Trkulja i Balkanopolis 14. septembra na Niškoj tvrđavi

U okviru obeležavanja Milanskog edikta, 14. septembra na letnjoj pozornici Niške tvrđave, u okviru državne manifestacije u čast cara Konstantina, čuveni srpski umetnik Slobodan Trkulja, svetski poznat kao multiinstrumentalista i fantastičan pevač, izvešće uz ansambl "Balkanopolis" svojevrsnu „modernu vizantijsku rapsodiju".

Pored epik rok zvuka, filmičnih gudačkih aranžmana, vizantijskih napeva, mnogobrojnih drevnih tradicionalnih instrumenata i modernog elektro zvuka, "Muzika Konstantinovog grada" biće specifična i po učešću rok gitariste Dejvida Roudsa iz čuvenog benda Pitera Gebrijela.

Tim povodom razgovarali smo sa originalnim izvođačem i stvaraocem muzičkog spektakla, Slobodanom Trkuljom.

Šta sve obuhvata "Muzika Konstantinog grada"?

- "Muzika Konstantinovog grada" je moderno muzičko delo zasnovano na kulturnom nasleđu Vizantije i elektro-simfo-rok zvuku "Balkanopolisa". Muzika koju su hiljadama godina oblikovale melodije naroda istočnih hrišćana i bliskoistočnih tradicija je dobila svoj futuristički oblik.

Koliko je inspirativno stvarati muziku u čast Milanskog edikta? I šta za vas znači što ste deo jedne ovakve manifestacije?

- Drago mi je da je država dala šansu novim generacijama. Mene generalno već godinama jako privlači muzika istočnog hrišćanstva, ta sloboda i lepota sviranja, vizantijsko pojanje, razni instrumenti koje koristimo mi, a i neki narodi na Orijentu. Stvarao sam sa idejom da se fokusiram na muzičko nasleđe Konstantinovog grada kao najšire kulturno nasleđe Rimskog carstva i na njegov uticaj na našu kulturu i razvoj hrišćanstva kod nas.

Ko zajedno sa vama izvodi "Muziku Konstantinovog grada"?

- Na muzici sam studiozno radio sa dugogodišnjim prijateljem, mladim producentom Markom Milatovićem, koji je me je nesvesno lišio otpora koji sam imao prema korišćenju elektronskog zvuka u kreiranju zvučnih tekstura jer je maestralan u stvaranju istih. Biće tu i panker - strip umetnik Leonid Pilipović na tamburi, svetski poznat britanski rok gitarista Dejvid Rouds, iz čuvenog benda Pitera Gebrijela, "Najbolji srpski bubnjar" Ari den Bur, prvi pojac manastira Hilandara Aleksandar Jovanović, antropolog Miloš Jakovljević na kavalu, specijalni gosti udarač Ratko Dautovski i violinista Romaios Avlastimidis iz Grčke kao i brojni drugi koji će učiniti ovaj koncert nezaboravnim.

Ovaj jedinstveni muzički performans izvešće se na preko 50 instrumenata. Koliko su oni specifični?

- Pored rok gitare, gajdi, frula, gudačkog orkestra, lire, tambura, kavala i klavijatura na sceni će biti i drevni kanonaki koji svira Atanasios Kulentianos iz Grčke. Kanonaki je žičani instrument iz porodice harfi koji se svira položen u krilu, sa posebnim naprscima i ima preko 90 žica. Ovaj instrument se u Bibliji spominje kao psaltir a čuveni matematičar Pitagora mu je dao novije ime. Sigurno jedan od najdivnijih zvukova koji će se čuti sa scene je zvuk jermenskog duduka, drevnog instrumenta sa planine Ararat kojim je po predanju Noe pozivao na Nojevu barku.

Kako se takvi instrumenti izrađuju?

- Isto kako se i sviraju - sa mnogo, mnogo ljubavi!

Koliko ljudi ima na sceni?

- "Balkanopolis" sa vizantijskim horom i gudačkim ansamblom broji oko tridesetak ljudi. Svi oni će "Muziku Konstantinonog grada" pretvoriti u svojevrsnu rapsodiju zvučnih boja istoka koja na jedinstven i moderan način kombinuje rok, klasičnu, elektro, duhovnu i tradicionalnu muziku istočnog hrišćanstva. Biće to prava "moderna vizantijska rapsodija".

Hoćete li i u vizuelnom smislu odgovarati epohi koju slavite, ako uzmemo u obzir da su kostimi umetnika na sceni do sada bili jedni od upečatljivih stvari u godini proslave jubileja Milanskog edikta?

- Lično bih voleo da se naš nastup prvenstveno zapamti po odličnoj muzici i da to bude glavni fokus i publike i medija. Meni lično su kostimi uvek u drugom planu ali u svakom slučaju i vizuelni aspekt našeg nastupa će biti vrlo zanimljiv jer će ga pratiti hologramske projekcije koje priprema mladi umetnik Goran Balaban.

"Muziku Konstantinovog grada“ izvešćete na letnjoj sceni Niške tvrđave. Koliko su Vam Konstantinov grad i njegova istorija poslužili kao inspiracija u stvaranju ovog dela?

- Moj kreativni fokus je pre svega bio na muzičkom nasleđu njegovog grada - Konstantinopolja i to prvenstveno delu koji se istorijski i kulturno direktno dotiče nas. Izabrao sam zvučne boje koje mi odgovaraju i dao sebi apsolutnu slobodu da po svom umetničkom senzibilitetu stvaram emotivne predele. Muziku sam komponovao po zamišljenim scenama iz živopisne istorije grada, kao da sam radio muziku za film. Generalno volim takav pristup muzici, jer je zvuk vrlo sugestivan, pokreće maštu slušaocu i zato što mnogo jasnije stvaram muziku kad sam inspirisan slikama.

(Telegraf.rs)