Ne okreći se, šampione

Foto: AP/Tanjug

Sanjao sam sinoć nešto čudno. U snoviđenju sitnih sati mi se učinila nepravda, sklopljenih očiju sam osetio bes i nemoć. Grč na licu i udar realnosti... Čoveče... Pa... Pa, ja ne sanjam. Gledam u dno jave, u ljudski ambis. Gledam kako izgubljena rulja bez trunke oklevanja gubi ljudskost. Gledam kako jedan čovek mora da prizna poraz koji nije poraz. Gledam kako razum odlazi, a dolazi sila na sramotu.

Ogromna rana. Ovo se ne leči, ovo se pobeđuje.  Za šta da uzmeš domaćina koji te je zvao u svoj dom, a onda počeo da te maltretira u hodniku? Onda pozvao ukućane da te i oni šikanriju - zbog čega si ti u njihovoj kući?

Preporučujemo

Zvali ste me, ljudi. Ne bih došao kod vas da me niste zvali. Uslove vaše kuće sam sve ispunio, šta ste rekli, ja sam uradio. Vaša kuća, vaša pravila. Od vajkada vašu kuću pamtim, pomagao sam je, slavio sa vama, radovao se i govorio pravo, da nije neki nesporazum?

Izgleda da nije nesporazum. Bio je bezobrazluk više vrste. Šampion može na terenu sve, ali protiv ludila van njega ne može.

Neka, ne vraćajte mu ništa. Sve što vam je dao, dao je jer je želeo. Teško da će posle svega viđenog ruka biti ispružena. Ona je sada spuštena u nivou džepa, stegnuta u pesnicu.

Pravog prijatelja ne gubiš lako, ali kada ga izgubiš, onda je gotovo za naveka. Ljutnja ne traje dugo, ali ravnodušnost je ona koja boli, a od danas, šampion vašu kuću ne poznaje.

Ni šampion, ni šampionovi ljudi. Ni silom niste uspeli do cilja. A, imali ste topuz u svojim rukama. Sada je kasno za reči, kasno je za sve.

Kasno je za reči, a i te kako za dela, jer smo ih već videli.

Mučna dela, nepotrebni pad. Pečat je stavljen na ovu vašu svinjariju, a dolaze bolja vremena. Neće mastilo da izbledi, nema drugog pergamenta, ovaj ugovor će zauvek važiti.

Devet puta ime šampiona izrečeno je, devet puta isti otisci na trofeju su, a sada neka vidi neko da preuzme titulu. Taj neko zna da je verovatno nije dostojan. Taj neko zna da bi šampion od golgote do golgote i dalje bio prvi favorit. Ime šampiona u Melburnu nije prolazno, bolje vam je bilo da bacite taj trofej jer je sav od njegovog imena.

Nema poštovanja, vama tradicija ne treba, pa napravite novi trofej, da vas ne podseća na ono što ste uradili - izgubili velikog prijatelja i šampiona.

Narod ovde nije vagao, pustio je politici da mu drži oči. Ti pogledi ka avionu koji odlazi i šampionu su iz tuđe glave. Glave nekoliko ljudi koji nisu pročitali svoja pravila, pa su brzo izmislili nova.

Trula pamet i još trulije kobile nerazumnih. Ništa trulije od sitnih poena i ništa bezobraznije od pogrešnih objašnjenja.

Usred hodnika, pod neprijateljskom paljbom u kući dojučerašnjeg prijatelja, ostali gosti su mudro ćutali. Razloge samo oni znaju. Nije im bilo neprijatno.

Sporadično se iz dnevne sobe čulo "ovo je ružno" i "ovo je neprijatno", dok muzika sa derneka nadglašava sve.

Ako je šampion taj koji vam kvari taj mali bal pod maskama, bolje je i da ne ulazi.

Ako je šampion taj koji daje loš primer, onda vam je loš sistem vrednovanja.

Ako postoji istina, sakrili ste je.

Ako postoje reči, onda je ovo sramota.

Ako postoji pravda, mora da je zaspala.

Ne okreći se, šampione, ta kuća ti i ne treba više.

Ne okreći se, šampione, neka ti i oni gledaju leđa.

Da si se okreĆao, šampione, ne bi postao šampion.

Nekome se nešto ne može oduzeti.

(Telegraf.rs)