Posrnuće Partizana u tri tačke: Gospodo, da se ne ljubimo... (FOTO)

Desilo se i to u tekućoj sezoni, Partizan je poražen od Crvene zvezde u 160. večitom derbiju, čime je titula novog - starog šampiona samo dobila legitimitet.

Jer ovoga puta klub iz Humske nema pravo, niti može da se "uhvati" ni za jedan sporan segment sa stadiona "Rajko Mitić" gde je glatko izgubio, na rutinu i kvalitet rivala, bez sporne odluke arbitara i došao u poziciju u kojoj se nije našao nikada od raspada bivše Jugoslavije, punih 30 godina – da strepi da li će obezbediti izlazak u Evropu.

Foto: Marko Jovanović

Da paradoks bude veći, crno-beli su pre desetak dana slavodobitno obelodanili da su obezbedili evropsku licencu, zarad koje su "istresli" 2.500.000 evra iz prazne kase, obezbeđujući novac uz pomoć štapa i kanapa i znojeći se do poslednjeg trenutka hoće li država uplatiti poslednju tranšu i pristati na reprogram već reprogramiranog poreza.

Izgleda samo da niko nije računao da ovaj tim Partizana, zajedno sa četvrtim trenerom u sezoni, što takođe predstavlja potvrdu raspada sistema, nije sposoban da na terenu izbori bolje rezultate, iako se, budimo realni, u Superligi dešavaju stvari kojima bi se, u ozbiljnim zemljama, bavili i policija i tužilaštvo.

Ali, u Humskoj prvo sami moraju da stanu pred ogledalo, od onih koji "proizvode na terenu" do onih koji vode klub, da se zapitaju šta su to učinili, kako su velikana uvukli u "živo blato", pa tek onda da "love veštice" po srpskoj fudbalskoj magli.

Foto: Nikola Tomić

Moraju da se zapitaju zašto im je na kraju i sreća okrenula leđa, ako su pošteni pred sobom i pred klubom čije boje brane. Isto važi i za navijače Partizana - ukoliko se oni tako više mogu i nazvati - koji su posle 73 godine postojanja crno-belih, onako raslojeni, zavađeni i zakrvljeni, sa repertoarom "Burduševog orkestra", na stadionu Crvene zvezde svi mogli da stanu pod jednu krušku.

I to bez da se guraju, što reče poznati glumac u legendarnom filmu "Lepa sela lepo gore". Elem, Partizan je u katastrofalnoj situaciji na svim nivoima – organizaciono, finansijski, igrački i rezultatski, a činjenica da je posle tri decenije ugrožen izlazak u Evropu, jer je tim dospeo na petu poziciju, samo svedoči o tome da klub živi od danas do sutra, da nema jasnog plana za budućnost.

Foto: Marko Jovanović

Jer pojedinci čuvaju g****e u foteljama po cenu života i smrti, pošto su svesni da nemaju alternativu posle Partizana.

Neki od njih se, pak, oslanjaju i na "Velikog brata" trgujući njegovim uticajem; nekome je posao da klima glavom i bude podoban, pa samim tim ima mesta u Humskoj, dok na terenu na prste jedne ruke može da se "prebroji" kvalitet.

To je danas Partizan – bez uticaja u fudbalskoj, sudijskoj i svim drugim organizacijama, klub bez stava i perspektive - nažalost svih onih koji ga iskreno vole...

I, nije to od juče, grešilo se i greši u serijama da bi na kraju "dogorelo do nokata", do ispadanja iz Evrope, do sramnog plasmana, do dugova koji se procenjuju i da više desetina miliona evra i kriju, do neplaćenih doprinosa, višemesečnih markica za prevoz, medicinskih usluga, odlazaka najtalentovanijih igrača, tužbi koje će kad-tad doći na naplatu... Ko je kriv – svi.

TIM "ZAHVALNIH KLUPSKIH IGRAČA"

Foto: Marko Jovanović

Kad je igrač u 42 godine, na zalasku karijere, najbolji fudbaler ekipe – to onda jasno govori koliki je kvalitet ovog tima Partizana. Naravno, uz dužno poštovanje legendi Saši Iliću. I mogu da se prave "španske serije", da se traže razlozi u sudijama, vudu vračevima, vremenskim prilikama, najezdi skakavaca, zakulisanim radnjama kojih svakako ima – nema opravdanja za lošu i pogrešnu selekciju.

Prilikom povlačenja bivši sportski direktor Ivica Iliev, rezigniran valjda što je žrtvovan ispred cele Uprave, iako snosi samo deo krivice, otkrio je u afektu: "Bilo je igrača koje sam dovodio i odgovoran sam, bilo je i onih koje nisam, a snosim odgovornost i za njih, jer sam dozvolio da dođu".

