Deki Stanković o herojstvu na Maksimiru: Onakav muk nikada neću da zaboravim, hteo sam da plačem!
Rekorder naše reprezentacije po broju nastupa (103 utakmice) kaže da je duel protiv Hrvatske iz 1999. godine bio fizički najzahtevniji u njegovoj karijeri
Danas je tačno 20 godina od legendarne utakmice na Maksimiru, kada je reprezentacija Jugoslavije posle 2:2 obezbedila plasman na EURO 2000, dok su Hrvati, trećeplasirani sa Svetskog prvenstva ostali bez plasmana na prvenstvo Evrope.
Preporučujemo
Mijatović posle 20 godina o meču protiv Hrvata: Šteta što nismo pobedili, moja prva utakmica od rata
Kako smo utišali Maksimir pre 20 godina: Ljubi te Batica i veverice, šou Savićevića i Neše Petrovića
Junak našeg tima bio je najmlađi akter - Dejan Stanković, koji je postigao gol za 2:1. Njegov zahvat posle centaršuta Siniše Mihajlovića, kada je loptu "očešao" leđima i poslao je iza leđa Dražena Ladića, i danas se prepričava.
Telegraf je pozvao legendu našeg fudbala, kako bi evocirao uspomene na tu legendarnu utakmicu.
- Setim se golova, početka utakmice i atmosfere, ali i kraja utakmice i potpune tišine, setim se pobede, Bate Mirkovića... setim se dosta toga jer je to bila istorijska utakmica - bio je odgovor Stankovića na pitanje šta je prvo što mu padne na pamet kada se seti te utakmice.
Pitali smo ga da opiše gol i da li je bilo nekog prethodnog dogovora sa Sinišom Mihajlovićem koji je izveo slobodan udarac.
- Nije bilo prethodnog dogovora, jednostavno sam krenuo na prvu stativu i pratio loptu koja je naravno bila idealna. Moram da priznam da je tu postojao i faktor sreće i da je lopta dobila čudnu putanju. Ja sam bio strelac, ali cela ekipa ima zasluge za sve sto se dogodilo u tim kvalifikacijama.
Stanković ističe da se niko nije uplašio atmosfere na Maksimiru, ali se posebno seća muka na kraju meča.
- Straha nije bilo ni malo, a atmosfera je bila zaista vruća! Drhtale su tribine od huka navijača, ali svima nam je u sećanju ostao muk na kraju utakmice. Bukvalno neprirodna tišina za fudbalsku utakmicu, kad je sudija svirao kraj! Mislim da taj momenat svi pamtimo.
Stanković se prisetio da je u svlačionici svima bilo jasno na poluvremenu da posle isključenja Bate Mirkovića moraju da daju 200 odsto svojih mogućnosti ističe da je hteo da plače od bolova.
- Znali smo da tada moramo da damo 200 posto svojih mogućnosti jer smo sa igračem manje. Pred kraj utakmice umor je bio neverovatan, bukvalno me sve bolelo od trčanja i borbe, hteo sam da plačem ali smo svi išli dalje i do kraja jer je motiv bio veliki. To je bila jedna od fizički najzahtevnijih utakmica u mojoj karijeri!
Naglašava da danas ne pominje tu utakmicu, osim kada ga neko od medija podseti.
- Ne, ne pominjem je dok se neko od medija ne seti pa pita. Nisam ni datum zapamtio, vi ste me podsetili - rekao je Dejan Stanković za Telegraf.
Video: Legendarni Mijat o meču Hrvatske i Jugoslavije koji je zapalio Maksimir
(D. Uštević)
Povezane vesti
Dejan Stanković osvojio titulu u prvoj sezoni u Ferencvarošu
Dejan Stanković progovorio o stanju svog sina u bolnici: Uputio je samo nekoliko reči, ali lepih
Čuveni fudbaler Sarajeva i bivši reprezentativac umro u Beogradu
Sin Dejana Stankovića završio u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Erak
I ja sam hteo da plačem kad smo primili šest komada od Holandije i još imali osećaj da smo dobro prošli. Ako nam se ceo reprezentativni fudbal svodi na to kako smo pre milion godina igrali nerešeno sa Hrvatskom, onda ga je.i . Hrvati su u međuvremenu ostvarili nekakve rezultate, nas nema nigde. Glavu gore, smene u FSS, političari marš iz fudbala i biće nade za nas.
Podelite komentar
jerko
Najveći uspesi srbskog fudbala su jedan nerešen rezultat od pre dvadeset godina, 'vatanje za Jarnijevu alatku i pljuvanje u usta Jensu Jeremisu.
Podelite komentar
Rista
Ja se sećam kako je Miloš Šestić promešao Željinu odbranu i kako je zajeb'o danas pokojnog Borotu. Video sam i kako je Bajro Župić satro tada mlađanog Stojkovića. Već je i hrvatsko srebro istorija, bronze se tek poneko seća, a slaviti tamo nekih 2:2 od pre potopa je stvarno bezveze. Meni je od tih utakmica više u sećanju prekinuta utakmica u Beogradu između Zvezde i Milana i petarda u golu Ivice Kralja, a 2:2 Jugoslavije me ne zanima.
Podelite komentar