokazivanja dokaza o vakcinaciji za zaposelene u sektoru turizma, što nije važilo i za turiste. Zato su krajem januara donete nove, malo oštrije mere, s tim da i dalje rizorti na Dominikani nisu pogođeni njima.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay

Za ulazak u Sloveniju više nije potrebna kovid propusnica, a oni koji su bili u visokorizičnom kontaktu sa zaraženom osobom ne moraju da budu u karantinu.

To su promene u režimu epidemioloških restriktivnih mera koje danas stupaju na snagu u Sloveniji, prenela je agencija STA.

Vlada u Ljubljani je objavila da se kovid 19 više ne smatra karantinskom bolešću, zbog čega nema potrebe da putnici moraju da imaju dokaz o vakcinaciji, rekonvalescenciji ili testiranju.

Iako karantin više nije obavezan za one koji su imali bliski kontakt sa inficiranima, savet tim osobama je da se samotestiraju u narednih sedam dana.

Kao rezultat ovih promena, obustavljeno je i praćenje kontakata zaraženih, ali, prema rečima ministra zdravlja Slovenije Janeza Poklukar a, sva ostala ograničenja ostaju na snazi.

Ipak, prema podacima dostupnim na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, koji su poslednji put ažurirani 18.02.2022. godine, važeći uslovi za ulazak srpskih državljana u Sloveniju su sledeći:

Državljani Republike Srbije mogu da uđu u Sloveniju uz posedovanje PCR testa ne starijeg od 72 sata, brzog antigenskog testa (HAGT) ne starijeg od 48 sati, lica koja prilože potvrdu o pozitivnom PCR testu starijem od 10 dana, ali ne starijem od 6 meseci, odnosno potvrdu lekara da su preležali korona virus, a da od početka simptoma nije prošlo više od šest meseci ili ukoliko prilože zeleni karton o vakcinaciji kojom se dokazuje da je od primanja druge doze vakcine proizvođača Biontech/Pfizer proteklo najmanje 7 dana, Moderna, Sputnik V, Johnson&Johnson, Sinovac Biotech, Sinopharm proteklo najmanje 14 dana i AstraZeneca najmanje 21 dan.

Za tranzit kroz Republiku Sloveniju neophodno je posedovati dokaz o ulasku u zemlju odredišta i može trajati maksimalno 12 sati .

(Telegraf.rs)

Foto: Promo/Centar za kulturu Grocka

Nekoliko generacija porodice Rančić živelo je u kući u Grockoj počev od kraja 18, odnosno početka 19. veka, pa sve dok Magdalena Rančić, naslednica kuće, nije donela odluku da je zavešta Opštini Grocka.

Pored toga što predstavlja spomenik kulture od velikog značaja i nalazi se pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Grada Beograda, Rančićeva kuća specifična je po još nečemu. Jedna je od retkih varoških kuća čiji je izgled i danas potpuno isti, kao što je bio i u trenutku gradnje.

U blizini Gročanske čaršije, na uzvišenju u Majevičkoj ulici, nalazi se ovo zdanje, izgrađeno u kosovsko-moravskom stilu.

Telegraf.rs

Kuća bez eksera

Da sve bude još zanimljivije, ne samo da je za gradnju kuće porodice Rančić korišćen materijal iz tog kraja, već prilikom njene gradnje nije iskorišćen nijedan ekser.

Izuzev širokih streha, ovu varošku kuću karakteriše i krov od ćeramide i divana ili doksat od drveta. Podsećanja radi, doksat je neka vrsta zaštićenog balkona, koji se obično nalazio na spratu i to obično u islamskim kućama. Međutim, kada je u pitanju moravski stil gradnje u srpskoj arhitekturi, divana ili doksat predstavlja svojevrstan produžetak trema, koji je izdignut. Obično je natkriven i štiti ga upravo streha. Najčešće je doksat korišćen za uživanje u toku letnjih meseci.

Upravo zbog odlično očuvanih primarnih arhitektonskih elemenata, ali i zbog kvaliteta i trajnosti materijala, te načina njegove obrade, Rančićeva kuća je stavljena pod zaštitu i okarakterisana kao spomenik kulture od velikog značaja.

Foto: Promo/Centar za kulturu Grocka

Jedna od najvrednijih kuća beogradske opštine

Najverovatnije početkom 19. veka je izgrađena kuća porodice Rančić. Bila je to takozvana kosovska prizemljuša, koja je bila sačinjena od dva dela. Prostorije u kući nisu bile međusobno povezane, a trem na njoj je bio prilično dug.

Smatra se da je polovinom tog veka došlo do brojnih izmena, kada i nastaje karakteristična varoška kuća toga doba. Najverovatnije je u tom periodu izgrađen i doksat.

Centralna prostorija je bila takozvana odžaklija. U toj prostoriji se nalazilo ognjište i to u njenom zidu, te je tako umnogome podsećalo na kamin. Loženjem ognjišta grejan je pregradni zid, tako da je odžaklija imala ne samo estetsku, nego i praktičnu funkciju.

Sve sobe u su prekrivene daskama, dok se na podu odžaklije nalazi opeka. U skoro svakoj od prostorija Rančićeve kuće nalaze se i po dva prozora, što je čini naročito svetlom.

Foto: Promo/Centar za kulturu Grocka

Obično su u varoškim kućama živeli imućniji meštani i to mahom trgovci, ali i dobrostojeće zanatlije.

Danas se u Rančićevoj kući nalazi Centar za kulturu Grocka. Osim galerijskog prostora, ovde postoji i prostor za različite radionice, kao i galerija na otvorenom i letnja muzička scena.

Sve do polovine 90-ih godina prošloga veka ovde je funkcionisao Zavičajni muzej Grocka, osnivača Instituta za histologiju i embriologiju, doktora Aleksandra Đ. Kostića. Bogata arheološka zbirka se danas može videti u Legatu doktora Aleksandra Đ. Kostića, uz dodatak ličnih predmeta, u galeriji koja se nalazi u gročanskoj biblioteci „Ilija Garašanin“.

(Telegraf.rs)

Jezero ovalnog oblika bilo je posebno omiljeno ribolovcima koji su na obali uživali u pecaroškom hobiju i prelepoj prirodi.

Oblačinsko jezero dugo je važilo za ljupku vikend destinaciju, a potom i za lokaciju na kojoj su bili organizovani fudbalski kampovi za decu.

Ali, sve to nije bilo dovoljno da se Oblačina izbori za posebno mesto na turističkoj mapi naše zemlje. Izostanak ulaganja u ovaj deo Srbije uzeo je danak.

Posle dužeg perioda tavorenja, Oblačina se u poslednjih godinu dana „budi iz zimskog sna“. Pored toga što je turizam opet zaživeo, zahvaljujući renoviranim smeštajnim kapacitetima, ovaj kraj bi mogao da postane poznat u svetu i po specijalnoj sorti višnje.

Naime, višnja koja je na naše prostore stigla pre više od 150 godina najbolje se primila u Oblačini, pa je tako dobila naziv oblačinska višnja. Voćka koja raste u Oblačini važi za najbolju sortu višnje za industrijsku proizvodnju, a nedavno je započet i proces njenog brendiranja.

Istoimena manifestacija „Oblačinska višnja“ godinama u Oblačini okuplja kako proizvođače višanja, tako i domaćice koje pripremaju specijalitete od ovog voća.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/myriroet

Vlada Švajcarske najavila je da će od 17. februara odlazak u prodavnice, restorane, kafiće, kulturne ustanove i javne objekte stanovnicima Švajcarske biti olakšan. U ovim objektima boravak će biti moguć bez sertifikata, a zaštitne maske nosiće se još samo u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama.

Portal Blick.ch naveo je da za ulazak u Švajcarsku više neće biti potrebni dokaz o vakcinaciji protiv korona virusa, potvrda o preležanom kovidu-19 ili dostavljanje negativnog rezultata testiranja na novi korona virus. Ipak, ukoliko planirate da putujete u ovu zemlju, potrebno je dodatno da proverite sve informacije.

Na sajtu Državnog sekretarijata za migracije (SEM) se navodi da Odluka Saveznog veća da ukine granične sanitarne mere (obavezno testiranje) pri ulasku u zemlju od 17. februara 2022. ne menja ništa u važećim propisima o ulasku državljana trećih zemalja u vezi sa pandemijom.

