• 2

Alberto Salazar ili pet pouka šta znači loš trener!

Nova kolumna Dr Nenada Dikića koja govori o pogrešnim izborima sportista i lošim trenerima

  • 2

Za početak mali istorijski osvrt. Kubanci su tokom 20. veka kontinuirano imigrirali u SAD prvenstveno zbog ekonomskih razloga, pa su zbog Velike depresije 1929. imali migratorni pik i bilo ih je preko 50.000 uglavnom na Floridi.

A onda je tokom revolucije i dolaskom Kastra na vlast još toliko imigriralo, tako da ih je 1958. zvanično bilo 125.000. Među imigrantima je bio tek rođeni Alberto Salazar koji se sa svojom porodicom iselio u Masačusec.

Željan dokazivanja počeo je da se bavi atletikom i ubrzo tri puta za redom pobedio na Njujorškom maratonu i jednom na Bostonskom. Nije baš najjasnije kako je počeo da se bavi trenerskim poslom, jer je nakon prestanka aktivnog bavljenja sportom bezuspešno vodio restoran i bavio se raznim stvarima.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

U svakom slučaju, već sa prvom sportistkinjom pokazao je loše namere i neznanje. Dvostruka svetska prvakinja na 1500 i 3000 m iz 1983. je zahvaljujući Salazaru imala nepovoljan odnosu testosterona i epitestosterona, pa je prvo isključena iz olimpijskog tima SAD, a zatim joj je IAAF zabranio da se takmiči. Pošto u to vreme nije bilo Svetskog antidoping kodeksa sve je prošlo nekako bez velikih skandala. A Salazar se dokopao dvojice trkača, Faraha i Rupa, sa kojima je osvojio dve zlatne medalje na 10.000 m i jednu na 5.000 m na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i Riju 2016 I tu negde počinju Salazarove pouke.

1. Trener mora stalno da se dokazuje

Uspešni trener kao i uspešni sportista mora da se dokazuje dobrim sportskim rezultatom, a ne rezultatima iz prošlosti. Činjenica da Salazar osim titula u Londonu i Riju nije bio ni blizu uspeha govori o upravo o nemanju kontinuiteta, iako je prelaskom u Nike Oregon dobio mogućnost da radi sa najboljim sportistima Amerike.

Personalni trener

Foto-ilustracija: Shutterstock

2. Trener nije doktor

Trener ne prepisuje lekove. On za to nije ovlašćen. On to ne zna i generalno može da nanese samo štetu. Dobar trener ima stručni tim koji mu pomaže da sprovede svoje odluke. Međutim Salazar nije imao stručni tim i nije se oslanjao na savete nezavisnih stručnjaka.

Ostaje priča vezana za sportistkinju Karu Gaučer koji Salazar pokušao da trudnu tretira hormonima štitne žlezde i nedozvoljenim supstancama da bi smanjila telesnu masu. Zahvaljujući njenoj pribranosti i podršci muža, nutricioniste i lekara izbegla je probleme, ali i nikada nakon toga nije ostvarila vrhunski rezultat.

Devojka traži savet od lekara

Foto: Shutterstock

3. Trener treba da štiti svoje sportiste

Za razliku od Kare, Meri Kejn nije imala ko da je zaštiti. Ona je javno priznala da je Salazar potpuno fizički i emotivno uništio. Iako je došla kao najbrža i najmlađa Amerikanka ikada u timu za svetsko prvenstvo, od trenutka prelaska u Nike Oregon imala je samo neuspehe. Pošto sam u njoj već pisao važno je da se zna da od svog trenera nikada nije imala podršku, već naprotiv, on je bio kreator svih problema.

4. Trener iznad svega treba da ima etiku

Pošto je razotkriven i kažnjen zbog dopingovanja sportista sa 4 godine mnogi su pomisli da je priča završena, ali ako Svetska antidoping agencija ostane pri svome, njemu tek predstoje problemi, jer će biti ispitan svaki sportista sa kojim je sarađivao da bi se utvrdio obrazac po kome se Salazar ponašao i radio. Činjenica je da spadam u one koji smatraju da bi trebalo da mu bude zabranjeno da se bavi trenerskim poslom doživotno.

Meri Kejn

Guliver/Getty images/ Christian Petersen / Staff

5. Trener treba da bude školovan

Ne znam iz kog razloga, na ovu činjenicu se obraća jako malo pažnje. Uvreženo mišljenje je da svaki bivši sportista može da bude trener. Naš projekt Ko je tvoj tim je pokazao da je u Srbiji samo jedana četvrtina trenera završila neku školu. Salazar je očigledno uspeo da prevari mnoge u svoju stručnost, a prosto je neverovatno kako je došao do tri zlatne medalje na olimpijskim igrama. Gledajući njegov sveukupni rad teško je poverovati da je on završio bilo koju školu, s obzirom na neverovatne greške i katastrofalni odnos i ponašanje prema sportistima.

Iako ovo prvenstveno pišem da bi sportisti i oni koji rade sa trenerima obratili pažnju na potencijalne probleme, mislim da je važno o svemu razmišljati pre nego što date decu da treniraju. Zato posebno upozorenje za roditelje, uvek se raspitajte ko je trener vašoj deci.

Lošeg trenera nije lako pobediti, neophodno je znanje i sistem. Ko zna koliko bi Salazar vedrio i oblačio u Nike Oregon centru da ga nije razotkrio Trevis Tajgrat, direktor Antidoping agencije SAD i sigurno najveći borac protiv dopinga u sportu. Ovom prilikom mu se javno zahvaljujem ne samo zbog toga, već i zato što je zahvaljujući njemu prestao mobing i nad Meri Kejn ko zna koliko drugih sportista koji su bili u Salazarovim kandžama..

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)

Komentari

  • Sale

    Sto posto tacno. Sto posto ko nasi treneri!

  • Nada

    Nazalost sport vise nije sport nego arena sa gladijatorima. Vecina trenera su predatori, cast izuzecima.

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima