Partizanov poljoprivrednik Kosta: Duletove lektire sam morao da čitam, a Amerima nisam nosio krofne
*Nisam mogao da prepoznam oca kada se vraćao sa ratišta * Bila mi je engma kako smo doveli Trinkijerija * Vujošević nije kriv za povrede * Ne bih imao ovu karijeru da nije bilo Duleta, knjiga i trofeja sa Partizanom * U NBA i Golden Stejtu sam bio u čudu * Bićemo prvaci sveta u Kini
Dok se košarkaška reprezentacija Srbije priprema na Kopaoniku za Svetsko prvenstvo u Kini, ostali košarkaši polako završavaju odmore i hvataju zalet za novu sezonu, a treneri i uprave pregovaraju sa menadžerima ne bi li sastavili što bolji tim, dugajlija od 218 centimetara je u svojoj brvnari daleko od sveta čiji je decenijama neizostavni deo bio.
Za neke, mesto na kraju sveta, poslednje na koje bi otišli posle karijere ispunjene NBA mečevima, Evroligom i medaljama sa nacionalnom selekcijom, za njega je raj koji ne bi menjao ni zašta na svetu i u kojem je pronašao svoj mir, ali i novo zanimanje. Sada je poljoprivrednik.
Kostu Perovića, košarkaša u penziji, i novopečenog ljubitelja prirode i biljaka, nalazimo na Suvoj planini, u fabrici pod otvorenim nebom koju je stvorio za, kako kaže, "pokolenja koja dolaze". Iako intervjue ne daje često, pristao je da na njegovom omiljenom mestu porazgovaramo o bogatoj karijeri, Partizanu, Dušku Vujoševiću, reprezentaciji Srbije, kao i novom zanimanju.
DETINJSTVO I KOŠARKAŠKI POČECI
Rođen je u Osijeku i do 6. godine živeo je u Hrvatskoj, u selu njegovog oca. Kako je izbio građanski rat u Jugoslaviji, Beograd je bio jedini spas.
- Na to ratno vreme ne mogu biti lepa sećanja, iako ja to nisam proživeo. Jeste moj otac. Znam kada se vraćao sa ratišta. Znam koliko mi je nedostajao. Znam kada je dolazio sa žutom bradom i kosom, jer nemaš vremena ni da se šišaš. Na vratima, posle par meseci, od prilike nisam ni prepoznavao svog oca.
- Seljakali smo se po Beogradu koji nam je bio jedina veza sa Srbijom. Tetka je studirala ovde i živela je sa cimerom i cimerkom na Zvezdari. Mi "kuc kuc" na vrata i tako smo i ostali tu.
BEG SA ULICE NA KOŠARKAŠKI TEREN
Shodno porodičnom vaspitanju i vremenu u kojem je odrastao, košarka je bila jedan od načina da se "skloni sa ulice".
- Kada smo se treći put preselili i došli konačno na Novi Beograd, u školi u koju sam išao, u tadašnjih Sedam sekretara skoja, sadašnja Laza Kostić, otvorila se neka škola košarke. Da ne bih visio na ulici, tata me upisao na košarku.
- To je za tebe tada samo igra. Sve je to išlo tako dok nisu usledili prvi pozivi za kadetsku reprezentaciju. Ljudi iz Beopeterola su me videli na nekim utakmicama, i onda sam prešao tamo. Bio sam generacija sa Micovim, kasnje je došao i Ratkovica.
PARTIZAN KAO "INSTITUCIJA"
Kada u svojoj karijeri imate nebrojano mnogo trofeja i medalja sa klubom i reprezentcijom, za Pionir kažete da vam je "druga kuća", a uz to, ste čitali sve od Dostojevskog, do sabranih dela Danila Kiša i Hemingveja, jedno je sigurno - Vi ste košarkaš Partizana.
- Ja sam sa 17 došao u Partizan. Tu su me zatekli Đuro Ostojić, Krstić, Kecman, Deki Milojević, Šuput. Promenilo se dosta igrača za tih 5 godina. Bilo je teško ali me stariji nisu maltretirali. Nije Partizan kao u NBA da se kupuju krofne ako si novajlija. Svi su mi pomogli da se adaptiram na novu sredinu. To je veličina svih tih igrača koji su me dočekivali i pomogli. Ostatak je bio na meni.
- Igrali smo tih godina sa Slaskom, Asvelom, AEK je tada igrao, to su bile neke prve utakmice. Tek posle, kada se osvrneš, i pogledaš koliko dečaka ima priliku da igra Evroligu u tim godinama, to nije veliki broj.
Ukazano poverenje u potpunosti je opravdao, a crno-bele boje za njega su postale simbol drugog doma sa kojim je igrao Evroligu, i osvojio 5 titula šampiona države, kao i regionalnu ABA ligu.
- Partizan je kuća. Institucija koja me je razvila kao igrača, otvorila vrata ka svetu i Evropi. Navijači koji su opet posebna priča Za to igraš. Mislim da svi koji igraju Evroligu, uživaju da dođu u Beograd i dožive tu atmosferu koju ne možeš tamo. I sada pratim dešavanja. Povučeni su dobri potezi.
- Trinkijeri je za mene bila enigma kako su ga doveli. Iz kluba mi je Lončar, kada sam ga pitao u šali rekao: "Ne znam kako smo uspeli da ga prevarimo". Takvi treneri ne dolaze ovde na godinu dana, već prave ekipu koja će kroz godinu, dve tri napraviti uspeh i kroz ABA-u ili Evrokup ući u Evroligu.
DUŠKO VUJOŠEVIĆ, METLE; GUMENE RUKAVICE I KOŠARKAŠKO - ŽIVOTNE LEKCIJE
Pored svih tih košarkaških veličina, bio je tu još jedna bitna figura.
- Dule, apsolutno. Ne bih bio gde sam i ne bih imao karijeru kakvu sam imao, da nije bilo Duleta. On je neko ko je u razgovorima sa mojim ocem garantovao za moj pravilan košarkaški razvoj.
- On je insistirao da dođem i on nam je pružio sve, baš kao i Tripkoviću, Tepiću i ostalima. Bili smo perspektivni, kasnije igrali i za reprezentaciju, ali sve je to bilo zahvaljujući Duletu.
- Bio je prvi u hali, a poslednji izlazio. On je nas dočekivao, terao nas da treniramo, da ostajemo da šutiramo, da radimo individualno. Mnogo se radilo i to je bio put do uspeha.
GUMENE RUKVICE, METLA I MNOGO ZNOJA
Za razliku od brojnih klubova koji koriste mašine za izbacivanje loptu, senzore, i modernu tehnologiju u svrhu treninga, rad sa Duškom Vujoševićem za Kostu je potpuno drugačiji, ali, i te kako, efikasan.
- Te metode nisam nigde video. Imali smo šut sa velikom loptom koja jedva prođe kroz obruč i onda moraš da ubaciš deset bacanja sa tom loptom. Posle, kada uzmeš običnu loptu, izgleda ti kao da je za rukomet, a obruč postaje mnogo širi i veći. Bilo je tu ispravljanja šuta, kako lakat stoji, da li neko ima širi ili uži hvat.
- Koristili smo neke papiriće, šutirali sa tri prsta, učio nas je koji je najvažniji prilikom izbačaja, onda gumene rukavice, a posle i neke druge. To je bilo više za kontrolu lopte, za bekove, ond šut preko prepreke, a obično je to bila metla.
- Sve to je bilo mnogo važno, jer kada izađe neki visoki košarkaš, poput mene, ispred igrača, morao je da se menja šut i podiže luk. Sve to je bilo važno. Danas u NBA imaš razne mašine, ali metlu ništa nije moglo da zameni.
VIDEO: DA LI JE VUJOŠEVIĆ KRIV ZA POVREDE PARTIZANOVIH KOŠARKAŠA?
Perović, Tripković, Veličković, Vujanić, Milojević, Krstić, Avdalović, Mačvan su košarkaši Partizana koji su imali teške povrede kolena, koje se dešavaju u sportu, ali za koje kruže priče, da su upravo posledica napornog treninga sa Vujoševićem.
- To može da se tumači na mnogo načina. Mi nikada nećemo znati da li je to istina i da li je to posledica iz Partizana. Ja ne mogu to da tvrdim i ne bih želeo da verujem da je tako. Ponavljam, mi ne bismo bili to što jesmo da nismo bili u Partizanu. Klub je tih godina osvajao titule, igrao Evroligu, a posle, i kada smo odlazili u druge klubove, imali smo višu cenu i više smo bili traženi.
- A odlazili smo u velike klubove sa mnogo trofeja koje smo imali iza sebe. Ne znam da li bi iko od svih tih igrača uspeo u karijeri da nismo imali titule sa Partizanom. Upoznao sam mnogo odličnih igrača koji nikada nisu bili u šampionskim ekipama i nikada nisu osvajali trofeje. Bilo je i boljih i spremnijih od mene, ali bez trofeja.
LEKCIJE IZ KNJIŽEVNOSTI DUŠKA VUJOŠEVIĆA
Za 5 godina koliko je proveo u Partizanu, Kosta je osim litara prolivenog znoja, morao i da pročita mnogo knjiga. Lektira je bio sastavni deo boravka u klubu.
- Dobijali smo svašta. Dule je zaslužan za taj neki deo našeg kulturnog vaspitanja. Dobijali smo knjige za Novu godinu od njega. Dođeš na neki trening, on te pita jesi li čitao, trebalo bi da pročitaš ovo i ono. Onda, povede te u biblioteku, ili kupi i donese knjigu, pa pričaš sa njim o tome. Složićemo se, Dule je specifičan čovek. Dosta je tu bilo nekog štiva koje je dosta teško. U prvi mah, sa 17, 18 godina, ne smeš da kažeš da ti se ne sviđa nešto.
- Kasnije, kada odrasteš i razmišljaš svojom glavom, dođeš i kažeš, Dule ne sviđa mi se ovo, nije čitljivo. Onda objasniš da da čitaš celu knjigu i da se ništa živo ne dešava. Pokušavam da se setim naziva jedne. Bio je to nemački pisac koji je napisao dve, tri knjig, bio je neshvaćen za vreme svog života i nije prodao ni jednu knjigu. Tridesetak godina kasnije, posle njegove smrti su ga shvatili. Baš meni to zapadne, a nije bila za neko razumevanje.
VIDEO: DULE NAM JE DAVAO LEKTIRE, JEDNOM MI SE PAO NESHVAĆENI NEMAC
RIVALSTVO SA ZVEZDOM
- Meni je to jako zanimljiva priča. Najveće rivalstvo ljudi, mediji i navijači prave van terena. Na terenu postoji tenzija, jer pokušava da dokažeš ko je bolji, jer mesta ima samo za jednog. Međutim, mi smo van terena često bili i prijatelji, družili se.
- Svi smo obični, normalni momci i bavimo se sportom. Mi smo igrali zajedno u mlađim kategorijama, u reprezentaciji. Zamisli kako bi funkcionisala reprezentacija sastavljena od igrača Zvezde i Partizana, a da ne pričaju na pripremama. To bi bio fijasko.
- Na terenu si ti motivisan zbog sebe, navijača, titule, nije to prijateljska utakmica, naročito a Zvezdom, ali tako je samo dok traje utakmica.
- Pamtim duele za titulu, neke mečeve koji nisu bili baš košaraški. Ono kad je Gurović otišao, pa mi ostaje upečatljiva ona finalna serija, kada su vikali da je bila ona navodno sporna trojka iz auta. Da li je bila ne znam, ali to te prati kroz karijeru. Baš kao i ono gaženje linije i poeni u Turskoj 2010. Tako je i danas, ove godine, i finale. Da li je bio "trokorak", "četvorokorak".
NBA I GOLDEN STEJT - SVET KOJI GA NE ZANIMA
Posle odlične sezone sa Partizanom u kojoj je prosečno beležio više od 10 poena, usledio je NBA draft na kojem je izabran kao 38. pik od strane Golden Stejt Voriorsa. Tu su ga dočekali igrači poput Krisa Vebera, Berona Dejvisa, Stivena Džeksona, Pjetrusa, Belinelija, Stefona Lazmea.
- To je bila dobra ekipa. Nisu me maltretirali. Bili su super. Stiven Džekson me zamolio par puta da mu donesem ručak, ali iz sobe pored. Razdaljina 10 metara, par puta sam Beronu Dejvisu poneo torbu do aviona i to je to. Nisam im kupovao krofne.Veber je kasnije došao. Mi Evropljani smo se više družili.
- Ja sam se tamo našao u čudu. Ja sam brzo shvatio da je to sve prebrzo za mene. Ti kad dođeš u ekipu kao što su Voriorsi, shvatiš da je to "run, gun and fun". Bio sam u kontraritmu. Oni u napad, ja u odbranu, svi oni trkači, ja istrlim dve dužine i padam na nos, tražim izmenu. Ta količina trčanja, brze igre i napadi i minijature koje traju 7, 8 sekudni, to nije bila moja igra.
- Ja sam bio u toj razvojnoj ligi. Oni kad krenu na put odluče koji igrači su u rotaciji. Tamo se samo putuje, nema treninga, pa kad dođu sa puta, oni te vrate u tim iz razvojne. Da sam bio u timu poput San Antonia koji negujeneku sporiju košarku, možda bih i razmislio, ali ovako, želeo sam nazad u Evropu i pored ugovora na tri godine. Odigrao sam sedam utakmica za Golden Stejt i to je bilo dovoljno.
VALENSIJA BARSELONA MALAGA I RUSIJA
Ipak, NBA je za njega bio "previše" pa je povratak u Evropu bio jedina prava opcija.
- Kada sam hteo da se vratim, igrali smo kvalifikacije za Evrpsko prvenstvo 2009. godine. Bio je avgust kada sam agentu rekao da želim nazad. Bio je u čudu što mu ranije nisam rekao, jer sve mi je u NBA bilo zagarantovano. Tako je iskrsla Valensija. Sarađivao sam sa Spahijom. Osvojili smo i Evrokup, a posle toga sma došao u Barselonu. Tu smo osvojili špansko prvenstvo, igrali kup kralja i Evroligu. Jedino nisam osvojio tu Evroligu. Ispali smo od Panatinaikosa, kada je bio fajnal-for u Barseloni. Tragedija za klub, a to je Željko osvojio.
Zanimljivo, i u NBA i u Evropi, kada god je teško, paziš da ne opsuješ, barme pred sudijom.
- Ceo svet razme srpske psovke. Ćavi Paskoal je psovao na srpskom kada se iznervira. Pa i Amerikanci. Kako i neće kada imamo veliki uticaj na košarku - ističe Kosta i nastavlja priču o Rusiji u kojoj je u dresu Janiseja proveo dve sezone:
- A Rusija? Jao, hladno je. Temperature idu i do minus 40. Zima samo steže, ali je drugačije, može da se funkcioniše. Oni su uglavnom u tržnim centrima, u zatvorenom, u kući. Sa druge strane, bio je to jako porodičan život i jako mi je tada odgovarao. Imao sam ozbiljne razgovore i ideje da nastavim karijeru tamo kod trenera Stevana Karadžića, samo da se nisam povredio.
POVREDA KAO ZNAK
- Povrede su deo sporta i što kasnije se desi, to je bolje. Dosta igrača je završavalo karijere zbog toga. Lomio sam ruke, noge, lice su mi ušivali, ali vremenom se navikneš.
Zato je i postao najmađi penzioner.
- Baviš se nečim dok uživaš. Kada prestaneš da uživaš, to je mučenje i za sebe i za duge. Nije više bilo zanimljivo. Zato sam prestao.
REPREZENTACIJA - OD OČAJA DO SJAJA
Deo reprezentacije je postao već sa 18. godina kada ga je Duško Vujošević, koji je selektorske mesto preuzeo od Svetislava Pešića, pozvao za Evropsko prvenstvo u Švedskoj. Posle zlata u Turskoj 2001. godine na prvenstvu Evrope i zlata u Indijanapolisu 2002. godine na Svetskom prvenstvu, Srbija i Crne Gora je zauzela 6. mesto, što je tada okarakterisano kao "katastrofa".
- Bilo je zanimljivo. Došao sam među velike zverke. Sama ta smena generacija je teško pala srpskoj javnosti koja ja poprilično naviknuta na osvajanje trofeja. Reprezentacija je ipak posebna privilegija. Kada pogledaš državu Srbiju koliko je malena, a kakve rezultate pravi kroz istoriju. Kada si deo tih odabranih 12 to je velika čast.
Zanimljivo, Perović je bio i deo generacija koja je medalje vratila "tamo gde pripadaju 2009. godine zajedno sa selektorom Dudom Ivkovićem.
- Duda je posebna ličnost. Treniralo se jako. Pokušavali smo da postavimo stvari na svoje mesto od početka. On je postavio hijerarhiju i rezultat je došao. Maltretirani smo, radili smo puno, košarkaški, kondicioni treninzi, visinske pripreme. Sve je to bilo jako naporno, ali se isplatilo. Celo to prvenstvo i srebro je bilo fantastično, ujedno i povratak srpske košarke u vrh.
Kako ističe, ono što će ga celog života pratiti je polufinale sa Turskom 2010. godine, kada je posle gaženja linije, Srbiji uskraćena medalja i finale sa Amerikancima.
