Dugme sudbine

Nema šta, sada nam ostaje samo da gledamo. Novi šampion Australijan opena bi mogao ujedno da postane i novi broj 1. Dva imena redom preskaču protivnike u Melburnu, samo je pitanje - da li će na kraju preskočiti i Novaka Đokovića?

Hajde da vidimo šta će da se desi ako pritisnem ovo dugme.

Tako je postupila Vlada Australije. Svojstveno mački, detetu ili nekom naivnom liku iz horor filmova.

Pri toj akciji su postojale namere van sporta, ali je uticano direktno na sport. Zarad političkih poena i mirnog mora građana, vlasti su ispale nesmotrenije od mačke, nerazumnije od deteta i gluplje od naivnog lika iz horor filmova.

Eto, dugme je pritisnuto i tok istorije bi mogao da bude promenjen. Možda i neće, ali postoje velike prilike za to.

Kada se sve sakupi od januarskih nerazumnih dana, Danil Medvedev i Aleksandar Zverev su ostali neutralni po pitanju Novakove deportacije.

A, moramo razumeti i njih. Znalo se da bi u slučaju Đokovićevog izostanka upravo oni bili ti koji bi mogli do vrha i do životnog uspeha. U ovakvom svetu, moralno sive akcije su validne i potpuno prihvaćene.

Možda je ružno da se kaže, ali Đokovićeva deportacija je njima sjajno pala. Ne bi mogli ni da razmišljaju o ovome da je Novak u konkurenciji, jer ne bi gubio ogromnih 2.000 bodova.

Sada im je potrebna titula, a uz titulu dobijaju i novo zvanje najboljeg na svetu.

Još 4-5 koraka i svet sporta dobija nešto izmenjeniji pravac. Ne zato što je neko na terenu pokazao da je bolji od najboljeg, nego zato što najbolji nije u poziciji da dokaže da je i dalje najbolji.

Sada, ništa u tom pravcu ne može da se promeni. Sa jedne strane kostura nastupa Zverev, a sa druge Medvedev, pa ko ih uhvati, uhvatio ih je i za Novaka.

Sve što treba je da budu zaustavljeni pre nego što dodirnu trofej.

Daleko od toga da će Đoković morati da popije brufen ili kafetin, odavno mu nije toliko bitno da drži vrh ATP liste, ali i dalje nije pošteno.

Mladi su, željni da u suši konačno dobiju svoju oazu, ali bi iza dimne zavese mogla da se desi još veća nepravda od toga da neki od mladih pevaca zakukuriče na toplom melburnskom jutru.

Do pre mesec dana, niko nije mogao ni da zamisli da bi Rafael Nadal tražio negde prostor za Grend slem titulu liše Rolan Garosa.

Potrošio je svaku reč da ubedi publiku kako je došao da uradi šta može, ništa spektakularno, samo onako malo, znate...

A, suptilno je napadao Đokovića u svakom momentu. Titule mu nisu bitne samo kada nema šansu da ih osvoji, ali čim se ukaže nada, onda proporcionalno raste i glad.

Jedina pozitivna stvar što je proistekla iz ovog pritiskanja dugmeta je vrhunska kampanja Miomira Kecmanovića koji bi verovatno do sada ne bi bio na australijskih +30 stepeni.

Đoković mu je igrom administracije i ministara uklonjen s puta, a dobio je priliku kakva se retko viđa.

Sav žreb koji je mogao Novak da ima kao prvi nosilac, pripao je Miomiru koji je to pošteno iskoristio i otišao do osmine finala. Eto nam utehe.

Upravo je Kecmanović i jedina uteha u ovim mračnim danima za srpski tenis. Ostade Mića i ostade Nina u miks dublu... I to nam je to.

Možda se manje osećalo ovo tenisko posrnuće sa činjenicom da Novak uvek ide sigurno do kraja, ali još više bi se sada osećalo da nema Miomira u osmini.

Malo beline u gomilu crnila.

Elem - nasilna smena možda prođe, a možda i ne, ali se početak Australijan opena 2022. godine pamti kao datum kada je tenis oblikovao neko ko ne pripada tenisu.

Kada se neko poigrao sa sudbinom jednog sporta.

Kako stvari stoje, neće Australija biti samo problem i neće samo Australija biti šansa. Dolaze teški dani po Novakov tron ako ostanemo u ovoj pat poziciji.

Ovaj pat je pobeda svima osim Đokoviću. Čekamo da se neko pomeri s mesta.

(Telegraf.rs)