Evo kako sneg i "debeo minus" zaista utiču na poljoprivredne kulture u Srbiji

Sneg pogoduje svim ratarskim i voćarskim kulturama, pa čak i da ga bude do marta to se neće odraziti na njihove prinose i rod, složni su u oceni poljoprivredni stručnjaci i proizvođači.

Preporučujemo

Sava se pretvorila u Arktik: Neverovatne fotografije sa keja 10. januara

Rukovodilac službe za odnose sa javnošću Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) iz Padinske Skele Vesna Gajić rekla je Tanjugu, da je snežni pokrivač dobrodošao svim ratarskim kulturama koje su u PKB jesenas posejane u optimalnim agrotehničkim rokovima.

Ona je kazala da ne očekuje da će se sneg negativno odraziti na prinose ratarskih kultura koji su u jesenjoj setvi na poljima PKB-a posejane na oko 7.000 hektara, od čega pšenice na 3.500 hektara i da će prrinosi biti rekordni , kao što su bili i u 2016.

- Imali smo nešto malo dana bez snega sa niskim temperaturama u decembru 2016, ali se nadamo da to nije oštetilo biljke - kazala je Gajić dodajući da su ovih dana na području Pančevačkog rita temperature bile u proseku minus 15, ali da je bilo dana kada je bilo i minus 19 stepeni.

Foto: pixabay.com

Prema njenim rečima, sneg je dobro došao i zbog uništavanja glodara, jer su oni poslednjih godina nanosili ozbiljne problem PKB korporaciji, odnoseći dobar deo roda.

Gajić je navela i da je na poljima PKB-a završeno sa zimskim oranjem, precizirajući da je nešto malo ostalo dubokog oranja, ali da je ta korporacija spremna da na proleće krene sa setvom šećerne repe.

Istakla je i da u PKB korporacija zbog snega nema problema ni u stočarskoj proizvodnji, niti da je smanjena proizvodnja mleka na farmama naglašavajući da se ovih dana na sedam gazdinstava izmuze 8.000 krava i dnevno proizvede 150.000 litara mleka koje se isporučuje mlekarama svakodnevno...

- Ove niske temperature nisu nikakvo iznenađenje za zaposlene u PKB korporaciji gde već tri generacije imaju po 30 godina staža.Ljudi normalno rade i dežurstva su redovna... Životinjama niske temperature po prirodi ne smetaju, jedini problem je zamrzavanje vode, ali je i tu situacija pod kontrolom - navela je ona.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kazao je Tanjugu da je sneg trenutno dobrodošao svim poljoprivrednim kulturama i da je nagoveštaj dobre rodne godine, odnosno da će imati pozitivan uticaj na budući razvoj svih voćarskoih, vinogradraskih i ratarskih kultura.

Foto: pixabay.com

- Sneg je izuzetno dobro došao poljoprivredi i sačuvaće sve ono što je na poljima zasejano i ranijih godina posejano. Ukoliko sneg potraje i duže, odnosno ako ga bude i do marta neće biti problema , jer je sada trenutno period mirovanja svih useva, period kada se oni spremaju za prolećni razvoj - rekao je Prostran.

Prema njegovim rečima, sneg koji je prekrio zemljište posebno je značajn i spasiće poljoprivredne kulture koje nisu posejane u optimalnim agrotehničkim rokovima i koje su osetljive na "golomrazicu".

- Sneg je dobrodošao i za akumuliranje vlage u zemljištu, obzirom da je jesen bila suva i da su neki depoi u ispražnjeni od vlage. Sada ćemo imati dovoljno vlage u zemljištu da se izborimo sa njenim deficitom koji po pravilu nastaje u letnjim mesecima i pri visokim temperaturama - dodao je Prostran.

I on je istako da je sneg veoma značajan jer uništava štetočine i glodare koji nanose veliku štetu poljoprivredi, a posebno pšenici.

Mogući problemi za poljoprivrednike koji se javljaju zbog snega i niskih temperature, prema rečima Prostrana vezuju se za snabdevanje stoke vodom i hranom posebno u nepristupačnim brdsko planinskim krajevima, ali su poljoprivrednici tamo pripremljeni na te uslove.

On je ocenio, veći problem u poljoprivrenom bilansu pšenice u 2017.može da stvori to što je te kulture jesenas posejano na oko 100.000 hektara manje površina nego što je posejano 2015.

(Telegraf.rs/Tanjug)