Tajna Dmitrovićevog Eibara je filozofija opstanka malih među alama: "Kad imaš pet, troši četiri"

Foto: Marko Jovanović

Španski fudbalski klub "Sociedad Deportiva Eibar", ili samo Eibar, pobija sve prognoze i "gura" već sedmu uzastopnu sezonu među najboljim timovima Primere, što je, ako se imaju u vidu budžet i ulaganja ovog kluba u tim, infrastrukturu, trenere, omladinski pogon - a videćete kako tu stvari stoje u nastavku teksta - pravo sportsko čudo.

Ipak, Eibar uporno opstaje iz godine u godinu uz najbolje, ako mu se i posreći narednih par sezona, može uskoro i obeležiti deceniju u eliti, a to, kada je reč o Španiji, gde moćno vladaju Real, Barselona, Atletiko, te Sevilja, Atletik, Sosijedad, Viljareal, Valensija, Betis i ostali jaki klubovi, nije nimalo jednostavan zadatak.

Eibar je trenutno 15. na tabeli, tek bod od prvog kluba "ispod crte" za ispadanje Valjadolida, bez pobede je pet rundi, ali je pokazao da je tim koji ume sa svima, pa i sa najjačima, poslednjim senzacionalnim remijem sa Barselonom, i to u gostima, 1:1.

Nedavno je tim našeg Marka Dmitrovića pošteno namučio i veliki Real Madrid, bilo je 2:1 za "Kraljevski klub", koji je uz mnogo sreće dobio taj meč, čak je i VAR intervenisao "u korist" gostiju i negirao postojanje penala koji su tražili igrači Eibara na 2:1 u finišu meča.

- Ovo nije klub o kojem igrači sanjaju, ovaj klub koji ne privlači igrače platama - kaže kako stoje stvari sa Eibarom sportski direktor kluba iz Baskije Frank Garagaza.

Za njega, novac nužno ne igra presudnu ulogu za rezultate, međutim u vremenima kada se troše basnoslovne svote na jednog irača, da ne govorimo za čitav tim, svestan je i on, onda je novac ipak ključan faktor ispunjenja rezultatskih ciljeva, ma kakvi oni bili.

U tom smislu Eibar onda vode čudotovrci, ljudi koji su uspeli da održe klub u Primeri šest godina iako ih je najskuplje pojačanje u tom periodu koštalo svega 4 miliona evra (Edu Ekspozito).

Mnogi se pitaju kako je to moguće? Odgovor Eibara je: Stroga finansijska disciplina, temeljan skauting, prava umetnost da se igrač privoli da dođe u klub, ali iznad svega ideja vodilja svih u klubu koji se bave finansijama: "ako imaš pet, troši četiri".

- Finasijski menadžmetn igra centralnu ulogu na svim nivoima u klubu - kaže Garagaza, pa daje primere dobrog poslovanja u skorijoj prošlosti.

- Prošle godine smo, na primer, imali dobre izlazne transfere. Prodali smo Žoana Žordana Sevilji za 12 miliona, Rubena Penju Vilajrealu za 8 miliona, ali nikad nismo potrošili sav taj novac na pojačanja - objašnjava Garagaza kako klub u praksi primenjuje politiku "ako imaš pet, troši četiri".

Foto: Tanjug/AP

Kaže dalje Garagaza, podvlači koliko je zahtevno baviti sefinansijama u klubu koji je osuđen da broji svaki euro.

- Nisu samo u pitanju obeštećenja koje jedan klub plati drugom za igrača. Treba isplatiti plate igračima, a oni uvek saznaju kad novac ode na drugu stranu (na pojačanja). Tako da i o tome treba misliti, balansirati. Kontrolisati priliv novca i ulaganja je najteži zadatak. Novac nije sve, ali ako niste ni blizu da nekome izađete u susret za platu, onda zaboravite: igrači vam neće doći.

Garagaza kaže da je klubu kao što je Eibar ekstremno teško ubediti nekog igrača da izabere baš njih, posebno ako ima još ponuda sa drugih strana.

- Pričamo sa porodicom igrača, kontaktiramo i prijatelje da bi ga ubedili, pokažemo šta sve nudimo kao klub. Ulaganja u stadion, trening centar, medicinski blok, jer ako nekome dokažemo da smo stabilni, imamo veće šanse da ga dovedemo. Ali mi nismo u stanju da nekog platimo 10 miliona evra.

O tome koliko je Eibar inferioran u odnosu na većinu klubova u Španiji svedoči podatak da kompletan prvi tim vredi manje od 25 miliona evra. Tako je sada, ali sa svakom godinom, i sa politikom "imaš pet, troši četiri", Eibar će postepeno ulagati više u igrački kadar.

Tako su se od početka ponašali, od prve godine od istorijskog ulaska Primeru 2014/2015. godine.

Premijerni meč u eliti te sezone igrala su sedmorica igrača koji su izneli prethodnu sezonu u Segundi. Nekoliko meseci kasnije engleski drugoligaš Derbi Kaunti je aktivirao izlaznu klauzulu u ugovoru Raula Albentose od 600.000 evra, što je bio ozbiljan udarac za klub, jer su ostali bez važnog igrača.

- Nismo želeli da prodajemo, ali su ga oni dobili baš lako - priseća se Gragaza.

Foto: Tanjug/Ap

Te sezone Eibar se sačuvao u ligi samo zbog toga što je Elče izbačen administrativnim putem usled finansijske situacije.

- Imali smo sreće tada, to više ne sme da nam se ponovi - aludirao je Garagaza na činejnicu da tada nisu ozbiljnije investirali u igrački kadar.

Niko nije očekivao da će Eibar uopšte ući u najviši rang španskog fudbala, klub se tako ponašao sve vreme, i te poslednje sezone u drugoj ligi, godinu dana pred promociju u Primeru.

- Nismo očekivali da ćemo ući u prvu ligu. Formirali smo ekipu za opstanak u Segundi: bez para, od igrača na pozajmici. Ali smo se našli u plej-ofu, onda smo i ušli u Primeru. Čak i tada nismo verovali da možemo da igramo najviši rang sa većinom drugoligaškim igračima, a u klubu su postajala dva stava u to vreme: Jedan je bio strah od Primere, a drugi osećaj da treba uživati u tome dok smo u najvišem rangu. Znate, videti Madrid, igrati sa Realom, uvećati zaradu, i opet se vratiti u Segundu. Ne možemo preživeti, znali smo to. Ali, imali smo sreće, bio je to neočekivan poklon koji je stigao prerano - evocira Garagaza momente najveće euforije u klubu, gradu.

- Kada smo matematički ispali, ali smo ipak ostali u ligi zbog Elčea, stvari su se promenile u našem razmišljanju. Odlučili smo da moramo ulagati. Da smo ispali, imali bismo dobru polaznu tačku iz Segunde naredne sezone, ali smo umesto dobili drugu šansu u Primeri da uradimo to isto.

Od tada Eibar je svaku sezonu u elitnom rangu završavao u najgorem slučaju na 14. mestu, čak je počelo stidljivo i da se razmišlja o Evropi.

- Saragosa, Sporting, Ovijedo: oni su u drugoj ligi ili čak i trećoj. I pitate šta se dešava sa manjim klubovima poput Leganesa, Ueske i Eibara kada im se omogući da se pojave u prvoj ligi. Zašto su ovde klubovi iz malih gradova sa malo istorije, a nisu zastupljeni veliki gradovi poput Alikantea, Kordobe ili Mursije? Mnogo toga smo uradili kako treba, ali takođe smo iskoristili okolnosti i loše vođenje velikih klubova. Neki imaju dugove, neki embargo na prihode, a mi to nikada nismo imali. Ne živimo iznad svojih mogućnosti. Takođe, Eibar funkcioniše po modele malih akcionara, odgovornost je delegirana profesionalcima, umesto da jedini vlasnik donosi odluke koje ponekad mogu biti pogrešne.

Foto: Tanjug/AP

Sada je posebno važno biti oprezan, kaže Garagaza, i praviti prave poslovne poteze, jer ko zna dokle će svet i fudbal biti pogođeni pandemijom. Vid poslovanja kakav ima Eibar pruža određenu zaštitu od pandemije i postavlja šira pitanja o osnovama modernog fudbala.

