Sportska medicina – osnova savremenog treninga ili zašto studenti treba da je savladaju

Foto: Shutterstock

Postavka predmeta sportske medicine nije jednostavno nastala, jer smo od početka videli da nikoga ne interesuje teorija i definicije već nešto što se može i mora primeniti u praksi. Tako smo prof. Živanić i ja krenuli redom.

Prvo smo razradili monitoring srčane frekvencije u sportu i rekreaciji, zatim primenu procenta telesnih masti, pa razumevanje aerobne sposobnosti i osnove fiziologije i stvaranja energije za fizičku aktivnost.

Preporučujemo

Sve to smo napisali kroz nekoliko knjiga sa raznim koautorima, kojima smo beskrajno zahvalni, jer da njih nije bilo naša sportska medicina ne bi imala adekvatne udžbenike.

Kasnije su se svemu pridružile nove snage, pa tako imamo mlade gurue iz sportske ishrane, dr Mariju Anđelković i sportskih povreda i kineziterapije, dr Tamaru Stojmenović. Naravno, ne bi trebalo ograničiti njihovu ekspertizu samo na ova dva polja, jer svojim radom dosežu mnogo dalje. Konačno, pre dvadeset godina postavili smo temelje antidopinga u zemlji i time zaokružili sve oblasti koja sa sobom nosi sportska medicina.

Kolumnista Telegrafa Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum Predsednik Udruženja za medicinu sporta Srbije, Foto: Privatna arhiva

Možda zbog svega ne izgleda lepo kada studenti teško ili sa minimalnim brojem poena polože sportsku medicinu. Dobar primer je analiza netačnih odgovora sa studentima, kada se i sami čude svome neznanju. Ostaje pitanje kako da promenimo njihovu zainteresovanost za sportsku medicinu. Čak ni opaska da deo sportske medicine predstavlja opštu kulturu mnogo ne pomaže. Izgleda da je najbolji pristup da ih suočimo sa problemima na njihovom poslu. Kako odrediti opterećenje kod dece koju treniraju? Koliki je optimalni procenat masti u datom sportu? Kako dostići odgovarajuću aerobnu sposobnost? Koji su energetski izvori važni?

Očigledno da razgovor može da razreši mnogo, pa onda umesto ljutnje student izlazi sa dozom stida jer nije dovoljno učio. Ako smo zemlja sporta, onda bi baš bazična znanja iz sportskih nauka trebalo da budu osnova znanja svakog uspešnog trenera.

Međutim kod nas se smatra da je dobar trener onaj ko je bio uspešan sportista. Ako samo malo poslušamo Željka Obradovića, Svetislava Pešića, Dejana Savića ali i one javnosti manje poznate kao što su Srboljub Žunić i Vladimir Buca Rančić, lako ćemo razumeti da je znanje sa iskustvom osnova svega.

U neobjavljenoj studiji „Ko je tvoj tim?“ pokazali smo da je samo 20% trenera završilo fakultet, da je sličan i manji procenat lekara i fizioterapeuta koji su se dodatno školovali da bi bili svrsishodni u sportu.

Foto: Tanjug/AP

I možda su i sami treneri manje obraćali pažnju na „tim iza tima“, ali danas to svakako nije slučaj. Tako je jedan od najboljih trenera košarke u Evropi, dolaskom u KK Partizan izabrao 12 stručnjak i to 4 asistenta, 2 kondiciona trenera, 1 sportskog menadžera, 1 lekara, 3 fizioterapeuta i 1 ekonoma.

To me je podsetilo na velike timove koji samo u medicinskom timu imaju sličan broj stručnjaka. Na primer, FK Liverpul pored 3 doktora i 7 fizioterapeuta ima i medicinsku sestru koja je zadužena za laboratorijske rezultate i doping kontrolu krvi. Na moje pitanje igračima koliko im znači medicinska sestra, odgovor je bio nedvosmislen, da bez nje ne bi mogli, iako je do skora nisu imali.

Bilo kako bilo, vrhunski rezultat se ne može postići bez stručnjaka, pa je otuda svima postalo normalno da se Novak uvek zahvali svom timu, a da ih većina njegovih pratioca prepoznaje, pa čak ima i mišljenje o njihovom radu.

Foto_ Shutterstock

Ne znam šta bi trebalo sve da bude motiv budućim profesorima fizičke kulture, trenerima, fitnes instruktorima ako ne znanje koju pogotovo moraju da imaju ako razvijaju nešto sami i nemaju sportsku organizaciju iza sebe. I tu ima pregršt primera počev od trčanja, skijanja pa do planinarenja. Za te usamljene vukove se može reći da je bolje da ih je sistem prepoznao i da im je ponudio uslove koje su inače sami morali da stvaraju.

Možda je konačan odgovor razumevanje problema i dogovor o čemu smo slušali na upravo završenoj konferenciji Play the game 2022. Možda talenat dobija utakmicu, ali znanje i timski rad dobijaju šampionat i takmičenje, zbog čega je učenje jedina opcija.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum