Partizanov čas fudbala Slovacima: Zatajila samo realizacija

Šteta je što Partizan nije ubeljivije pobedio Dunajsku Stredu, ne zbog bojazni za revanš, jer gledajući kvalitet timova, timski i individulani, formu, fizičku spremu (...), jasno je da crno-beli ni sa minimalcem u džepu nemaju od čega da zaziru u revanšu, već zbog činjenice da ni igrači, ni stručni štab na čelu sa Aleksandrom Stanojevićem nisu pravedno nagrađeni za uloženi trud i sjajnu fudbalsku predstavu.

Parrtizan je u većem delu meča sa slovačkim timom imao više od igre, bio bolji u svakom segmentu, od samog plana i taktike, preko agresivnosti, presinga i tranzicije u oba smera, do kreativnosti, atraktivnosti i mašte u napadu, pod kojim se odbrana gusto zbijenih gostiju povijala kao pruće na vetru i hodala po mukama od prvog do poslednjeg zvižduka.

Zatajilo je samo u završnici, jer koliko god je lakoće bilo u probijanju duplog bloka Dunajske Strede, toliko je poslednji stepenik - realizacija - bio Sizifov posao za kompletan ofanzivni deo crno-belih, počevši od Rikarda Gomeša, kao najisturenijeg napadača kome su golovi u opisu posla, pa sve do Nemanje Jovića, Danila Pantića, Slobodana Uroševića, Igora Vujačića, (posle prekida), koji su, uz Lazara Markovića, mogli da se proslave.

Ako, pak, izuzmemo pomenutu "anomaliju", koja često ide u "paketu" sa srećom, a ona je definitivno bila na strani golmana Jedličke i odbrane Slovaka, Stanojević, što je uostalom i sam napomenuo, nema šta da zameri svojim izabranicima. Delovali su moćno, samouvereno, fizički besprekorno pripremljeno i u svakom momentu su protivniku davali do znanja ko je ko na terenu.

Stanojeviću svakako treba pripisati zasluge i za povratak pojedinih igrača na veliku scenu, od čega će najviše koristi imati i oni sami, ali i Partizan u perspektivi.

Pre svega se misli na Lazara Markovića, koji je posle godina sumnji i igračkog tavorenja pod palicom aktuelnog šefa struke pronašao svetlo na kraju tunela i potvrđuje da je, uz Sejdubu Sumu, najbolji i najkreativniji fudbaler postojećeg tima.

Novi fudbaski život udahnut je i ranije otpisanom Igoru Vujačiću, koji hrabrošću, požrtvovanošću i beskompromisnošću u odbrani polako postaje miljenik navijača, a najvidljiviji napredak, pored pomenutog Markovića, uočljiv je kod Danila Pantića.

Od igrača koji je prilikom angažovanja bio planiran za rotaciju, vezista se već tokom priprema uklopio i nametnuo Stanojeviću, koji je sedam dana pre kraja priprema u Sloveniji, na jednom od treninga na kome se igralo na dva gola, pogledao ka saradniku iz stručnog štaba i rekao:

- Boga mi, Dača se izborio... Neverovatno je pokretljiv, sve stiže, zatvara, mora mu se naći mesto...

Tako se Pantić našao na terenu pre Bibrasa Natha i to, ako ćemo pošteno, gledajući minule pripreme, prethodni meč sa Proleterom, ali i jučerašnji duel sa Dunajskom Stredom - potpuno zasluženo.

IZRAELAC TEŠKO PRATI RITAM

Kada smo već dotakli temu, da, pored problema realizacije, napomenemo još jedan, koji se javio protiv Slovaka, ali za poznavaoce prilika tinja već duže vreme. Milion puta napomenuto: znanje Bibrasa Natha nije i nikada neće biti sporno, no, postaje sporno njegova fizičko stanje, činjenica da sa 33 godine sve teže prati saigrače u radu i to se odražava na njegove igre i ceo tim u jačim mečevima.

Bilo je to očigledno upravo na meču sa Dunajskom Stredom, kada je u 60. minutu kročio na teren (umesto Nemanje Jiovića), jer je igra Partizana naglo izgubila na ritmu, pošto ekipa sa Nathom naprosto nije sposobna da izađe u presing, a da ta prva linija ne bude probijena, što potom retroaktivno stvara problem i unosi disbalans.

Manje je očigledno na "malim" utakmicama, jer Izraelac fudbal ima u malom prstu i na iskustvo rešava mnoge situacije, uočavajući nepogrešivo slabosti i "rupe" u odbranama rivala, ali kada je protivnik organizovaniji, kompaktniji, brži i fizički jači - više nema tu moć da reši problem.

No, to je nešto čime će se svakako baviti Aleksandar Stanojević i njegov stručni štab, koji će sigurno naći način da iskoriste Izraelca najbolje što mogu, jer vremena za popravke kada takmičenje počne gotovo da više i nema.

Realizacija je trenutno prva i jedina na dnevnom redu, to je ono što je "zaškripalo" protiv Dunajske Strede, ostalo će, ako ga ima, morati u hodu.

Jedino sreća ne može da se vežba, a valjalo bi da i crno-bele malo pogleda u revanšu, ako je već "zažmurila" sinoć u Humskoj (i za to postoji razlog, ali se dešavao izvan terena, na tribinama)...

(Telegraf.rs)