Partizan ima igru i Natha, ali nedostaju koncentracija i realizacija

Foto: MN Press

Da je neko pre početka sezone ponudio navijačima Partizana ekipu koja će po meču stvoriti deset ili 15 stoprocentnih prilika, koja će bar 70 minuta po utakmici “visiti” na polovini rivala, vršiti presing, igrati brzo i konkretno – prihvatili bi oberučke. Jer sve navedeno su u prethodne dve godine mogli da vide, ali samo kada se saberu svi dueli tokom pomenutih sezona.

Ipak, posle prvog meča u grupnoj fazi Lige Evrope i remija (2:2) sa AZ Alkmarom čaša će nekome biti polupuna, većini verovatno poluprazna, pošto su crno-beli propustili lepu priliku da na svom terenu nastave niz nepobedivosti u evropskim okršajima. Razlog leži u samo dva segmenta igre – koncentraciji i realizaciji.

Da se odmah razumemo: Partizan u tekućoj sezoni igra lep, ofazivan, brz fudbal i zaista su retke utakmice gde izabranici Sava Miloševića nisu delovali ubedljivo u odnosu na rivala, ko god bio sa druge strane terena.

Linije deluju kompaktno, tranzicija ekipe u oba smera takođe je veoma dobra, lopta ide brzo, iako je tim sklapan praktično do kraja avgusta, te se pojedini fudbaleri još uvek paralelno fizički pripremaju i uigravaju sa ostatkom tima. Ipak, primetno je da crno-beli od prvog takmičarskog meča u sezoni robuju problemu sa realizacijom.

Stavka koja fudbalu daje smisao u nekoliko navrata je skupo koštala Partizan, kako u domaćem takmičenju, gde su prosuti bodovi u borbi za titulu, tako i u evropskim mečevima, u kojima su crno-beli znali da dominiraju, ali nisu imali umešnosti da krunišu trud golovima, komplikujući na taj način put do Lige Evrope.

Foto: MN Press

CRVENI KARTON NIJE ISKORIŠĆEN

Otuda se utakmica sa Holanđanima može podeliti u dva dela, ali ne u dva poluvremena, kao što je to do sada često bio slučaj, već na vreme do crvenog kartona gostujućeg fudbalera Svensona i period od 60 minuta posle toga, koji Partizan nije iskoristio da materijalizuje igrača više i pregršt prilika koje je stvorio.

Da budemo iskreni do kraja, AZ Alkmar je bolje ušao u utakmicu, bolje se snašao, bolje i smislenije igrao u početnoj fazi meča. Holanđani su bez problema kontrolisali i loptu i prostor, bili su jači i brži u gotovo svakom duelu, skupljali su i razvlačili crno-bele kao harmoniku, jer u sastavu imaju veoma hitre i tehnički odlično potkovane igrače.

Foto: MN Press

U prilog tome i ekspresna kontra i kazna za vođstvo, posle izgubljene lopte Takume Asana na skoro 80 metara od gola Vladimira Stojkovića, gde je iz tri pasa Alkmar izbacio celu ekipu Partizana i praktično se ušetao u gol. I ko zna kakav bi krajnji epilog bio da Holanđani isto tako naivno nisu ostali bez igrača posle skoro pola časa igre (Natho i Asano su najzaslužniji za tu činjenicu).

Međutim, neočekivani poklon tim iz Humske nije uspeo da “otpakuje” do kraja upravo zbog stavki koje smo naveli na samom početku, a koje su i trener Savo Milošević, pa i većina prvotimaca apostrofirali kao krucijalne u krajnjem epilogu – koncentracija i realizacija.

Foto: MN Press

TIMSKA ODBRANA JE KLJUČ USPEHA

Prva od njih – koncentracija, ako pažljivije analiziramo utakmicu sa Alkmarom, podjednako može da se pripiše kao nedostatak i napadu, ali i odbrani Partizana. Na ravne časti u linijskom, ali i u timskom segmentu.

Obrazloženje je jednostavno, u želji da što pre anuliraju prednost, pa i preokrenu rezultat u svoju korist, crno-beli su manje obraćali pažnju na defanzivne zadatke, odnosno na taktičku disciplinu u igri. Tako su gosti nekoliko puta uspevali da se izvuku iz “čeljusti” presinga Miloševićevog tima i da dugim pasom otvore polukontre i kontre, od kojih je jedna rezultirala izjenačujućim golom.

Foto: MN Press

Kada tome pridodate i činjenicu da nisu baš svi defanzivci u poslednjoj liniji imali svoj dan, ali i da nisu imali maksimalnu pomoć ofanzivnih igrača u defafanzivnim zadacima, jasno je da nije moglo više od remija.

GOL IZ SVAKE ŠESTE PRILIKE

Druga stavka – realizacija je nešto na čemu će Partizan morati da poradi, makar i dopunskom selekcijom u zimskom prelaznom roku, ako želi rezultate u tekućoj sezoni. I nema to puno veze sa Umarom Sadikom, koji kao jedini napadač do vokaciji možda treba da ponese breme.

Foto: MN Press

Činjenica je da Nigerijcu nedostaje taktičke (pa i tehničke) pismenosti u igri, ali sa druge strane napadač donosi neke druge stvari crno-belima kao što su fanatična upornost i borbenost, kao i nepobitnu istinu da se oko njega uvek nešto dešava na terenu i uvek nekako doprinese.

U slučaju Sadika, pa i Takume Asana trener Milošević možda više treba da poradi na saradnji sa ostatkom tima, jer u želji za dokazivanjem oba fudbalera ponekad jednostavno previše “carine” loptu, što u globalu nije karakteristika ove selekcije.

Međutim, realizacija je u ovom trenutku “falinka” kompletnog manevra Partizanovog tima i ona je takođe usko vezana za pomenutu koncentraciju. Jer crno-beli na terenu sve urade kako treba do poslednje trećine terena, gde čak imaju i završni pas, bilo od Bibrasa Natha, Sejbube Sume ili Zorana Tošića, ali im nedostaju mirnoća i fokus da okončaju akcije golovima.

Razloge možda treba tražiti u činjenjici da nekolicina igrača nije prošla pripreme (Sadik samo deo, Asano, Natho i Marković ni dana) i da praktično struka pokušava da ih uklopi u hodu, ali i sami fudbaleri tek upoznaju i navikavaju jedni na druge.

Ukoliko uspe da unapredi i nadogradi pomenuti segment igre u što kraćem vremenskom roku, Partizan i njegovi navijači imaju realan osnov da se nadaju uspesima u nastavku sezone. Kako u domaćem takmičenju, tako i u Ligi Evrope.

(Z. Ivković)