Bio je neviđena elegancija na terenu, njegova košarka imala je dušu: 18 godina bez basket romantika!

Mnogo je vrhunskih košarkaša dala bivša Jugoslavija. Prosto je teško izdvojiti ko bi mogao da bude najbolji ikada, ne samo u bivšoj državi, već i Evropi.

Ali, kada bi ste imali izbor od trojice igrača, u svakoj opciji za Mirzu Delibašića bi moralo da bude mesta. Ostala dvojica nek se poređaju kako vam je volja.

Majstor, džentlmen, princ, prijatelj, gospodin, vanserijski talenat, retka ljudska veličina, legenda samo su neki od epiteta koji su koristili ljudi za Delibašića, kogasusamo skromnost i melanholični temperament sprečili da svoje ime još više proslavi, ako je to ikako moguće.

Jedan od najvećih talenata i sušta elegancija košarke

Popularni Kinđe jedan je od retkih košarkaša u Evropi koji je osvojio sve što se moglo osvojiti u to vreme Olimpijsko zlato, svetsko zlato, evropsko zlato i titulu klupskog prvaka Evrope sa Bosnom. Osim njega to je još uspeo Ratko Radovanović, koji je bio deo tima Bosne i reprezentacije Jugoslavije.

Dodavanja o parket njegov trejdmark

Na žalost, karijera je trajala kraće nego što se očekivalo zbog prerane bolesti (moždani udar), a pre 18. godina 8. decembra 2001. nas je zauvek napustio u 47. godini života.

Bio je jedan od najvećih talenata koji je dala bivša Jugoslavija, osvojio je sve što se moglo osvojiti, postao je legenda velikog Real Madrida, ali je na kraju poslednje dane života proveo u kafani, a alkohol ga je i koštao života.

Bio je neviđena elegancija na terenu kakva se danas retko viđa, ta lakoća pokreta, precizan šut, raznovrsne asistencije je nešto što je ljude dovodilo na utakmice.. Njegov pas o pod bio je njegov lični patent koji su mnogi pokušavali da kopiraju, ali nisu mogli, jer nisu imali osećaj za pravovremno dodavanje.

Pričaju ljudi da, ko god je gledao Mirzu na terenu automatski se zaljubio u košarku, jer je on bio klasična esencija ove igre. Bez mučenja koje danas gledamo, bez viška pokreta, samo suština.

Gde god je došao menjao filozofiju igre tima

Kažu da je bilo bržih,  jačih, igrača, ali elegantnijih i talentovanijih nije.

Perfektna građa za modernog plejmejkera, sa visinom 197cm žilav, izdržljiv, bio je prvi prototip visokog organizatora igre, ali i strelca i asistenta.  Da, kojim slučajem hipotetički zamislimo sada igrača njegovih karakteristika u to vreme, on bi siguno u Evroligi imao tripl dabl učinak skoro na svakom meču ili bi igrao NBA dominantnu ulogu.

Moglo bi se reći da je on tada bio nešto poput Luke Dončića u sadašnjoj košarci.

Nesuđeni teniser, koji je zbog tog sporta nakratko napustio i osnovnu školu, ipak je kasnije promenio sport i proslavio se u "igri pod obručima".

Odustao je od tenisa kada je pre polaska na jedan turnir u tadašnjoj Čehoslovačkoj uklonjen sa spiska igrača, a posle toga se zakleo da više nikada neće izaći na teniski teren, a klubu je vratio sve rekete koje je pre toga dobio kao nagradu.

Kako je sprečeno stvaranje najvećeg trija jugoslovenske klupske košarke

Karijeru je počeo u Slobodi iz Tuzle 1968. godine, odakle je kasnije otišao u sarajevsku Bosnu, gde je stekao status legende. Zanimljivo je da je Kinđe, pre Bosne imao i poziv Partizana koji je želeo da napravi moćnu ekipu oko Dragana Kićanovića i Dražena Dalipagića koji su stigli 1971. godine.  Međutim, to je sprečeno od strane KSJ i Bore Stankovića tada generalnog sekretara saveza.

- Mirza, Praja i Kića su hteli u Partizan i klub je tražio da ih registruje i KSS, čiji sam ja bio generalni sekretar, uz malu napomenu, odbije to, da ne bi bili prevše jaki.

-Rekao sam im možete dvojicu. Uzmu Kiću i Praju, a Bosna uzme Delibašića. I taj potez je utabao put Bosne do šampiona Evrope, naravno uz još neke ključne momente. To mi Partizan nikada nije oprostio - rekao je Bora Stanković u intervjuu za Telegraf 2018. godine

Sa Bosnom je osvojio titulu prvaka Evrope 1979. godine, što je bila prva titula klupskog prvaka za neki tim iz bivše Jugoslavije. Još se pamti njegova igra protiv Emersona iz Varezea u finalu Kupa šampiona kada je ubacio 30 poena i uz fantastičnog Žarka Varajića (ubacio 45) bio glavni igrač pobede.

U Bosni je prosečno davao 24,5 poena po meču za osam sezona koliko je igrao, najviše 1977/78 kada je imao 33,7 poena po meču.

Za Bosnu je odigrao 700 utakmica i postigao približno 14.000 koševa. Mirza Delibašić je kao igrač predvodio Bosnu do naslova prvaka Evrope 1979. godine, a bio je i jedna od zvezda španskog kraljevskog kluba - Reala iz Madrida gdje je ostvario zapažene rezultate.

Kako je Moka Slavnić bacio 100 dolara

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 176 utakmica dao je 1.759 poena, Jugoslavija je sa njim u ekipi pobedila 147 puta. Bio je dva puta prvak Evrope (1975,1977), prvak sveta (1978) i olimpijski šampion (1980), olimpijski vicešampion (1976), plus jedno srebro (1981), jedna bronza (1979) sa EP i bronza sa SP 1982. u Kolumbiji.

Imao je, kažu neverovatnu mentalnu snagu ili što bi se prostijim, narodnim rečnikom reklo - hladnokrvnost. Kažu "Mogao je da promaši koš, ali nikada u odlučujućim trenucima. Primer za to je finale Mundobasketa iz Manile 1978. protiv SSSR kad ga je Moka Slavnić u tajmautu, pred dva slobodna bacanja, “stimulisao” opkladom u 100 dolara da će “promašiti bar jedno”.

– Bacio si 100 dolara – rekao je Mirza i ´ladno pogodio oba bacanja.

Igrači Reala ne razumeju genijalnost Mirze Delibašića

Kada je došao u Real Madrid, kojem je doneo košarku koju do tada nisu videli, mnogi igrači nisu uspeli da ga shvate do kraja. Menjao je košarkašku igru i filozofiju gde god bi se pojavio, čak i u velikom Real Madridu. Nekadašnji plejmejker tog tima, a sada ugledni hirurg Huan Antonio Korbalan, kaže da je ekipa posle dolaska Mirze igrala neku drugu lepršaviju košarku.

Prva tri meseca u Realu je ćutao, nije progovarao ni sa kim, a onda je propričao na čistom španskom, i svi su ostali u čudu. Rekao je "Nisam želeo da vam se iz poštovanja obraćam na nekom drugom jeziku, pa sam učio španski"

Počinju problemi sa alkoholom

Ali, onada je popularni Kindže upao u probleme... razveo se od prve supruge upao je u probleme sa alkoholom i imao ozbiljne zdravstvene probleme.

Prvi brak je okončao onako kako je igrao košarku, brzo i precizno. Na praznoj kutiji cigareta ostavio je poruku ispred njenog stana u Beogradu.

- 1. Sporazumno se razvodimo. 2. Izdržavaću tebe i Darija - napisao je i vratio se u Madrid. kasnije se oženio Slavicom bivšom košarkašicom Željezničara i dobio drugog sina Danka (1986)

I dalje je igrao dobro, ali posle dve godine u Realu sve je iznenadio odlukom da ode. Imao je ugovor, pošto su mogla da igraju samo dva stranca mirno je rekao:

– Vidim da ekipi treba centar, evo neka uđe u tim umesto mene, ja imam ponude…

Teška bolest okončala karijeru

Otišao je u Italiju u Indesit iz Kazerte kod svog prijatelja i mentora Boše Tanjevića i tada počinju njegovi ozbiljni problemi sa zdravljem. Doživeo je moždani udar 1983. godine i završio na Vojnoj medicinskoj akademiji u Beogradu. Njegova košarkaška karijera bila je završena i počela je borba za život.

Nije mogao da se kreće ni da govori, a oporavak je trajao jako dugo. To ga nije sprečilo da nastavi da pije. Čaša vina pre spavanja se pretvorila u litar vina ujutru. Opet je završio na VMA, bio je klinički mrtav, pravim čudom se ponovo vratio među žive.

I pored velikih problema, košarkaški svet ga nije zaboravi, pa je 1991. godine proglašen za jednog od najboljih evropskih igrača. Rat u Bosni je proveo na mestu selektora košarkaške reprezentacije, ali se 1996. godine posvađao sa ljudima iz Saveza BiH i otišao je iz košarke.

Poslednje dane života proveo je u kafiću, gde je ispijao alkoholna pića iz dana u dan...

Legendarni Bogdan Boša Tanjević je u jednom intervjuu otkrio da je Mirza bio autodestruktivan i da ga je tuga ubila.

- Mirza, misliš li da se od alkohola lako umire? Ne, druže, to je teška smrt. Ako si junak i ako to već hoćeš, skoči u Miljacku, pa završi priču - govorio mu je Tanjević.

- Kada sam ga, pet meeseci pre smrti video posednji put, to više nije bio Mirza Delibašić. Smanjio se, jedva da ste ga mogli pronaći u tom velikom krevetu. Iznuren, očajan... Polumrtav. Ali je i dalje pušio kao Turčin.  Umro je od bolesti koja se zove tuga. Zove se rat. Zove se Jugoslavija - rekao je Bogdan Tanjević.

Ipak, Mirza Delibašić nikada nije zaboravljen. I Španci su se na današnji dan, kada je pre 18 godina Mirza preminuo, podsetili na poslednjeg košarkaškog romantika i eleganciju njegovih poteza u dresu Real Madrida.

17 años sin la elegancia de Mirza Delibasic El último romántico. pic.twitter.com/WgrKl7Je21— Liga Endesa (@ACBCOM) December 8, 2018

(D. Stojmenović)