Pao na dopingu, spasavao karijeru na Kosovu: Ko je Igor Miličić, tvorac poljskog čuda protiv Slovenije?

Košarkaška reprezentacija Poljske napravila je svojevrsno čudo pobedivši kasno sinoć Sloveniju u četvrtfinalu Evropskog prvenstva u Berlinu, posle neverovatno odigranog prvog poluvremena tokom kojeg su igrači ove ekipe ubacili čak 58 poena i stekli 19 poena viška pred nastavak - 90:87.

Iako je Slovenija u jednom minutu uspela da ih sustigne i prestigne, Poljaci su pronašli snagu i motivaciju da se vrate na pravi kolosek, a jedan od najzaslužnijih za to je i njihov selektor - Igor Miličić, za kojeg se vezuju mnoge interesantne priče.

U izjavi za srpske medije posle meča, Miličić je istakao kako njegovi igrači imaju "srce kao mesec, a j*ja kao lubenice", što možda najbolje oslikava sa kakvom strašću i energijom je vodio jučerašnji meč. Pokušavao je da konstantno bude uključen u dešavanja i kako je rekao kapiten tima Mateuš Ponitka, u pravim momentima reagovao je tajmautima.

Ali ko je Igor Miličić, taj gospodin koji se nečujno ušetao na Evrobasket i napravio pravo čudo, sve to posle debakla od Srbije u grupnoj fazi kada je Poljska u Pragu bila poražena sa čak 27 poena razlike?

Krenimo od toga da je ovaj gospodin rođen u Slavnonskom Brodu u Hrvatskoj 1976. godine i da spada u red mlađih stručnjaka u trenerskim vodama. Pre nego što je "zaseo" na klupu i obukao košulju i kravatu, bio je košarkaš i to uglavnom u timovima širom Poljske, pa otuda njegova vezanost za ovu zemlju.

Nakon dve godine provedene u Rijeci, a potom i u Splitu usledio je prvi angažman u Energa Basket ligi za ekipu Kijelcea. Sve ostalo je potom dolazilo kao na traci - zvali su ga Polonija, Trefl iz Sopota, Anvil iz Vloclavka, da bi potom nastupao i u Turskoj, Rusiji i u Belgiji, pre nego što se vratio natrag za Poljsku i karijeru završio u Košalinu gde je proveo poslednjih šest godina igračke karijere.

Nije baš sve prošlo tako blistavo i bez mrlja, pošto je 2004. godine dobio pozitivan test na doping zbog čega je tokom perioda suspenzije morao da ode i da nastupa na tzv. Kosovu u jednoj od lokalnih liga kako bi zadržao svoju formu.

Paralelno je nastupio za mlađe kategorije hrvatske reprezentacije, što ga je, zanimljivo, kasnije sprečilo da obuče dres Poljske u seniorskoj konkurenciji, iako je to žarko želeo. Tokom 2003. godine dobio je i njihovo državljanstvo, a vrlo brzo je usvojio jezik i počeo je da gradi i porodicu u ovoj zemlji.

Očigledno je da će porodica Miličić imati košarkaškog naslednika, pošto se njegov sin koji takođe nosi Igor već nalazi u mlađim kategorijama poljske reprezentacije i verovatno će ostvariti san svog oca da jednog dana nastupi za Poljsku.

Njegova trenerska karijera, ipak, nešto je po čemu je prepoznatljiv u Poljskoj. Dugih pet godina zadržao se na klupi Anvila iz Vloclavka, jednog od najvećih klubova u Energa Basket ligi, sa kojim je uspeo da uzme i dve titule prvaka države - 2018. i 2019. godine od čega je ova prva donela utakmicu za prepričavanje tokom finala protiv Zjelone Gore.

Bio je to možda jedan od najvećih preokreta u istoriji evropskih takmičenja, pošto je na pet minuta i 20 sekundi do kraja utakmice, Anvil imao zaostatak od 17 poena (55:72), nakon čega je krenuo ludi nalet Rotvajlera. Navijači su se hvatali za glave sa svakim košem domaće ekipe, koja je na kraju odnela pobedu, a ponovo je Igor Miličić uspeo da sprovede svoj ludi plan.

Posle uspešnih godina u klubu iz Vloclava preselio se u srce Poljske, gde je preuzeo ekipu Ostrova Velikopoljskog 2021. godine, nama najpoznatijeg po tome što je tamo prošle sezone nastupio doskorašnji igrač Partizana - Trej Dreksel. A Miličić je nastavio da veže uspehe...

Sa Ostrovom se prvo plasirao u finale FIBA Evropa kupa 2021. godine, što je otvorilo put ka mestu u Ligi šampiona za narednu takmičarsku godinu, a tokom iste sezone je osvojio i poljski šampionat. Godinu dana kasnije, odnosno u sezoni koja je za nama, "okitio" se i peharom u nacionalnom Kupu.

U međuvremenu je stigao poziv iz sedišta Košarkaškog saveza Poljske, pa je od 1. oktobra 2021. godine Miličić i šef nacionalne selekcije. Ovo mu je prvo veliko takmičenje i odmah je napravio uspeh koji će se prepričavati.

Šta će tek biti ukoliko Poljska eventualno šokira sve i dođe do zlatne medalje.

(Telegraf.rs)