Rađenova životna priča: Kako je pobedio najteže trenutke, otkrio nam je najluđe vaterpolo anegdote

Nikola Rađen je jedan od najboljih i najtrofejnijih srpskih vaterpolista Srbije! Sa reprezentacijom je osvajao medalje na svim takmičenjima, a ukupno ih ima 18, bio je prvak Evrope i sa Zvezdom i Partizanom, a sa velikim uspehom igrao je i u Grčkoj i Rusiji, gde je dobio i plaketu za zaslužnog sportistu, koju ima svega 150 ljudi.

Bilo je tokom njegove karijere i uspona i padova, kao što je to slučaj i inače u životu, ali on sebi nije dozvolio da "potone", već je isplivao iz svega kao pobednik.

Sada, na zalasku svoje karijere i dalje ima motiv da sa Zvezdom osvoji još jedan veliki trofej, a crveno-beli su i blizu novog velikog evropskog uspeha, jer su u polufinalu Evrokupa.

O čitavoj svojoj karijeri, ludim anegdotama, usponima i padovima, kao i planovima za dalju karijeru, Rađen je otvoreno pričao u velikom intervjuu za Telegraf.

Iako ima 36 godina, on i dalje igra vaterpolo na vrhunskom nivou, a tajna njegove duge karijere je u treninzima, ali i pravilnom i kvalitetnom oporavku.

Rađen nam je pokazao i kako izgleda delić oporavka u buretu sa ledom, što možete da pogledate u galeriji pred vama.

Ponudu Zvezde nisam mogao da odbijem, bila je kvalitetna

Nakon oporavka i ledene kade, sa Rađenom smo prošli gotovo čitavu njegovu karijeru, a počeli smo od najaktuelnije teme i njegovih igara u Zvezdi, kao i rezultatima crveno-belih, koji su blizu još jednog velikog evropskog uspeha, ali će se za trofej u Evrokupu morati da se bore bez Rađena.

- Što se tiče plasmana u polufinale, veliki uspeh za mladu ekipu Zvezde, ovakve utakmice stvaraju velike igrače i vraćaju svest o vaterpolu kao kvalitetnom sportu u Srbji. Što se tiče mog neigranja, pravila LEN-a su takva da se u avgustu šalje spisak igrača koji će igrati u evropskom takmičenju. Pošto sam ja bio u Grčkoj, tamo sam počeo sezonu, ali zbog korone nije moglo da se nastavi prvenstvo, niti da se održavaju treninzi, pa je usledila ponuda Zvezde koju nisam mogao da odbijem, nisam ni hteo jer je bila kvalitetna, bilo mi je drago da mogu ponovo da se vratim u Zvezdu i Srbiju.

Upitali smo Rađena da nam uporedi periode provedene u Zvezdi, pošto mu je ovo treći boravak u taboru crveno-belih.

- Svaki je drugačiji, od onih najsvetlijih momenata 2012/13, to su bili najveći momenti u istoriji kluba. Ove godine su momci osvojili Kup Srbije, što je veoma važno za klub, posle 6 ili 7 godina se trofej vratio u vitrine crveno-belih.

- Tada 2013. smo bili još nesvesni svih uspeha koje smo postigli sa timom kakav smo imali. Početak trenerskog posla Dejana Savića, dolazak mene, Prlainovića, Pjetlovića i Šefika u Zvezdu, stvaranje novih mladih igrača koji su sada okosnica reprezentacije, tu pre svega mislim na braću Rašović i Savu Ranđelovića. Mi smo tada osvojili sve što se moglo osvojiti. Duplu krunu i Ligu šampiona, koja je bila euforična, svi se sećamo te utakmice na Banjici protiv dubrovačkog Juga.

Finale Lige šampiona sa Zvezdom najimpresivniji meč moje karijere

- Mislim da je to najimpresivnija utakmica u celoj mojoj karijeri. Kada me pitaju koji mi je najvažniji trofej, ja uvek kažem da je to taj sa Zvezdom i ta utakmica na Banjici. Mislim da je bilo oko 5.000 ljudi uz neverovatnu atmosferu. Svi se rado sećamo te titule i nezaboravne utakmice i celog Fajnal fora koji se desio u Srbiji.