Dodatno, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije stoji da je Srbija i dalje nalazi na listi rizičnih zemalja Državnog sekretarijata za migracije Švajcarske, te da je dolazak u turističke svrhe (do 90 dana) moguć samo za lica koja su vakcinisana nekom od vakcina koje priznaje Švajcarska: Spikevax (Moderna), Comirnaty (Pfizer/BioNTech), COVID-19 Vaccine Janssen (Johnson & Johnson), Vaxzevria (AstraZeneca), Sinovac i Sinopharm.

Nosioci švajcarskih pasoša i švajcarskih dozvola boravka mogu da uđu u Švajcarsku u svakom trenutku, s tim što lica starija od 16 godina koja nisu vakcinisana i/ili preležala korona virus, nezavisno od toga iz koje države dolaze, moraju da poseduju negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test ne stariji od 24 sata (pokazuje se na zahtev graničnih organa, kao i prilikom ukrcavanja u avion/autobus). Za one koji dolaze iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa, obaveza posedovanja testa primenjuje se već na starije od 6 godina.

Lica koja ne moraju da imaju negativan PCR/antigen test pre polaska na put za Švajcarsku su: lica koja su potpuno vakcinisana nekom vakcinom koju priznaje Švajcarska i/ili koja su preležala korona virus, mlađi od 16 godina (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa), lica u tranzitu koja ne napuštaju područje švajcarskih aerodroma (osim ukoliko ne ulaze u Švajcarsku iz neke od država sa zabrinjavajućom varijantom virusa), lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da moraju da se hitno transportuju u Švajcarsku radi lečenja, lica koja mogu da dokažu medicinskom dokumentacijom da ne mogu da imaju negativan test.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/juliacasado1

U blizini čuvenog španskog letovališta, Ljoret de Mar nalazi se gradić Figueras, koji je proslavio jedan čovek. Upravo u tom gradu rođen je i u njemu počiva Salvador Dali.

Na mestu nekadašnjeg pozorišta, Salvador Dali je uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika 28. septembra 1974. godine osnovao muzej, koji i danas privlači pažnju mnogih turista.

- Želim da moj muzej bude jedan blok, lavirint, veliki nadrealistički objekat. Biće to potpuno pozorišni muzej. Ljudi koji dođu da ga vide, otići će sa osećajem da sam imao san o pozorištu – izjavio je jednom veliki umetnik, navodi CNN.

Foto: Pixabay/LoggaWiggler

Najveći nadrealistički objekat u svetu

Upečatljivo zdanje crvene boje u Figuerasu, koje podseća na tvrđavu, neizostavno privlači pažnju. Na njegovom vrhu nalaze se skulpture jaja. Statue u prirodnoj veličini koje podsećaju na „Oskar“ nižu se niz objekat. I svaka od njih ima podignute ruke, što neko tumači kao slavljenje Dalija, čiji zemni ostaci počivaju u kripti rotonde. Objekat ima providnu kupolu, koja je primarno trebalo da predstavlja oko muve.

Svaka prostorija ovog neobičnog muzeja može se posmatrati kao svojevrsno umetničko delo. Izuzev slika Salvadora Dalija, mogu se videti i njegove brojne, naravno neobične instalacije.

Zanimljivosti najneobičnijeg muzeja na svetu

Čim posetioce kroče u ovaj muzej, kao da bivaju uvučeni u viđenje velikog umetnika. Odmah nailaze na crni „kišni“ kabriolet. Zapravo se radi o umetnikovom automobilu, koji je deo instalacije. Na njemu se nalaze zamagljena stakla, tako da čim posetilac ubaci novac u namensku kasicu, imaće utisak da kiša počinje da pada. U blizini je i statua plodne Venere, za koju mu je inspiracija, kao i za mnoga druga dela, bila supruga Gala.

Foto: Pixabay/juliacasado1

U „Sobi sa blagom“ nalaze se pažljivo odabrana umetnikova dela. U muzeju se može videti i „Pikasov portret“, koji ga podrugljivo prikazuje i na kome je Dali iskazao svoje mišljenje o ovom, takođe velikom umetniku, budući da su se u nekom trenutku posvađali oko politike.

Soba nazvana „Palata vetrova“, zapravo je spavaća soba bračnog para Dali. Pored toga što se u njoj nalazi krevet, koji i zauzima centralno mesto, specifična je po tome što je tavanica oslikana isto kao i vatikanska Sikstinska kapela.

Pozorište-muzej Salvadora Dalija poznato je i po takozvanoj metamorfnoj slici, na kojoj je prikazana njegova supruga potpuno naga. Gala je na njoj prikazana s’leđa i to ne bi bilo ništa neobično za ovog umetnika. Međutim, razlog zbog koga posetioci bivaju opčinjeni ovim prizorom jeste nešto drugo. Posmatrano izdaleka, ne vidi se naga Gala, već Abraham Lnkoln.

Budući da je bio opčinjen filmom, ne čudi što u njegovom muzeju postoji i soba posvećena čuvenoj holivudskoj glumici, Mae Vest. Zahvaljujući svom talentu i neobičnosti, Dali je uspeo da uz pomoć slika na zidu, kamina, kauča i zavesa prikaže lik ove glumice, koji je lako vidljiv ako se posmatra sa namenske platforme.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Priča o ovom francuskom grada vraća nas u vreme kada su se Grci doselili iz Male Azije na tle današnjeg Marseja. Prepoznali su, čini se, stratešku važnost luke i nastanili se u današnjem pregrađu Le Panier.

Poznato je da su Grci ostvarivali trgovinu sa Galima, te da su osim maslina, doneli u region i grožđe. Svesno ili ne, tek upravo su oni stvorili idealnu bazu za današnju provansalsku kuhinju i njene fenomenalne ukuse.

Šest vekova je Marsej funkcionisao kao nezavisni grčki grad. Kasnije ga zauzima rimska vojska, pa Vizigoti i Arapi. Za vreme velike kuge 1720/21. godine brojni stanovnici su stradali, ali je Marsej opstao.

Foto: Shutterstock

Marsej kao „Kapija Carstva“

U prvoj polovini 19. veka, po završetku Napoleonovih ratova, Marsej je bio glavna veza Carstva. Zato i ne čudi što je u to vreme bio poznat kao „Kapija Carstva“, navodi BBC.

Neverovatan spoj različitih kultura zaslužan je za krilaticu „Grad sa 100 četvrti“, koja se često navodi uz naziv grada. U njemu žive Jermeni, Korzikanci, Arapi, Francuzi, Marokanci i drugi narodi.

Od Pariza ga deli oko tri sata vožnje vozom. U poređenju sa 19 sati putovanja pre izgradnje železnice 1873. godine, zaista deluje neverovatno.

Bazilika Notre-Dame de la Garde, na vrhu brda iznad grada, na kome kao kruna stoji zlatna Bogorodica, jedno je od obeležja Marseja. Crkva Abbaye St-Victor koja podseća na zamak, najstarija je u gradu.

Za one koji nisu bolje upoznali Marsej, on je grad poroka. A zapravo su te teorije vezane za period ekonomskog pada u kasnom 20. veku.

Današnji grad nema neke naročite veze sa tim omalažavajučim mišljenjem. Tim pre što je 2013. godine Marsej proglašen za Evropsku prestonicu kulture, što je u velikoj meri doprinelo njegovom boljitku.

Danas je Marsej u velikoj meri usmeren na turizam. Stara luka je uređena, kao i kej, ali i brojne ulice grada.

(Telegraf.rs)

U to su se uverili i žitelji Bačke Palanke koji su 1965. godine, kada je Dunav probio nasipe i pretio da potopi grad, samo zahvaljujući ljudskoj solidarnosti uspeli da nadvladaju pobesnelu prirodu.

Miran Dunav znači i miran život za stanovnike ovog dela Srbije.

Gradić izvanrednih turističkih potencijala, zajedno sa svojom okolinom, zaista ima mnogo toga da ponudi - počev od prirodnog jezera Tikvara i veštačke akumulacije Bager, do Parka prirode “Jegrička”, Muzeja piva, Muzeja na otvorenom iz 18. veka, četiri crkve…

Ono po čemu je Bačka Palanka posebno poznata jesu čuvene čarde na kojima se pripremaju najukusniji riblji specijaliteti u Srbiji.

Upravo zahvaljujući jednom takvom specijalitetu - ribljem paprikašu teškom čak četiri tone - ova varoš ušla je 2002. godine u Ginisovu knjigu rekorda. Riblji kotlić degustiralo je 12.000 posetilaca, a zainteresovanost za događaj bila je tolika da je još 12.000 posetilaca moralo da naruči hranu u drugim čardama.

