Ko je bio Rolan Garos? Kako je teniski reket spasao čoveka po kome turnir nosi ime, iako nije bio teniser

Foto: Wikipedia/Bibliothèque Nationale de France/gallica.bnf.fr/Agence Meurisse

Sportski svet, posebno teniski, krajem svakoga proleća razmišlja samo o Rolan Garosu. Otvoreno prvenstvo Francuske — čiji su zvanični nazivi „Međunarodno prvenstvo Francuske u tenisu“ i „Turnir Rolana Garosa“ — jedan je od četiri Grend slema i stoga jedan od četiri glavna događaja u teniskom kalendaru. No, to ste već svakako znali, jer to svi znaju. Mnogo manje ljudi, međutim, zna ko je bio Rolan Garos po kome turnir nosi ime.

Ljudi obično pretpostavljaju da je u pitanju neki slavni ali danas zaboravljeni teniser koji je pre sto ili više godina dominirao na pariskoj šljaci (utemeljen 1891. godine kao Prvenstvo Francuske, na ovom turniru su se isprva takmičili samo članovi francuskih klubova da bi se 1925. otvorio za sve amatere na svetu; 1968. postao je prvi grend slem otvoren za profesionalce, čime je počela tzv. open-era), i koji je bio toliko veliki da je čitav šampionat dobio ime po njemu.

Ali, nije. Rolan Garos uopšte nije bio teniser. Rođen je 6. oktobra 1888. godine u gradu Sen-Deni na ostrvu Reinion (u pitanju je francuska prekomorska teritorija u Indijskom okeanu), a kao pilot se proslavio i pre Prvog svetskog rata, tokom kojeg je stekao status nacionalnog heroja. Naime, Garos je 1913. godine postao prvi čovek koji je preleteo Sredozemno more bez stajanja, i to od Frežisa na Azurnoj obali do Bizerte u Tunisu.

Po izbijanju sukoba je uvideo sve mane postojeće tehnologije, kao i jednostavni način za njeno unapređenje. Pošto je razumeo da je pucanje po neprijatelju preteško ako je mitraljez na boku, samoinicijativno ga je prebacio na prednji deo svog aviona, ispred sebe, a drvenu elisu obložio metalnim klinovima da bi je zaštitio od sopstvene vatre (pa i neprijateljske, u krajnjoj liniji).

Foto: AP/Tanjug

Premda to nije bilo u potpunosti efikasno rešenje, Garos je bio vrlo ubojit tokom prve godine rata, mada poput većine avijatičara tog vremena nije dugo potrajao. Nakon što je nekoliko meseci proveo vršeći izviđačke letove, da obara nemačke avione na Zapadnom frontu počeo je 1. aprila 1915. godine, i vrlo brzo je oborio tri (prvi je pilot kojem je to pošlo za rukom pucanjem upravo „kroz“ propeler), zbog čega je stekao veliki ugled i zahvaljujući štampi postao nacionalna zvezda.

Međutim, već 18. aprila je oboren, i poslat u zarobljeništvo u kojem je proveo tri duge godine. Iz logora je utekao nakon što mu je iz domovine, u koju je tajno poslao šifrovanu poruku, stigao teniski reket u čijoj je dršci bila sakrivena mapa Nemačke.

Zbog čega je Rolan Garos tražio baš reket? Možda zato što je tokom pariskih studija bio opsednut tenisom i zato što je redovno posećivao teniski centar gde se rekreativno bavio ovom igrom.

Zajedno sa još jednim francuskim pilotom izveo je spektakularni beg 14. februara 1918. godine, i prošao pravu pravcatu pustolovinu ne bi li se dočepao rodne grude. Njih dvojica su morali da spavaju na nekom groblju, jedno popodne su čak proveli u bioskopu, utopili su se bili u masu nemačkog naroda, i posle nekoliko propalih pokušaja napokon preko Holandije i Londona stigli u Pariz, gde su dočekani kao junaci.

Foto: Tanjug/AP

„Naravno da se vraćam na front.“ Tim rečima je Rolan Garos odgovorio novinaru "Njujork tajmsa" na pitanje kakvi su mu dalji planovi. Poginuo je iznad Ardena dan pre svog tridesetog rođendana, 5. oktobra 1918. godine, samo nekoliko nedelja pre nego što se Veliki rat završio.

Glave mu je došao nemački „foker“. Interesantno, upravo je napredak tehnologije dok je bio u zarobljeništvu bio koban, tačnije činjenica da je holandski inženjer Foker osmislio propeler sinhronizovan sa znatno bržim mitraljezom. Garos je donekle sam nagovestio ovakav razvoj događaja, rekavši da je povratak posle tri godine „kao ustajanje iz groba“ i da će mu trebati vremena da se „upozna sa razvojem“.

Stadion „Rolan Garos“ sagrađen je za potrebe Dejvis kupa 1928. godine (Francuzi su branili titulu koju su osvojila „Četiri musketara“: Žan Borotra, Rene Lakost, Anri Koše i Žak Brunjon), na tri prvobitna hektara zemljišta koje je Francuskoj teniskoj federaciji (FTF) poklonio Ragbi klub „Stad Frans“, pod samo jednim uslovom: da ga nazovu po ratnom heroju Rolanu Garosu.

Centralni teren dugo nije imao posebno ime; danas se zove po Filipu Šatrijeu, višedecenijskom predsedniku FTF, čoveku koji je promenio lice i naličje tenisa, dao ogroman doprinos njegovom razvoju zalaganjem za „otvaranje“ prema profesionalcima, i znatno proširio sam stadionski kompleks „Rolan Garos“.

(Telegraf.rs)