- Voleo bih da ove godine napravimo nešto slično u Evrokupu, u ovom sastavu, jeste da smo oslabljeni, Japanac Šimicu i ja ne možemo da igramo, ali mislim da želja i motiv treba da postoje i postoje kod ekipe koja je obezbedila plasman u polufinale.

Japanac će pokazati pravo lice u Zvezdi u plej-ofu

- On je odličan internacionalac, iskusni vaterpolista, ima dug staž igranja u Mađarskoj, gde je dugo bio u Honvedu, poznata mu je Evropa što se tiče vaterpola. Mislim da je presrećan što igra u Zvezdi, nikada se nije susreo sa tolikim fanatizmom ili pripadnošću klubu kao što je Zvezda.

- On uživa u Zvezdi, još čekamo pravu njegovu formu i cele ekipe, mislim da će se to desiti u plej-ofu, imamo još 5 kola do kraja regularne sezone, pa počinje plej-of. Ali jedno veliko pojačanje na poziciji centra, ima planove da igra i na Olimpijskim igrama u Tokiju, tako da je ovo i za njega dobra priprema za predstojeće OI u Japanu.

Početak karijere: Bio sam katastrofa na prvoj utakmici sa 10 godina

Posle aktuelne priče o Zvezdi, vratili smo Rađena na sam početak njegove karijere, prve vaterpolo utakmice na kojoj je, kako kaže, bio katastrofalan, kao i šta mu je vaterpolo kao sport doneo u životu.

- Bilo je bezazleno, klinački, brdo sportova koje sam počeo, menjalo se to, a na vaterpolu sam se zadržao jer smo počeli da se družimo i van bazena, to je generacija Pijetlovića, Mitrovića... mi smo iz Vojvodine otišli dalje, došli do reprezentacije, svi smo do ovoga došli kroz igru, šalu i druženje. Ceo početak je za mene bio smešan. Na prvoj utakmici sam bio katastrofa, ali kada počinješ sa 10 godina, tu je trema, sve je to normalno.

- Ono što sam dobio kroz vaterpolo i  kroz celu karijeru jeste da budem zdrav i prav, normalan čovek, da mogu da putujem i obiđem svetske metropole, to što sam stekao mnogo prijatelja. To je ono što donosi sport, ali i veliko odricanje i treninzi su jako bitni za to.

- Pitali ste me za početke, sada imamo situaciju da nemamo mnogo zainteresovane dece za vaterpolo, iako je to naš najtrofejniji sport. Mislim da svako dete zaslužuje da ima mogućnost da trenira svaki sport. To je jako važno. Bez obzira na sve, 21. vek je, deca bi trebalo da dobiju priliku da se bave sportom. Ne moraju da budu šampioni u vaterpolu, ali što ne bi bili šampioni u životu i u svom poslu, kroz sportsko vaspitanje i disciplinu izrastu u što bolje ljude.

- I zdravlje, to je najbitnije, zdrava nacija je prevashodno ono što želimo. Bez lažne skromnosti, naš najbolji proizvod koji izvozimo je sport. Jeste bolje nego prethodnih godina, to se vidi po medaljama sa Olimpijskih igara, po infrastrukutri koja se gradi, ja želim samo da se nastavi tako i da budemo što bolji.

Kako mu je kao zvezdašu bilo da zaigra za Partizan

- Ja privatno jesam zvezdaš, ali to je bila jako važna odluka u mojoj karijeri da posle Vojvodine nastavim karijeru u Partizanu sa nepunih 17 godina. U to vreme smo braća Pijetlović i ja prešli u Partizan koji je bio šampion države. Došli smo kao maloletni da budemo pojačanja. To je jako bitan period za moj razvoj i karijeru, jer smo u Partizanu neverovatno napredovali, usledilo je igranje za reprezentaciju i sve ostalo što se dešavalo.

- Tadašnji trener Partizana Dejan Udovičić je osetio da mi generacija 85 imamo jako veliki potencijal, skupio nas je u Partizan i bukvalno smo "bačeni u vatru", tu smo dve godine stasavali uz nekoliko starijih igrača koji su dolazili u Partizan. Imali smo prilike da igramo sa Danilom Ikodinovićem, Jugoslavom Vasovićem, Vladimirom Vujasinovićem, Denisom Šefikom... mnogo starijih igrača je prošlo kroz Paritzan, bila je ideja da ti mlađi igrači uz starije što pre napreduju i budu formirani igrači. Tako da smo 2011. osvojili sa Partizanom Ligu šampiona u Rimu pobedivši neverovatni Pro Reko sa 11:7.

Nadam se da će Partizan da se vrati na staze stare slave, klupski vaterpolo u Srbiji je sve bolji

Klupski vaterpolo je donedavno bio na rubu egzistencije. Partizan je bio na ivici gašenja, ali se situacija popravlja i Rađen nam je otkrio da je stanje trenutno mnogo bolje u klupskom vaterpolu, kao i da je liga kvalitetna i izjednačena.

- Nadam se da će biti bolje u Partizanu, pošto su se desile promene u klubu što se tiče ljudi koji ga vode. Nadam se da će Partizan uspeti da se vrati na staze stare slave i da budu još bolji. Ispravio bih vas za to da su klubovi na rubu egzistencije.

- Mislim da nikada nije bila čistija i jača situacija što se tiče vaterpola i materijalnih stvari. Uz ogromnu pomoć države su i klubovi počeli da funkcionišu normalno što je jako bitno za male sportove. Počelo je da bude stabilno, i liga je počela da bude jaka, klubovi razmišljaju o budućnosti, pojačavaju se, Zvezda pojačava ekipu, Partizan je vratio neke reprezentativce, Novi Beograd je isto zanimljiv sa pozivom bivših i sadašnjih reprezentativaca.

- Nadam se da ćemo ponovo imati jaku ligu kao 2012. kada je Zvezda osvojila Ligu šampiona, a Radnički Evrokup. To je ono što nedostaje Srbiji, nismo imali jaku ligu, uvek je postojao paradoks između reprezentacije i lige. Imali smo jako dobru reprezentaciju i lošu ligu. Što je neobjašnjivo, ja svojim kolegama i prijateljima nisam mogao da objasnim. Ta situacija se hvala bogu promenila i posle ove generacije imamo jako dobar sistem koji je nametnuo Dejan Savić u radu u VSS i sa reprezentacijom koji će kroz nekoliko godina doneti neke nove šampione.

Na našim prostorima nije viđen način rada kakav ima Dejan Savić

Kad smo se već dotakli Dejana Savića, od Rađena smo iz prve ruke saznali kakav je on kao trener, kakav specifičan odnos ima sa igračima i koliko to daje rezultate.

- On radi vrhunski, ja sam imao priliku da igram s njim i da me trenira. On je jedan veliki gospodin. On je nešto drugo, nije samo trener, gleda to na neki drugačiji način nego klasičan trener, zbog toga je tako uspešan. Imao sam priliku da budem tu kada je došao u Zvezdu 2012, imao je neverovatano veliko razumevanje i respekt od strane igrača.

- Bukvalno je znao kad šta i kako, kada treba umoriti i odmoriti ekipu, na koji način se razgovara sa starijim i mlađim igračima. Uvek je bila vrhunska komunikacija između igrača i njega. To isto vrhunski radi i u reprezentaciji, što se vidi po rezultatima. Mislim da način na koji on radi, to još nije viđeno na našim prostorima. Svaki trener radi na svoj način, a Deki radi to na njemu svojstven način, što je jako dobro.

Najluđa Šefikova anegdota, omiljeni partizanovac u Zvezdi

- On je bio omiljeni partizanovac u Zvezdi, tako smo mu dali nadimak dok smo igrali u Zvezdi - počeo je Rađen priču o Šefiku, a zatim se prisetio jedne anegdote o njemu kada su zajedno bili u Partizanu.

- Sad ću da vam ispričam jednu anegdotu. Dok je bio u Partizanu, posle treninga je uzeo onaj sladoled sa dva štapića koji je bio tada. Bila je zima inače, i neko je od igrača pričao kako će da ide na skijanje sa svojim bratom, a taj igrač je bio nižeg rasta. I dok je Šefik jeo sladoled, slušao je tog igrača kako je pričao šta će da radi, i kako je pojeo sladoled, kad je ovaj završio, uzeo je ta dva štapića i pitao ga "oćeš skije'' -uz smeh se prisetio Rađen, koji je ipak najveći klupski uspeh ostvario u Zvezdi, a čak su mu i Delije skandirale ime, iako je poznato da je vatreni Grobar.

- Šefik je veliki golman, veliko ime srpskog sporta, to je anegdota koje sam mogao da se setim. Jeste veliki navijač Partizana, ali dok smo igrali u Zvezdi bio je omiljeni partizanovac. Definitivno će njegovu karijeru obeležiti taj momenat što je ispraćen od strane Delija uz neverovatne ovacije, što je dao gol sa celog terena za osvojen Kup 2013. i što mu je jedina titula Lige šampiona bila sa Zvezdom.

Da se nije desila pandemija korona virusa, završio bih karijeru u Atini

Rađen često ističe koliko voli Atinu, a da nije bilo pandemije korona virusa, upravo bi tu i završio karijeru, a zatim nastavio tu da promoviše vaterpolo kampove i rad sa decom.

- Ja sam već bio u prilici da igram u Atini, igrao sam za Olimpijakos i za Hijos, meni je stvarno boravak te dve godine u Atini bio više nego idealan, svi znaju koliko je veliko ime Olimpijakos, koliko je veliko sportsko društvo, koliko oni tamo cene sportiste. Ali sada je odlazak u Atinu bio drugačiji, jer je isto bilo veliko ime - AEK. Boravak u Atini mi je doneo prijatelja i kontakata sa ljudima koji borave tamo, igraju i bave se biznisom. U razgovoru sa njima, pošto redovno pratim šta se dešava u svetu vaterpola, posebno u Grčkoj, došao sam na ideju da bih mogao da se priključim tom projektu stvaranja AEK-a. Zato sam i otišao po treći put u Atinu.

- Nažalost, desila se ova situacija sa kovidom, oni su i dalje zatvoreni, nema prostora da se odigravaju manji sportovi, osim fudbala i košarke. Žao mi je što se to desilo, nadam se da će za godinu dana sve da se pokrene i da će za godinu dana moći da se vrate na staze stare slave. Grčka liga je neverovatno kvalitetna, reprezentacija Grčke je osvojila Svetsku ligu, plasirala se na OI pored toliko jakih reprezentacija. Plivački sportovi su u Grčkoj jako razvijeni i infrastruktura je jako kvalitetna. Zašto ovo pričam, plan je bio da tamo završim karijeru i da tamo radim ono što smo radili ovde sa kampovima i projektom "Number one". Otom-potom, kada se život vrati na staro, mislim da ćemo tada ideje sprovesti u delo.

Kako se vratio posle najtežeg momenta u životu: Sve je to život čoveka, izneo sam to stoički na nogama

Rađenov najteži momenat karijere je suspenzija od godinu dana i 8 meseci, nakon pada na doping testu. O tome ne voli da priča jer je već prošlo šest godina i ima mnogo lepih stvari, niti želi da od toga pravi senzaciju, ali je pristao da odgovori za Telegraf kako je prebrodio težke momente, najpre suspenziju, potom i razvod od supruge Ane Kokić.

- Izgledalo je idealno. Otišao sam u klub gde sam potpisao najkvalitetniji ugovor u životu, u Dinamu iz Moskve. Osvojio sam četiri titule sa Dinamom, koji nije osvojio pre toga ništa 20 godina. Eto tako je izgledalo. Iskreno da kažem. Ali ok, taj period je prošao, ne bih ga isticao jer ima mnogo lepih stvari o kojima može da se priča.

- Sve je to život jednog čoveka. Sve to, ko može da iznese, može da iznese. Ja sam izneo i jedno i drugo stojički na nogama i nemam problem to da kažem. Ali neću senzaciju oko toga. Desilo se to, otišao sam u Dinamo, osvojio sam četiri titule u Rusiji. Dinamo je jako veliko ime u sportu, nama su tamo dali značke za počasne sportiste, kojih ima 150 u celoj Rusiji. E tako sam se vratio. A dalje? Kao život. Jedan dan ti donosi ovo, drugi dan ono. Ide život dalje. Ovo sam skratio malo, ali nemam neku empatiju prema tome - iskreno je odgovorio Rađen.

Preko noći smo odrasli u reprezentaciji, imali smo pritisak da se na svakom takmičenju borimo za opstanak vaterpola u Srbiji

Rađen je u reprezentaciji osvojio čak 18 velikih medalja, prve velike osvojene su 2008. na Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Tada je, kako kaže, ova generacija sazrela, a nakon toga je usledila neviđena dominacija Delfina, koja traje i danas.

- Kad sam zaigrao 2008. za reprezentaciju, učestvovao sam na Evropskom prvenstvu u Malagi i Olimpijskim igrama u Pekingu. Te godine smo osvojili Svetsku ligu, izgubili od Crnogoraca u finalu u Malagi i osvojili bronzanu medalju u Pekingu. Mislim da nam je taj Peking doneo to odrastanje preko noći i stasavanje u reprezentativce i nosioce kapice pod zastavom Srbije.

- Već 2009. godine dolazi do smene generacije i dolazak moje generacije u reprezentaciju. Niko nije očekivao od nas realno da možemo da ponovimo blizu bilo kakav uspeh ranijih generacija, što je bilo negde i normalno. Mi smo otišli na Svetsko prvenstvo u Rimu i postali svetski prvaci. Od tada kreću zlatne staze ove generacije koje i dan danas traju.

Rađen ističe da je njegova generacija na svako veliko prvenstvo išla sa dodatnim pritiskom, jer ne samo da se borila sa očekivanjima da mora da donese medalju, već i sa pritiskom da se bore za opstanak veterpola u Srbiji.

- Nema tu neke prevelike tajne šta je razlog uspeha, svi se mi privatno družimo i danas, verovatno velika želja, odricanje i neka spoznaja da moramo da se vratimo sa medaljom oko vrata sa svakog takmičenja, ne bi li održali vaterpolo kao aktivan sport u Srbiji. To je bio jako veliki pritsak, veći nego bilo koja medalja. Nije važno samo da uzmemo medalju, nego moramo da je uzmemo da bi vaterpolo postojao u Srbiji.

- Svaki put smo to uspeli osim 2013. godine, nažalost. Malo smo i razmazili naciju sa medaljama. Ali opet, meni je bilo drago da budem deo te velike, možda i najuspešnije reprezentacije u istoriji i da osvojim 18 medalja sa reprezentacijom, što je jako veliki uspeh.

Upitali smo ga s kojim timovima je imao najžešće duele.

- Što se tiče najžešćih protivnika i centara protiv kojih sam igrao, verovatno su to Hrvati, Mađari i Crnogorci, te tri reprezentacije, to su uvek bili dueli koji su zahtevali dosta snage i izdržljivosti, jer onaj koji izdrži to, na kraju izađe kao pobednik.

Reprezentacija će u Tokiju pokazati pravo lice

Rađen veruje u momke koje vodi Dejan Savić i smatra da će na Olimpijskim igrama u Tokiju pokazati kao i uvek, da su najbolji kada je najteže.

- Mislim da će se momci u Tokiju pokazati u pravom svetlu. Jeste da je bilo nekih slabijih rezultata u prethodnom periodu, ali na to se ne treba preterano obazirati, cela situacija je teška za sport, za organizaciju događaja, ali reprezentacija Srbije je uvek bila najbolja kada je bilo najteže. To neskromno kažem, jer sam bio deo te reprezentacije. Kada je bilo jako teško, uvek smo pobeđivali prvo sebe i bili oni pravi i uspevali da obradujemo naciju i celu Srbiju.

Čovek koji mi je polomio nos, postao mi je četiri godine kasnije cimer i veliki prijatelj

Kao igrač zadužen za čuvanje najjačih protivničkih igara - centara, Rađen je imao neverovatne duele. Pitali smo ga šta se sve dešava u vodi u tim duelima, a to mu je izmamilo osmeh na licu.