U neposrednoj blizini Bačke Palanke nalazi se Karađorđevo, poznato po lovištu i ergeli konja.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Hrast je neizostavni deo tradicije i istorije našeg naroda. Upravo ispod jednog takvog hrasta je srpski knjaz Miloš Obrenović u Takovu podigao Drugi srpski ustanak. Zbilo se to na praznik Cveti, 23. aprila 1815. godine.

Iako nije isti hrast oko koga su se okupili tada hrabri srpski ustanici, koji su odlučili da povedu borbu protiv vekovnog turskog ropstva, već je zamenjen, njega je Milošev sin, knez Mihailo Obrenović još davne 1867. godine osveštao. Tom prilikom proglasio ga je za „naslednika“ prvobitnog hrasta.

Od tada pa do danas, takozvani Takovski grm, čiji je urpavo taj hrast sastavni deo, predstavlja deo Prostorno-memorijalnog kompleksa „Takovski grm“ i nalazi se pod zaštitom.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Драган Гвоздић (@gvozdicdragan)

Takovski grm kao simbol ustaničke Srbije

Oko 10 kilometara deli selo Takovo i Gornji Milanovac. Teritorijalno, selo u kome živi nešto manje od 500 stanovnika, pripada gornjomilanovačkoj opštini, odnosno Moravičkom okrugu.

Smešteno je oko omanje kotline, koju su načinile Klatičevačka reka i Dičina. Osim istorjskog kompleksa „Takovski grm“, selo je poznato i po starim nadgrobnim spomenicima koji se nalaze u porti lokalne crkve brvnare.

Stari hrast pod kojim su se na praznik Cveti 1815. godine okupili srpski ustanici i obnarodovali podizanje ustanka protiv turske vlasti više ne postoji. Ali postoji spomen na njega u vidu ploče, na kojoj su isklesani sledeći stihovi:

Ovaj grm će vreme da osuši

I kameni stub će da poruši.

Ali Srbija večno stajaće

I Miloša ime spominjaće.

U blizini Takovskog grma sagrađen je dvor. Simbolično, na praznik Male Gospojine 7. septembra 1902. godine je osveštan. Kao poklon naroda koji živi u tom kraju, ključevi novosagrađenog dvora simbolično su tada predati kralju Aleksandru Obrenoviću i njegovoj supruzi, kraljici Dragi Mašin. Nažalost, građevina je stradala u požaru tokom Prvog svetskog rata.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Jelena Bulatovic (@jelenabsam)

Povodom obeležavanja 175 godina od početka Drugog srpskog ustanka u ovom istorijskom kompleksu podignut je i novi spomenik srpskom knjazu Milošu Obrenoviću. Prethodni spomenik vođi Drugog srpskog ustanka podignut je 1887. godine, i to u blizini mesta na kome je obnarodovana odluka srpskih ustanika.

(Telegraf.rs)

Foto: Rina

Svima dobro poznata kao poseban specijalitet vezan za užički kraj, komplet lepinja je institucija sama za sebe. Dok je konzumiraju mnogima je žao što ne može još duže da traje ali sada i za to ima rešenje, mada nije jestivo.

Naime, mladi stolar iz Užica u svojoj radionici učinio je ovaj delikates večnim. Napravio ga je od drveta u obliku priveska i sada komplet lepinju možete da ponesete i kao suvenir.

- Ideja je nastala sasvim slučajno, ali je izuzetno zaživela. Ništa bolje ne može biti suvenir ovog kraja kao komplet lepinja i ljudi su to prepoznali. Prva serija od 100 komada bukvalno je planula za čas, tako da se sad radi druga serija. Ne mogu da postignem da napravim, koliko mi traže ovih privesaka - rekao je Vladimir Mišević.

Drvo se prvo oblikuje, lepi, lakira, a privesak zaista izgleda verodostojno pa nije ni čudo što su sve komplet lepinje, čak i kad su od drveta tako brzo prodate. Da bi se napravila ova mnogo manja verzija potrebno je oko dvadeset minuta. S obzirom na izuzetnu zainteresovanost, mladi stolar kaže da će napraviti i magnete sa tom posebnom simbolikom.

- Već su se javili i zaintersovani trgovci koji imaju štand u centru Zlatibora, tako da će možda osim one prave i ove drvene komplet lepinje postati brend ovog kraja - kaže kroz osmeh vešti Užičanin.

On je jedan od retkih koji i dalje čuva duh starih zanata. Ljubav prema stolarstvu nasledio je od dede i krenuo je njegovim stopama. Od čiste hrastovine i orahovine Vladimir pravi remek dela, a njegovo tržište je čitava Srbija.

- Ono što je najvažnije za uspeh jeste ljubav prema tom poslu, da ga radite sa puno razumevanja i pažnje i tada se trud uvek isplati. Sve je manje mladih koji se odlučuju da budu majstori, a svi zaboravaju da je zanat u rukama zaista zlata vredan - poručuje Mišević.

(Telegraf.rs/RINA)

Maketa Sirmijuma, današnje Sremske Mitrovice. Grad se verovatno protezao i izvan zidina, ako su tačne procene da je na svom vrhuncu imao oko 100.000 stanovnika. Foto: Wikipedia/mediaportal.vojvodina.gov.rs

Jedna od četiri prestonice Rimskog carstva i glavni grad rimske provincije Donja Panonija, nalazila se na teritoriji današnje Sremske Mitrovice. Antički Sirmium 293. godine postaje i zvanično jedna od prestonica Carstva.

Arheološko nalazište od izuzetnog značaja Sirmijum postaje 1990. godine. Prilikom pripreme zemljišta za izgradnju stambene zgrade, otkriven je 1957. godine lokalitet Carska palata. Tada su izvedena i prva sistematska istraživanja arheološkog lokaliteta Sirmijum, u Sremskoj Mitrovici.

Danas se na ovom značajnom arheološkom lokalitetu, pored ostalog može videti i deo palate u kome su stanovali car i članovi njegove porodice. Posebno je zanimljivo otkriće instalacija za zagrevanje uz pomoć toplog vazduha, ispod podova palate.

Foto: Shutterstock

Antički grad Sirmijum

Tokom prvog veka, na mestu na kome se reka Bosut uliva u Savu, najverovatnije Iliri osnivaju naselje. Upravo zbog blizine reka, odnosno plovidbe njima, Sirmijum se ubrzano razvijao.

Iako postoji mišljenje da ih je bilo deset, najčešće se pominje da su sedmorica rimskih careva bila rođena u ovom gradu i njegovoj okolini. Bili su to Trajan Decije, prvi rimski car ilirskog porekla, Aurelijan i Prob, zatim Maksimijan, koji je vladao uz Dioklecijana, zatim Hostilijan, Konstancije II i Gracijan.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели wheelchair travel blog (@on_wheels_around_the_world)

Pored toga što je bio povremena rezidencija rimskih careva, Sirmijum je bio i sedište provincije Panonija, odnosno Donja Panonija i Panonija Sekunda. U njemu se nalazilo i sedište Prefekture Ilirik, kao i legionarski logor.

Artemidin i most Ad Basante nalazili su se na Savi. U blizini pešačkog mosta, koji je danas jedno od obeležja Sremske Mitrovice, pogubljeni su Irinej, prvi episkop antičkog Sirmijuma i đakon Dimitrije, uz brojne stanovnike grada 304. godine, jer su propovedali hrišćanstvo.

Međutim, desetak godina nakon tog događaja, upravo antički Sirmijum postaje vrlo značajan za hrišćanstvo. Ostaci čak osam hrišćanskih hramova su otkriveni na ovom arheološkom lokalitetu. Među njima su najpoznatiji oni koji su bili posvećeni Svetom Irineju i Svetom Dimitriju.

Antički Sirmijum je nazivan gradom Svetog Dimitrija tokom srednjeg veka, odakle i potiče njegov današnji naziv.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Danka Ans Jaksic (@anemossfodros)

Zlatenko iskopao rimske zlatnike

U vreme letnjeg raspusta 1972. godine, jedan srednjoškolac je radio na iskopavanju temelja za gradnju robne kuće u Sremskoj Mitrovici. Ime mu je bilo Zlatenko.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Ćoso Dragomir (@dragomircoso)

Niko nije ni slutio da će baš Zlatenko da ašovom otkrije čak 33 zlatna novčića. Smatra se da su ti rimski novčići pripadali nekoj od bogatih porodica koje su živele na području antičkog Sirmijuma. Među njima su otkrivena i četiri zlatna novčića iz 4. veka, kada je vladao Konstancije II.

