Hteo je da batali fudbal, ali je jedan poziv promenio sve: Borjanov nestvaran put do heroja Zvezde!
Golman srpskog šampiona imao je neverovatnu karijeru od Knina, Kanade, Južne Amerike, preko Turske, Bugarske i Srbije
Golman Crvene zvezde Milan Borjan najveći je heroj trećeg kola kvalfikacija za Ligu šampiona. Sa tri odbranjena penala u izuzetno psihološkim teškim momentima, Borjan je, teniskim žargonom spasao tri meč lopte, i poput Novaka Đokovića preokrenuo meč u korist sebe i svog tima.
Ipak, ovo nije prvi put da Borjan spasava Zvezdu, radio je to mnogo puta proteklih sezona. Ali, ovo nije priča o tome, već o njegovom putu od toga da je hteo da batali fudbal pa do Zvzezdinog heroja Lige šampiona.
Preporučujemo
UEFA objavila kada Zvezda igra za 15 miliona evra i ulazak u LŠ!
Prošla Zvezda, brate: Đokovića po izlasku na teren dočekala poruka na srpskom jeziku (VIDEO)
Borjan je rođen u Kninu i to uvek s ponosom ističe, a čak kad pomenu da je rođen u Hrvatskoj on ima spreman odgovor:
- Velika greška, nisam rođen u Hrvatskoj. Rođen sam u Krajini, to je bilo srpsko mesto. Ja sebe opisujem kao nekoga ko je rodom iz Srbije, iz Dalmacije, ali osećam se kao Kanađanin, jer sam tamo proveo puno godina.
Kao svaki Kninjanin navijao je za Zvezdu od malena i taj san je nosio sa sobom kao i izbeglički kofer 1995. kada je sa porodicom napuštao Knin zbog etničkog čišćenja hrvatske vojske u akciji "oluja".
Zvezda je Zvezda, opšte je poznato da svaki pravi Kninjanin voli Zvezdu”, bilo je prvo što je Borjan rekao u intervjuu za Sport Klub pre dve godine. Posle se osvrnuo na dane života u Kninu:
- Sećam se svega iz tog perioda, imao sam prelepo detinjstvo. Međutim, došao je taj rat i izbegli smo u Beograd. Tu smo živeli pet godina, pre nego što smo 2000. godine dobili papire, otišli za Kanadu i započeli novi život. U Vinipegu smo živeli godinu dana, a posle se preselili u Hamilton gde moji i danas žive.
NA POČETKU KARIJERE BIO JE NAPADAČ
- Fudbalom sam počeo da se bavim u mlađim kategorijama Dinare iz Knina, bio sam napadač. Poziciju sam promenio i stao na gol zbog oca. On je bio golman i stalno sam gledao njegove utakmice. Svidela mi se ta uloga na terenu, cela koncepcija. Hteo sam da budem kao on, pošto je on moj idol tokom celog života, i evo sad sam ga nadmašio (smeh)”.
Pre odlaska u Kanadu, prve ozbiljnije golmanske korake Borjan je načinio u Radničkom sa Novog Beograda, sve je nastavljeno u Mount Hamiltonu, a zatim je usledio poziv slavne Boke Juniors.
Od tog trenutka započinje istinska odiseja tada 16-godišnjeg golmana.
- Preko nekih kontakta, koje je moj otac imao, otvorila se mogućnost odlaska u Boku. Ipak, on je odmah bio protiv toga da sa 16 godina idem daleko od kuće. Na kraju sam otišao i to je stvarno neverovatno iskustvo. Trenirao sam mesec dana sa omladincima, međutim, posle je došlo do problema sa papirima, ništa nisam imao, nikakav pasoš, samo neku dozvolu za putovanje i morao sam da se vratim nazad u Kanadu.
- Nedugo po povratku u Hamilton, usledio je poziv za Urugvaj. Kaže otac 'ma gde ćeš opet dole, da li si normalan“, ali, nekako on pristane i ja odem u Nacional iz Montevidea“.
ARGENTINA I URUGVAJ KAO VELIKO ISKUSTVO
U glavnom gradu Urugvaja proveo je godinu dana i u trenucima kada je trebalo da potpiše seniorski ugovor stigla je ponuda koja se ne odbija – drugi najslavniji argentinski klub River Plata zakucao je na vrata.
- I tamo sam trenirao sa B timom u početku, a zatim i nekoliko puta sa prvim timom, tad su za River igrali Ortega, Buenonote... Zadovoljni su bili i bukvalno nekoliko dana pre potpisa, tadašnji trener Danijel Pasarela dovede nove ljude u stručni štab, novog trenera golmana i novog golmana i meni propadne sve.
- Međutim, otvori se mogućnost da ostanem u Buenos Airesu i pređem u Kilmes, tadašnjeg drugoligaša, što sam i učinio. Potpisao sam na godinu dana, da bi se posle toga opet vratio u River, ali opet se nešto nije dalo, oko ugovora i svega... Tad sam bio blizu toga da napustim fudbal. Dosadilo mi je da se stalno negde selim“.
Iako sa fudbalske strane nije uspeo da se ostvari u zemlji nekadašnjeg šampiona sveta, biti deo najboljeg fudbalskog što u Argentini postoji, iskustvo je koje dožive samo privilegovani.
- Fudbal u Argentini je nešto nestvarno. Boka-River je verovatno najveći derbi na svetu. Ne može se opisati sve to. Kad ulaziš na stadion i kad 50,000 ljudi skače... Sve se trese. Tenzija, euforija, neverovatan osećaj. Ipak, postoji jasna razlika između dva kluba. River je klub za bogate ljude, dok je Boka za siromašne. To se može zaključiti već kod samog prilaza njihovim stadionima. Oko Bombonjere vlada siromaštvo, dok su oko Monumentala lepe kuće, dobra kola...“.
SIROMAŠNI, A VOLE FUDBAL
U biranju između dva velikana Borjanu je bliži srcu River, ali sve to je neuporedivo sa godinom provedenom u Kilmesu.
- Tamo sam imao sjajno društvo, sa mnogima sam i danas u kontaktu, razmenjujemo fotografije dece, planiram da sa suprugom odem kod njih u posetu jednog dana. To su sve neverovatni momci, osećao sam se kao kod kuće. Tamo sam doživeo nešto što nisam nikad u životu. Posle neke utakmice, zvao nas je jedan verni navijač kluba, koji živi u jako lošim uslovima, u izuzetno siromašnoj četvrti, na roštilj. Zamislite jednog tako siromašnog čoveka kako daje i to malo para što ima da bi kupio roštilj, piće i sve to, kako bismo mi sedeli sa njim, pričali, smejali se, pevali...
- A sutradan njegovo dete verovatno nije imalo šta da jede. E, takvi su oni. Takav je njihov odnos prema fudbalu i svom klubu, igračima. Daće ti sve kad te zavole. Mene je to kupilo. Ta slika mi je u glavi i danas“.
HTEO JE DA BATALI FUDBAL I OKONČA KARIJERU
Posle nekoliko godina bitisanja u Argentini i Urugvaju, kada nije uspevao da pronađe sebi mesto pod fudbalskom zvezdom, Borjan je bio nadomak odluke da okonča karijeru. Međutim, poznata maksima “strpljen-spašen” još jednom se pokazala kao ispravna, a poziv Ranka Stojića, tadašnjeg prvog čoveka Rada, sve je promenio.
- Kad nije prošla ta priča sa Riverom, kao što rekoh, bio sam gotov da batalim fudbal. Otac mi je stalno pričao da budem strpljiv, da će nešto da se nađe, i našlo se. Preko nekih kontakta je on došao do Ranka Stojića, dogovorili se da dođem da probam tamo i usledio je povratak u Srbiju.
- To je bio januar 2009. Trenirao sam tu šest meseci, išao na pripreme, bila je dilema da li ostajem ili ne. Na kraju se Danilović povredio, Kahriman je imao nekih problema sa upravom i ja ostanem i debitujem na leto već u prvom kolu Superlige protiv Smedereva.
VIDEO: Borjanova gospođa od muža dobila zverinu od 75 hiljada evra
- Odatle je sve krenulo nekom uzlaznom putanjom. Ceo taj period u Radu je jedno sjajno iskustvo. Svi su me prihvatili dobro i dali mi šansu. Od Ranka, preko direktora Čampare, do trenera Marka Nikolića”.
Marko Nikolić je nekoliko godina kasnije došao do duple krune sa Partizanom, a o saradnji sa njim čuvar mreže Zvezde govori u superlativima.
-Marko je izvanredan trener. Mnogo mi je pomogao zaista, za njega imam reči hvale samo. Kad god sam imao probleme bio je tu da razgovara sa mnom, izvodio me je na pravi put. E sad, kakav je on postao posle toga i šta se za njega priča to ne znam. Zahvalan sam mu mnogo, kao i Stojiću, koji je verovatno i najzaslužniji za sve - kaže Borjan.
TURSKA, POZAJMICE, REPREZENTACIJA KANADE
Dobre partije u Radu bile su preporuka za korak više i odlazak u Tursku 2011. godine. Posle skoro dve i po godine u Radu došlo je vreme za odlazak. Otišao je u turski Sivas i potpisao trogodišnji ugovor. U prvih šest meseci se nije najbolje snašao, malo se izgubio u celoj toj priči. Teško je kad iz Srbije odeš u takvu ligu, brži fudbal, lopte, jače utakmice…
- Pošto nisam imao dovoljan broj mečeva, otišao sam u Vaslui na pozajmicu do kraja sezone i tamo stekao veliko samopouzdanje. Po povratku sam stao na gol, branio odlično celu sezonu i od strane navijača bio proglašen za najboljeg klupskog igrača”.
Iz ove perspektive, navijači Zvezde i Borjan mogu da budu zahvalni novom vlasniku Korone na takvom potezu, pošto je sledeća stanica iskusnog golmana bila Ljutice Bogdana, gde će nekoliko meseci kasnije biti Borjan jedna od najvažnijih karika u pohodu na istorijske uspehe i postati najbolji golman jesenjeg dela Superlige Srbije.
- U međuvremenu, otišao sam na Zlatni kup sa Kanadom. Dok sam bio tamo pregovarao sam sa klubovima iz Turske. Od jednog kluba sam dobio ugovor sa sjajnim uslovima, dve plus jedna godina je bila u pitanju, čekao sam samo da dobijem papire od Ludogoretsa i potpišem sa njima.
- Međutim, bukvalno dva, tri dana pre završetka Zlatnog kupa pojavi se Zvezda. Ja sad gledam, znao sam kakva je situacija u našem fudbalu, šta da radim… Ali, rekoh ajde da pričamo, pa ćemo da vidimo. Zvao me je prvo Mitar Mrkela, pa Zvezdan Terzić, oni su bili uporni da što pre dođem, kako bih branio već protiv Sparte. Tih dana sam dogovorio raskid ugovora sa Ludogoretsom i postao slobodan igrač. Vagao sam da li da odem u Tursku ili Zvezdu i na kraju dođem u Zvezdu, iako su uslovi u Turskoj bili znatno bolji. - ispričao je Borjan svoju priču za Sport klub 2017.
Ostalo je istorija, posle sezonu i po potpisao je ugovor na četiri i po godine, što faktički do kraja karijere jer sada ima 32. godine.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Evo gde možete da gledate uživo TV prenos meča Zvezda - Partizan u polufinalu Kupa Srbije
Sastav Zvezde za derbi u Kupu: Iznenađenje na levom beku, Milojević veruje u "Magika"
Partizanov tim za derbi u polufinalu Kupa Srbije: Vraća se Jovanović, promene u veznom redu
Stigla odluka: Pavle Ilić odsudio 173. večiti derbi bez greške!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Лићми
Нека ниси баталио сад си постао легенда за цео живот ЈЕДАН ЈЕ МИЛАН БОРИЈАН
Podelite komentar
Дејан Младеновић
Да је Борјан голман екстра класе то се видел док је бранио у Нишком Радничком.А од тада он је све бољи и бољи и за све ове успехе звезде у европи он је најзаслужнији. Не могу да схватим & разумем да нико од ових кловнова из ФСС ништа није урадио да Борјана приволи да брани за Србију уместо канаде??
Podelite komentar
Goran
Zašto Borjan ne kaže da je navijao za Partizan?
Podelite komentar