- Da ti odgovorim na to pitanje, morao bih da te ubacim u bazen, da ti pokažem šta se dešava. Mislim da ti to ne bi prijalo. Takav je sport, ima dosta duela, normalno je da neki duel bude naglašeniji i jači. Ti u vaterpolu imaš kombinaciju plivanja, rukometa i rvanja. Svi kontaktni sportovi su takvi, pogotovo vaterpolo, koji se ne igra u čovekovoj prirodnoj sredini, nego u vodi, onda se vodi računa o svemu - rekao nam je Rađen, a zatim ispričao još jednu ludu anegdotu, upravo o takvom jednom kontaktu u vodi, kada je završio polomljenog nosa.

- Imam zanimljivu priču što se tiče toga. Bila je 2007. godina, igrali smo Svetsku ligu u Peskari, igramo protiv reprezentacije Grčke, gde je to bila grupna faza, treba da ih dobijemo i da idemo u finale. Meni Grk polomi nos na toj utakmici, izleti mi nos, bilo je dosta dramatično... da bih ja 2011. otišao u Grčku, potpisao ugovor sa Hijosom i kada sam došao na upoznavanje sa ekipom, vidim čoveka koji mi je polomio nos 2007, koji je kasnije bio moj cimer i postali smo jako dobri prijatelji. On je voleo da se šali "vidiš, od kako sam ti polomio nos, sve te krenulo u životu, zaigrao si za reprezentaciju, oženio se, osvojio medalje, šta više hoćeš" to je neka mala anegdota kroz traumu koju sam doživeo.

O roditeljstvu: Voleo bih da se ćerke bave sportom, ali biće ono što one budu želele

Koliko je u današnjem svetu teško biti roditelj i vaspitavati decu, kojoj su društvene mreže i moderne tehnologije na dohvat ruke.

- Mislim da je deci u ovom trenutku najteže, roditeljima nije teško jer su kod kuće. Deca su sada ograničena na telefon, televizor i ostalo. To je sad neki trend koji je popularan. Nina je trenirala do nedavno, Tea i dalje trenira odbojku. Obe imaju afiniteta prema sportu i muzici, što je meni jako drago, ali koliko god mogu kontrolišem to što rade na društvenim mrežama, koliko koriste telefon, hvala bogu to može da se radi u 21 veku.

- Ne uskraćujem im ništa, uglavnom kroz razgovor i dogovor nalazimo pravo rešenje. Drago mi je da su lepo vaspitana deca i da vole sport. Da li će jednog dana imati karijeru sportiste, videćemo, ja bih voleo da se bave sportom, ali šta god budu želele, to će biti - rekao je Rađen na ovu temu.

Kako gleda na sport u doba korona virusa

- Jako veliku stvar je napravila NBA liga kada je organizovala onaj "babl" i onda su svi preslikali to održavanje utakmica koliko god su mogli. U nekim državama se vratila publika na tribine kao što je u Rusiji. Odigravanje utakmica u ovim uslovima jeste komplikovano, ali ono što je najkomplikovanije u ovom momentu su ti testovi, putovanja, karantini... sve to do utakmica je dosta teško, a utakmica kao utakmica bi sigurno bila bolja uz publiku, ali ni ovako nije strašno.

- NBA liga je napravila veliki iskorak jer je napravila taj prvi babl, svi mi jedva čekamo da se vrati normalno vreme da imamo publiku na tribinama, Mislim da je to draž sporta. Mislim da sport i dalje ima jako veliki uticaj na mlade i da sigurno možemo mi ovde u Srbiji da imamo neke buduće sportiste, jer svaki put kada se naš neki veliki sportista dođe sa velikog takmičenja sa osvojenim trofejom ili medaljom, vidimo decu koja kroz grad nosi te rekvizite, loptice, rekete i tako dalje...

Stav o vakcinaciji: Civilizovano je i odgovorno da se svi vakcinišu

- Moje mišljenje vezano za vakcinu je da je civilizovano prvo vakcinisati se, da treba svi da se vakcinišemo ne bi li se zaštitili i bili odgovorni zbog ovog virusa. U razgovoru sa kolegama, gledao sam i ja neko predavanje Međunarodnog olimpijskog komiteta, gde su preporučivali da se svi sportisti vakcinišu pre Olimpijskih igara u Tokiju. Ne znam kako će sprovoditi kontrolu, još nije ni odlučeno, ali ono što ja mogu individualno da kažem, jeste da je odgovornost svakog od nas da se vakcinišemo i da je to jedna civilizovana stvar koju treba svi da uradimo. Ništa više.

