Aerobni vs HIIT trening, koji je bolji za vas?

Generalno govoreći, kada je reč o načinu funkcionisanja mehanizama za stvaranje energije, postoje dva tipa treninga: aerobni, gde mišićne ćelije dobijaju dovoljno kiseonika i anaerobni, u kom postoji deficit kiseonika, te se stvaraju nusprodukti poput mlečne kiseline.

Aerobni trening, često nazivan ''kardio'' treningom, predstavlja fizičku aktivnost koja ne prelazi intenzitet od oko 80% od maksimalne srčane frekvence kod rekreativaca (opšta formula za max frekvencu je 220 - broj godina).

Dakle, pri niskom ili relativno niskom intenzitetu fizičke aktivnosti, telo, uglavnom, koristi masti kao jedan od glavnih izvora energije, s obzirom da je kiseonik neophodan za njihovu potrošnju. Ove fizičke aktivnosti uglavnom jesu trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, rolera, plivanje itd.

Trening u anaerobnoj zoni (grubo rečeno) predstavlja trening visokog intenziteta, koji se, većinom, obavlja u uslovima deficita kiseonika, te mišićne ćelije nisu u stanju da oksidišu masti, već koriste šećere (glukoza, glikogen) kao primaran izvor za dobijanje energije. Ovakvi treninzi se teže podnose i kraće traju.

Primer za ovakav tip treninga je ''Kros fit'' trening, gde se, uglavnom, izvode višezglobne vežbe u superserijama, a pauza je nedovoljna za potpuni oporavak mišića.

Sa stanovišta redukcije telesne mase, iako zvuči da je aerobni trening efikasniji s obzirom da masti koristi kao jedan od direktnih izvora za dobijanje energije, moramo pogledati širu sliku fizioloških posledica oba treninga.

U treningu niskog intenziteta a produženog trajanja (1-2 sata), rezerve šećera (glikogen) nisu toliko ispražnjene, kao u treninzima visokog inteniteta.

Ovo znači da će, prostim rečnikom, metabolizam masti u oporavku biti ubrzan nakon anaerobnog tipa treninga. Ovaj proces se naziva glikogeneza i podrazumeva popunjavanje potrošenog skladišta šećera (glikogena) stvorenom glukozom, koja se, u nedostatku saharida, može kreirati iz skladišta masti. Uprošćeno, masno tkivo će se trošiti u periodu oporavka.

Dakle, nakon početnog plana vežbi za toniziranje mišića i laganog kardio treninga, preporuka je da se intenzitet treninga povećava radi efikasnijih metboličkih procesa. Ipak, za ovakav tip treniranja, potrebno je da kardiovaskularni sistem bude zdrav i pripremljen na napor, a mišići ojačani radi prevencije od povreda.

Na kraju, s obzirom na vreme koje svima manjka u današnjem svetu, svakako će biti lakše odvojiti 30 minuta dnevno za nešto intenzivniji trening. Ipak, blagodeti aerobnog treninga nikako ne smeju biti zapostavljene, te je idealan scenario ostaviti bar jedan dan nedeljno za ovakvu vrstu fizičke aktivnosti.

(Telegraf.rs)