• 1

Depresija u sportu je realnost! Veliki problem o kome se malo priča

Nova kolumna Prof.Dr Nenada Dikića o veoma bitnoj stvari koja pogađa elitne sportiste

  • 1

Prošli članak čiji je okosnica bio Majkl Felps, tačnije depresija, izazvao je mnogo komentara svuda gde sam ga podelio.

Iako je stvar više nego ozbiljna mnogi čitaoci su sebi dozvolili paušalno mišljenje koje nema veza za suštinom. Verovatno ovo Kovid vreme daje pravo svima da se razumeju u sve.

Međutim, radi se o pravom problemu, koji izgleda podjednako važan kao i doping ili seksualno uznemiravanje. Čini mi se da je to samo druga strana medalje.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Zbog toga sam uradio ono što savetujem studentima, otišao sam na Pubmed i jednostavno pronašao meta analizu. U prevodu o svim problemima možemo da razgovaramo jedino na osnovu dokaza.

Pomenuta meta analiza „Occurrence of mental health symptoms and disorders in current and former elite athletes: a systematic review and meta-analysis“ (2019) je analizirala dvadeset i dve relevantne originalne studije o simptomima i poremećajima mentalnog zdravlja među elitnim sportistima. Meta-analize na 5555 sportista su pokazale da se prevalencija simptoma mentalnog zdravlja i poremećaja kretala od 19% zbog zloupotrebe alkohola do 34% za anksioznost/depresiju.

Posebno su prikazane studije u koje su bili uključeni bivši elitni sportisti koji su takođe imali simptome stresa, poremećaje spavanja, anksioznost i/ili depresije i zloupotrebe alkohola. Analiza na 1686 bivših elitnih sportista su pokazali da se prevalencija poremećaja mentalnog zdravlja kreće od 16% za stres do 26% za anksioznost i depresiju.

Pregled meta-analize sugeriše da je rasprostranjenost simptoma i poremećaja mentalnog zdravlja kod sadašnjih i bivših elitnih sportista (16% -34%) veći nego u opštoj populaciji. Naime studije na 155 opštih populacija u 59 zemalja pokazuju da je 20% ljudi imalo mentalni poremećaj. Tako je pokazano da je prevalencija anksioznosti i depresije u Australiji porasla od 13% do 19%, u Danskoj sa 17% na 21% i Holandiji od 17% do 25%, što je niže nego prevalencija među aktivnim (34%) i bivšim (26%) vrhunskim sportistima.

Samoubistvo, depresija, skok s mosta

Foto ilustracija: Pixabay

Pored navedenih razloga u prethodnom članku uočeni su dodatni faktori rizika povezana sa stresom specifičnim za sport. Čini se da je jako važan trenutak prestanka karijere, odnosno penzionisanje, kod nekih zbog nedostataka penzionog plana, kod drugih zbog nižeg obrazovanja, zatim neizvesnosti oko budućeg zanimanja, tačnije zaposlenosti, a često su i hronični bol i razna posttraumatska stanja najveći problem.

Jedan od velikih problema je podrška sportistima, odnosno, dostupnost interdisciplinarne medicinske nege. U tom cilju specijalisti sportske medicine i psihijatri, zajedno sa drugim licencirani stručnjacima za mentalno zdravlje imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju pravovremene dijagnoze i terapije. Rana dijagnoza i pravilan tretman treba da posluži za uticanje na sportsku sposobnost i kvalitet života. Međutim to sve nije jednostavno jer specijalisti sportske medicine imaju malo znanja o mentalnim poremećajima, a psihijatri i psiholozi o sportu, pa se čini da su sportisti dodatno u problemu.

Muškarac, depresija, zabrinutost

Foto: Pixabay.com

Poseban problem je što ne postoji priprema za post-sportski život koja bi morala da spreči pojavu simptoma i poremećaje mentalnog zdravlja, na primer kroz obrazovne programe ili seminare gde bi se radilo na mentalnim i životnim veštinama i treningu za tranziciju u karijeri.

Meni se čini da ova značajna studija nije odgovorila na razlike među sportovima (npr. individualni ili timski sportovi), ili zemljama i kulturama (npr. Evropski nasuprot Azijskih ili Afričkih sportista). Posebno je važno sagledati razliku između polova, ali i sve druge demografske faktore.

Sve ovo plus razvijanje i validiranje pouzdanih i standardnih skrining instrumenata je neophodno uraditi da bi odgovorili na pravi način na problem, koji očigledno nije mali jer danas od depresije pati svaki treći aktivni sportista.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)

.

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Carli

    Depresija u sportu ne postoji. To je samo opravdanje za neuspeh.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima