Trening od tebe pravi šampiona za ceo život: Istrajnost je ključ, kaže najbolji atletičar Srbije

Sigurno vas je uvek zanimalo kako izgleda jedan dan jednog od najboljih sportista Evrope, koliko dnevno trenira, šta radi u slobodno vreme i šta ga pokreće. Na ta, ali još mnoga pitanja odgovorio nam je najbolji srpski atletičar i osvajač bronzane medalje na ovogodišnjeg Evropskog prvenstva u dvorani  u disciplini skok udalj -  Strahinja Jovančević - na sajmu medija gde nam je bio gost.

Atletika je ''kraljica sportova'', baza svakog bilo individualno ili ekipnog sporta, a ono što ona donosi je nezavisnost od bilo koga i bilo čega, sve je u tvojim rukama, odnosno nogama, upravo je to ono zbog čega Strahinja Jovančević voli ovaj sport.

- Atletiku volim, jer je individualni sport i u kom pre svega sve zavisi od tebe, nema sreće i momenta da ti se nešto slučajno dogodi tipa dati koš ili gol slučajno. Ne može na neko prvenstvo otići neko umesto tebe, ili imaš normu ili nemaš, ili si taj dan zdrav ili nisi, vrlo je jednostavno. Pored toga tu je i izgradnja celog duha, tela i uma uz ovakav sport kao što je atletika - ističe Jovančević.

Dugo je Jovančević čekao svojih ''pet minuta'', kroz mnogo problema i muka je prolazio ovaj 26-godišnji Beograđanin, ali su se ''kockice'' na kraju složile. Nažalost mnogima se ne slože, ali po njegovim rečima ne treba da očajavaju za tim što nisu dostigli neke ''visine'' o kojima su maštali.

To ne znači da nisu uspeli, naprotiv, ceo proces kroz koji se prolazi trenirajući neki sport na nivou većem od rekreacije doveo ih je na viši nivo i naučio ih je mnogo toga što će im i te kako biti korisno u ostatku života.

-Zahvaljujući atletici definitivno sam postao istrajniji. To je odlika koju verujem da cene kompanije u nekom budućem traženju posla po okončanju karijere. Verujem da firme to prepoznaju, da su bivši sportisti istrajniji kad naiđu neke prepreke, da će uvek izdržati pritisak i da će naći način i u najtežim trenucima da ’’isplivaju’’ iz toga- poručuje treći daljaš Evrope.

To je i neka poruka novim klincima da iako ne budu šampioni da će ih sport izgraditi i pomoći u daljem životu.

Treninzi i put do uspeha

Put do uspeha nije ni malo lak i veoma je dugačak, a Jovančević dodaje i da sportski uspesi nisu ništa vaći od nekih drugih koji nisu medijski propraćeni.

- Teško je dostići uspeh, to je konstantna borba. I kada dostigneš neki uspeh odmah iza je neka nova borba i neki novi cilj. U životu svi imamo neke uspehe, samo što su ovi naši medijski propraćeni,  pa se čine većim nego neki drugi kod nekih drugih ljudi. Život je konstantna borba za nekim uspehom i za nekim ciljem, tako da je stalno teško.

Život profesionalnog sportiste nije ni malo lak, zahteva puno odricanja i maksimalne posvećenosti tokom celog dana zarad dobrog treninga. Jovančević nam razbija zabludu o tome da oni najbolji treniraju po cele dane, već je to ceo jedan proces.

- Iako mnogi pričaju i misle da nama treninzi traju i po 4, 5, 6 sati, to zapravo nije istina. Ti ako si posvećen tome što radiš, ti ćeš se za to, taj ''zvanični'' trenutak, pripremati ceo dan. Kada kažem trening tu ne mislim na istezanje i uvod u sam trening jer sam taj uvodu u trening traje ceo dan pre njegovog početka. Kod kuće se odradi jutarnje istezanje i ta priprema i onda ti trening neće trajati nekoliko sati. Tako rad postane mnogo efikasniji - obrazložio je Jovančević.

Radne navike su jako bitne. Raniji odlazak na spavanje, ranije ustajanje, pravilna ishrana su samo deo onoga što čini jedan dan profesionalnog sportiste.

- Nije poenta ustati u jedan popodne pa otići na trening u četiri. Treba ustati ranije, sve isplanirati i prilagoditi tom treningu kako bi na njemu mogao da dostigneš maksimum. U suprotnom taj trening će se razvući bespotrebno. Kada kažem sve isplanirati tu mislim na obroke, kada ćeš da jedeš, kada ćeš da se istegneš, odmor je takođe jako bitan deo treninga...

Slobodnog vremena je jako malo i zato se Strahinja  trudi da ga iskoristi odmarajući se uz stvari koje voli da radi i koje ga opuštaju.

- Slobodno vreme provodim u čitanju knjiga i volim da gledam neke Jutjub kanale koji imaju neke ozbiljne emisije, tu su neki kanali koji imaju i emisije o raznim svetskim doktorima.

Knjige

Strahinja Jovančević je apsolvent Ekonomskog fakulteta, a kao istaknuti student nagrađen je specijalnim priznanjem, ambasadorom fakulteta, prvim takvim u istoriji ove obrazovne ustanove.

U slobodno vreme atletičar Crvene zvezdde mnogo čita, a dve knjige su na njega ostavile poseban utisak.

- Svima preporučujem knjigu ’’Bogati otac, siromašni otac’’ od Roberta Kiosakija. To je knjiga koja nas uči kako da budemo finansijski nezavisni u životu, a sa tom nezavisnošću ide i stabilnost ličnosti. Slobodno mogu da kažem da je knjiga i nevešto napisana, ali ideje koje su iznešene su apsolutno vanvremenske.

I dok ovu ističe, drugu preporučuje pogotovo sportistima.

- Sportistima volim da preporučim ’’10 posto čovek’’.  Naslov nam govori da kada bi se naše ljudsko telo rastavilo na genome (jedan deo DNK) 90 posto bi bilo od virusa i bakterija a samo 10 ljudsko. Mi bukvalno živimo sa bakterijama, virusima i mikroorganizmima. Iako deluje stručno, spisateljica je pokušala što više da približi običnom čitaocu, ali ima i stručnih momenata.

Da su i knjige tema u kojoj je ''na svome'' govori da tu Jovančević nije stao sa pričom već je nastavio sa delom koje mu trenutno okupira pažnju.

- Trenutno čitam ’’Princip 80/20’’, knjigu koja pokušava da nam kaže da je ceo univerzum u neravnoteži u tom opsegu. Sa 20 posto napora dobijaš 80 posto uspeha, iako deluje jao primamljivo kada se bolje pogleda ispada da nije ono ’’koliko uložiš toliko i dobije’’ nego koliko efektivno ulažeš.

- Na primer neko preduzeće će na 80 posto proizvoda dobijati 20 posto profita, dok će drugo na 20 posto super ekskluzivnih proizvoda imati 80 posto profita, a ti principi postoje svugde, ali je ovo bio nekako najlakši način da se objasni suština knjige - završava Strahinju priču o knjigama.

Muzika i fokus

Kao i mnogi ljudi i srpski daljaš ne može bez muzike kako u slobodno vreme tako i na treninzima i takmičenjima pa se tako u rancu uvek nalazi bežični zvučnik, a vrste muzike su razne.

- Uf, varira se od roka do hausa… a nekad ’’zapadne’’ i  neki Toni Cetinski i ta vrsta muzika - kroz osmeh počinje da priča na ovu temu Jovančević.

- Na zagrevanju, pred sam izlazak na takmičenje, uglavnom, kao zadnju pesmu, slušam nešto što je trenutno aktuelno. Ostala mi je u sećanju pesma ''Giant'' od Kalvina Harisa koja je bila aktuelna u periodu Evropskog prvenstva u Glazgovu.

Kako kroz šalu kaže upravo mu je ta pesma donela medalju.

- Igrom slučaja di-džej u dvorani je nju baš pustio kod mog petog skoka koji, kasnije će se utvrditi, mi je doneo bronzanu medalju. Tako da mi je ona sad u lepom sećanju, iako nisam baš nešto lud za njom, ali eto, ušla u glavu tih dana i potrefilo se sve - kroz osmeh konstatuje treći daljaš Evrope.

Atletičari pred nastup deluju veoma ozbiljno i fokusirano, kao da ništa ne može da ih poremeti pre nego što sudija da znak da njihov nastup počinje. Do tog fokusa nije lako doći, a Jovančević nam je otkrio kako se do njega stiže, koliko dugo traje i kada i kako znaš da je tu.

- Taj fokus ne može dugo da traje, on traje nekih 15 do 30 sekundi maksimalno. Teško se postiže, ali se oseti međutim, ti si njega svestan tek posle skoka. Tek kasnije si svestan da u tom trenutku ništa nisi čuo, ništa sem fokusne tačke, u našem slučaju jame, nisi video, čak zna da se desi da se uopšte ne sećaš skoka, a to je pogotovo izraženo kod sprintera da se uopšte nesećaju trke - ističe Strahinja Jovančević.