Mada, koliko je poznato, Zlatenko nije dobio nikakvu materijalnu nagradu zbog otkrića arheološkog blaga izuzetne vrednosti, ostalo je sećanje na njegovo ime i otkriće.

(Telegraf.rs)

Razloga za posetu Kladovu je mnogo - od neverovatno lepe prirode, preko ukusne domaće hrane koja se sprema po starinskim recepturama, do kulturno-istorijskih spomenika koji svedoče o davnim vremenima i narodima koji su živeli u ovom delu naše zemlje.

Jedan od najpoznatijih kulturno-istorijskih spomenika kod Kladova su ostaci Trajanovog mosta koji je bio dugačak 1.097 metara i sastojao se od 20 stubova. 

Trajanov most dugo je važio za jedan od najdužih mostova ikada sagrađenih u svetu. Danas postoje ostaci samo jednog stuba na našoj strani i jednog na rumunskoj obali.

Posebna atrakcija je tvrđava Fetislam, koja je u 16. veku podignuta po zapovesti turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog. Očekuje se da će Kladovo, kada rekonstrukcija Fetislama bude završena, udvostručiti broj turista na godišnjem nivou.

Turisti rado obilaze ostatke utvrđenja Diana, podignutog za vreme cara Trajana, tokom njegovih priprema za osvajanje Dakije. Ova tvrđava je više puta spaljivana i obnavljana, a tokom arheoloških istraživanja u njenoj unutrašnjosti otkriveni su i ostaci nekoliko zgrada.

Opština Kladovo dobila je status "Biser Dunava", jer je ispunila kriterijume standarda održive mobilnosti u turizmu uz još deset destinacija na Dunavu - od Ulma u Nemačkoj do delte Dunava u Rumuniji.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Za sada, državljanima Srbije omogućen je ulazak u Austriju pod uslovom da prilože dokaz o vakcinaciji ili o preležanoj bolesti, uz obavezan negativan PCR test na koronu.

Kako je navedeno na sajtu Ministarstva inostranih poslova Srbije, naši državljani mogu da uđu u Austriju ukoliko prilože dokaz o potpunoj vakcinaciji protiv kovida-19 (na nemačkom ili engleskom jeziku) nekom od sledećih vakcina: BioNTech/Pfizer, Moderna, AstraZeneca, Johnson&Johnson, Sinopharm, Sinovac, Covaxin, Covovax ili Novavax ili lekarsko uverenje o preležanoj bolesti, izdato od strane nadležnog organa (na nemačkom ili engleskom jeziku) da je lice u poslednjih 180 dana preležalo kovid-19.

Pored toga, za sada je neophodno priložiti i negativan PCR test ne stariji od 72 sata (na nemačkom ili engleskom jeziku) – tzv. 2G+ pravilo. Za ova lica ne važi obaveza elektronske registracije i mera karantina.

Aktuelne mere nalažu da su, ukoliko ne poseduju negativan rezultat testa, državljani Srbije u obavezi su da izvrše onlajn registraciju, koja se može obaviti najranije 72 sata pre putovanja (Pre – Travel Clearance – PTC na sledećoj veb-stranici: https://entry.ptc.gv.at ), a po ulasku u zemlju su u obavezi da stupe u 10-dnevni karantin, koji je moguće prekinuti dobijanjem negativnog PCR testa.

Osobe koje su primile treću dozu vakcine ne moraju imati PCR test, niti su u obavezi da obave onlajn registraciju.

Deca do navršene 12. godine života ne moraju da imaju negativan test radi ulaska u Austriju, s tim da i za njih važe sve odredbe kao i za odraslu osobu pod čijim nadzorom putuju.

Takođe, trebalo bi znati da vakcine Sinopharm i Sinovac važi samo za ulazak u Austriju, ali ne i kao „kovid propusnica“ prilikom boravka u ovoj zemlji.

Prema današnjim najavama, od 5. marta više neće biti potreban "zeleni pasoš" unutar Austrije.

Kancelar Nehamer je podsetio da je odluka vlade preporuka, a da pokrajine mogu same odlučiti da li će zadržati neke mere, te saopštio da je pokrajina Beč najavila da će zadržati mere i da će dalje analizirati situaciju.

Inače, Beč je i do sada bio uzdržaniji u popuštanju mera od ostatka Austrije.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Foto: Pixabay/fietzfotos

Sanitarne mere na granici prilikom ulaska u Švajcarsku koje su važile u prethodnom periodu od četvrtka, 17. februara 2022. biće stavljene van snage, odlučile su švajcarske vlasti.

Kako navodi Blick.ch, dokaz o vakcinaciji protiv korona virusa, potvrda o preležanom kovidu-19 ili dostavljanje negativnog rezultata testiranja na novi korona virus od sutra neće biti potrebni za ulazak u Švajcarsku.

Odlazak u prodavnice, restorane, kafiće, kulturne ustanove i javne objekte u Švajcarskoj od četvrtka, 17. februara biće omogućen bez sertifikata.

Neke mere koje su donete zbog pandemije korona virusa ipak ostaju na snazi. Tako će svi biti u obavezi da nose zaštitne maske u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama. Za sada se pretpostavlja da će u Švajcarskoj nošenje zaštitnih maski potrajati do kraja marta.

Oni koji imaju pozitivan test na novi korona virus moraće da idu u petodnevnu izolaciju.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/janeb13

Zabavni park "Dizni Svet" (Disney World) u Orlandu, na Floridi, saopštio je da od sutra nošenje maski za lice za potpuno vakcinisane osobe neće više biti obaveza posetilaca tog kompleksa.

Time se, kako mavodi Rojters, preokreće mera uvedena sredinom 2021. godine. Ali, gosti koji nisu potpuno vakcinisani, kako je saopšteno, trebalo bi  da nose maske za lice na svim zatvorenim lokacijama.

Ublažavanje kovid propisa vezano za nošenje maski dolazi nakon što su kompanije "Universal Orlando Resort" i operater krstarenja "Norwegian Cruise Line Holdings" takođe odlučili da maske za lice budu opcione za posetioce.

Mnoge velike američke kompanije, među kojima su "Goldman Saks" i "JPMorgan Čejs", učinili su takođe maske opcionim za svoje radnike, iako je američki predsednik Džo Bajden izjavio prošle nedelje da je potpuno ukidanje zahteva za nošenje maski "verovatno prerano".

(Telegraf.rs/Tanjug)

Foto: Wikimedia/Wolfgang Hunscher, Dortmund

I pre nego što je proglašen Evropskom prestonicom kulture za ovu godinu, Novi Sad je bio poznat kao grad koji je interesantan turistima. Bez obzira da li "Srpsku Atinu" posećujete na jedan dan ili se duže zdržavate, možete biti sigurni da ćete uživati.

Baš zbog činjenice da je tokom 18. veka bio značajan centar za Srbe, koji su živeli na teritoriji tadašnje Ugarske, grad je prozvan "Srpskom Atinom". Osnivanje Srpskog narodnog pozorišta, pa Matice Srpske imalo je značajn uticaj i na razvoj grada, koji je vremenom postao značajno kulturno središte.

Uz sve to, nosilac je i vrlo laskave titule, budući da je proglašen Evropskom prestonicom kulture za ovu godinu.

Srpsko narodno pozorište SNP u Novom Sadu / Foto: Wikimedia/BuhaM

Kako provesti dan u "Srpskoj Atini"?

Šetnja je prvo što mnogima pada na um kada se povede diskusija o tome koji je najbolji način za upoznavanje lepota Novog Sada. Dovoljno je da odete u centar grada i krenete.

Trg slobode, Sinagoga, Srpsko narodno pozorište, zgrada Matice Srpske, Vladičanski dvor i Saborna pravoslavna crkva, posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju, spomenik Svetozaru Miletiću i katolička crkva Imena Mrijinog, tek su neke od građevina u čijoj lepoti može uživati svaki posetilac. Svakako vredi posetiti i Muzej Grada Novog Sada i Muzej Vojvodine, kao i Muzej savremene umetnosti Vojvodine.