- Mogu misliti kako je navijačima bilo, a nama je bilo preteško. Tolika nepravda. Sa tim istim Turcima igraš prijateljsku pre prvenstva i dobijaš ih 40 razlike. Ne možeš da veruješ šta može pritisak, javnost, navijači, njihov domaći teren da učini da sa tim istim Turcima igraš na jednu loptu. Taj poraz i to gaženje linije je toliko uticalo na nas i toliko nas je iscrpelo da nismo mogli da igramo utakmicu sa Litvancima. Nismo imali snage, bili smo pogubljeni, iscrpljeni.
- Nepravda, ne možeš da veruješ, pitaš se kako si dovolio da igraš egal sa njima. Pitaš se šta se desilo, a a ništa ne možeš da promeniš. Nemoć, jer sve je gotovo i završeno.
- Turci idu u finale sa Amerikom, a ti ideš u meč sa Litvanijom- Tako je u sportu. Nije gotovo dok ne bude gotovo.
SRBIJA IDE PO MEDALJU U KINU
Perović je sada van parketa, ali, i te kako prati košarkaška dešavanja. Tako, sa velikom dozom optimizma očekuje Svetsko prvenstvo.
- Ova reprezentacija mi izgleda zanimljivo. Uz pravu hijerarhiju na terenu i podelu uloga, možemo da budemo jako dobar konkurent s obzirom šta se sve dešava sa otkazima u Americi. Niko baš ovoliko otkaza nije očekivao. Spali su na to d dodatno dele pozive. Koliko god je Greg Popovič ozbiljn trener, kada nemaš ekipu koju želiš, nije isto.
- Ja bih voleo da nas vidim na samom vrhu. Naročito jer nemamo otkaza. To je jako bitno. Imam u glavi nas, Amrerikance, Francuske i videćemo koliko Španija može. Ipak, mislim da oni mogu da budu srećni sa drugim, trećim i četvrtim mestom.
VIDEO: Perović veruje u zlato: Amerikanci, Francuzi i Španci su jaki, ali biće zadovoljni 2. 3. i 4. mestom
Kada nije sa porodicom, ili na plantažama bilja, Kosta je sa svojim prijateljima - bivšim reprezentativcima i košarkašima Partizana i Crvene zvezde koji su krenuli njegovim stopama.
- Tripković, Savanović, Kešelj...Svi oni po nešo rade. Čujemo se, ponekad se sretnemo. Najviše sam sa Tripkom na vezi, ali umesto košarke, sada pričamo o poljoprivredi.
Jednu takvu, poslovno-poljoprivrednu priču o tome kako je proslavljeni košarkaš postao penzioner-poljoprivrednik, kao i njegovo iskustvo o pokretanju sopstvenog posla, sredstvima potrebnim za "fabriku pod otvorenim nebom", izazovima, uspehu, lavandi, ružama i smilju čitaćete u velikom nedeljnom intervjuu samo na portalu Telegraf.rs.
(Saša G.)
Povezane vesti
Zvezda se obratila sudijskim ekspertima i u saopštenju pecnula Partizan pred polufinale ABA lige
Srbija protiv Drim tima u Abu Dabiju: Karte su puštene u prodaju, a cena će mnoge iznenaditi
Poznata glumica iz filmova za odrasle poslala poruku srpskom reprezentativcu
Evo gde možete pratiti uživo TV prenos meča LA Lejkers - Denver Nagets u plej-ofu NBA lige
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Grobar
Kole,da se nisi prevario?Nije li "institucija" "FMP Limeni" iz predgrađa koji se godinama lažno predstavlja kao KK CZ...i koji je ,na volšeban(ovu rež prevedi ovima iz KK CZ - oni su jedva i "Bukvar" pročitali)način izbrisao sve dugove kao i FK CZ?Ali,šta žeš nisi ti "Ćoki",ti si svoj novac pošteno zaradio i možeš svakom pogledati u oči.Nisi ti muljao parama i krao od Srba sa KiM-jebi ga:"Ćoki" je "patrijota".Živ mi bio i mnogo zdravlja i uspeha imao!
Podelite komentar
GG
Dule je institucija .Jedini trener koji je dobio nagradu za trenera godine u evropi a da nije bio prvak evrope.
Podelite komentar
Ckm
Dostojevski Kis Hemingvej Trenig i trofeji DV
Podelite komentar