Sa 14 godina su bili najmlađi igrači srpske košarke, predviđali im NBA karijere, a onda su nestali! Evo šta sada rade!

Foto: MNPress

Preporučujemo

Srbija je zemlja košarke, tako je bilo i tako će zauvek biti. Bez obzira na to u kakvom stanju nam je liga, i da li je reprezentacija uspela da osvoji medalju ili ne na velikom takmičenju, Srbija će imati talenata.

>>> Nekada najveći košarkaški talenat Srbije otišao u Tursku (VIDEO)

Pitanje je samo kako nam se dešava da ti vrhunski talenti ne naprave iole ozbiljniju karijeru? Razloga ima mnogo, ali je onaj osnovni u organizaciji klubova trenerima u Srbiji.

>>> NEKADA JE BIO JEDAN OD NJIH: Nikada nećete pogoditi ko je posetio košarkaše Srbije u hotelu! (FOTO) (VIDEO)

Dvojica momaka koji su imali obećavajuće karijere, koji su sa 14 godina bili najmlađi  debitanti srpske košarke, kojima su predviđali NBA visine, nisu uspeli u tome.

Jedan je Nemanja Aleksandrov(210, 29) a drugi Dragan Labović (208, 29) obojica izdanci FMP škole košarke.

NAJVEĆI TALENAT U POSLEDNJIH 30 GODINA

Aleksandrov je najmlađi debitant srpske košarke sa 14 godina i šest meseci koliko je imao kada je skinuo za prvi tim FMP-a. Dva meseca kasnije postao je najmlađi strelac u istoriji naše košarke..

Bio je najtalentovaniji u generaciji igrača rođenih 1987. godine, generciji Teodosića, Tepića, Štimca, Paunića, Dragovića koja je harala Evropom. Od pionirskog do juniorskog uzrasta nisu izgubili nijedan meč.

Aleksandrov je bio najbolji igrač kadetskog prvenstva Evrope, ali se nakon toga teško povredio (prednji ukršteni ligament).

Sa visinom od 210 cm igra na poziciji krila što je neverovatna prednost bila i NBA potencijal.

Foto: Profimedia

Prevelik broj treninga, jakog intenziteta koje mlado telo nije moglo da izdrži. Ta povreda odredila je dalji tok njegove karijere.

Posle povratka na tereni više nije bio isti igrač što je i logično posle takve povrede. Ali, za to su krivi njegovi treneri. Nije logično da dete od 14 godina, ma koliko talentovano igra za prvi tim niti trenira sa seniorima.

Printskrin: Youtube/bigwarisland

Jednostavno nema muskulaturu za to i neminovno će doći do povrede. Ali, klubove to ne zanima, a naročito ne trenere. Na njima je da isforisraju igrača što više da pokažu kako su dobri treneri. Ali ne postaje igrač sa 15,16, godina već sa 22, 23 ako se do tada ne povredi. Ali, u ovom našem surovom sistemu je nemoguće da se ne povredi. Jer kad je neko talentovan i dobar onda se gura još jače i više, što je pogrešno.

Oporavak je trajao dugo skoro godnu i po dana, jer je iznova povredio koleno, pa se posle oporavka obreo u Zvezdi sa 19 godina kod Dragana Šakote, a našao i na spisku repšrezentativaca za EP u Španiji 2007. kod selektora Moke Slavnića.

Tamo smo završili neslavno, a Aleksandrov je ponovo imao problema sa kolenom. Ipak, ostao je u Zvezdi do 2008.  a onda je sezonu igreo u Olimpiji, a zatim slede Skavolini, Pepinster, Manresa, pa Oldenburg gde je odigrao tri sezone veoma dobro. Trenutno je u Gazijantepu.

KAKO NAJBOLJI JUNIOR EVROPE NIJE POSTAO VRHUNSKI IGRAČ

Sa druge strane Dragan Labović nije imao teže povrede, ali je njega izgleda od vrhunske karijere odvojilo nešto drugo. Bio je najbolji junior Evrope 2005. godine i uz Teodosića lider te generacije 87. godišta. Kao pozajmljen igrač iz FMP-a Borcu iz Čačka bio MVP prve lige sa 18 godina.

Predviđala mu se odlična karijera u najvećim klubovima. Igra na poziciji krilnog centra sa odličnim šutem za tri poena. Posle povratka iz Čačka igrao je četiri godine za prvi tim FMP-a i to veoma dobro.

Ipak, nakon toga sledi odlazak Aris 2010. pa na pola sezone u Skajlajners, pa onda u klubove iz Rusije Jenisej i Krasnaja Krila, Nižni Nogorod gde je igrao po sezonu. Dalje sledi sve veći pad: Košalin, Alijaga, Al Rijandi, Asesoft Plošeti, Istanbul, Nokija i Karpoš Sokoli.

Foto: MNPress/N.Parausic

Smatra se da Labović nije mogao više pre svega zbog svog temperamenta, jer je uvek bio spreman da kaže treneru u lice ako mu se nešto ne sviđa. Drugo, bio je dominantan kao klinac, a to se promenilo u seniorskoj konkurenciji i umesto da više radi, on se zadovoljio prosekom.

Iako se priča da je teško preći iz juniorskog u seniorski nivo i da teško talentovani klinci postanu vrhunski igrači, to baš i nije tako. Najviše zavisi od njih sami i toga koliko žele da se posvete teškom radu.

Neki igrači su debitovali i sa 15 godina i kasnije napravili dobre karijere poput: Dražena Petrovića, Predraga Stojakovića, Igor Rakočevića, Marka Jarića,  Arijana Komazeca, Dragana Tarlaća, Milenka Tepića…

(D. S.)