Iako je Svetozar Miletić nastojao da zgrada narodnog pozorišta bude tu izgrađena, ipak je to mesto zauzela Gradska kuća. Posebno je zanimljiv podatak da je uzor za ovu građevinu u neorenesansnom stilu bila Gradska kuća u austrijskom gradu Gracu.

Uživanje u nekom od ugostiteljskih objekata u ulici Laze Telečkog, nezaobilazna je aktivnost prilikom posete "Srpskoj Atini".

Foto: Shutterstock

Zmaj Jovina ulica poznata je pešaka zona, koja se proteže između Trga slobode i Vladičanskog dvora. Upravo u njoj se nalazi i najstarija kuća u gradu, izgrađena 1720. godine. Građena u baroknom stilu, nalazi se na broju 28 i smatra se jednom od prvih novosadskih građevina na sprat. Ispred Vladičanskog dvora, koji se nalazi u toj ulici, smešten je i spomenik čika Jovi Zmaju.

Ukoliko želite da bolje upoznate istoriju grada, ne propustite posetu Dunavskoj ulici. Podrazumeva se da je i poseta Dunavskom parku obavezna. Okarakterisan kao Spomenik prirode, nalazi se u neposrednoj blizini centra grada. Posebno je interesantan tokom Novogodišnjih praznika, jer se poslednjih godina u njemu nalazi lepo ukrašeno klizalište.

I naravno, Petrovaradinska tvrđava, koja je neizostavni deo posete "Srpskoj Atini". Znana i kao Dunavski Gibraltar, posetiocima nudi uživanje u neverovatnom pogledu na grad.

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/zhushenje

U vreme kada je 2008. godine grad bio domaćin Letnjim olimpijskim igrama, sve je delovalo drugačije nego ove godine, kada je Peking domaćin Zimskim olimpijskim igrama. I ne samo zato što su one Igre, koje se organizuju leti, same po sebi atraktivnije, jer im prisustvuje veći broj učesnika, već i zbog činjenice da je i dalje na snazi pandemija i mere koje je prate.

Iako su promene i te kako uočljive, kada je u pitanju način organizacije ove prestižne sportske manifestacije, ne treba zaboraviti ni sam grad.

A on sigurno ima šta da ponudi turistima.

Foto: Pixabay/anthonychong

Glavni grad Narodne Republike Kine

Odmah nakon Šangaja, Peking je drugi po veličini grad na teritoriji Narodne Republike Kine. Pored toga što je najznačajniji politički, ekonomski, obrazovni i kulturni centar, on je i značajno saobraćajno čvorište.

Istorija beleži otkriće fosila Homo erektusa, koji je tu živeo pre oko 230-250.000 godina. Počev od 1987. godine se arheološko nalazište u blizini mesta Džoukoudijen, koje se nalazi u distriktu Fangšan, gde su otkriveni ostaci pekinškog čoveka, nalazi na listi Sveste kulturne baštine UNESCO-a.

Peking je 31. januara 1949. godine zvanično proglašen glavnim gradom novoformriane Narodne Republike Kine. Od tada pa do današnjih dana, teritorija grada je uvećana nekoliko puta.

Zbog zagađenja vazduha, koje je na području Pekinga čak pet puta više nego što je bezbedno prema standardu Svetske zdravstvene organizacije, sprovode se brojne mere koje će poboljšati kvalitet vazduha.

Foto: Pixabay/publicdomainpictures

Zanimljivosti Pekinga

Različiti stilovi arhitekture čine ovaj grad vrlo interesantnim. Osim građevina koje karakteriše tradicionalni stil arhitekture carske Kine, prisutne su i vrlo moderne građevine, ali i one koje karakteriše stil poznat kao kinesko-sovjetski.

Nekada carska palata članova dinastija Ming i Qing, Zabranjeni grad jedna je od atrakcija grada. U samom srcu Pekinga nalazi se Zabranjeni grad, izgrađen u tradicionalnom stilu, u kome se danas nalazi muzej. Prostire se na površini većoj od 720.000 kvadrata. Čak 9.999 prostorija se nalazi raspoređeno u 890 zgrada, koliko ih obuhvata Zabranjeni grad.

Oltar neba ili Hram neba je još jedna od atrakcija prestonice zemlje. U njemu su se održavale godišnje ceremonije, koje su pratile molitve Nebu za dobru žetvu. Izgrađen u tradicionalnom stilu arhitekture, Hram neba se takođe nalazi na Listi svetske kulturne baštine.

Najveća građevina na svetu, ali i najduža za mnoge je razlog zbog koga posećuju Peking. Kineski zid dug je 8.851,8 kilometara, dok je njegova širina između 5 i 8 metara. Sa razlogom je uvršten na listu Sedam svetskih čuda novog doba, a na listi Svetske kulturne baštine nalazi se od 1987. godine.

Poseta Kapiji nebeskog mira, odnosno jednom od najpoznatijih trgova u pekingu, predstavlja nezaobilazni deo upoznavanja ovog grada. Osim mauzoleja posvećenog Mao Cedungu, na trgu Tjenanmen nalazi se i zgrada Parlamenta, ali i spomenik koji je posvećen narodnim herojima, kao i Kineski nacionalni muzej.

Ne propustite da upoznate tradiciju ispijanja kineskog čaja, ali i da uživate u nekom od hutonga, starih ulica grada, u kojima se nalazi mnoštvo restorana i barova, koji su odličan način da upoznate dušu Pekinga.

(Telegraf.rs)

Foto: Shutterstock

Ukoliko želite da lično vidite kako je izgledao život tokom srednjeg veka, to možete da učinite u Sloveniji. Udaljen oko 10 kilometara od najpoznatije slovenačke pećine, zamak Predjama prava je turistička atrakcija.

I ne samo zato što je specifičan po tome što nema odbrambene zidine, kao većina drugih zdanja tog tipa, nego i zato što ga prati zanimljiva priča o stradanju vlasnika.

Da li zbog položaja ili njegove velelepnosti, tek može se čuti priča i o tome da je zamak uklet. Kao, uostalom, i mnogi drugi zamkovi širom sveta. Ipak, muzejska postavka zamka Predjama čini ga fascinantnim, uzevši u obzir da posetioci imaju prilike da vide i figure u prirodnoj veličini, koje oslikavaju ljude toga doba i način njihovog života.

Foto: Shutterstock

Druga verzija Robina Huda

Erazmo Jamski bio je jedan od vlasnika ovog zamka. Važio je za pravog buntovnika. Možda zato i ne čudi podatak da je ubio tadašnjeg komandanta carske vojske, ali i carevog rođaka, maršala Papenhajma.

Pošto je želeo da izbegne gnev cara Fridriha III Habzburškog, pobegao je u zamak koji danas znamo kao Predjamski.

Foto: Shutterstock

Tamo je sklopio savez sa Matijom Korvinom, pa je ubrzo posle toga počeo da "napada" i imanja bogataša i gradove u tom području. Kako je imao sasvim dovoljno za sebe, Erazmo bi sav plen delio narodu. Ljudi su ga iz tog razloga često poistovećivali sa Robinom Hudom, a sve veći broj njih je Erazmom i njegovim delima bio oduševljen.

Naravno, sve to nije prošlo neopaženo ni kod cara. Zato naređuje da ga ubiju. Iako na kraju jesu uspeli u tome i to, kako drugačije, nego izdajom njegovog sluge, Erazmo je uspešno odolevao napadima, i to čak godinu i po dana - tako barem navodi predanje.

A da sve bude još interesantnije, njegova vojska za sve to vreme uopšte nije gladovala. Naprotiv, često su znali da „počaste“ hranom neprijatelje, bacajući umesto kamenja voće, hleb, a jednom prilikom, prema predanju čak i pečenog vola.

Foto: Shutterstock

Zapravo su branioci zamka koristili sve prednosti koje je nudio takozvani Erazmov tunel. Bio je to skriveni put iz zamka, prema pećini, koji je braniocima omogućavao da neopaženo stignu do sela Vipava, u kome su nabavljali sve što im je bilo potrebno od hrane i drugih potrepština.

Priča dalje veli da je sluga koji je izdao Erazma imao zadatak da zastavicom označi toalet, kako bi napadači topovima napali taj deo zamka, budući da je on jedini bio izdvojen. Odmah nakon što su ga ubili, porušili su i zapalili i ceo zamak.

Prema legendi, Erazmo je sahranjen ispod drveta lipe koja se nalazi u blizini crkve, izgrađene tokom 15. veka u blizini zamka. Danas se to mesto naziva Erazmova lipa.

