Zbog njega su šahovnicu sa dresa zamenili Partizanovim bojama: Ispovest našeg Meksikanca, posle jedne od najluđih fudbalskih karijera (FOTO) (VIDEO)
Sećam se, Perica Ognjenović i ja, neka zima, bilo je i do -30, igramo jedino nas dvojica, 1 na 1 na male golove. Možda je i to odredilo naš put - kaže nam Zdenko Muf, fudbalska legenda Meksika i Smederevske Palanke.
Ako pitate ljude u Smederevskoj Palanci ili Meksiku ko je Zdenko Muf, reći će vam kao iz topa. Ipak, o legendi ovog grada, meksičkog Tekosa i grčke Janjine, ne zna se koliko bi možda i trebalo.
Fudbalski putevi često nisu iz Srbije laki ako ne idu preko Crvene zvezde ili Partizana. To je bio Zdenkov slučaj, dobro zna kako je uz Pericu Ognjenovića krčio sebi put iz Smederevske Palanke do Grčke gde je dobio status legende i mural na jednom zidu, zatim i Meksika gde je postao zaštitno lice Pepsija i as koji je jedan gol čak slavio u dresu Partizana.
Bio je nerazdvojan prijatelj Vladana Milojevića, kog je u Grčkoj prebacio sa štoperske pozicije na ofanzivnog veznog, što je bio uvod u nezaboravnu fudbalsku saradnju - znalo se ko pakuje golove, ko trese mreže.
U Meksiku je igrao sa Zamoranom, Butragenjom, Kamposom i mnogim drugim asovima koji su obeležili jednu eru latinoameričkog fudbala.
A sve je počelo od Smederevske Palanke 1981. godine...
- Moj pokojni trener čika Relja je tada gledao turnir u gimnaziji gde smo svi igrali, rekao je "sine, dođi sutra na trening". Kad sam došao, tu sam i ostao. Sedam lepih godina sam tu proveo, Mladost Goša, sada Jasenica. Pioniri, omladinci, veliku zahvalnost dugujem i kasnijim trenerima, čika Koletu Stojanoviću, Vasku Vukadinoviću, Mikiju Mihajloviću, onda sam 1988. prešao u Radnički.
- Bilo je lepo vreme, ne znam kako bismo se mi ponašali da smo imali kompjutere i mobilne, bila je lopta tu po ceo dan. Pokojna baka mi je donosila ručak na poslužavniku, na poljanče gde smo igrali. Ali dobro, ovde su bili prvi pravi fudbalski koraci. Lepo vreme, srećno detinjstvo. Ulica Zmaj Jovina, Goranovo poljanče... Pa rivalitet protiv Veljka Vlahovića.
- Dala je Palanka možda i većeg od mene, Pericu Ognjenovića, ulica Zmaj Jovina. Ali Palanka je uvek davala dobre fudbalere. Viborg Koceić, Slaviša Rajović, da se ne vraćam na starije, Mladost Goša je igrala i drugu ligu Jugoslavije.
Sećam se, Perica i ja, neka zima, bilo je i do -30, mi igramo, jedino nas dvojica, 1 na 1 na male golove. Možda je i to odredilo naš put.
Posle Smederevske Palanke, Muf je prešao u Radnički Beograd, gde se zbližio sa Vladanom Milojevićem. Posebno je bila upečatljiva jedna Milojevićeva šala da je sa Mufom spavao više puta nego sa svojom suprugom, aludirajući na to da su bili saigrači i cimeri u čak tri kluba.
- Zajedno smo bili u Radničkom, Janjini i Kalamati. Radnički je prvo bio odlična ekipa, ja sam proveo pet divnih godina tamo, počev od omladinske lige Srbije, pa preko treće i druge do prve. Imao sam čast da budem deo generacije koja je Radnički, takozvane "majstore sa Dunava" vratila u 1. saveznu ligu posle 25 godine, posle '60-ih. Imali smo odličnu ekipu, cilj je prvo bio da se opstane, što smo na kraju uspeli.
- Zaista je bilo mnogo dobrih igrača, poput starijih, Duška Košutića, Vladice Lovića, Bore Dukića, preko nas mlađih, mene, Vladana Milojevića, Darka Tešovića, Šuberta, Srđana Vasiljevića, Dejana Stefanovića koji je posle igrao u Zvezdi i Sautemptonu. Nebojša Krupniković je bio tu, imali smo odličnu i mladu ekipu koja je izborila opstanak, posle 1993. sam sa Milojem otišao u Grčku. Radnički je posle još nekoliko godina igrao u najjačem rangu.
