Fenomen skijanja u poznim godinama: Zašto je odličan sport za ljude preko 60 godina?

Utisak sa Dolomita u Italiji je da skija neverovatan broj ljudi starijih od 60 godina. Baš danas sam se vozio sa gospođom 60+ (naravno da je nisam pitao za godine) koja mi je u gondoli sve objasnila. Njihov, Nemački klub, postoji 30 godina, okuplja skijaše koji su stariji od 60 godina.

Konkretno sada ih je došlo 46, a najstariji među njima ima 86 godina. Kaže da nisu izašli svi jer sneži i – 5 C je. Smešteni su u Sport hotelu, i ako bi mogli da ga kupe, njima ne smeta nedostatak komfora, važno je skijanje.

Preporučujemo

Foto: Nend Dikić

Iako na prvi pogled izgledaju da im je teško da obuku pancerice, na stazi izgledaju vešto i čini se da bez problema sve podnose, uključujući i hladnoću. Letimičnim pregledom novinskih članaka stiče se utisak da skijanje u poznim godinama ne predstavlja iznenađenje. Očigledno se radi o kulturi koja vlada među ljudima u Italiji, Austriji i Švajcarskoj koji su od malena naučili da žive na snegu.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Međutim, za nas sa strane sve izgleda dosta nestvarno, jer predrasude o degenerativnim stanjima i bolestima koje ljudi imaju u poznijim godinama prosto su u suprotnosti sa skijanjem. Istražujući naučnu literaturu pažnju mi privlači članak kolega iz Britanske Kolumbije u Kanadi koji su na populaciji 720.066 skijaša i snoubordera zabeležili samo 2092 povrede. Kuriozitet je da najveća incidenca zablažena među decom 7 do 12 godina i 13 do 17 godina, a da populacija od 65+ ima najmanji broj povreda, čak duplo manje od dece i 25% manje od proseka.

Foto: Nend Dikić

Pored razbijanja prvog mita o većem povređivanju starijih ljudi vrednost članka je i u razmatranju prevencije, gde spominju, opremu, posebno nošenje kacige, zatim znanje i naravno kondiciju. Prva dva faktora verovatno nisu problem za starije, ali kondicija sigurno jeste.

Gledam starije skijaše, i mnogi se teško kreću, ali zato na skijama jure. Možda se to može objasniti fizičkom sposobnošću koja po definiciji podrazumeva sposobnost adaptacije na određenu fizičke aktivnost, kao i sposobnost brzog oporavka nakon aktivnosti. Drugim rečima, fizička sposobnost starije populacije o kojoj govorim povezana je isključivo sa skijanjem. Očigledno da pamćenje mišića iz mladosti ostaje i u poznim godinama kao dovoljna garancija uspešnog skijanja.

Foto: Nend Dikić

U drugom članku Norvežani govore o padu incidence povređivanja za 14% u periodu od 2000 do 2012. godine i to objašnjavaju poboljšanjem uslova za skijanje, što znači bolje pripremljene terene i savremeniju opremu, ali i veću spremnost skijaša. Tako je korišćenje kacige u navedenom periodu poraslo za 7 puta, pa se povrede glave smanjile za 16%. Međutim, opet nisam našao odgovor kako starija populacija tako masovno i uspešno skija, jer oni nikad ne predstavljaju rizičnu populaciju koja ne nosi kacigu, skija van staze i ima problema da kupi odgovarajuću opremu.

Očigledno je objašnjenje u kulturi i odnosu prema fizičkoj aktivnosti, jer koju aktivnost sprovoditi zimi u Alpskim zemljama. Lekari kažu da skijanje nije samo dobro po pitanju fizičke aktivnosti, već deluje pozitivno na ljude, smanjuje usamljenost i depresiju i definitvno utiče na kondiciju.

Foto: Nend Dikić

Ono što je tačno samo skijanje utiče na ekscentričnu kontrakciju mišića, jer se telo suprotstavlja zemljinoj teži i nagibu terena, tako kako se to ne može postići uobičajenim vežbanjem. To je još nešto što je nedvosmisleno vidljivo kod starijih skijaša, bolje držanje od svojih vršnjaka. Očigledno da se mnogi stariji drže skijanja kao dokaza da su još uvek „u igri ” i da nisu otpisani.

Možda nova metafora o vitaminu G (odnosno značaju gravitacije) u skijanju ima posebno smisla, jer čini se da nema veće slobode od spuštanja tela niz padinu. Tako su istraživači u Salcburgu u studiji o skijanju starijih osoba merili aerobni kapacitet ispitanika, snagu nogu i ravnotežu pre i posle skijanja u trajanju od 12 nedelja.

Foto: Nend Dikić

Studija je obuhvatila 47 osoba u dobi između 60 i 76 godina koji su bili podeljeni u grupu skijaša ili kontrolnu grupu. Maksimalna aerobna potrošnja, faktor koji se koristi za određivanje kondicije, poboljšan je u proseku za 7,2 % nakon 12 nedelja u grupi skijaška, u poređenju sa kontrolnom grupom gde nije bilo promena. Skijaši su na kraju ispitivanja popravili skok za 6 %, dok je visina skoka kontrolne grupe pala u proseku za skoro 12 %. Snaga na obe noge povećana je za 16% među skijašima, u poređenju sa 7% među kontrolnom grupom. Nisu pronađene značajne promene u ravnoteži.

Sve u svemu skijanje u poznim godinama očigledno nije problem. Nije tačno da se ljudi više povređuju. Oni koji su se odvažili da skijaju su definitivno zdraviji od svojih vršnjaka, a nama koji nisu navikli da vide toliko starijih ljudi koji skijaju ostaje samo da se zamislimo i izborimo za slično, pa ako ne za slalom onda bar za kros kantri.

I konačno naučio sam:

1. Mogu da skijam do kraja života.

2. Ako se do sada nisam povredio, verovatnoća da ću se povrediti je sve manja.

3. Skijanje mi pomaže da budem srećan.

4. Ekscentrična kontrakcija koju predajem studentima, postoji i važna je isto toliko, ako ne i više od koncentrične.

5. Svi moji prijatelji koji su prestali sa skijanjem zbog godina su pogrešili.

(Prof.Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)