Udar groma ostavio Srbiju bez Piksijevog naslednika: 20 godina bez Belog, Niš čuva sećanje na njega
Krstić je tek postao otac, imao je sina od 29 dana kada je prst sudbine bio surov
Dan 29. maj tužan je za sve navijače Radničkog iz Niša, jer je na taj datum kobne 2000. godine poginuo Ivan Krstić Beli, jedan od najvećih talenata u istoriji kluba sa Čaira.
Ivan Krstić Beli (30. jun 1980 – 29. maj 2000) je igrao za Radnički Niš i za mladu reprezentaciju Jugoslavije do 21 godine, a član Reala sa Nišave bio je od svoje devete godine.
Kapiten je postao već u sezoni 1999-2000, mnogi su ga već tada poredili sa Piksijem, ali nije dobio priliku da dokaže kakav je zaista kalibar.
Tokom treninga 29. maja 2000. godine, Ivan Krstić Beli, poginuo je od udara groma, na pomoćnom terenu stadiona, sa samo 19 godina.
Iza sebe je ostavio sina Ivana, a omladinska škola kluba ponela je njegovo ime, deset godina kasnije, njegovu desetku je poneo i sin.
Niškevesti su podsetile da Meraklije uvek čuvaju sećanje na njega, a ne oglašavaju se do 10. minuta utakmice u njegovu čast.
- Kao i svake godine mi i navijači izlazimo na stadion na mesto gde je Beli poginuo. On je nastradao u 18,22, a mi ćemo biti na terenu oko 18,15. Doći će navijači, prijatelji i obeležićemo - rekla je Ana Krstić, supruga Ivana Krstića Belog, a prenose Niškevesti.rs.
Ivan Beli Krstić je u trenutku tragedije već imao potpisan predugovor sa Bordoom, ali je sudbina zaustavila jednu veliku karijeru u srpskom fudbalu.
U doba nesreće, tadašnji trener Zoran Čolaković je objasnio šta se desilo.
- To je bio klasičan trening. Tokom prvog poluvremena nije padala kiša, u drugom je počelo da kiši, a u daljini je sevalo. Kiša je osvežila igrače, tako da se borba na terenu rasplamsala. Jeste da je sevalo, ali to je bilo daleko a i ranije se dešavalo da se po takvom vremenu trenira, a utakmice se nisu odlagale zbog grmljavine. U jednom trenutku, istovremeno, strašan bljesak i tresak. Imao sam osećaj kao da me je nešto snažno, lopatom udarilo u glavu. Grudima sam pao na travu i ostao bez svesti dva-tri minuta - rekao je Čolaković.
- Kada sam se trgao iz čudnog sna, podigao sam pogled i video da na travi leže svi igrači. Počeli smo da ustajemo. Videli smo da je Ivan ostao da leži. Munja ga je direktno pogodila. Najbliži mu je bio Zoran Stojanović, koji je svesti došao tek u bolnici, priseća se Zoran Čolaković, trener Radničkog, tragičnih trenutaka kad je munja probijajući se između gradskih solitera i džinovskih reflektora, ciljala baš Ivana. Bog nam je uzeo najboljeg - rekao je Čolaković.
U petak je obeleženo 20 godina bez Ivana, a u subotu od 19.30 fudbaleri Radničkog će imati priliku da odigraju i u njegovu čast, protiv Napretka iz Kruševca.
Video: Deki se dohvatio megafona i poveo navijanje: Ne stajemo na ovome, idemo dalje
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Umesto šajkače turski turban: Firma prikazala Crvene đavole kao muslimane i izmenila im čuveni logo
Ludnica u Kragujevcu! Voša u 92. minutu šokirala Radnički za finale Kupa i "muk" Đavola na "Čika Dači"
Stigla odluka: Pavle Ilić odsudio 173. večiti derbi bez greške!
Partizan doneo konačnu odluku: Crno-beli u saopštenju otkrili da li će igrati polufinale Kupa protiv Zvezde
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jelena
Sudbina pusta.
Podelite komentar
Zaratustra
To je deo trenerove krivice jer nije poslao igrace u svlacionicu usred nevremena, vec je zakazao trening. Ja bih prekidao utakmice ako je grmljavina.
Podelite komentar
Oblak u sortsu
To da grom pogodi i ubije najboljeg je nista vise nego sudbina. Nadam se da ce sin nastradalog nastaviti gde mu je otac stao i da ce biti veliki i poznat igrac. Vazuro reaguj.
Podelite komentar