Da li vam se tada činilo da Milojević ima "trenerski nerv"?
- U ono doba ne, nismo tada sa 22-23 godine razmišljali o tome, ali čim je završio igračku karijeru, momentalno se posvetio tome. Preko Grčke, pa do Čukaričkog, Omonije i Panioniosa, stigao je zasluženo do Zvezde, odabrao je pravi put.
Inače, zanimljivo je da je Milojević kroz karijeru najviše igrao u defanzivi, dok je u Janjini bio desetka. I po broju na leđima, i po zadacima na terenu!
- Sad je nadaleko poznat kao trener, ranije je bio poznat tako što mi je asistirao kod golova. Šalim se, sa njim sam proveo pet divnih godina u tri kluba. Radnički, Janjina, Kalamata i dobro smo se slagali, na terenu i van njega, proveli smo dosta vremena zajedno i za njega imam samo reči hvale.
- Zaista me raduje da je izrastao u vrhunskog trenera i da postiže ovakve rezultate. On je bio desetka i polušpic, proizvod njegovih lopti je veliki broj mojih golova.
Dobio je Muf i grafit u Grčkoj! Dao je 29 golova u jednoj sezoni i kultni status je uklesan u istoriju kluba. I na zid stadiona.
- Izuzetno mi je velika čast zbog toga, desilo se to pre dve ili tri godine. Ja prvo nisam ni verovao kada su mi poslali sliku, pa sam tražio još od dvojice prijatelja da mi pošalju sliku.
- Velika, velika čast za mene, drago mi je što sam im ostavio trag kao stranac, a znamo da je teško biti stranac u fudbalu negde, napraviti kontinuitet. Imaš načelo, moraš da si na svakom treningu i meču bolji od domaćih igrača.
Nedavno je u Janjini doživeo i veoma emotivan momenat... Navijači su ga se setili i skandirali mu kada je izašao na teren pred jednu evropsku utakmicu.
- Zaista sam bio dirnut, nisam očekivao jer je prošlo više od 20 godina. Pošto je Janjina prvi put igrala Ligu Evrope, ja sam se spremao i otišao u Grčku, hteo sam da budem na tribinama. Onda su sa grčke televizije mene izveli na teren da dajem intervju, zaista sam doživeo nešto veliko.
- U snimku se može videti da sam se jedva suzdržao da ne pustim suzu, koliko je to bilo emotivno za mene. Čast je kad kao stranac ostaviš pečat u nekom klubu, a prošlo je 20 godina otkako sam 1. put kročio tamo. Jedan od najlepših momenata u životu.
A onda je usledila meksička avantura...
- Imao sam Grka menadžera koji mi je posle neuspešne epizode u španskom Badahozu u 2. ligi dao predlog. Zasitio sam se Grčke, menadžer me je pitao da li bih išao u Meksiko. Kao profesionalac, dobio sam lepu ponudu koju niko ne bi odbio.
- Nisam mnogo znao o Meksiku kada sam otišao tamo, mi što smo znali o Meksiku, to su tekila, sombrero, pivo, Brzi Gonzales.
- Međutim, kada sam pročitao da jedan Butragenjo igra tamo, onda sam sebi rekao - pa ne može to da zvuči loše, čim taj čovek tamo igra!
- Tek kada sam došao, video sam koliko ljudi vole fudbal, to je sport broj 1 u Meksiku. Velika zemlja, stadioni, mnogo publike. Poneo sam tamo 4 zimske jakne i sve sam ih vratio.
Temperament Meksikanaca odgovarao je Mufovom duhu.
- Pre svega, prelepa zemlja, jako srdačni ljudi, fudbal na izuzetno velikom nivou, sjajni navijači. Ja bih rekao da sam igrao u malom klubu po broju navijača, recimo Tekos je relativno mlad klub, osnovan 1971. godine, kad sam rođen. Nema veliku tradiciju, za one koji ne znaju, tu su Amerika i Čivas, najveći derbi Meksika igraju. Mi smo primali 30.000 ljudi, ali recimo naših bude 10.000, maksimalno 13.000, ostalo su gosti.
- Bukvalno sam uvek igrao u gostima, ali mi nije smetao jer volim takvu atmosferu. Mogu samo da pamtim ta vremena, bila su fudbalski izuzetno uspešna. Recimo, podatak da sam prvu utakmicu protiv Amerike iz Meksiko Sitija, koja igra na čuvenom stadionu Asteka, gde su se igrala dva finala Svetskog prvenstva, igrao pred 90.000 ljudi, a stadion prima 120.000.
