Prošlo je 30 godina od najvećeg uspeha srpske klupske atletike: Dan kada je počela Zvezdina evropska dominacija, da nije počeo rat, vladali bi godinama!
Muška seniorska eipa je tog 4. juna 1989. na prepunoj Marakani osvojila evropsku titulu. Žene su postale vicešampionke u Cirihu, a naredne godine su se i juniori Zvezde popeli na krov Evrope
Danas se obeležava tačno 30 godina od najvećeg ekipnog uspeha u Srbiji i Jugoslaviji svih vremena. Tog 4. juna 1989. godine, na prepunoj Marakani, muška ekipa Crvene zvezde postala je prvak Evrope. Istog dana iz Ciriha je stigla vest da su Zvezdine devojke osvojile drugo mesto na najjačem klupskom takmičenju. Već naredne godine i juniori su se ubedljivo popeli na krov Evrope, a onda je došao rat i Zvezda nikada više nije uspela da se vrati tamo gde pripada, u sam vrh Evrope.
Sportsko društvo Crvena zvezda u vitrinama danas ima šest titula prvaka Evrope.
Sve je počelo 1979. sa ženskom košarkaškom ekipom, a poslednju, za sad, osvojili su vaterpolisti 2013. godine. Dve su osvojili karatisti, 1997. i 1998, dok su drugu tiulu, pre one najpoznatije fudblaske, osvojili atletičari.
Beograd je bio domaćin Kupa evropskih šampiona za muškarce, dok su žene takmičile u Cirihu. Obe zvezdine ekipe bile su jake i spremna na velike rezultate.
POČECI STVARANJA VELIKOG TIMA
Tih godina Crvena zvezda je bila evropski gigant u atletici. Evropska titula je bila jako blizu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka- Bilo je smao pitanje vremena kada će Zvezda pokoriti Evropu. Muška ekipa je 1976. bila treća, 1981. postali su vicešampioni Evrope, dok je projekat ''Prvaci Evrope'' počeo 1988. kada je Crvena zvezda zvanično dobila organizaciju takmičenja naredne godine.
PRIPREME ZA TAKMIČENJE
Uprava kluba bila je odlučna da organizuje vrhunsko tamičenje na kojoj će mlada. perspektivna, ali opet snažna ekipa dostići ekipni vrhunac. Na čelu kluba sedeli su predsednik supštine Vukoje Bulatović i predsednik Predstavništva Gojko Mićunović. Sportski direktor bio je jedan od naših najboljih preponaša svih vremena, Borisav Pisić, sekretar kluba tih godina bio je Mića Dotlić dok je legendarna Olga Acić bila među čelnicima Komiteta Kupa Šampiona.
Klub je bio pojačan sa dva strana pojačanja, oba iz Poljske. Marjan Kolasaje skakao motku, dok je Miroslav Zerkovski trčao 3000m stipl. Od domaćih atletičara Zvezdu su pojačali Banko Zorić (5.000m), Mladen Krešek (10.000m) i Dragan Mustapić (disk).
Koliko su svi u klubu želeli tu titulu govori i podatak da je motkaš Dragan Georgijevski ličnim vezama doveo svog kolegu i konkurenta iz Poljske da skače za klub.
Marakana je tog 3. i 4. juna 1989. zasijala novim sjajem. Borilišta su obnovljena i doterana kako bi atletičari imali maksimalno dobre uslove za takmičenje. Tih dana u Beograd je bio centar evropske atletike gde su došla mnoga poznata imena.
Pre trideset godina na atletskoj stazi Marakane špartali su, između ostalih, Sebastian Kou (pobedio u trkama na 800m (1:46.60) i 1500m (3:51.89); bivši svetski rekorder), Klaus Tafelmajer (drugi sa 79.88m; prvak Evrope), Inoseng Egbunike (pobedio na 400m sa 46.43s; vicešampion sveta na 200m), Amadu Dija Ba (pobednik na 400m prepone rezultatom 49.24s; olimpijski vicešampion) i mnogi drugi.
Sve je bilo spremno za spektakl. Po proračunima kluba, drugi dan je trebalo da bude Zvezdin, tada su nastupali najbolji i od drugog dana se očekivalo mnogo. Za prvi dan je bilo bitno da se bude među prve tri ekipe i to će omogućiti da se drugog dana napadne titula.
PRVI DAN
Vreme je bilo protiv atletičara prvog dana. Kiša je padala skoro ceo dan i to je uticalo malo na sve. Međutim, taj dan je izrodio i prve junake. Radoman Šćekić napravio je svetsku senzaciju u bacanju koplja kada je pobedio velikog favorita Tafelmajera, bacivši lični rekord i drugi rezultat svih vremena Jugoslavje - 81,68m.