Foto: Shutterstock

Kako je izgledao život tokom srednjeg veka?

U drugoj polovini 16. veka zamak Predjama dobio je današnji izgled. Počev od polovine prošloga veka, pretvoren je u muzej. Budući vlasnici su obnavljali zamak u nekoliko navrata, pa se u arhitekturi primećuje uticaj različitih stilova. Najzastupljeniji su renesansni elementi. U samoj pećini smešteni su delovi zamka, koji se smatraju najstarijima.

Ne samo da se posetiocima nudi mogućnost da vide kako su izgledale prostorije gospodara zamka i trpezarija, sa sve autentičnim i nameštajem i slikama, ali i naoružanjem, već mogu da posete i tamnicu i pećinu, koja se nalazi ispod zamka i koja je duga oko šest kilometara.

Počev od 1996. godine se tokom avgusta meseca, u spomen na Erazma Jamskog ovde organizuje viteški turnir. Deset godina kasnije, turnir ima međunarodni karakter, budući da osim modernih vitezova iz Slovenije i Srbije, učestvuju i takmičari iz Italije i Mađarske.

(Telegraf.rs)

U znak sećanja na ovaj značajan istorijski događaj podignut je spomen-kompleks “Prvi srpski ustanak” koji je postao i nezaobilazno mesto na mapi svih onih koji žele da bolje upoznaju istoriju Srbije.

Svake godine spomen-kompleks “Prvi srpski ustanak” poseti oko 20.000 ljudi, a na Sretenje, odnosno na dan kad je srpski narod ustao protiv Turaka, u Orašac i Marićevića jarugu dođe nekoliko hiljada ljudi.

Spomen-česma sagrađena je 1954. godine, povodom 150-godišnjice Prvog srpskog ustanka. U tri polja ovog zdanja nalaze se mermerne polukružne ploče sa uklesanim tekstovima koji se odnose na sam ustanak, a sa strane bareljefi koji prikazuju aktere dogovora i Karađorđa Petrovića.

U neposrednoj blizini, u samom Orašcu, podignuti su crkva, škola i spomenik Karađorđu, u znak sećanja na jedan od najznačajnijih događaja u našoj istoriji.

Karađorđev spomenik, podignut povodom 200 godina od podizanja Prvog srpskog ustanka, izrađen je u belom mermeru, izvađenom iz utrobe planine Venčac kod Aranđelovca. Zanimljivo je da je od istog mermera sagrađena i Bela kuća, službena rezidencija predsednika Sjedinjenih Američkih Država. 

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/InfoTimisoara

Iako je mnogima asocijacija na susednu Rumuniju nešto drugačija, gotovo da ne postoji srpski turista koji ne ostaje opčinjen trećim gradom po veličini u zemlji, u koji se najčešće i organizuju jednodnevni ili vikend izleti. Mali Beč, kako se još Temišvar naziva, u potpunosti je opravdan.

Osim uživanja u arhitekturi grada, mnogi naši turisti rado posećuju i srpske pravoslavne crkve u ovom gradu, ali i poznate šoping centre.

Od državljana Republike Srbije koji ulaze na teritoriju Rumunije trenutno se zahteva validan EU digitalni sertifikat. Ulazak u zemlju je dozvoljen svima koji su kompletno vakcinisani, odnosno ako su primili tri doze vakcine, to jest dve doze i buster, s tim da od primanja druge doze vakcine nije prošlo više od 270 dana.

Foto: Pixabay/InfoTimisoara

Omogućen je i ulazak svima koji su preležali kovid-19, u periodu od 180 dana, navedeno je na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, kao i svima koji imaju negativan rezultat PCR testa koji ne sme biti stariji od 72 sata, računajući od vremena ulaska u zemlju ili od vremena ukrcavanja u sredstva javnog prevoza.

U slučaju da putnik ne poseduje relevatan EU digitalni sertifikat, u obavezi je da bude u petodnevnom karantinu, od koga su izuzeta deca do 12 godina starosti.

Sem toga, od putnika se zahteva da popune SII-FDIR, odnosno digitalni formular za putovanje na ovom sajtu, ali i da imaju putnu ispravu koja mora biti izdata u poslednjih 10 godina i mora da važi minimum tri meseca, a nakon datuma koji je planiran za napuštanje teritorije ove zemlje.

Srbi u najvećem gradu na području Banata

Bogato kulturno i arhitektonsko nasleđe prvo je što se primećuje prilikom posete Temišvaru. Iako kroz grad danas protiče samo reka Begej, zapravo je reka Tamiš zaslužna za njegov naziv. Naime, u prošlosti je upravo ta reka proticala kroz grad. Vremenom je došlo do preusmeravanja toka, ali i razvoja samog grada, tako da danas Tamiš ne protiče više kroz Temišvar, već van njegove teritorije.

S obzirom na to da je od Beograda udaljen tek nešto više od 150 kilometara, jasno je zbog čega su srpskim turistima čest izbor izleti baš u Temišvar. Tim pre što se grad može pohvaliti i odlično snabdevenim šoping centrima.

Foto: Pixabay/InfoTimisoara

U vreme turske vladavine tim prostorom, grad naseljavaju i drugi narodi. Iako je do tada većinsko stanovništvo bilo mađarsko, u to vreme se doseljavaju Srbi, Jevreji, Romi i muslimani.

Nedugo nakon toga srpsko stanovništvo u Temišvaru postaje većinsko, pa ne čudi što u gradu postoji i Srpska saborna crkva u Temišvaru, posvećena Vaznesenju Gospodnjem. Smeštena u centru grada, nalazi se u zapadnom delu najstarijeg gradskog trga, Trga ujedinjenja. Izgrađena je 1748. godine, a počev od 1964. godine okarakterisana je kao spomenik kulture Rumunije.

Šta videti u Malom Beču?

Osim posete starom gradskom jezgru, ne treba propustiti ni posetu Srpskoj pravoslavnoj crkvi u ovom gradu. Na Trgu ujedinjenja, na kome se nalazi ova svetinja, mogu se videti i palata Bruk i palata Barok, koje su pripadale znamenitim ljudima grada, kao i rimokatolička katedrala.

Banatski muzej i Gradska opera smeštene su na najmlađem trgu u Temišvaru. Trg pobede može se pohvaliti i zdanjima poput Katedralnog hrama Banatske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, kao i brojnim palatama izgrađenim uglavnom u stilu secesije.

U Temišvaru postoji i bista poslednjeg dačkog kralja, Decebala, kao i statua Bogorodice i Svetog Jovana Nepomuka i Stub kuge, izgrađen u znak zahvalnosti Svetoj Trojici za prestanak epidemije.

Foto: Pixabay/InfoTimisoara

Obala Begeja u Temišvaru prilično je lepo uređena, tako da posetioci mogu uživati u nekom od kafića uz reku.

Na Trajanovom trgu, koji se nalazi u delu grada nazvanom Fabrika, nalazi se srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Đorđu. U tom delu grada su ranije živeli uglavnom Srbi i Grci, koji su bili mahom zanatlije i trgovci, ali i umetnici. Crkva je podignuta u periodu od 1745. do 1755. godine.

I naravno, šoping. U Temišvaru postoje dva odlična šoping mola, u kojima se mogu naći mnoge brendirane prodavnice. A još ako naiđete baš u trenutku kada su veliki popusti, sigurno ćete biti zadovoljni ne samo upoznavanjem Malog Beča, već i kupovinom.

(Telegraf.rs)

Nijagarini vodopadi su verovatno najpoznatiji i najimpozantiji vodopadi na svetu.

Sa više od 168.000 kubnih metara vode u minutu, predstavljaju jedno od najmoćnijih čuda prirode.

Nastali su pre oko 10.000 godina, tokom poslednjeg ledenog doba, slivanjem vode iz Velikih jezera u reku Nijagaru.

Zanimljivo je da voda u Nijagarinim vodopadima nikad ne prestaje da teče, čak ni zimi, na izuzetno niskim temperaturama.

A sa prvim zracima sunca, preko slapova vodenih padina, duge prosipaju svoje prelepe boje i rađa se prizor koji se pamti čitavog života.

Svako ko je imao priliku da se probudi uz ovakav pogled, može sebe smatrati srećnikom.

Među tim srećnicima je i devojka koja je zabeležila fascinantan video snimak, a vi ga možete pogledati na početku teksta.