Kako je Jokić oduševio Rađena na bazenu u Somboru

Rađen je rođen u Somboru, odakle je i trenutno uz Đokovića najpopularniji srpski sportista, Nikola Jokić, a jednom prilikom su se oni i upoznali na bazenu, kada je košarkaš Denvera prišao da popričaju.

- Imali smo prilike da se vidimo na bazenu pre dve godine, kada sam bio u Somboru, radio sam promociju za kamp u tamošnjem klubu i on je igrao odbojku sa braćom. Došao je da se pozdravimo, porazgovarali smo kratko, imao sam priliku da se mi Somborci susretnemo na popularnom kanalu. Mislim da je njemu neko rekao "tu je vaterpolista, ajde da se upoznate" i on je došao, upoznali smo se i porazgovarali. Nikola je super lik. To što radi u NBA je neverovatno, svaka mu čast, velika stvar je imati takvog igrača u NBA, posebno što je nesvakidašnji sportista sa načinom na koji igra.

"Čim završim igračku karijeru, naredni radni dan će mi biti pored bazena"

- Što se tiče daljih planova, svi su vezani za Crvenu zvezdu, jer sa vezan ugovorom do kraja ove i sledeće sezone. Želim da to odradim maksimalno kako treba i da sa Zvezdom uzmem još jedan trofej, ajde da kažem pred kraj karijere, a videćemo šta će se dalje dešavati što se tiče samog vaterpola. Imam plan da čim budem odigrao poslednji meč svoje karijere, da mi sledeći radni dan bude kao čoveka koji će biti pored bazena. Da li kao menadžer kluba, koordinator ili trener, to ćemo videti. Ono što me interesuje i što me zanima jeste da ostanem u sportu, videćemo u kom obliku i kojoj svrsi.

Budućnost vaterpola je da se promeni kalendar i da se igra leti na otvorenim bazenima

Oni već dugo pričaju o tome da hoće vaterpolo da izbace sa Olimpijskih igara, ne znam koliko ima istine u tome i koliko će uspeti u tome. Ali mislim da najstariji kolektivni sport kao što je vaterpolo ne zaslužuje takav tretman i uopšte bilo kakvu priču da se izbaci sa Olimpijskih igara.

- Budućnost vaterpola, kakvom je ja vidim, je da treba da se promeni koncepcija igranja vaterpola. Kada kažem to, vi leti ne možete da skijate, osim u nekim egzotičnim mestima. Mislim da mora da se igra leti i tada je atraktivniji kao sport. Mislim da je to svetla budućnost vaterpola ako se promeni kalendar i da se igra na otvorenim bazenima.

O Rusu u reprezentaciji Hrvatske: Ne bih voleo nešto tako u Srbiji

Nedavno je Rus Konstantin Harkov dobio hrvatski pasoš i ubuduće će igrati za "Barakude". Pitali smo Rađena šta misli o ovom potezu i kako gleda na proces naturalizacije stranih igrača.

- Nije mi jasno da se to dešava, pogotovo u Hrvatskoj, pošto je ovo drugi slučaj, već su naturalizovali jednog Španca, sada će i Rusa. To je njihov izbor, ali nemam neki stav, mislim da kvalitet u hrvatskom vaterpolu na visokom nivou. Ne znam koliko on može da doprinese samoj igri, verovatno da bude konkurencija, ne znam da li će biti zamena tom Špancu kojem su već dali pasoš. Ne znam baš da li reprezentacijama u samom vrhu trebaju ti "internacionalci".

Rađen ističe da ne bi voleo da vidi takvu situaciju u Srbiji.

- Ne bih voleo, iskreno ne bih. Bio bi presedan sigurno. Ove ostale reprezentacije što smo imali prilike da vidimo, koje su dovodile igrače sa Balkana, to su reprezentacije koje žele da se kvalifikuju za Olimpijske igre, to mogu i da razumem u smislu promocije i razvitka vaterpola u tim zemljama. Ali za reprezentacije koje su u samom vrhu, to mi baš nije toliko jasno - zaključio je Nikola Rađen u razgovoru za Telegraf.

(Dušan Uštević)