Za novo čudo pobrinuo se Andreja Marinković, popularni Baća, u skoku udalj. Protiv sebe imao je Španca Korgosa koji je na ovo takmičenje došao sa 8,23m. Skočivši 7,84 marinković je uspeo da pobedi kako njega tako i sve ostale skakače.
Kapiten ekipe Branislav Karaulić u stopu je pratio velikog šampiona Diju Ba na 400m sa preponama. Na kraju je zauzeo drugo mesto sa 50,13s. Slobodan Branković je ispred sebe imao neverovatno brzog Egbunikea na 400m. Odlično su se jurili celu trku da bi na kraju Branković došao do velikog drugog mesta i rezultata 46,85s.
Ipak nje baš sve išlo kao po planu. Zbog loših vremenskih uslova, ali i prevelike želje za dokazivanjem, tad talentovani junior Dragutin Topić "ubo" je nulu. Ostao je bez plasmana, odnosno preskočene početne visine, što je bio ogroman minus za klub.
Na 1500 metara Branko Zorko je dozvolio jako sporu trku, pa se Kou prošetao do pobede dok je naš atletičar završio tek peti sa 3:52,52.
Treće mesto Zvezda je osvojila u bacanju kugle. Jovan Lazarević bacio je odličnih 19,31m. I pored ovih problema prvobitni plan je ostvaren. Nakon završenog prvog dana Zvezda je bila na trećem mestu sa svega 4 boda zaostatka za prvim i 3,5 za drugim.
DRUGI DAN
Iako se mnogo očekivao od drugog dana, on nije počeo najbolje po našeg predstavnika. U trci na 110m sa preponama, Mirko Marjanović je zauzeo peto mesto sa 14,59s, dok je Dragan Majstorović u bacanju kladiva zauzeo tek sedmo mesto sa 58,64m. Međutim, ispostavila se ona stara da se "prvi mačići u vodu bacaju". Uspon kreće od trke na 200m kada je sa 21,32s Slobodan Branković zauzeo 3. mesto.
Izvukao je pouku Branko Zorko iz loše trke prvog dana pa je drugog u trci na 5000m osvojio treće mesto sa 13:43,04. Dragan Mustapić je bacanju diska takoće osvojio treće mesto sa 57,64m. Prvo od dva pojačanja iz Poljske pokazala su se kao pun pogodak. Marijan Kolas je pobedio u skoku sa motkom preskočivši 5,20m. Drugi Poljak, Miroslav Zerkovski, bio je drugi na stiplu sa 8:25,44.
Vrh je bio blizu!
Prvo vođstvo Crvena zvezda je ostvarila posle pretposlednju disciplinu, troskok, kada je sjajni Zoran Đurđević pobedio preskočivši 16,16m. Ostale su još samo štafete 4x400m. Drama je bila na vrhuncu, sve je zavisilo od ove jedne discipline. Da bi se popeli na krov Evrope, Zvezdina štafeta mora da bude za dva mesta ispred španske ekipe Lariosa.
Neposredno pred početak trke usledio je šok za našu ekipu. Kapiten Branko Karaulić nije mogao da trči zbog istegnuća mišića. Morao je da uskoči Dejan Jovković u ekipu u kojoj su bili Slobodan Popović, Ismail Mačev i Slobodan Branković.
Trku je startovao Joković, palicu je predao Popoviću iza Španaca. Popović je imao zdravstvenih problema pred takmičenje i nije uspeo u potpunosti da se oporavi. Nakon istrčane trke na 800m bilo je pitanje da li će i on moći da nastupi u štafeti. Međutim, Popović je odlično istrčao svoju deonicu, prestigao je atletičara iz Španije i sigurno predao palicu Mačevu. Popularni Maki je fenomenalno trčao. Ne samo da je povećao prednost u odnosu na špance nego je uspeo čak i da prestigne britansku štafetu. Poslednji krug je ''odvozao'' Branković i rutinski doveo Zvezdu do pobede u vremenu 3:07,36. Demoralisani Španci na kraju su trku završili na petom mestu.
Slavlje je moglo da počne! ZVEZDA JE ŠAMPION EVROPE!
Tribine Marakane su bile pune. Slavlje koje je počelo na tribinama preselilo se i na stazu onog trenutka kada je Branković protrčao kroz cilj.