- Manjak ljudi na tribinama, u ovom slučaju skroz prazne tribine, ima manje uticaja na nas nego na veće klubove. Relativno gledano, prolazimo bolje nego klubovi kroz čije kapije prolazi 50.000 navijača. U pravom trenutku smo stigli do Primere, jer uprkos tome što imamo samo 5.000 članova, naša "mušterija" je televizija i prihodi od TV prava rastu iz godine u godinu - kaže sportski direktor kluba.

U Francuskoj se nedavno TV oeprater povukao iz finansiranaj lige, ozbiljan novac su izgubili klubovi, a tako nešto bi moglo da se dogodi i sa Španijom. U tom slučaju, veliki broj klubova, onih manjih poput Eibara, ne bi imali od čega da prežive.

- Bez novca od TV prava možda nećemo biti održivi. Dobro živimo kada je tako, od novca za TV prava, ali bez toga imamo malo šanse da preživimo.

Eibar polaže nadu da će se kriza brzo završiti, ali ono što im najviše uliva nadu u još bolje sutra je njihov dosadašnje kontinuirano bitisanje u Primeri. Blizu je dan kada će se o Eibaru govoriti kao o standardnom članu Primere, a sa tim ide i veća popularnost, bolja percepcija o klubu kod potencijalnih pojačanja, još više novca... Treba samo izdržati veliek izazove koji slede.

Foto: Tanjug/AP

- Školarci sada odrastaju sa svešću da je Eibar tim iz prve lige, i to nam može pomoći, ali šta ako ne budemo? Nađi članovi su uvek bili uz nas, još od vremena kad smo igrali treću ligu, drugi su dolazili kad smo ušli u Primeru. Ako ispadnemo, što je realan scenario, nisam optimista da će nastaviti da budu uz nas kao aktivni članovi.

Dodatan problem za Eibar je što dva najveća baskijska kluba Sosijedad i Atletik kupe najveći broj navijača, i ono najvažnije u čitavoj priči: tamo su usmereni i najtalentovaniji igrači iz Baskije, pa je teško boriti u tako neravnopravnim okolnostima. Ista priča je i sa Alavesom iz Vitorije.

Eibar zato mora da pronalazi druga rešenja, van Baskije.

- Baskijski pečat je jako važan za nas, a mi smo u tom smislu možda malo izgubili identitet. Imali smo Danija Garsiju, Jurija Berčičea, Jona Erastija, Mikela Arubarenu, Ćemu Anjibara, a sada u ekipi imamo samo dvojicu Baskijaca: Roberta Olabea i Anaica Arbilju - razočarano konstatuje Garagaza.

- To me brine, ali trener nam je Baksijac (Hoze Luis Mendilibar), Baskijac je i savršeno se uklapa u naš klub. On je vođa čije vrednosti delimo svi mi zajedno.

Garagazu, po pitanju budućnosti kluba, brine još jedna malo je reći paradoksalna situacija - da je navijačima sada postalo normalno da vide najveće zvezde španskog fudbala na stadionu, što im više i nije bog zna koliko spektakularan prizor.

- OSećam da "Eibar groznica", naš imidž, reputacija kod navijača, opada. Videli smo ovde Mesija sedam puta, Serhija Ramosa sedam puta, Kokea isto toliko. Ljudi sada misle: "Zbog kakve sad atrakciej moram da kupujem godišnju kartu?. Video sam Atletiko, Real, Barselonu, Real Sosiejdad, Atletik".

“I also feel like that ‘Eibar fever’, the image, the repercussion, is dropping. We’ve seen Messi here seven times, Sergio Ramos seven times, Koke seven times. People might think: ‘What’s the attraction of a season ticket now? I’ve seen Atlético, Madrid, Barcelona, Sevilla, Real Sociedad, Athletic”. Postoji doza zasićenosti koja se oseća - kaže Garagaza ma kraju velikog intervjua za engleski Gardijan.

(Telegraf.rs)