(Telegraf.rs)

foto: pixabay.com

Još pre nego što je 1952. godine proglašen Nacionalnim parkom, Lovćen, planina koja je deo Dinarskih Alpa, imala je vrlo značajnu ulogu i u istorijskom i u kulturnom pogledu.

U zaleđu Kotora, Lovćen je svojevrsna prirodna granica između kontinentalnog i morskog dela zemlje. Samim tim su na području ove planine prisutne i kontinentalna i mediteranska klima. Upravo zato se na površini od 6.220 hektara, koliko zauzima ovaj crnogorski nacionalni park mogu uočiti brojne endemske biljne i životinjske vrste.

Lovćen je svima dobro poznat i po mauzoleju Petra Drugog Petrovića Njegoša, čije se rodno selo nalazi na ovoj planini.

Foto: Wikipedia/Adam Jones

Istorija Lovćena je istorija zemlje

Slobodno se može reći da je crnogorska istorija u velikoj meri vezana upravo za Lovćen. Zato se često pominje i kao „sveti oltar“, najpre zato što su u lovćenskom selu Njegoši rođeni mnogi ljudi koji su ostavili značajan trag u istoriji Crne Gore. Svakako su Petar Drugi Petrović Njegoš, autor „Gorskog vijenca“ i poslednji crnogorski vladar, kralj Nikola Prvi Petrović, među njima najpoznatiji.

Upravo je vladika Rade na Cetinju, gradu koji je najbliži Nacionalnom parku Lovćen, podigao crkvu. Posvetio ju je Svetom Petru Cetinjskom, odnosno svom ujaku, Petru Prvom.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Экскурсии по Черногории🇲🇪 (@uznay_balkany)

Mauzolej u Nacionalnom parku Lovćen

Još za života je vladika Rade, odnosno Petar Drugi Petrović Njegoš doneo odluku na kom mestu će njegovi zemni ostaci da počivaju. Na Jezerskom vrhu, danas u okviru Nacionalnog parka Lovćen, izgradio je omanju kapelu za tu namenu.

Međutim, nakon završetka Prvog svetskog rata, u velikoj tajnosti su posmrtni ostaci Petra Drugog Petrovića Njegoša preneti u Cetinjski manastir, budući da je kapelica na Lovćenu bila porušena.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели 𝕯𝖊𝖏𝖆𝖓 𝕯𝖗𝖆𝖐𝖚𝖑 🧛‍♂️ (@svetlimnocu)

U vreme vladavine kralja Aleksandra, u prvoj polovini 20. veka, kapela na Lovćenu bila je obnovljena. Oko pet decenija docnije, komunistička vlast u zemlji donosi odluku da hrvatskom vajaru Ivanu Meštroviću poveri izgradnju mauzoleja. Iako su se mnogi bunili protiv odluke o gradnji monumentalne građevine, na mestu nekadašnje skromne kapele, pravdajući se time da vladika Rade sigurno ne bi želeo da u takvoj jednoj građevini počivaju njegovi zemni ostaci, izgrađen je današnji mauzolej.

Oko 13 kilometara deli mauzolej i Cetinje, s tim što treba imati na umu da se do njega teže može stići tokom zimskih meseci, uzevši u obzir da se na Lovćenu često sneg zadržava do maja meseca.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели ЧЕРНОГОРИЯ | АРЕНДА | ЯХТЫ (@budvahome)

Lepote Crne planine

Smatra se da je upravo Lovćen, koji se često naziva i Crna planina, zaslužan za naziv zemlje. Jezerski vrh i Štirovnik su najviši vrhovi ove planine i nalaze se na oko 1.700 metara nadmorske visine.

Čak trećina biljnih vrsta cele zemlje obitava na Lovćenu, što predstavlja posebnu zanimljivost. Najčešće se sreću hrast, bukva i bora, ali i bukva, jasen i crni grab, te srebrna lipa i druge biljne vrste. Čak oko 200 vrsta pečuraka, koje su zvanično registrovane, uspevaju na području Nacionalnog parka Lovćen.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

@dmitrotsa.tanya је поделио/ла објаву

Osim lisica, vukova i zečeva, na području ovog nacionalnog parka žive i medvedi, kraški miševi i veverice, zatim krtice, belogrudi ježevi i druge životinjske vrste.

Izvorište Ivanova korita je pod posebnom zaštitom države, uzevši u obzir da se radi o potpuno autentičnom mestu, koje čuva izgled kakvo je imalo i pre dva veka.

Osim uživanja u prirodnim lepotama, kojih definitivno na Lovćenu ne manjka, ljubitelji avantura mogu uživati i u blizini Ivanovih korita. Tu postoji prostor površine oko dva hektara, na kome su dostupne staze za različite aktivnosti. Posetiocima avanturističkog parka su na raspolaganju sve propisane mere zaštite, a uživanje u adrenalinskim aktivnostima je zagarantovano.

(Telegraf.rs)

Reka čudne ćudi umnogome je uticala kako na sliku samog grada koji je znala nemilosrdno da plavi, tako i na živote njegovih stanovnika - nekada pogubno, a nekada berićetno.

Apatin se prvi put pominje u istorijskim spisima 1011. godine, a ime je dobio po opatiji Kaločke nadbiskupije. U grad polovinom 18. veka stižu nemački kolonisti, a ubrzo zatim Apatin počinje da se razvija i dobija pivaru, pecaru, tekstilnu radionicu, užare, crkve, škole…

Orgulje i vojne trube proizvedene u Apatinu čule su se širom Evrope, užad napravljena u ovom gradu korišćena su da na engleskim dokovima “obuzdaju” lađe…

Ipak, ono na šta su Apatinci posebno ponosni je pivara sagrađena 1756. godine. A gde su pivo i reka, tu su i pecaroši i druženja koja mogu da potraju više dana…

Otud je Apatin postao atraktivna turistička destinacija koja je domaćin “Apatinskih ribarskih večeri”, moto-susreta, Petrovačke ražnjijade, “Ličke olimpijade”, ali i nezaobilazna destinacija TID regate, najduže rečne regate na svetu čiji učesnici preveslaju 2.080 kilometara rekom Dunav…

U neposrednoj blizini grada nalazi se Banja Junaković, čije termalne vode pogoduju obolelima od reumatoloških bolesti, kao i onima koji pate od ortopedskih i neuroloških oboljenja.

Foto: Ivan Strahinić

(Telegraf.rs)

Foto: Pixabay/dimitrisvetsikas1969

Stiže proleće, a za njim i leto. Mnogi već sada razmišljaju o odmoru. Da li će to biti Grčka, Turska ili neka druga destinacija, koju tradicionalno posećuju srpski turisti iz godine u godinu? Kakvi će biti uslovi putovanja? Da li će cene biti povoljnije nego ranije ili možda više? Svako ko razmišlja o letnjem odmoru, pita se baš ovo.

Oni koji vode više računa o finansijama nastoje da ranije rezervišu smeštaj i plate ga, kako bi otišli potpuno rasterećeni na zasluženi letnji odmor.

Mnoge agencije već u ponudi imaju cenovnike za rani buking i za predsezonu i za sezonu. Iako ponuda obuhvata i druge destinacije, čini se da srpski turisti tradicionalno biraju najpre grčka letovališta. Naravno, u ponudi su i letovališta u drugim zemljama.

Rani buking za Grčku

Kao i svake godine, u ponudi su najpre letovališta na Halkidikiju, ali i ostrva Tasos, Evia, Skijatos, Krit, Rodos, Krf i Kefalonija, uglavnom. Što se aranžmana tiče, dostupni su i oni koji uključuju autobuski i sopstveni, ali i avionski prevoz. Osim najma apartmana, u ponudi je i hotelski smeštaj u objektima različite kategorizacije i na bazi odabrane usluge.

Budući da je ponuda zaista obimna, to je treba dobro razmotriti pre uplate. Uzmite u obzir da su ovo samo okvirne cene za konkretna grčka letovališta.

Najam apartmana u jednoj od vila u Pefkohoriju tokom maja košta od oko 90 do oko 110 evra, za boravak od 15 dana u dvokrevetnom apartmanu po osobi. U cenu je uračunat i autobuski prevoz.

Cene vansezonskih apanžmana se kreću od oko 140 evra po osobi, ukoliko je u pitanju trokrevetni apartman u konkretnoj vili, odnosno oko 160 evra u dvokrevetnom apartmanu, do oko 230, odnosno 270 evra, koliko iznosi cena paket aranžmana na bazi 10 noćenja u trokrevetnom, odnosno dvokrevetnom studiju polovinom juna meseca, uz uključen autobuski prevoz po osobi.