SVI REZULTATI ZVEZDINIH ATLETIČARA:
I dan:
100 metara: 4. mesto - Milan Petaković - 10,65s
4x100m: 4. mesto - Dejan Jovković, Branislav Karaulić, Milan Petaković, Aleksandar Tomić - 40,75
400m: 2. mesto - Slobodan Branković - 46,85s
400m prepone: 2. mesto - Branislav Karaulić - 50,13s
1.500m: 5. mesto - Branko Zorko - 3:52,52
10.000m: 5. mesto - Mladen Kršek - 29:36,87
Koplje: 1.mesto - Radoman Šćekić - 81,68m
Kugla: 3. mesto - Jovan Lazarević - 19,31m
Dalj: 1. mesto - Andreja Marinković - 7,84m
Vis: bez plasmana - Dragutin Topić
II dan:
110m prepone: 5. mesto - Mirko Marjanović - 14,59s
200m: 3. mesto - Slobodan Branković - 21,32s
800m: 4. mesto - Slobodan Popović - 1:47,91
3000m stipl: 2. mesto - Miroslav Zerkovski - 8:25,44
5,000m: 3. mesto - Branko Zorko - 13:43,04
Disk: 3. mesto - Dragan Mustapić - 57,64m
Kladivo: 7. mesto - Dragan Majstorović - 58,46m
Troskok: 1. mesto - Zoran Đurđević 16,16m
Motka: 1. mesto - Marijan Kolasa 5,20m
4 x 400m: 1. mesto - Dejan Jovković, Slobodan Popović, Ismail Mačev, Slobodan Branković - 3:07,36
UKUPNO POREDAK
1. Crvena zvezda 118 bodova
2. Larios (Španija) 110,5
3. Rasing (Francuska) 109,5
4. Fjame Đale di oro (Italija) 107,5
5. Haringej (Velika Britanija) 97
6. Bajer Leverkuzen (Nemačka) 81,5
7. Benfika (Portugal) 63
Branislav Karaulić8. Tjalve (Norveška) 49
ŽENE VICEŠAMPIONKE EVROPE ISTOG DANA
Dok se u Beogradu slavila titula, iz Ciriha je stigla vest da je ženska ekipa napravila još jedan fantastičan uspeh, postale su vicešampioni Evrope. izjednačen je uspeh muškaraca iz 1981.
Najveći uspeh srpske i jugoslovenske atletke danas slavi tačno 30 godina. Niko posle nije bio ni blizu da ponovi ovaj neverovatan uspeh atletičara Crvene zvezde, kako u muškoj tako i u ženskoj konkurenciji.
NASLEĐE: JUNIORI KRENULI SENIORSKIM STOPAMA - TITULA U LONDONU
Osvajanje seniorske titule prvaka Evrope dostojno su ispratili i juniori koji su naredne godine, na takmičenju održanom u Londonu, ubedljivo osvojili titulu sa čak 60 bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani tim.
Pre fudbalera, atletičari su počeli da vladaju Evropom. Napravljena je bila i odlična baza mlađih atletičara koja bi dostojno u godinama koje su dolazile nastavile dominaciju evropskom atletikom. Nažalost, počeo je rat, i ista situacija koja je zadesila i fudbalski klub, zadesila je i atletski, možda čak i više, pošto je atletski klub jedini klub koji je u isto vreme imao aktuelne i seniorske i juniorske prvake Evrope.
Ko zna šta bi bilo, gde bi dans bila Zvezda i srpska, odnosno Jugoslovenska atletika da nije došlo do tog rata.
Sankcije su uzrokovale mnogim prevremenim završecima karijera dobrih atletičara. Stanje u zemlji je bilo loše, a nije moglo da se otputuje na bilo koji jači međunarodni miting.
OBELEŽAVANJE JUBILEJA
Povodom obeležavanja ovog velikog jubileja AK Crvena zvezda će u petak, 7. juna organizovati konferenciju za štampu i druženje kako tadašnjih članova obe ekipe, legendi kluba tako i sadašnjih članova, ali i svih ostalih koji žele da prisustvuju ovom velikom jubileju.
VIDEO: Ona je najlepša srpska atletičarka
(Filip Ištvanović)
Povezane vesti
Na današnji dan ubijena je Milica Rakić: Detinjstvo prekinula NATO bomba, ona je sada simbol srpskog stradanja
Slavlje u domu Marijane Mićić: Ima novu objavu sa suprugom, a čestitke se samo nižu! Povod je divan
Zemljotres jačine 7 stepeni po Rihteru pogodio Crnu Goru, 101 osoba poginula: 45 godina od snažnog potresa
25 godina od pogibije Dejana Kostića: U Klenku odata počast heroju sa Košara
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
AHAB
A GDE SU TAD BILI OVI SA FRAKCIJAMA , ATLETIKA JE ZA NJIH MISAONA IMENICA,E MOJI TOPALOVIĆI....MI SMO ZA VAS INSTITUCIJA
Podelite komentar
Bojan
Pa kako prepuna Marakana kad je samo na Zapadu bilo publike?
Podelite komentar