- Nije bio baš prepun, a sećam se da su se saigrači zagrevali, a ja sam stajao i kao, istezao sam se u mestu zapanjen. Pre toga sam igrao u Grčkoj gde nisam bio na meču pred više od 40.000 ljudi, protiv Olimpijakosa, Panatinaikosa, eventualno AEK-a. To je bilo za mene zapanjujuće, ali sam se na kraju dobro snašao.
Na samim stadionima, vlada drugačiji duh nego južnije.
- Imaju temperament, ali ne mogu da se mere sa Argentincima, Brazilcima. Vrlo su mirniji na tribinama, to je pravi spektakl na tribinama, pije se pivo ceo meč, sede jedni do drugih. Amerika - Čivas, dva prijatelja idu zajedno u dresovima. I moram da naglasim da je fudbaler tamo mnogo poštovan, ja sam doživljavao da po pola sata posle meča dajem autograme protivničkim navijačima. Jeste da je bilo više njih nego mojih iz Tekosa, ali je velika čast da te čekaju protivnički navijači na izlazu iz svlačionice, hoće da se fotografišu sa tobom...
Takođe, uticali ste na to da se promene dresovi u jednoj sezoni, kako bi bili u bojama vašeg Partizana?
- Jeste, to je istinita priča. Ja kada sam došao 1997. godine, posle godinu dana, predsedniku Tekosa se svidelo kako je Hrvatska igrala na Mundijalu 1998, bili su treći, onda je jednom napravio dresove koji su isti kao i dresovi hrvatske reprezentacije, šahovnica. Međutim, onda sam ja jednog dana, kada sam pričao sa njim, rekao: Predsedniče, ja imam problem, pa ne mogu da odnesem nijedan dres kući da poklonim drugarima, mi smo do nedavno ratovali sa Hrvatima i to bi bilo malo čudno.
- Da li postoji neka kombinacija da nešto napravimo, da mogu da poklanjam. Rekao je da nema problema i pitao me kakve želim. Kao iz topa sam rekao, crno-bele, naravno!
- Zbog Partizana, da se ne lažemo. On je rekao, može, nema problema, iz Kape su nam napravili još jednu, crno-belu kombinaciju, tako sam komotno mogao da poklanjam drugarima.
A na fotografijama iza Mufa, samo se ređaju slavna imena. Jedno je i prijateljsko, ne rivalsko. U pitanju je čovek koji je oborio rekord i ušao u Ginisovu knjigu jer je igrao za čak 26 timova u karijeri, u svojoj 41. godini.
- Sebastijan Abreu mi je dobar drug i saigrač, prodao sam ga, na moje asistencije je dao mnogo golova, izvanredan čovek i mnogo smo se družili, nažalost, on je sa mnom u Tekosu bio samo godinu dana.
- Posle je išao dalje, jedan je izuzetno dobar igrač i golgeter, ima između ostalog i oko 70 utakmica za reprezentaciju Urugvaja, to dovoljno govori o njemu.
A onda, Butragenjo, Romario sa tri prsta, Zamorano, Kampos...
- Zaista sam imao veliku čast da igram protiv mnogih dobrih igrača, bez daljeg, najveći među njima je bio Butragenjo koji je u tom trenutku igrao poslednju sezonu, opraštajuću. Posle Reala je tri godine igrao u Meksiku, a poslednja mu je bila moja prva.
- U šali sam pričao drugarima da sam ga čuvao u poslednjih minut i po njegove karijere ne bih li mu uzeo dres, na kraju sam dobio dres i sliku sa njim. Starija populacija se sigurno seća kakav je to igrač bio, velika legenda Reala.
- Imao sam čast da igram protiv ljubimca Romarija, koji je tada igrao za Vasko de Gamu, tada su došli na turneju i bilo je više prijateljskih mečeva. Ja sam bio na šestomesečnoj pozajmici u Leonu, imao sam sreću da sam jednu utakmicu odigrao protiv njega.
- Nisam ga čuvao poslednjih minut i po, mnogo smo daleko bili na terenu, bio sam u špicu, ali smo bili smešteni u istom hotelu, zamolio sam ga za dres i dao mi ga je.
- Sve su to veliki igrači. Ali Romario... Kada izađe 1 na 1 sa golmanom, ne može da promaši! Dobro, njega sam baš gotivio.
- Tu je Kampos sa svojim dresovima, a ovaj mu je malo normalniji jer je tu logo Pumasa, branio je za taj klub i tu mu je grb. Simbol Tekosa je sova, Čivas su Jarčevi, imaš Tigres, Bebeto je igrao za Toros, Bikove...