Onda je pokušao da objasni šta je fokus na primeru jednog drugog sporta.

- Možda je najbolji način da se fokus objasni jeste uzeti primer karatista. Oni jedan isti potez ponavljaju bezbroj puta kako bi ga automatizovali, i kad dođe trenutak takmičenja, kada on treba da se uradi najbolje, oni o njemu više i ne razmišljaju nego ga urade nesvesno. Automatizovaoim se kako taj potez tako i trenutak kada ga koriste, odnosno taj foksu na taj udarac koji su toliko vežbali.

Kako disciplina skoka udalj ima šest serija, a pauze između serija traju između 5-10 minuta, fokus se ''traži'' tek neposredno pred svoj nastup.

- Ti si između serija opušten i šališ se sa ostalim atletičarima, ali kada te prozovu onda ulaziš u neki svoj svet i pokušavaš da u pravo vreme uhvatiš taj fokus. Nekada se dogodi da celo takmičenje ne uspeš da ga pronađeš ili uhvatiš. Ja sam imao sreće ili znanja da sam fokus ''uhvatio'' u toj petoj seriji na EP-u i došao do medalje.

- To su one kockice o kojima sportisti često pričaju da moraju da se poklope kako bi došlo do velikih rezultata i zbog kojih se ne može uvek osvojiti medalja i zabeležiti dobar nastup - napominje bronzani daljaš sa dvoranskog prvenstva Evrope.

Nakon uspeha u Glazgovu u martu Strahinju Jovančevića se borio sa raznim poteškoćama od povreda do najgore bolesti u svom životu. Sada je to sve iza njega i sa puno snage i elana počeo je da se priprema za sledeću godinu od koje puno očekuje.

- Cilj je prevashodno da budem zdrav, a onda i da ispunim normu za Olimpijske igre i da napokon postanem olimpijac. Međutim primarni cilj, za šta će se i tempirati forme jeste EP u Parizu.

Poruka mladima

Jovančević se u potpunosti slaže sa svojom mlađom koleginicom Milicom Gardašević koja je rekla da mladi moraju da se okanu društvenih mreža i rijalitija i više da se posvete knjigama i obrazovanju.

- Mladi bi definitivno više trebali da se bave sportom jer će im on pomoći da izgrade ličnost. Čak ne mora to da bude ni sport, može i nauka, ili bilo šta što je rad na sebi, a ne gledanje u televiziju i mobilne telefone. Bitno je izbegavati jeftine stvari, a kad to kažem ne mislim na finansijski aspekt nego na instant stvari.  Poenta svega je biti strpljiv i da se prave planovi na duže staze, nikako kratkoročno, jer ne kaže se bez razloga ’’šta je brzo to je kuso’’ - poručuje najbolji atletičar Srbije.

Mediji

Srpski daljaš važi za nekoga ko je veoma upućen u razne svetske teme, ne samo sportske, ali u poslednje vreme kaže da sve manje prati medije jer su svi postali slični i svi se bave jednom stvari koja mu se uopšte ne sviđa.

- Nažalost sve je veći broj medija koji su otišli u tabloidizaciju svega, tako da mislim da su se malo možda i smučili ljudima, zbog toga volim da čitam Telegraf. Sport mi je naravno omiljena rubrika, ali volim i da se informišem o mom Beogradu, kulturi…

Telegraf je jedini portal u Srbiji gde je Atletika u ravnopravnom položaju sa sportovima kao što su fudbal ili košarka.

- Želeo bih da se zahvalim Telegrafu što posvećuje dosta pažnje atletici, što svima nama u ovom sportu puno znači i zaista imamo dobar odnos. Generalno izbegavam medije jer… ne znam… neki mazohizam je prisutan trenutno u svetu pa su glavne neke loše vesti. To sigurno utiče i na same ljude kad imaju toliko negativnih vesti oko sebe, dok za one pozitivne moraš da grebeš kao za neku srećku.

Najbolji atletičar Srbije otkrio je i zbog čega na svom telefonu ima samo Telegraf.rs aplikaciju.

- Sve sam obrisao zbog tih loših vesti, ali sam ostavio samo Telegrafovu gde vrlo jednostavno mogu da selektujem vesti koje me zanimaju. Tako da se trudim da budem okružen samo pravim i ''svetlim'' vestima - zaključio je Strahinja Jovančević.

Put do medalje kroz video snimke:

(Filip Ištvanović)