U istoj vili najam dvokrevetnog apartmana na bazi 10 noćenja tokom sezone kreće se od 415 evra u drugoj polovini juna, do oko 670 evra, koliko košta najam u jeku sezone krajem jula, početkom avgusta. Najam trokrevetnog apartmana iznosi od 450 evra po smeštajnoj jedinici krajem juna, do 755 evra krajem jula, odnosno početkom avgusta.

Nea Vrasna; foto Telegraf.rs/Aleksandra Blažević

Kada je u pitanju regija Svetog Đorđa, odnosno letovališta Vrasna i Apsorvalta, cene su slične.

Primera radi, najam apartmana na bazi 10 noćenja po osobi, uz autobuski prevoz u jednoj od vila u Vrasni košta od oko 140 do 170 evra, a sve u zavisnosti od toga da li je u pitanju apartman za dve, tri ili četiri osobe i to u prvoj polovini juna.

Od oko 370 do 430 evra iznosi najjeftinija opcija na početku sezone, bez autobuskog prevoza, dok je najskuplja opcija krajem jula, odnosno početkom avgusta, kada je i špic sezone. U tom periodu najam apartmana za dve osobe na bazi 10 noćenja iznosi oko 560 evra.

Ako je u pitanju apartman za tri osobe, cena je 615 evra obračunato u dinarskoj protivvrednosti, odnosno oko 660 evra u studiju namenjenom smeštaju četiri osobe. U jednoj od vila u Asprovalti se cene paket aranžmana po osobi u predsezoni kreću od 150 do 180 evra po osobi, opet u zavisnosti od toga da li je u pitanju studio za dve, tri ili četiri, odnosno pet osoba.

A što se tiče sezone, cene ne uključuju autobuski prevoz, već samo najam apartmana na bazi 10 noći, što na početku sezone iznosi od 400 do 515 evra, odnosno od 615 do 825 evra u špicu sezone.

foto: privatna arhiva

Leptokarija je jedno od najpoznatijih letovališta podno Olimpa. Mnogi je smatraju naročito jeftinim mestom za odmor u Grčkoj, budući da cene jesu povoljnije u odnosu na regiju Halkidikija.

Od 90 do oko 115 evra kreću se cene paket aranžmana u predsezoni po osobi. Osim boravka u trokrevetnom ili dvokrevetnom apartmanu, u cenu je uračunat i prevoz autobusom.

U jeku sezone, cene paket aranžmana po osobi se kreću od oko 180 do 200 evra po osobi kada je u pitanju trokrevetni apartman, odnosno od oko 240 do 260 evra po osobi ukoliko je reč o dvokrevetnom apartmanu. Turisti koji odaberu smeštaj u vili u Leptokariji na bazi polupansiona tokom juna meseca bi trebalo da izdvoje oko 290 evra po osobi, odnosno 335 ili 370 evra, koliko iznosi paket aranžman sa uračunatim prevozom i 10 noćenja na bazi polupansiona u studiju za četiri, tri i dve osobe.

U julu i avgustu cene se kreću od oko 350 evra, a za smeštaj u četvorokrevetnom apartmanu po osobi, odnosno oko 380 evra, za trokrevetni, te oko 430 evra po osobi, ako odaberu dvokrevetni apartman u toj vili u Leptokariji.

Potos je često posećivano letovalište na ostrvu Tasos. U predsezoni je moguće pronaći paket aranžman po ceni od oko 40 do 60 evra, a u zavisnosti od toga da li je u pitanju apartman, odnosno studio za četiri, tri ili dve osobe. U cenu je uračunat najam izabrane smeštajne jedinice na bazi 10 noćenja, ali ne i prevoz.

Tokom sezone cene najma se kreću od oko 240 do oko 300 evra po osobi.

(Telegraf.rs)

Zima na salašu, obavljeni poljski poslovi, imanje pod snegom, ne znači i zimski san. Upravo ovaj period proveden na nekom od vojvođanskih salaša može vas vratiti u nekadašnja bezbrižna vremena. Mirne noći, sveža jutra. Ovo je prava destinacija na kojoj vas i mirisi mogu zagrejati. Gde vas priče mogu razbuditi, a muzika uspavati. Ukusi su posebna priča…

Ako ste među onima koji od odmora traže jedinstven doživljaj, ako želite da vam destinacija priča priču i omogući nezaboravna sećanja, Ukoliko volite pejzaže koji bude uspomene ili želite da osetite idilične trenutke odmora i bezbrižnosti… Vojvođanski salaš je pravi koncept i pravo mesto za vaš praznični odmor.

Biram srcem, biram odmor na salašu. Biram Srbiju.

(Telegraf.rs/PR)

Foto: Mateja Beljan

Vole Srbi da posete prestonicu Grčke. Neki vole da prošetaju i ulicama Volosa, Kavale, Larise i drugih grčkih gradova. Ipak, retko u kom gradu u ovoj, nama bratskoj i prijateljskoj zemlji se srpski turisti osećaju kao kod svoje kuće, kao u Solunu.

Da li zbog blizine i činjenice da je Thessaloniki uvek bio „naklonjeniji“ Srbima kroz istoriju, ne može se sa sigurnošću reći. Tek, u ovom gradu su više nego u bilo kom drugom u Grčkoj, Srbi odomaćeni.

Posebno u toku letnjih meseci, kada je obilazak čuvenih solunskih tržnih centara, neizosatavan. Uglavnom prilikom odlaska ili povratka sa letovanja.

Drugi grad po veličini i značaju u Grčkoj

Odmah nakon grčke prestonice, po značaju i veličini nalazi se i grad, nazvan po polusestri Aleksandra Velikog, Tesaloniki. Prestonica periferije Sredinšnja Makedonija je ne samo najznačajniji grad u tom delu Grčke, već i jedna od najvažnijih luka u tom delu Evrope. Iako u Solunu postoje brojne atrakcije koje vredi posetiti, za Srbe je posebno značajna jedna. Ako odete u posetu ovom gradu, a ne posetite Srpsko vojničko groblje, mnogo ćete propustiti. Tamo leže zemni ostaci naših predaka, koji su stradali tokom proboja Solunskog fronta za vreme Prvog svetskog rata.

Ono što je posebno interesantno jeste da je sav materijal, koji je korišćen za izgradnju spomenika i mauzoleja, odnosno spomen kosturnice i kapele, dopremljen iz naše zemlje. Kao jedan od dokaza tradicionalnog grčko-srpskog prijateljstva govori i podatak da je Republika Grčka ne samo besplatno ustupila zemljište na kome se danas nalazi Srpsko vojničko groblje, već i u potpunosti oslobodila srpsku stranu obaveze plaćanja poreza i carine na uvežen materijal. Čempresi koji se i danas mogu videti na ovom, za Srbe svetom mestu, dopremljeni su iz manastira Hilandar, na Svetoj Gori.

Izuzev Srpskog vojničkog groblja, ne zaboravite da obiđete i Belu kulu, koja je simbol prestonice Grčke Makedonije, ali i da se fotografišete na šetalištu. Obilazak Aristotelovog trga i uživanje u pogledu na Solun iz Gornjeg grada, tek su neke od zanimljivosti.

Zapravo, gde god da krenete, naići ćete na neku od gradskih znamenitosti, poput crkve posvećene Svetom Dimitriju, zaštitniku grada, Galerijeve kapije, spomenika Aleksandru Velikom i arheoloških nalazišta, koja su, kao i gotovo svugde u Grčkoj, vrlo pažljivo označena i čuvana.

Foto: Pixabay/dimitrisvetsikas1969

Arheološki muzej Grada Soluna, u blizini Bele kule, poznat je po izuzetno bogatoj kolekciji.

U Solunu se nalaze i crkve posvećene Svetoj Sofiji i Svetom Đorđu, ali i manastir Svetog Nikole Orfanosa. Ovaj manastir nalazi se u Gornjem gradu i postoje pretpostavke da ga je izgradio srpski kralj Milutin tokom 14. veka. U njemu se i danas mogu videti prilično dobro očuvane freske, a tokom istorije je u njemu funkcionisalo sirotište, te otuda, kako se pretpostavlja i potiče njegov naziv (orfanos na grčkom jeziku znači siroče).

(Telegraf.rs)