Foto: Nikola Tomić

Zbog takvog načina poslovanja, potkusurivanja sa moćnicima, menadžerima, za ko zna kakve usluge i ustupke, Partizan danas u svojim redovima nema majstore, one koji prave razliku i imaju petlju, već "zahvalne klupske igrače" i beleži najslabije rezultate u poslednjih 30 godina.

I da se razumemo, nisi ni ti momci krivi, kako to predstavljaju pojedini članovi Uprave, njih je neko doveo. Ko? Pa, onaj ko ih najviše i okrivljuje...

TRENERI KAO NA TRACI

Foto: Milena Đorđević

Četvrti trener Partizana u tekućoj sezoni je Savo Milošević, ako uračunamo i dva kratka "izleta" pomoćnika Žarka Lazetića, koji je “premostio” dok je Uprava tražila adekvatan "kišobran" sa zvučnim imenom i prezimenom.

Uspelo je sa Miroslavom Đukićem samo donekle (posle odlaska Marka Nikolića), ali se ljubav ugasila kada je pomenuti trener “opalio” po sujeti glavnokomandujućeg i demaskirao kako se u Humskoj, uz pomoć (ne)stručne komisije donose najbitnije odluke.

Zoran Mirković je "ugasio požar" i mesecima gutao knedle, pokušavajući da izbalansira sa nemoćnim timom od 13 igrača u rosteru, lažnim obećanjima o pojačanima, klubom bez uticaja u fudbalskim institucijama. Kada mu je prekipelo, podneo je ostavku i preuzeo odgovrnost. Pošten, kakav je oduvek i bio, poručio je na odlasku:

Foto: MN Press

- Podneo sam ostavku zbog meni neprihvatljive situacije, u kojoj se moj klub nalazi. O tome s pravom mogu da sudim, jer sam za 25 godina fudbalske karijere, prošao crno-beli put od odanog igrača, do predanog trenera.

Moja ostavka nije moj moralni čin. Ne! Ja sam sve radio kako sam najiskrenije mislio i najbolje umeo. To je moj manir i moje vaspitanje, ljudsko i sportsko: pošteno i hrabro – i na terenu i na klupi.

To nikako ne znači da sam trener bez greške. Uvek sam spreman za stručnu analizu i odgovornost za sopstvena dela. Svoj teret nosim sam i bilo bi pošteno da svako nosi svoj... Tako bi bilo lakše Partizanu - napisao je Mirković i pismu medijima i praktično do kraja "ogolio" stanje u Humskoj.

Neuspeli pregovori sa Markom Nikolićem i Ilijom Stolicom i to bez sportskog direktora, iznedrili su Sava Miloševića. Ipak, kupljeno je samo nekoliko dana mira, da bi se zatim urušavanje nastavilo. Manevar čelnika nije uspeo, a posledice su jasno vidljive posle 160. večitog derbija.

UPRAVA NIKADA NIJE KRIVA

Foto: MN Press

Nema novca, nema tima, nema rezultata, nema plana. Kada bilo koga od čelnika Partizana upitate ko je kriv za takvo stanje, odgovor je kao na traci isti: krivi su igrači, kriv je Fudbalski savez Srbije, krive su sudije, pa i država, jer gura Zvezdu.

U redu, neka u nekom procentu i ima istine u tim tvrdnjama, ali kako da definišemo unutrašnje probleme kluba?

Kako, recimo, da opravdamo dovođenje pojedinih fudbalera koji nisu ni za Srpsku ligu Beograd? Kako da definišemo odlazak supertalentovanog Luke Cvetičanina zbog neisplaćenih šest plata?

Foto: MN Press

Kako da tumačimo tužbe bivših igrača, trenera, kako Arbitražne presude koje kucaju na vrata? Zašto je deo duga "Galenike" oprošten i ko to gura ruku u prazan klupski džep?

Na koji način da poimamo tvrdnju da nema dugova, a da, recimo, Marko Janković po odlasku oprašta preko 200.000 evra i ne samo on, već i gomila igrača pre njega?

Ko je angažovao četiri trenera za nepunu godinu, od toga tri bez ikakvog iskustva? Čelnicima Uprave Partizana, polarizovanim na dve struje, mnogo je bitnije ko s kim sedi, ko je čiji u klubu i ko bi mogao da bude potencijalna opasnost po vlast u Humskoj.

I, ko je kriv za istorijsko posrtanje i urušavanje Partizana? Pa, prosto je: igrači, FSS, država, sudije... A, da – ima i taj Kup Srbije... Gospodo, da se ne ljubimo...

VIDEO - Najkomičniji momenat derbija: Zdjelar pada kao u partizanskom filmu

(Z. Ivković)