Tokom igara u Meksiku, pala je i jedna reklamna kampanja kojom se ne može svako pohvaliti u svetu fudbala, Zdenko je postao Pepsijevo zaštitno lice.
- Jednostavna je bila priča sa Pepsijem, oni su tada imali veoma jaku kampanju u Srednjoj i Južnoj Americi, pa i Evropi. Iz Reala su bili Šuker i Mijatović ti koji su snimali reklamu, ja se nadam da nisam odabran po principu pogrešnog uzorka.
- Šalim se, oni su iz meksičkih timova birali po jednog ili dva igrača, bilo je to dobrih igrača, recimo Luis Fernandez, jedan od najvećih golgetera meksičkog prvenstva, standardan član reprezentacije, zatim Ramon Ramirez iz Čivasa.
Ja sam iz Tekosa izabran, to je za mene bila velika čast, od tada pijemo samo Pepsi - kroz smeh će Muf.
Ipak, nije sve u Meksiku bilo tako idealno.
- Tada je bila bezbednosna situacija često opasna, išli smo samo u određene restorane i diskoteke, autom dolaziš, parkiraš i daš čoveku ključ, uđeš i ručaš, vraćaš se i on ti doveze auto, sedaš i voziš. Recimo, imao je svaki fudbaler životno osiguranje.
- Međutim, to nije važilo za neke delove grada gde nisi smeo da odeš. Neke delove preporučuju samo danju, nikako noću. Ne daj bože, nađu ti auto u tom delu grada, da si sam otišao, ne plaća ti se osiguranje. Otmice, kidnapovanja, dešavalo se tada, sada pomnoži sa 100.
- Horheu Kamposu su oteli oca, samo što je sleteo sa reprezentacijom, javili su mu da mu je otet otac. Vratio se, zamolio novinare da ne objavljuju, posle 10 dana je dao izjavu da je otac dobro, platio je 2.5 miliona dolara za to. Moja majka je primera radi ostajala sama, ako u subotu idem na gostovanje, idemo avionom pa spavamo, ja joj kupim sve što treba ranije i nema izlaženja. Postoji kompleks zgrada sa po šest stanova, a zidovi su okolo visoki po 3.5 metra. Imaš na rampi čoveka koji ako imaš goste, prvo te pozove i onda tek pusti ljude. Tako se živelo, a mnogi moji Meksikanci ne izlaze više uveče, pre sumraka se ide kući.
I kako to obično biva, kraj je srećan. Iako nije delovalo da će biti, jer u naponu snage Muf nije zaigrao u Humskoj.
- Kasnije su mi iz Radničkog rekli za interesovanje Partizana, pošto sam kao omladinac otišao tamo, ja sam prve godine igrao omladinsku ligu Srbije. Posle šest meseci je postojalo interesovanje Partizana, međutim, iz Radničkog tada nisu hteli da me puste, rekli su "ako dođete u junu kada prestari za omladince, onda možemo da razgovaramo".
- Nažalost, nije se to desilo, ali sam ipak zahvalan Ljubiši Tumbakoviću koji je pre toga bio trener Radničkog, kod njega sam debitovao za prvi tim. Radnički je tada bio srpska liga, kasnije je on postao trener Partizana, vrlo uspešan, eto tako se dogodilo...
Ali nikad nije kasno!
- Za Partizan sam zaigrao makar kao veteran. Dečački san mi se nije ovako ostvario, tek je u veteranima, ali dobro. Sada prvo i drugo poluvreme nije toliko bitno, najbitnije je ono treće!
(B. Vinulović)
Povezane vesti
Evo gde možete da gledate uživo TV prenos meča Zvezda - Partizan u polufinalu Kupa Srbije
Partizanov tim za derbi u polufinalu Kupa Srbije: Vraća se Jovanović, promene u veznom redu
Stigla odluka: Pavle Ilić odsudio 173. večiti derbi bez greške!
Partizan doneo konačnu odluku: Crno-beli u saopštenju otkrili da li će igrati polufinale Kupa protiv Zvezde
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Stevo
Ja sam bio klinac kada je Muf igrao za Radnicki Novi Beograd........i samo mogu da kazem STRASAN CENTARFOR.
Podelite komentar
AlexT
Nisam čuo za ovog čoveka. Svaka mu čast za ono što je napravio u karijeri! Kapa dole majstore!
Podelite komentar
bg
👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻👏🏻
Podelite komentar